Sopstveno magnetno polje, induktivnost i samoindukcija

Svaka zatvorena strujna kontura poseduje sopstveni magnetni fluks

s koji potie od sopstvenog magnetnog polja. Poto je magnetna
indukcija srazmerna struji koja je stvara i sopstveni magnetni fluks bie
joj srazmeran. Koeficijent proporcionalnosti izmeu fluksa i struje koja ga
je izazvala naziva se induktivnost L, a jedinica za induktivnost je henri
H.

Induktivnost provodnika zavisi od njegovog oblika i njegovih dimenzija, kao i

od magnetne permeabilnosti sredine u kojoj se nalazi.

Ako je struja u kolu vremenski promenljiva i sopstveni fluks e se menjati

u vremenu. Zbog toga nastaje pojava samoindukcije.

Elektromagnetizam - osnovni pojmovi

Magnetno polje je medijum kojim se ostvaruje magnetno uzajamno

delovanje. Magnetno polje postoji oko provodnika kroz koje protie
elektrina struja, kao i oko prirodnih i vetakih magneta.

1821. godine danski fiziar Ersted je konstatovao magnetno polje elektrine

struje.
Pravilo desne ake: Ako se postavi desna aka iznad pravog
provodnika, kroz koji protie elektrina struja, tako da prsti pokazuju smer
struje I, tada e palac pokazivati smer skretanja severnog pola N
magnetne igle.

Magnetno polje u svakoj taki prostora opisuje se pomou vektorske

veliine koja se nazivamagnetna indukcija. Vektor magnetne indukcije nije
nikada istog pravca kao vektor magnetne sile. Pravci vektora magnetne
indukcije i magnetne sile uvek su normalni jedan na drugom. Jedinica za
magnetnu indukciju je tesla T.

Magnetno polje se slikovito prikazuje linijama sila magnetnog polja. Linija ija
tangenta u svakoj taki ima pravac vektora magnetne indukcije naziva se linija
sila magnetnog polja. Linije sila magnetnog polja su zatvorene krunog
oblika (zato je magnetno polje vrtlono polje).
Pravilo desne ruke: Ako obuhvatimo prav provodnik desnom rukom tako
da palac pokazuje smer struje I, tada e savijeni prsti pokazivati smer
linija sila magnetnog polja.

Jaina magnetnog polja je vektorska veliina kojom se izraava stanje izmeu

magnetnih polova, a veza izmeu magnetne indukcije i jaine magnetnog polja
data je relacijom:

gde je 0 magnetna permeabilnost vakuuma i iznosi 4 10-7 . Jedinica za

jainu magnetnog polja je amper po metru.

Broj linija sila magnetnog polja koje prou kroz ravnu povrinu koja je
normalna na pravac linija sila magnetnog polja naziva se magnetni fluks
(skalarna veliina), a jedinica je veber Wb:
 / 17th March 2013 Filip

Elektromagnetna indukcija

1821. g. Ersted je konstatovao magnetno polje elektrine struje.

1831. g. Faradej ako struja stvara magnetno polje, moe i obrnuto.

Eksperiment Faradeja sa stalnim magnetom, koji je pribliio zatvorenom provodnom

kolu unutar koga je vezan vrlo osetljiv merni instrument, pokazuje da kazaljka
instrumenta skree. Zaustavljanjem magneta, kazaljka instrumenta se ponovo
vraa na nulu. Prilikom udaljavanja magneta, kazaljka instrumenta ponovo
skree ali na suprotnu stranu. Na taj nain, primicanjem i odmicanjem stalnog
magneta, u kalemu dolazi do indukcije struje. Ako kolo nije zatvoreno na
njegovim krajevima e se indukovati elektromotorna sila. Ona zapravo unutar
svakog zatvorenog kola uslovljava nastanak struje.
Poto je oko ipkastog magneta magnetno polje nehomogeno, to se
njegovim primicanjem ili odmicanjem u kolu stvara promenljiv magnetni
fluks odgovoran za nastanak elektromotorne sile odn. indukovane struje.

Nastanak kratkotrajne indukovane struje usled promenljivog magnetnog

fluksa naziva seelektromagnetna indukcija.

Faradejev zakon elektromagnetne indukcije: Indukovana

elektromotorna sila jednaka je negativnoj promeni magnetnog fluksa u
toku vremena.

Znak minus u formuli je posledica Lencovog pravila, koje je postavio

ruski naunik Lenc 1834. godine.

Lencovo pravilo: Indukovana struja ima uvek takav smer da ona svojim
sopstvenim magnetnim poljem tei da sprei promene koje dovode do
nastanka indukcije.

