Tehnička fizika

za studente Čistih energetskih tehnologija

Naizmenične struje
Doc.dr Ivana Stojković
 Naizmenična struja
 Struja
koja u nekom kolu periodično menja intenzitet i smer proticanja u toku vremena naziva se
naizmenična struja. Najjednostavniji i za primenu najvažniji oblik naizmenične struje je
prostoperiodični harmonijski oblik zavisnosti od vremena:  𝐼 (𝑡)
 𝐼 0
- jačina struje u trenutku ,
- maksimalna (amplitudna) vrednost jačine struje,
kružna frekvencija struje. −
  𝐼0
Efektivna vrednost jačine struje i napona: ona jačina jednosmerne struje (ili napona) koja na
otporniku proizvodi isti efekat kao naizmenična struja amplitude (ili naizmenični napon
amplitude ).
Npr. efektivna vrednost jačine struje je jednosmerna struja koja, prolazeći kroz otpornik, za isto
vreme oslobađa istu količinu Džulove toplote kao odgovarajuća naizmenična struja. Na ovom
principu se zasniva merenje: na ampermetru i voltmetru se očitavaju efektivne vrednosti struje i
napona. Veza između maksimalne i efektivne vrednosti naizmenične struje (ili napona):

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Proizvodnja naizmenične struje – generatori
 Provodni ram koji ravnomerno rotira u magnetnom polju:
pomeranjem provodnika u magnetnom polju na krajevima
provodnika se javlja razlika potencijala i naizmenična struja – dakle,
mehanički rad se posredstvom elektromagnetne indukcije
transformiše u električnu energiju.Magnetni fluks u provodnom
ramu:

Ugao između se sinhrono menja sa obrtanjem rama :

, gde je kružna frekvencija obrtanja rama.
Promenljivo magnetno polje stvara EMS:

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
Kola naizmenične struje
- kolo sa omskim otporom

Otpornici su elementi pomoću kojih

namerno unosimo električni otpor u neko
strujno kolo. Koriste se za ograničenje
struje u kolu i za dobijanje željenog
napona na krajevima otpornika.
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Kola naizmenične struje - kolo sa omskim otporom

- priključeno na izvor naizmenične elektromotorne sile Struja i napon su

(tj. na krajevima kola se periodično menja razlika potencijala), u fazi u R-kolu!

to se postiže elektromagnetnom indukcijom,

(npr. provodni ram se obrće u magnetnom polju):

𝜀  =𝜀 0 sin (𝜔 𝑡 )

- Omov zakon daje jačinu struje u kolu:

  𝜀 𝜀 0 sin (𝜔 𝑡 ) struja se menja na isti način sa
𝐼= = = 𝐼 0 sin (𝜔 𝑡 )
𝑅 𝑅 vremenom – u isto vreme dostiže
max i nulte vrednosti (u istoj je
fazi) kao i elektromotorna sila
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Kola naizmenične struje
•-  kolo sa kapacitivnim
otporom

U kolu jednosmerne struje kondenzator

predstavlja prekidač. Ukoliko se kondenzator
nađe u kolu naizmenične struje obloge
kondenzatora se naizmenično pune i prazne
suprotnim naelektrisanjima. Polaritet obloga
se menja sa periodom promene smera struje.
Struja teče kroz kolo s tim da kondenzator
pruža izvestan otpor toku. Otpor je uslovljen
kapacitetom kondenzatora

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
Kola naizmenične struje - kolo sa kapacitivnim otporom
Struja i napon nisu
-•  kondenzator kapaciteta priključen na izvor elektromotorne u fazi u C-kolu!
sile sinusnog oblika . Količina naelektrisanja koja se smesti na
obloge do trenutka je:

- Jačina struje je prvi izvod naelektrisanja po vremenu:

