Metaloksidni Odvodnici Prenapona - 1 2015 PDF

3.
Odvodnici prenapona
3. METALOKSIDNI ODVODNICI PRENAPONA
3.1. Konstrukcija, princip rada i karakteristike metaloksidnih odvodnika

prenapona
Zatitna sredstva od prenapona su: zatitna uad na vodovima, hvataljke i

razapete ice u transformatorskim stanicama, zatitna armatura na vodovima i
odvodnici prenapona. Svi osim odvodnika imaju zadatak da, koliko je to mogue,
preuzmu udar groma na sebe, umesto da grom pogodi neki od skupocenih
elektroenergetskih objekata. Odvodnici prenapona tite od atmosferskih i sklopnih
prenapona, a treba stabilno da rade u uslovima normalnih napona i privremenih
prenapona. Prema konstrukciji, oni se dele na odvodnike prenapona sa iskritima
(silicijumkarbidne), bez iskrita (metaloksidne), a postoje i metaloksidni odvodnici
sa iskritima. Odvodnici prenapona sa iskritima predstavljaju tehniki zastarelu
konstrukciju, a detaljno su opisani u [1, 2]. Oni su znaajni zbog velikog broja koji
trenutno postoji u mreama, ali, ukoliko ih je iz bilo kog razloga potrebno zameniti,
oni se zamenjuju tehniki i ekonomski superiornijim metaloksidnim odvodnicima
prenapona, zasnovanim na upotrebi cinkoksidnih materijala. U ovom udbeniku
obrauju se samo metaloksidni odvodnici prenapona bez iskrita.
Na sl. 3-1 prikazan je odnos moguih prenapona bez odvodnika,
podnosivog napona opreme i napona na opremi kada je primenjen odvodnik,
izraen relativnim jedinicama. Vidi se da, bez odvodnika, atmosferski i sklopni
prenaponi imaju takve vrednosti da bi unitili izolaciju (nastao bi preskok ili proboj)
jer su vii od podnosivog napona opreme. Postavljanjem odvodnika, napon na
opremi sniava se ispod podnosivog napona opreme, tj. oprema je zatiena
odvodnikom.
Sl. 3-1 Odnos prenapona i podnosivih napona opreme sa i bez odvodnika

Jedna relativna jedinica jednaka je maksimalnom faznom naponu, i to
njegovoj najvioj vrednosti najviem naponu mree Us.
119
3. Odvodnici prenapona
Na sl. 3-2 prikazana je naponsko-strujna nelinearna karakteristika metal-

oksidnog odvodnika prenapona za mreu 400 kV.
Sl. 3-2 Naponsko-strujna karakteristika odvodnika, U-I karakteristika