Pojava indukovanog napona u navoju koji se okree u magnetnom polju ima

veoma veliki znaaj. Naime, na ovom principu se proizvodi elektrina energija u
svim obrtnim generatorima.

http://www.youtube.com/watch?v=5MtNBykH8O4&feature=youtu.be
/ 17th March 2013 Filip

0

Ispravljai (usmerai). Jednostrani ispravlja

Ispravljai su najjednostavniji elektronski sklopovi koji slue za ispravljanje naizmenine struje.

Sastoje se od mrenog transformatora (efektivna vrednost napona na primaru je 220 V) i
odgovarajueg broja poluprovodnikih dioda (1, 2 ili 4). Postoje jednostrani i dvostrani ispravljai.
JEDNOSTRANO ISPRAVLJANJE STRUJE

Jednostrani ispravlja se sastoji iz mrenog transformatora, koji transformie napon mree na vii
ili nii napon, poluprovodnike diode i otpora potroaa.

Dioda proputa samo pozitivne poluperiode naizmeninog napona koji se javlja na sekundaru
transformatora.

Jednostrani ispravljai imaju mali stepen iskorienja i lo talasni oblik, pa se zbog toga ree
koriste

Dvostrani ispravlja
Isti talasni oblik se danas dobija za jeftinije reenje 4 diode spojene u vidu mosta (tzv. Grecov
spoj).

U svim ovim ispravljaima uz jednosmernu komponentu ispravljenog napona odn. struje javlja se i
naizmenina komponenta. Talasnost ispravljene struje smanjuje se primenom elektrinih filtara,
koji su sastavljeni od kondenzatora i kalemova ili upotrebom kola za stabilizaciju.

Oblast primene ispravljaa je vrlo iroka. Najvie se koriste za napajanje raznih elektronskih
ureaja, poto elektronski sklopovi sadrani u njima zahtevaju napajanje iz izvora jednosmernog
napona. Takoe slue za punjenje akumulatora.

Princip rada trofaznog asinhronog motora

Namot statora prikljuuje se na napon mree usled ega kroz njega potee struja. Trofazne struje
u trofaznim namotima obrazuju obrtno magnetno polje. Obrtni magnetni fluks ovog polja preseca
provodnike iz statora i rotora. U statoru se zbog toga indukuje protivnapon, koji odrava ravnoteu
mree u naponu ili kontraelektromotornu silu, koja predstavlja glavno ogranienje prekomernoj
struji statora. Iz istih razloga u namotu rotora se indukuje e.m.s. koja prouzrokuje struju rotora.
Poto se provodnici rotora, kroz koje tee struja, nalaze u magnetnom polju, na njih e delovati
elektromagnetna sila intenziteta F=BIl, koja tei da obrne rotor u smeru obrtanja magnetnog polja.
Ako bi se rotor okretao sinhronom brzinom odn. brzinom magnetnog polja, ne bi postojalo
presecanje provodnika i magnetnih linija sila, pa ne bi bilo ni promene fluksa, ni indukovanja
e.m.s, ni struje rotora, ni elektromagnetne sile na provodnike rotora, pa ni obrtanja rotora. Zato
rotor mora da se okree manjom brzinom od sinhrone, koja se naziva asinhrona brzina n.
Razlika izmeu sinhrone i asinhrone brzine naziva se klizanje s i obino se izraava u
procentima u odnosu na sinhronu brzinu.

U nominalnom reimu rada klizanje najee iznosi 4-9%. Klizanje je najvee pri putanju motora
u rad, jer je tada asinhrona brzina jednaka nuli (rotor stoji).
/ 30th March 2013 Filip

Transformatori

Transformatori su elektrine maine koje elektrinu energiju jednog napona i struje pretvaraju u
elektrinu energiju neke druge vrednosti napona i struje. Pri tome je izlazna energija neto manja
od ulazne, jer se u transformatoru javljaju gubici tj. deo elektrine energije se pretvara u toplotnu.
Ti gubici su veoma mali, mogu da budu i do 2%.

Transformatori se koriste:

1o pri prenosu elektrine energije na izlazu iz generatora potrebno je poveati napon da bi se

smanjila struja, a time i Dulovi gubici u vodovima koji su srazmerni kvadratu struje;

2o pri potronji elektrine energije potrebno je sniziti visok napon u vodovima na mrei.

Prema tome, da li podiu ili sputaju napon, transformatori mogu biti uzlazni i silazni.
Princip rada transformatora

Rad transformatora se zasniva na principu elektromagnetne indukcije. On se sastoji iz gvozdenog

magnetnog kola, sastavljenog iz tankih gvozdenih limova i dva navoja na magnetnom kolu
primara i sekundara.

Kada kroz primar protie naizmenina struja koja stvara promenljivo magnetno polje, tada se u
sekundaru javlja indukovana e.m.s. Poto je struja primara naizmenina i fluks koji ona stvara
bie promenljiv.