- Omov zakon daje kapacitivni otpor  𝐼 = 𝐼 cos ( 𝜔 𝑡 )= 𝐼 sin 𝜔 𝑡 + 𝜋

 
Fakultet tehničkih nauka
Departman za opšte discipline u tehnici
0 0 ( 2 )
 Kašnjenje napona za ugao objašnjava
činjenica da prazan kondenzator
startuje punjenje najjačom strujom koja
postepeno opada, dok napon na
pločama kondenzatora postepeno raste
od nule do maksimalne vrednosti.
.
Katedra za fiziku
Kola naizmenične struje - kolo sa induktivnim otporom

• 
Zavojnice (kalemovi, induktori) su komponente
napravljene tako da se dobije mnogo jače
elektromagnetno polje u odnosu na elektromagnetno
polje od prave žice. Zavojnica ima dva kraja i
napravljena je od provodnog materijala (npr. od bakra
izolovanog lakom) koji je namotan na jezgro. Jezgro
može biti vazduh ili neki feromagnetni materijal
(gvožđe, ferit,...). Zavojnica ima osobinu da akumulira
energiju u svom magnetnom polju. Kada se propusti
struja kroz namotaje generiše se magnetno polje. Mera
magnetnog polja je fluks . Ako je zavojnica linearna
važi , gde je induktivnost (koeficijent samoindukcije),
  - ukupan broj zavojaka
- permeabilnost jezgra
- površina jezgra
Fakultet tehničkih nauka - dužina zavojnice .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Kola naizmenične struje - kolo sa induktivnim otporom
Struja i napon nisu
-• Kalem
  je priključen na izvor sinusne elektromotorne sile tako da u fazi u L-kolu!
kroz njega teče struja jačine . Zbog promenljive struje u kalemu,
menja se magnetni fluks kog obuhvata kalem, i dolazi do
samoindukcije čija je EMS𝑑𝐼srazmerna brzini promene struje:
𝜀  𝑠=− 𝐿 =− 𝐿 𝜔 𝐼 0 cos (𝜔 𝑡 )
𝑑𝑡

- smer indukovane struje u svakom trenutku je suprotan od smera

struje koja teče kroz kolo, indukovana struja po Lencovom pravilu
teži da poništi uzrok svog nastanka, suprotstavlja se promeni
struje. Pošto u kolu nema drugih otpornosti, elektromotorna sila  Struja
kasni za
samoindukcije koja pruža otpor promeni struje je u ravnoteži sa naponom za ugao :
priključenom elektromotornom silom, i njihova suma je nula:
𝜋
(
𝜀  =𝜀 0 cos ( 𝜔 𝑡 )= 𝜀 0 sin 𝜔 𝑡 +
2 )
- Omov zakon daje induktivni otpor:   ako
(samoindukcija se ne javlja kod jednosmerne struje)
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Kola naizmenične struje – redno RLC kolo

-• Ukupni
  otpor u kolu naizmenične struje je impedanca ,

- Jačina struje i napon (EMS) se menjaju po zakonu

,
- fazni pomak između napona i struje određen odnosom
u,i u Struja i napon nisu reaktivnog otpora () i aktivnog (termogenog) otpora :
u fazi u RLC-kolu!
i

t


Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
Kola naizmenične struje – rezonancija u rednom RLC kolu
-•  Ukoliko se uticaj kapacitivnog i induktivnog otpora
međusobno poništi (npr. promenom frekvencije),

struja u kolu će imati maksimalnu vrednost, , u kolu

preostaje samo aktivni (termogeni) otpor, pa su struja i
napon tada u RLC kolu u fazi, . Po analogiji sa
mehaničkom rezonancijom, ova pojava se naziva
električnom rezonancijom: frekvencija izvora je
izjednačena sa sopstvenom frekvencijom RLC kola, .
- rezonantna kružna frekvencija i rezonantna frekvencija:
𝜈
  𝑟

  1 2 1
𝐿 𝜔= ⇒𝜔 = ⇒
𝐶𝜔 𝐿𝐶
Fakultet tehničkih nauka .
Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Zadatak 1: Kalem koeficijanta samoindukcije 0,2 H i omskog otpora 13,5  priključen je serijski
sa kondenzatorom kapaciteta 20 F na izvor naizmeničnog napona efektivne vrednosti 218 V i
frekvencije 50 Hz. Izračunati:
a) induktivni i kapacitivni otpor
b) efektivnu struju u kolu
c) fazni pomeraj između struje i napona u kolu.