Ona pokazuje koliki je napon na odvodniku pri odreenoj struji. Vidi se da
je karakteristika nelinearna, tj. otpornost odvodnika zavisi od struje. Kod linearne
karakteristike pri dva puta veoj struji napon je dva puta vei. Ovde ne. Napon je
ogranien kada je iznad odreene vrednosti. Velika promena struje dovodi do
malog povienja napona na odvodniku, pa samim tim i na tienom objektu, jer se
odvodnik postavlja paralelno objektu.
Da objasnimo pojmove sa slike. Maksimalni fazni napon u ovoj mrei 400
kV je 343 kV, i odnosi se na najvii napon opreme 420 kV. Kada je napon u mrei
toliki, a moe da bude, struja koja prolazi kroz odvodnik u zemlju zbog ogromnog
otpora odvodnika prikljuenog izmeu faze i zemlje je, u ovom primeru, 100 A.
Osim otporne komponente struje kroz odvodnik, koja je prikazana ovom krivom,
postoji i kapacitivna komponenta, koja u ovom sluaju iznosi oko 0,75 mA, ali se
ona ne prikazuje karakteristikom [3]. Dakle, odvodnik je izabran tako da mu radna
taka bude ispod kolena karakteristike.
Trajni radni napon odvodnika Uc (engl. Continuous operating voltage) je
268 kV, pa je maksimalna vrednost ovog napona 379 kV, dakle koren iz dva puta
vea. Vidi se da ovaj napon 379 kV treba da bude vii od maksimalnog faznog
napona opreme od 343 kV.
Sledei vaan napon je naznaeni napon odvodnika 336 kV, ija je
maksimalna vrednost 475 kV. Zavisno od konstrukcije i proizvoaa, odnos
naznaenog napona odvodnika 336 kV prema trajnom radnom naponu 268 kV je
oko 1,25. To je za veinu konstrukcija. Taj podatak daje proizvoa. Nema
objanjenja zbog ega je ba 1,25. To je ispalo sluajno i stvar je konstrukcije
odvodnika. Osnovna razlika izmeu ova dva napona je sledea. Trajni radni napon
odvodnika 268 kV je napon na koji se odvodnik sme trajno prikljuiti. Naznaeni
napon odvodnika 336 kV slui za obeleavanje odvodnika i njegovo razvrstavanje u
standardima. Prema njemu se odvodnik poruuje od proizvoaa. Proizvoa u
prospektu daje oba napona. Inae, naznaeni napon je napon na koji odvodnik sme
da bude prikljuen 10 sekundi (prema standardu za odvodnike prenapona [2, 6]).
120
Kod sve druge opreme, osim odvodnika, naznaeni napon je napon na koji se
oprema sme trajno prikljuiti. Jedino kod odvodnika nije tako.
Sledei napon je 823 kV. To je napon pri naznaenoj struji odvoenja od 10
kA. Naznaena struja odvoenja je struja koju odvodnik pri atmosferskom
pranjenju moe da provede u zemlju bez problema, to znai da odvodnik posle
njenog provoenja moe da se ohladi i nastavi da radi bez oteenja. Vrednost
naznaene struje odvoenja je vana jer se ona koristi za proveru preliminarnog
izbora odvodnika. Naprimer, u mrei 400 kV podnosivi napon opreme je najee
1425 kV (ali moe biti i drugi). Pri 10 kA, odvodnik ija je karakteristika na sl. 3-2,
ograniava napon na odvodniku, pa samim tim i na tienoj opremi, na 823 kV.
Dakle, izmeu napona koji je na opremi 823 kV i podnosivog napona opreme 1425
kV je koeficijent sigurnosti od 1425/823=1,73. Realno, odvodnik nije uz sam
transformator, pa je razlika manja.
Vreme za koje se moe uspostaviti atmosferski prenapon, koji moe da
uniti izolaciju nekog ureaja, moe da bude reda mikrosekunde. Zbog toga i ureaj
za zatitu od prenapona mora da reaguje izuzetno brzo, pre nego to se uspostavi
opasan prenapon. Odvodnici prenapona reaguju toliko brzo da moemo smatrati da
je to trenutno. Oni su najbri zatitni ureaji u elektroenergetskom sistemu.
Cinkoksidni odvodnik prenapona u osnovi je jedan stub koji se sastoji od
veeg broja otpornika poreanih na red. Taj otporniki stub moe naglo da menja
otpornost u zavisnosti od napona na njemu. Dok je napon ''normalan'', dakle, napon
u normalnom pogonu, otpornost odvodnika je ogromna. On je najee jednofazne
konstrukcije, osim u tropolnim SF6 gasom izolovanim, metalom oklopljenim
postrojenjima. Jedan odvodnik, to jest jedan njegov pol, ima gornji prikljuak pod
naponom, dok je drugi, donji prikljuak, vezan za uzemljenje postrojenja. Odvodnik
je prikljuen paralelno jednoj fazi namota transformatora (ili nekog drugog
ureaja). Zbog toga, napon kakav se uspostavlja na odvodniku, ujedno je i napon na
namotu transformatora.
Kada je napon normalan, otpornost odvodnika je ogromna i kroz njega
prema zemlji protie omska struja koja se meri stotinama mikroampera, a postoji i
kapacitivna komponenta. Ona veoma malo zagreva otporniki stub odvodnika.