Vrste transformatora

a) jednofazni
b) trofazni
c) merni
d) regulacioni (varijak)
e) autotransformatori (razdelnici napona)

U trofaznim transformatorima primarni odnosno sekundarni navoji mogu biti vezani u zvezdu ili u
trougao.
U elektrinim merenjima se upotrebljavaju merni jednofazni i trofazni transformatori, koji se
primenjuju u merenjima struje, napona, snage i energije, a poznati su pod nazivom strujni i
naponski merni transformatori.
Regulacioni transformatori se upotrebljavaju u elektrinim postrojenjima i elektranama.
Autotransformatori imaju samo jedan namotaj (primar) i koriste se za sniavanje napona pri
merenjima i u laboratorijama.

Gubici u transformatoru

Gubici u transformatoru mogu biti dvojaki:

1. gubici u bakru odn. navojima (Dulovi gubici)

2. gubici u gvou odn. magnetnom kolu njih ima dve vrste:
a) vrtlone struje
b) histerezisni gubici.
Da bi se smanjili gubici usled vrtlonih struja, jezgro transformatora (magnetno kolo) se pravi od
dinamo-limova, koji su meusobno izolovani i spojeni u pakete.

Histerezisni gubici se smanjuju, ako je povrina histerezisne krive manja odn. ako se koriste
magnetno meki materijali .

Hlaenje transformatora

a) suvo (vazduno)
b) uljno

Pri hlaenju vazduhom uglavnom se koristi prirodno strujanje vazduha, koje se sastoji u tome da
zagrejan vazduh okoline transformatora, kao rei, tei da se penje i da usupa mesto hladnijem.
Hlaenje uljem sastoji se u tome da se transformatorsko magnetno kolo sa navojima stavi u
transformatorski sud u kome se ulje zagreva i cirkulie slino vazduhu.

Jaina elektrine struje (fiziki i tehniki smer)

Svako usmereno kretanje naelektrisanih estica kroz provodnik naziva

se elektrina struja. U zavisnosti od estica koje se kreu, struju delimo
na elektronsku ili kondukcionu(u metalima) i jonsku (u fluidima tj.
tenostima i gasovima).

Na slici je prikazano prosto strujno kolo. Sastoji se iz dve ploe, koje su

naelektrisane istom koliinom naelektrisanja, ali suprotnog znaka. Ako
ove dve ploe spojimo metalnim provodnikom, potei e elektrina struja.
 Ali, pri svakom prelasku elektrona sa negativne na pozitivnu elektrodu,
dolazi do rekombinacije pozitivnih i negativnih estica, usled ega se
koliina naelektrisanja smanjuje. Samim tim se smanjuje jaina
elektrinog polja, smanjuje se napon i struja, i na kraju struja prestaje da
tee. Da bismo struju odravali konstantnom, potrebno je da imamo
elektrini ureaj koji e vraati sve prispele elektrone sa pozitivne na
negativnu elektrodu. Veliina koja kvantitativno opisuje elektrinu struju
naziva se jaina elektrine struje I, a jedinica je amper A.

Jaina elektrine struje je brojno jednaka koliini naelektrisanja koja

protekne kroz popreni presek provodnika u jedinici vremena.

Osnovna dejstva elektrine struje

toplotno, zagrevanje provodnika kroz koji protie struja,

magnetno, stvaranje magnetnog polja u okolini provodnika sa strujom,
hemijsko, pojava elektrolize pri proputanju struje kroz elektrolit,
svetlosno,
fizioloko, prolazak elektrine struje kroz organizam moe biti opasan,
izaziva hemijsko razlaganje organskih molekula, ija je posledica grenje
miia, odnosno treperenje celog organizma. Ukoliko te promene
zahvate srce, nastupa momentalna smrt.
 Vezivanje otpornika
Otpornici su elementi konstruisani tako da u elektrino kolo unesu
odreenu otpornost, koja je velika u odnosu na otpornost provodnika za
vezu.

Redna (serijska) veza

Ekvivalentni otpor vie redno vezanih otpornika jednak je zbiru pojedinih

otpornosti redno vezanih otpornika.

Redna veza otpornika primenjuje se samo u nekim posebnim

sluajevima. Otpornici vezani u seriju s nekom elektrinom napravom,
mainom i slino imaju zadatak da zatite pomenute naprave od
previsokog napona.

Paralelna (otona) veza

Reciprona vrednost ekvivalentnog otpora vie paralelno vezanih
otpornika jednaka je zbiru recipronih vrednosti otpora pojedinih
paralelno vezanih otpornika.

Vrlo esto se otpornici upotrebljavaju u paralelnoj vezi sa nekom

elektrinom napravom, mainom i slino. Namena im je da rasterete
pomenute naprave od prevelike jaine struje.