Rešenje: a) ZL = 2vL = 2··50 Hz·0,2 H = 62, 8 

L = 0,2 H 1 1
R = 13,5  ZC   = 159,2 
C 2    50 Hz  20 10 F
-6

C = 20 F = 20·10-6 F
Uef = 218 V b) 2
U ef 218 V
 1  
Z  R   L   = 97,4  , I ef  = 2,2 A
2
v = 50 Hz
 C  Z 97,3 

c) 1
L 
tg   C  62,8  - 159,2   7,14    = arctg (-7,14) = - 82o
R 13,5 
 Snaga naizmenične struje
•• Snaga
  naizmenične struje koja se u vidu toplote oslobađa na otporniku zavisi od vremena i u
skladu sa Džulovim zakonom iznosi:

• Srednja snaga koja se oslobodi u toku jednog perioda data je integralom:

• naziva se faktor snage. Kod otpornika pa je , srednja snaga što podseća na izraz za snagu kod
jednosmernih struja. Kod kalema , a kod kondenzatora , pa je na oba elementa , dakle na ova
dva elementa. Fizičko objašnjenje ovog rezultata je da se na ovim elementima vrši transformacija
energije iz jednog oblika u drugi, ali nema nepovratnog procesa pretvaranja energije u toplotu,
kao što se to dešava na otporniku.

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Prenos električne energije na daljinu
•• Edison
  vs. Tesla: za napajanje jednosmernom strujom jednog kvarta u gradu potrebna je jedna
(termo)elektrana zbog velikih padova napona u mreži. Sistemom naizmenične struje napaja se
čitav grad od samo jedne elektrane koja je prilično udaljena od potrošača. Jednosmerna struja
protiče kroz celu zapreminu provodnika dok naizmenična isključivo po njegovoj površini (zbog
toga se provodnici za transport naizmenične struje prave iznutra šuplji, što postiže uštedu u
materijalu).
• Električne (hidrocentrale, termoelektrane) i nuklearne centrale su daleko od naseljenih mesta pa je
potrebno da se proizvedena energija prenosi na velika rastojanja dalekovodima (gubitak snage) –
što znači da su najmanji gubici pri velikom naponu (~100 kV) a maloj struji
• Radi bezbednosti i izolacije, generatori i uređaji u domaćinstvu upotrebljavaju relativno niske
napone (220 V) – u blizini potrošača potrebno je sniziti napon transformatorima
• Mnogo lakše je menjati efektivnu vrednost naizmeničnog nego jednosmernog napona – zato su u
upotrebi uglavnom naizmenične struje, a jednosmerna struja (potrebna za funkcionisanje mnogih
aparata, zatim u tramvajskom i železničkom saobraćaju), dobija se pomoću ispravljača

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Prenos naizmenične struje – transformatori
• u domaćinstvima je na raspolaganju samo jedna vrednost napona (220 V u našoj zemlji, 230
V u zemljama Evropske unije, 110 V u SAD) i često je potrebno taj napon povećati (npr. za
rad katodne cevi televizora) ili smanjiti (za različite uređaje). U elektrodistributivnim
sistemima se prenos električne energije obavlja vodovima na kojima je velika vrednost
napona i mala vrednost intenziteta struje, da bi se smanjili gubici.
• Efikasno pretvaranje jedne vrednosti napona u drugu vrši se električnim transformatorima,
koji rade na principu elektromagnetne indukcije, znači da ne mogu da se koriste za
transformisanje vremenski konstantnih napona, već samo naizmeničnih.
• feromagnetno jezgro sa dva namotana kalema bakarne žice nazvana
primar (na koji se dovodi napon) i sekundar (na koji se priključuje potrošač)
𝑛
  𝑝  𝑛𝑠
• Gvozdeno jezgro omogućuje da se kroz njega prenosi fluks,
odnosno, da se prenosi snaga iz primara u sekundar 𝜀  𝑝 , 𝐼 𝑝 𝜀  𝑠 , 𝐼 𝑠