Meutim, kada se na prikljuku odvodnika pojavi atmosferski ili sklopni prenapon,
koji veoma brzo raste, odvodnik naglo menja svoju otpornost i to tako to je mnogo
smanji. Tada kroz cinkoksidni odvodnik pone u zemlju da protie veoma velika
struja i napon na odvodniku vie ne raste. Vrednost napona na odvodniku se
ograniava. Samim tim se ograniava i napon na transformatoru jer je odvodnik
prikljuen paralelno njegovom namotu. Tako se spreava da napon na
transformatoru raste, ve se ograniava na bezopasnu vrednost.
Realno, U-I karakteristika je kriva linija. Ona se moe prikazati pomou
pravolinijskih segmenata samo zbog jednostavnosti izraunavanja. U poetnom
delu karakteristike (do napona 340 kV na sl. 3-2) otpornost odvodnika je ogromna i
iznosi na desetine hiljada oma. Zbog toga ukupna struja koja u normalnom pogonu
odlazi u zemlju ima miliamperske vrednosti, dok omska komponenta ima vrednosti
od stotinak mikroampera. U tom delu karakteristike odvodnik je linearan. To znai
121
da dva puta vea struja na odvodniku stvara dva puta vei napon. Kolika je promena
struje, tolika je i promena napona. Meutim, kada je napon iznad 340 kV, velikoj
promeni struje odgovara mala promena napona. To se jasno vidi na sl. 3-2. Tada je
otpornost odvodnika mala. U tom delu odvodnik je nelinearan. Otpornost
odvodnika zavisi od vrednosti struje i za svaku drugu vrednost struje otpornost ima
drugu vrednost. Osim toga, otpornost odvodnika zavisi i od temperature. to je
temperatura otpornika via, njegova otpornost je manja, pa za njega kaemo da ima
negativni temperaturni koeficijent otpora. Zbog nelinearnosti, napon na odvodniku
dok provodi jaku struju (preostali napon) nema isti oblik kao struja.
Preostali napon je napon na odvodniku dok on provodi struju pranjenja.
Zbog toga to je odvodnik vezan paralelno sa namotom transformatora, to je ujedno
i napon na transformatoru. Izolacija transformatora treba da izdri taj napon. to je
vii preostali napon, to treba vie izolacije namota transformatora. To, naravno, vie
kota, tj. transformator je skuplji.
Silicijumkarbidni odvodnik ima loiju karakteristiku jer je njegova
karakteristika manje nagnuta prema apscisnoj osi (struja). Pri istoj struji pranjenja
preostali napon na silicijumkarbidnom odvodniku vii je nego na metaloksidnom,
pa je potrebno da transformator koji titimo silicijumkarbidnim odvodnikom ima
vie izolacije, tj. skuplji je. Zbog toga, a i zbog toga to silicijumkarbidni odvodnik
ima vie delova, on se vie ne proizvodi. Vie delova znai da je odvodnik skuplji
jer su skuplji delovi, kao i montaa odvodnika, koja traje due i zahteva vie ljudi.
Zbog toga to su metaloksidni odvodnici jeftiniji i tehniki bolji, proizvode se samo
oni. Ipak, u naoj mrei velika veina odvodnika su stari, silicijumkarbidni
odvodnici jer su ostali od ranije, a ispravni su. Silicijumkarbidni odvodnici
prenapona zamenjuju se metaloksidnim samo kada su oteeni zbog kvara ili
velikog broja reagovanja. U suprotnom, oni normalno funkcioniu u mrei i ne
zamenjuju se jer bi to bilo bacanje velikih para.
Idealno bi bilo da je ta karakteristika vodoravna linija jer bi za bilo koju
struju pranjenja napon uvek bio isti, i to najmanji mogu. To, naalost, zbog
prirode materijala, nije mogue izvesti.
Kada sva struja groma kroz cinkoksidni odvodnik ode u zemlju, automatski
otpornost odvodnika naglo poraste i kroz odvodnik nastavlja da tee miliamperska,
dakle, mala struja. Otpornost odvodnika naglo poraste zbog prirode materijala.
Zanimljivo je kako se postie da otpornici naglo menjaju svoju otpornost.
Metaloksidni rezistor (otpornik) proizvodi se kao cilindrian disk. Disk se dobija
sinterovanjem granula cinkoksida (ZnO) sa dodatkom aditiva (dodataka), najee,
bizmuta, antimona, kobalta i mangana. Meavina cinkoksida i aditiva zagreva se
tako da nastane skelet (kao suner) od cinkoksida, oko kojeg se nalaze barijere od
aditiva. Pri niem naponu elektroni iz cinkoksida ne mogu da prou kroz barijeru.
Pri prenaponu oni to uspevaju i tako nastaje veoma jaka struja kroz odvodnik.
Sinterovanje je tehnoloki postupak spajanja dva materijala zagrevanjem njihove
meavine, ali tako da na kraju postoje oba materijala i zadravaju svoje osobine.
Tako novi materijal ima dobre osobine i jednog i drugog materijala.
122
Na sl. 3-3 prikazana je konstrukcija cinkoksidnog odvodnika prenapona sa