Omov zakon
Videli smo da se slobodni elektroni koji se nalaze u metalnom provodniku
usmereno kreu pod uticajem napona. to je vei napon, elektroni se
bre kreu, odnosno broj elektrona koji proe kroz posmatrani presek
provodnika u jedinici vremena je vei. Dakle, sa porastom napona raste i
jaina struje. S obzirom na stalan napon izvora, ubrzanje elektrona bi
neprestano raslo, odnosno jaina struje bi postizala sve veu vrednost da
nije uticaja atoma na elektrone koji se izmeu njih kreu tj. da nije
elektrinog otpora provodnika. On vie ili manje usporava elektrone, pa
e u provodniku tei slabija odnosno jaa struja. Ovo pokazuje da
izmeu jaine struje, napona i otpora postoji meusobna zavisnost.

Omov zakon daje vezu izmeu jaine struje, napona i otpora.

I. Zavisnost struje od napona:

II. Zavisnost struje od otpora:

Na osnovu eksperimentalno dobijenih podataka, 1827. godine nemaki fiziar Georg

Simon Om je utvrdio da je struja u grani kola srazmerna naponu na krajevima
te grane, a obrnuto srazmerna otporu.
 MAR

27

Induktivni otpor

Naizmenina struja ima indukciono dejstvo. Ono potie usled toga to promenom smera struje
menja i magnetno polje koje ono stvara oko provodnika. Ovo je naroito izraeno kod kalema
(solenoida). Usled toga svaki kalem induktivnosti L prua otpor proticanju naizmenine struje.
Elektrina energija se na induktivnom otporu pretvara u magnetnu, a takoe se i magnetna
energija ponovo vraa u elektrino. Zbog toga je induktivni otpor reaktivan.

Induktivni otpor zavisi od induktivnosti

kalema i krune frekvencije naizmenine struje. U trenutku kad se zatvori prekida u elektrinom
kolu, napon na krajevima dostie neometano maksimalnu vrednost posle etvrtine perioda. Usled
samoindukcije, jaina struje nee u istom vremenskom intervalu dostii maksimalnu vrednost ve
e kasniti etvrtinu perioda u odnosu na napon.

Delovi elektrinog kola

1 Provodnici sadre slobodna naelektrisanja i zbog toga dobro provode
struju. Provodnici spajaju sve delove elektrinog kola.
provodnici prve vrste metali
provodnici druge vrste - elektroliti, jonizovani gasovi
2 Izvor struje je ureaj koji obezbeuje proticanje struje u elektrinom kolu.
U njemu se vri pretvaranje drugih vidova energije (hemijske, mehanike,
toplotne) u elektrinu. Izvor struje ima dva pola: + i -, koji su na razliitim
potencijalima. Elektromotorna sila karakterie svaki izvor.
3 Elektrini potroa pretvara elektrinu energiju u neki potreban oblik npr.
sijalica, otpornik, greja itd.
4 Prekida slui za uspostavljanje i prekidanje protoka struje.
5 Elektrini osigura titi elektrine potroae i druge elemente kola od jake
struje (prvo on pregori, pa prekine kolo).
6 Elektrini merni instrument meri elektrine veliine u elektrinom kolu.

Elektrino polje, potencijal i napon

Jo u starom veku, pre vie od 2600 godina, grki filozof Tales je opisao
ogled ako se komad ilibara protrlja vunenom tkaninom, i tkanina i ilibar
stiu osobinu da privlae ili odbijaju sasvim lake predmete, kao to su
opiljci drveta, pramenovi kose, vune itd.

Tek oko 1600. godine je engleski lekar Vilijem Dilbert detaljno ispitao
ovu pojavu i zakljuio da jo mnogi drugi predmeti mogu da steknu ovu
osobinu. Prema grkoj reielektron, to znai ilibar, on je sva tela
koja trenjem stiu osobinu privlaenja ili odbijanja nazvao naelektrisana
tela.
Ovo privlaenje (ili odbijanje) je posledica postojanja elektrinog polja .

Elektrinim poljem se naziva naroito fiziko stanje u okolini

naelektrisanog tela, koje se manifestuje dejstvom elektrine sile na drugo
naelektrisano telo.

Jaina elektrinog polja izraunava se kao kolinik elektrostatike sile

koja u datoj taki polja deluje na probnu koliinu naelektrisanja q p.
Jedinica za jainu elektrinog polja je volt po metru.

Probno naelektrisanje uneto u neku taku elektrinog polja poseduje

neku potencijalnu energiju Ep. Ono e se pod dejstvom Kulonove
elektrine sile kretati. Pri ovome se njegova potencijalna energija
smanjuje upravo za rad dobijen delovanjem sile F. Ako se neka taka
polja uzme kao referentna, onda se sve druge take mogu opisati
skalarnom veliinom, koja se naziva potencijal posmatrane take u
odnosu na referentnu.

Potencijal se oznaava sa V i definie kao potencijalna energija u datoj

taki polja kroz probno naelektrisanje. Jedinica za elektrini potencijal
je volt.
Potencijal neke take elektrinog polja brojno je jednak radu koji bi
izvrile elektrine sile pri pomeranju jedininog naelektrisanja iz te take
u referentnu.