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Prenos naizmenične struje – transformatori
•   se primar priključi na izvor naizmenične
Kada
struje, u njemu se javlja promenljiv magnetni fluks,
pa se indukuje elektromotorna sila po
Faradejevom zakonu u primaru, a i u sekundaru ()
jer je jezgro transformatora feromagnetik.  𝒏 𝒑   𝒏𝒔
Jednačina transformatora:  𝑰 𝒑

 𝑰 𝒔

𝑈
  𝑝
broj namotaja u primaru i sekundaru 𝑈
  𝑠
Napon na primaru i napon na sekundaru se odnose
kao brojevi navojaka primara i sekundara →
podešavanjem odnosa broja navojaka postiže se
željeno povećanje ili smanjenje napona!

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Trofazna struja
•• Danas
  su skoro svi generatori naizmenične struje trofazni: u rotoru su tri provodna rama
(zovu se faze ), koji rotiraju oko iste ose u homogenom magnetnom polju, čije su ravni
pomerene međusobno za ugao od 120°, u kojima se indukuju tri EMS fazno pomerene za
120°, tj. za trećinu perioda:

• Ovo omogućuje priključivanje većeg broja potrošača. Da bi se smanjio broj provodnika koji
prenose električnu energiju do potrošača, faze se vezuju – u zvezdu ili u trougao.
 
 𝜺 𝑻  𝜺 𝑹  𝜺 𝑺

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
•• Vezivanje
  u zvezdu. Počeci provodnika svih ramova (tj. faza)
vezani u jednu tačku 0 (tzv. nulta tačka, ima potencijal isti kao
Zemlja). Tada sa svakog slobodnog kraja faza kreće po jedan
fazni (ili linijski) provodnik – R, S, T, a sa nulte tačke, nulti
provodnik 0, pa se prenos do potrošača obavlja sa 4 provodnika.
Naponi između faznog i nultog provodnika nazivaju se fazni
naponi. Svi fazni naponi ravnomerno opterećene gradske mreže
imaju iste efektivne vrednosti:

Naponi između pojedinih faznih provodnika nazivaju se

međufazni ili linijski naponi. Oni su puta veći od faznih
napona. Njihova efektivna vrednost iznosi:

• Vezivanje u trougao. Jedan kraj prvog provodnog rama vezan

za početak susednog, i tako do kraja, spojeni su kraj trećeg i
početak prvog. Prenos se obavlja sa tri linijska provodnika.
Potrošači se priključuju na napon efektivne vrednosti

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku
 Reference
Deo materijala sa slajdova je preuzet iz više kurseva opšte fizike:
• Nataša Kadelburg, Vesna Rapaić, Fizika 3, udžbenik za III razred Matematičke
gimnazije, Krug Beograd 2011.
• dr Jugoslav Karamarković, Fizika, Univerzitet u Nišu, Građevinsko -
arhitektonski fakultet, 2005.
• Praktikum laboratorijskih vežbi iz fizike za studente građevine, arhitekture i čistih
energetskih tehnologija, autori: dr Ana Kozmidis-Petrović, dr Uranija Kozmidis-
Luburić i dr Milica Vučinić Vasić, FTN izdavaštvo 2017.

Fakultet tehničkih nauka .

Departman za opšte discipline u tehnici Katedra za fiziku