porcelanskim kuitem.
Sl. 3-3 Konstrukcija cinkoksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim kuitem

U porcelanskom kuitu hermetiki je zatvoren stub otpornikih diskova.
Stub je uvren sa etiri izolaciona tapa od fiberglasa, kao i fiksirajuim noseim
ploicama. Sa gornje i donje strane su dve identine aluminijumske prirubnice sa
otvorima za izbacivanje vrele plazme pri kratkom spoju unutar odvodnika
prenapona. Prirubnice su za porcelansko kuite vezane cementom. Na gornjoj
strani je cilindrian ili ploast gornji prikljuak, a na donjoj prirubnici su vijani
prikljuci za uzemljenje. Ureaj za ogranienje pritiska je tanka elina dijafragma.
123
Sl. 3-4 Detalji konstrukcije cinkoksidnog odvodnika prenapona

Kontaktna opruga je opruga koja pritiska diskove. Tako je kontaktni otpor
izmeu diskova mali, tj. struja lake prelazi iz jednog diska u drugi. Takoe, na taj
nain je spreeno da se stub sa diskovima pomera iz bilo kog razloga. Postoji i
aluminijumska prirubnica sa otvorom za izbacivanje vrelih gasova ako doe do
kvara (luka) unutar odvodnika, da on ne bi eksplodirao. O-zaptiva je gumeni
zaptiva koji obezbeuje hermetinost. Odvodnik prenapona je relativno
jednostavan ureaj (u odnosu na drugu opremu u elektroenergetici) jer nema
pokretne delove. Najvei problem je upravo obezbeivanje zaptivenosti.
Dijafragma je veoma tanka dijafragma (ploa) od nerajueg elika koja se savije
ukoliko nastane jak pritisak unutar odvodnika zbog luka. Tako se oslobodi put
vrelim gasovima (plazma) prema ventilacionim otvorima, ime se spreava
eksplozija odvodnika. Prilikom eksplozije odvodnik bi otetio i neke druge ureaje
u postrojenju.
Sa cilindrinog prikljuka struja (elektroni) prelazi na poklopac. Sa
poklopca elektroni prelaze na aluminijumsku prirubnicu. Prirubnica je u kontaktu sa
metalnim prstenom za pritezanje dijafragme. Dijafragma je od tankog nerajueg
elika upravo da bi provela elektrone dalje. Sa nje, u osi odvodnika, elektroni
prelaze na pritisnu oprugu i dalje na stub otpornika. Na donjem delu, sa stuba
otpornika (diskova) elektroni prelaze na donju alumunijumsku prirubnicu i na donje
prikljuke. Sa donjih prikljuaka kroz provodnik u obliku pletenice elektroni odlaze
na uzemljiva postrojenja. Sa uzemljivaa elektroni odlaze u vlanu zemlju.
Prikljuak moe biti cilindrian ili ravan. O prstenu za raspodelu potencijala vie je
objanjeno na sledeoj strani. Na sl. 3-5 vidi se i da se odvodnik sastoji od dve
jedinice, koje su vezane tako da je stub otpornikih diskova jedan. Odvodnik
prenapona se obavezno nalazi kod transformatora. On moe da bude i kod drugih
elemenata kada se oni moraju posebno tititi. Postoje gornji prikljuak, koji je
124
vezan za spojni provodnik transformatora, i donji prikljuak. Donji prikljuak je