Razlika potencijala izmeu dve take elektrinog polja naziva

se napon, a jedinica je takoe volt.

Treba uoiti da bi rad izmeu dve take u elektrinom polju bio isti bez
obzira na oblik putanje po kojoj bi se naelektrisanje kretalo. Rad, koji
izvre sile elektrostatikog polja pri pomeranju probnog naelektrisanja
du neke putanje, ne zavisi od oblika putanje, ve samo od poloaja
njenih krajnjih taaka. Drugim reima, to znai da rad zavisi samo od
razlikepotencijala, tj. napona.

U posebnom sluaju, kad su izvorna i odredina taka iste, tj. kad je

putanja zatvorena kriva linija, rad e imati vrednost nula: (A = 0).
Elektrostatiko polje, kao i gravitaciono polje, pripada grupi
tzv. konzervativnih polja. Zajednika osobina ovih polja je da je rad sile
po zatvorenoj putanji jednak nuli.
 MAR

10

Materijali u elektrotehnici

Svi materijali koji se koriste u elektrotehnici dele se u tri grupe:

1. Provodnici,
2. Izolatori (dielektrici) i
3. Poluprovodnici.

Provodnici su materijali u ijem sastavu postoji veliki broj naelektrisanih

estica koje mogu da se relativno slobodno kreu po materijalu. Najbolji
provodnici su metali, kao to su bakar, aluminijum i srebro. U dobre
provodnike spadaju jo i zlato i platina, ali se iz objektivnih razloga ne
koriste. Kod metala su elektroni iz spoljanje elektronske ljuske atoma
slabo vezani za atom, tako da mogu da se slobodno kreu od atoma do
atoma kroz materijal. U sluaju tenih rastvora, neutralni molekuli
rastvorene supstance se raspadaju na dva suprotno naelektrisana dela
tzv. pozitivne i negativne jone. Joni mogu da postoje i u gasovima. Ako u
nekom gasu nema jona, ne moe doi ni do kretanja naelektrisanih
estica pod dejstvom elektrinih sila i gas se ponaa kao izolator.
Izolatori ili dielektrici su materijali kod kojih su u normalnim uslovima
elektroni iz spoljanje elektronske ljuske vrsto vezani za svoj atom ili
grupu atoma koji obrazuje molekul. Najbolji izolatori su guma, porcelan,
keramika, bakelit itd.

Poluprovodnici su materijali kod kojih je broj naelektrisanih estica koje

mogu da se slobodno kreu pod dejstvom elektrinih sila mnogo manji
nego u sluaju provodnika, ali ipak mnogo vei nego u sluaju izolatora.
Najpoznatiji poluprovodnici su silicijum igermanijum odn. elementi IV
grupe periodnog sistema elemenata.

/ 10th March 2013 Filip

Elektrini otpor

Elektroni se usmereno kreu kroz provodnik. Prolazei kroz prostor

izmeu atoma, padaju pod njihov uticaj i manje ili vie skreu sa svoga
puta. Pri tom skretanju elektroni se sudaraju sa atomima materije, pri
emu se jedan deo kinetike energije predate atomima pretvara u toplotu
(provodnik se zagreva). Zbog toga kaemo da svako odupiranje
materijala provodnika usmerenom kretanju elektrona predstavlja
izvestan otpor.

Koliko e elektroni skretati i koliko e se kinetike energije pretvoriti u

toplotu zavisi od unutranjeg sastava materije provodnika.

Atomi pojedinih materijala su razliiti po veliini, to odreuje vei ili manji

meuatomski prostor za slobodne elektrone odn. manje ili vee
protivljenje njihovom usmerenom kretanju. Uticaj vrste materijala
provodnika na njegov elektrini otpor dat je veliinom koja se
zove specifini otpor . Pored specifinog otpora materijala od koga je
provodnik napravljen, na njegov elektrini otpor utiu i njegove dimenzije
duina l i povrina poprenog preseka S.

Ako je dui provodnik, brojnije je sudaranje elektrona meusobno, pa je

elektrini otpor vei. Ako je popreni presek vei, vei je broj elektrona
koji se paralelno kreu, pa je manji elektrini otpor. Jedinica elektrinog
otpora je om .

Elektrini otpor nekog provodnika je upravo srazmeran specifinom

otporu materijala od kojeg je provodnik napravljen i njegovoj duini, a
obrnuto srazmeran povrini poprenog preseka.
Poto je elektrini otpor fiziko svojstvo materije, to na njega utie fiziko
stanje provodnika, a prvenstveno i najvie promena temperature.

Specifini otpor metalnih provodnika u ogranienom temperaturnom

podruju najee linearno raste sa porastom temperature. To se moe
objasniti veim oscilacijama atoma materije, to prouzrokuje vie sudara
elektrona sa atomima.

/ 11th March 2013 Filip

Kapacitivni otpor

Prisustvo kondenzatora u kolu naizmenine struje prouzrokuje postojanje kapacitivnog otpora.

Kapacitivni otpor zavisi od kapaciteta kondenzatora i krune frekvencije naizmenine

struje. Kondenzator ne
proputa jednosmernu struju jer sadri u sebi izolator. Elektrina energija se kod kapacitivnog
otpora pretvara u elektrostatiku i obrnuto; zato je kapacitivni otpor reaktivan. U trenutku kada se
ukljui prekida u elektrinom kolu, elektrina struja poinje da tee u jednom smeru i usled toga
se ploe kondenzatora naelektriu raznoimeno. Koliina naelektrisanja na ploama e dostii
maksimalnu vrednost u trenutku kada struja promeni smer (t=T/2). U tom trenutku e i napon
izmeu ploa biti maksimalan, ali je jaina struje jednaka nuli. Dakle, struja i napon su fazno
pomereni i to tako da struja prednjai za etvrtinu perioda.
/ 27th March 2013 Filip

Naizmenina struja - nastanak i karakteristike

Svako naelektrisano telo stvara oko sebe elektrino polje. Ako se neko
naelektrisano telo nae u tom polju, na njega deluju privlane ili odbojne
elektrine sile koje ga primoravaju da se kree. Pod uticajem elektrinog
polja elektroni se u metalnim provodnicima kreu u elektrinom polju.
Poto je polje uvek istog smera i elektrina struja je jednosmerna. Kada
bi se iz odreenih razloga smer elektrinog polja menjao, menjao bi se i
smer struje. Ovakva struja se naziva naizmenina.

Dobijanje:

Provodnik u obliku rama se obre u magnetnom polju ili se menja magnetno

polje, a ram miruje. Na krajevima rama se indukuje e.m.s. koja tera struju kroz
provodnik:

U toku jednog obrtaja rama, elektrino polje i elektroni e dvaput promeniti

smer. Vreme obrtaja rama je period T. Broj obrtaja rama u toku jedne sekunde
je (linearna) frekvencija f.

Svakih 180o se menja smer struje u ramu. Prilikom obrtanja, ravan u kome lei
ram, zaklapa razliit ugao sa linijama sila magnetnog polja. Neka je taj ugao na
poetku obrtanja iznosio . Posle nekog vremena t on e iznositi t+ .
Iz ovoga zakljuujemo da je t preeni ugao u radijanima tokom obrtanja rama,
pa je ugaona brzina kojom se ram obre (odn. kruna frekvencija).

Obrtno magnetno polje

Obrtno magnetno polje je posledica trofazne naizmenine struje. U statoru postoje tri fazna
namotaja prostorno pomerena za ugao od 120o, kroz koje teku trofazne naizmenine struje. Te tri
struje su iste po amplitudi, ali su prostorno pomerene za isti vremenski ugao.

Ove tri struje, koje se razlikuju u fazi, obrazuju rezultujue magnetno polje koje se obre nekom
ugaonom brzinom. Rezultujui vektor magnetne indukcije je stalnog intenziteta, a obrtnog pravca,
pa se zato naziva obrtno magnetno polje. Obrtanja u materijalnom smislu nema, samo se okree
magnetna pobuda (polje) zbog naizmeninog smanjivanja, poveavanja i promene smera
trofaznih struja kroz namotaje.
Brzina kojom se obre vektor magnetne indukcije naziva se sinhrona brzina ns i odgovara ritmu
promene trofazne struje tj. iznosi 50 Hz = 50 ob/s = 3000 ob/min.
Elektromagnetska indukcija
Elektromagnetizam

Elektricitet Magnetizam
[otkrij]Elektrostatika
[otkrij]Magnetostatika
[sakrij]Elektrodinamika
Zrakoprazan prostor Lorentzov
zakon ems Elektromagnetska indukcija Faradayev
zakon Lenzov zakon Struja pomaka Maxwellove
jednadbe EM polje Elektromagnetsko
zraenje Linard-Wiechertov potencijal Maxwellov
tenzor Vrtlone struje
[otkrij]Elektrina mrea
[otkrij]Kovarijantna formulacija
[otkrij]Znanstvenici

Faradayev pokus koji dokazuje elektromagnetsku indukciju: baterija (desno) stvara elektrinu struju koja
prolazi kroz malu elektrinu zavojnicu (A), stvarajui magnetsko polje. Kada zavojnica miruje ne inducira se
nikakav napon. Ali ako se mala zavojnica kree unutar velike zavojnice (B), magnetski tok unutar velike
zavojnice se mijenja, stvarajui (inducirajui) elektrinu struju koja se moe opaziti na galvanometru(G).[1]
Elektromagnetska indukcija je pojava da se u zavoju vodljive ice stvara (inducira) elektrini
napon (elektromotorna sila) ako se mijenja magnetski tok to ga zavoj obuhvaa. Ako promjenljivi
magnetski tok umjesto kroz jedan zavoj prolazi kroz zavojnicu s N zavoja, bit e ukupni inducirani
napon zavojnice N puta vei, jer se naponi svih zavoja zbrajaju. Zbog tih napona tei e
i elektrina struja ako se zavoju ili zavojnici zatvori strujni krug. Pokuse o elektromagnetskoj
indukciji prvi je objavio M. Faraday i pokazao kako se promjenom magnetskoga toka moe dobiti
inducirani napon. Prva je mogunost da se zavoj pomie u magnetskom polju ili da se uza zavoj
koji miruje pomie magnet, pri emu se promjena magnetskoga toka moe slikovito shvatiti kao
presijecanje magnetskih silnica elektrinim vodiem zavoja. Tako dobiveni inducirani napon
 oznauje se kao napon pomicanja. No i bez ikakva relativnog pomicanja moe se u zavoju ili
zavojnici dobiti inducirani napon ako je promjenljivo magnetsko polje proizvedeno promjenljivom
strujom. Za to je potrebna takozvana primarna zavojnica, u kojoj tee promjenljiva struja (na
primjer izmjenina elektrina struja), i uz nju, sekundarna zavojnica, u kojem e promjenljivo
magnetsko polje inducirati napon. Zbog meusobnoga magnetskoga djelovanja primarne
zavojnice na sekundarnu, ta se pojava naziva meusobnom indukcijom. No, kako je i zavojnica
koja proizvodi promjenljivi magnetski tok obuhvaena silnicama vlastitoga toka, njoj e biti
induciran napon samoindukcije. [2]
U tehnici se na elektromagnetskoj indukciji zasniva rad transformatora i generatora elektrine
struje. Elektromagnetska indukcija se u veini sluajeva moe objasniti djelovanjem Lorentzove
sile na nositelje elektrinog naboja. Pri tome djeluje elektrino polje nastalo promjenom gustoe
magnetskog toka po vremenu neovisno o gibanju, dok magnetsko polje kojemu je gustoa
magnetskog toka vremenski nepromjenjljiva djeluje samo kada postoji
komponenta brzine gibanja nositelja naboja okomita na smjer magnetskog polja.

Sadraj
[sakrij]

1Osnove
2Matematika formulacija
3Zakon elektromagnetske indukcije
4Samoindukcija
5Primjena elektromagnetske indukcije
6Izvori
7Poveznice
Osnove[uredi VE | uredi]

Prvom slikom prikazani su sjeverni (N) i juni (S) pol nekog trajnog magneta. Magnetske silnice,
to jst magnetski tok tei e od sjevernog prema junom polu kako pokazuje vertikalni snop
strelica.
Pokusima je utvreno, da u magnetskom polju stalne jakosti sve toke vodia imaju
isti potencijal, to jest u mirnom magnetskom polju na krajevima iane petlje nee se pojaviti
nikakav napon dok petlja miruje.
Ako meutim jakost magnetskog toka kojega obuhvaa petlja pone rasti ili padati, na krajevima
petlje stvorit e se takozvani inducirani napon. Taj e biti to vei, to je bra (odnosno jaa)
promjena magnetskog toka.
Kako svaki strujni krug stvara barem jednu petlju (ili namotaj), umetanjem jednog od vodova
strujnog kruga u magnetsko polje i pomicanjem tog voda meu polovima magneta (ili magneta u
odnosu na mirujui vod) mijenjat e se jakost magnetskog toka kroz petlju, pa e na krajevima
petlje nastati razlika potencijala, odnosno u vodu e se inducirati napon.
Dat emo jo jedno tumaenje pojave indukcije:
Ako se u okolici vodia postavljenog u magnetsko polje magnetski tok mijenja na takav nain da
vodi pri toj promjeni "sijee" smjernice magnetskih sila (silnice), na krajevima vodia inducirat e
se napon koji je to jai, to je promjena magnetskog toka bra u okolici vodia.
Suglasno tome, najvei inducirani napon daje pomicanje vodia u ravnini okomitoj na smjer N - S,
dok pomicanje vodia paralelno pravcu magnetskih silnica ne uzrokuje pojavu indukcije, jer takav
pomak ne sijee silnice, odnosno ne mijenja magnetski tok obuhvaen petljom.
Pri svemu tome nije bitno da li promjenu magnetskog toka postiemo promjenom jakosti
magnetskog polja ili pomicanjem vodia, ili pomicanjem magneta u odnosu na mirujui vodi.
Inducirani napon potjerat e induciranu struju u zatvorenoj petlji. Smjer inducirane struje,
odnosno polaritet napona na krajevima vodia moemo odrediti prema takozvanom pravilu desne
ruke prema donjim slikama. Pri tome treba imati na umu, da je pozitivan smjer struje dogovoren
od + prema - u vanjskom dijelu strujnog kruga, to jest izvan izvora struje, odnosno struja "izlazi" iz
izvora kroz pozitivnu stezaljku. Unutar izvora struje (a na vodi u kome se inducira napon jest
izvor struje) meutim struja tee od negativne stezaljke prema pozitivnoj, dakle od - prema +.
Eventualna promjena smjera kretanja vodia kroz magnetno polje (ili promjena polariteta
magnetskog polja) uzrokovat e i promjenu smjera struje kroz vodi.

Matematika formulacija[uredi VE | uredi]

Elektromagnetska indukcija ovisi o veliini koja predstavlja protjecanje magnetskog polja kroz
neku povrinu. Ta veliina se naziva magnetski tok. Magnetski tok koji protjee kroz

povrinu S koja se nalazi pod kutem u odnosu na homogeno magnetsko polje jednak je
umnoku iznosa magnetskog polja B, povrine S i sinusu kuta:

To znai da e u sluaju povrine okomite na magnetsko polje magnetski tok biti:

a u sluaju povrine paralelne s magnetskim poljem:

Ako je vektor magnetskog polja, a vektor okomit na povrinu, jednak

povrini po veliini, tada je magnetski tok jednak njihovom skalarnom umnoku:

Jedinicu magnetskog toka se dobije pomou izraza za magnetski tok, a zove

se veber (Wb). Jedinica magnetskog polja zove se tesla (T).

Ako ravna povrina plotine 1 m2 stoji okomito na homogeno magnetsko

polje gustoe magnetskog toka 1 T, tada je magnetski tok kroz tu
povrinu jednak 1 Wb.

Zakon elektromagnetske indukcije[uredi

VE | uredi]
Zakon elektromagnetske indukcije za napon induciran u petlji moe se
izraziti ovako:
Ako u trenutku t1 magnetski tok kroz povrinu petlje ima vrijednost (t1) ,
a u malo kasnijem trenutku vrijednost (t2), tada se u petlji inducira
napon:

Ako je promjena magnetskog toka, = (t2) - (t1), a

t vremenski interval, t = t2 - t1, pa jednadba glasi:

Inducirani napon razmjeran je veliini promjene magnetskog

toka , a obrnuto razmjerna s vremenom trajanja promjene t.
Trenutni napon u vremenu se dobije ako se t pusti da tei u
nulu, pa izraz prelazi u derivaciju:

Taj se izraz zove Faradayev zakon indukcije. U izrazu se

pojavljuje predznak minus, on je povezan sa smjerom
induciranog napona. Smjer je takav da inducirana struja to
nastaje zbog induciranog napona, stvara magnetno polje
koje djeluje suprotno promjeni magnetskoga toka, to jest
nastoji sprijeiti gibanje zbog kojeg je nastala inducirana
struja. To pravilo za smjer inducirane struje zove
se Lentzovo pravilo (Heinrich Lenz).

Samoindukcija[uredi VE | uredi]
Indukcija koja nastaje u zavojnici zbog promjene njezinog
vlastitog magnetskog polja pri promjeni jakosti struje kroz
zavojnicu zove se samoindukcija.
Kada zavojnicom tee elektrina struja, unutar zavojnice
stvara se magnetsko polje koje je proporcionalno jakosti
struje I. Znai, ako se mijenja jakost struje kroz zavojnicu,
mijenja se i magnetsko polje unutar zavojnice, pa se time
mijenja i magnetski tok kroz zavojnicu. Ta promjena
magnetskog toka uzrokuje pojavu induciranog napona u
zavojnici, iji je smjer takav da djeluje suprotno promjeni
struje koje ga je uzrokovala (Lentzovo pravilo). Budui da tu
indukciju uzrokuje vlastito magnetsko polje same zavojnice,
ona se naziva samoindukcija.
Izraz za samoindukciju izgleda ovako:

U izrazu za samoindukciju javlja nam se slovo L, ono

predstavlja koeficijent proporcionalnosti koji
karakterizira zavojnicu. Taj koeficijent se
naziva induktivitet. Induktivitet ovisi o presjeku S i
duljini l zavojnice, o broju zavoja N i
o permeabilnosti materijala koji se nalazi unutar
zavojnice. Jedinica induktiviteta se dobiva iz izraza za
samoindukciju:
Ta se jedinica zove henri (H).

Primjena elektromagnetske
indukcije[uredi VE | uredi]
Elektromagnetska indukcija primjenjuje se
u generatoru (drugi naziv: alternator)
ili dinamu gdje se mehanika energija pretvara
u elektrinu energiju.
Elektromagnetska indukcija primjenjuje se
u transformatoru gdje se izmjenina
struja jednog napona pretvara u izmjeninu
struju drugog napona.

Izvori[uredi VE | uredi]
1. Jump up