vezan za uzemljenje.
Sl. 3-5 Izgled odvodnika sa porcelanskim kuitem (gore) i

vrste prikljuaka (dole)
Tipian deo po kojem se prepoznaje odvodnik prenapona je otvor za
isputanje vrelih gasova ukoliko doe do kratkog spoja unutar odvodnika. Jedan
takav otvor je sa gornje, a drugi je sa donje strane. Okrenuti su jedan drugom. Ove
otvore imaju porcelanski, ali i silikonski odvodnici takozvane cevne konstrukcije.
Kod te konstrukcije izolator je od silikonske gume, a postoji vazduni prostor
izmeu cilindrinog otpornikog stuba i porcelanskog ili silikonskog kuita.
Meutim, ove otvore nemaju silikonski odvodnici gde je stub od diskova zaliven
silikonskom gumom. Kod njih nema unutranjeg luka u odvodniku, ve se kvar
ispoljava progorevanjem silikonskog kuita. Sl. 3-6 prikazuje izgled odvodnika
prenapona sa silikonskim kuitem.
125
Sl. 3-6 Izgled odvodnika prenapona sa silikonskim kuitem

Na sl. 3-6 prikazan je izgled tri odvodnika sa kuitem od silikonske gume
za razliite napone. Kod veoma visokih napona (drugi i trei odvodnik na slici)
postoji prsten za raspodelu potencijala. Zbog toga to su takvi odvodnici relativno
velike duine, nemaju svi delovi odvodnika isti napon na sebi, pa kroz neke
otpornike diskove, i to gornje, prolazi jaa struja nego kroz donje diskove. Jaa
struja moe da dovede do pojaanog zagrevanja i oteanog hlaenja odvodnika.
Zbog toga se na gornji prikljuak vezuje torusna kruna cev. Ovaj metalni prsten
popravlja raspodelu potencijala po duini odvodnika i svi delovi odvodnika dobijaju
priblino isti napon. Problem nastaje zbog razliitog kapaciteta gornjih i donjih
delova odvodnika prema zemlji. Slika 3-6 pokazuje jo jednu vanu stvar.
Odvodnici su modularne konstrukcije. Odvodnik za vii napon sastoji se od dve ili
vie jedinica.
Delovi odvodnika prenapona nalaze se u upljem izolacionom kuitu. To
kuite moe biti od porcelana ili od silikonske gume. Porcelan je dobar i dobro
poznati izolacioni materijal koji se koristi vie od sto godina. Ali, on ima i neke
nedostatke. Naprimer, tei je, lomljiv prilikom instalisanja, rukovanja, transporta,
krt je, nesavitljiv i slino. Zbog toga se u poslednjih tridesetak godina sve vie
primenjuju polimerni (organski) materijali. Danas se za proizvodnju odvodnika
koristi u ovom trenutku najbolji materijal, a to je silikonska guma. Naravno, postoje
i odvodnici sa porcelanskim kuitem. Najvea prednost silikonske gume je da je
hidrofobina, to znai da odbija vodu. U uslovima jake kie po povrini izolatora
stvaraju se sitne kapljice, a ne vodeni film. Vodeni film na porcelanskom izolatoru
dovodi do nie dielektrine vrstoe izolatora. To znai da odvodnik od silikonske
gume izdri vii napon pri istoj duini izolatora, a i laki je. Na slici 3-7 prikazano
je kuite od silikonske gume.
126
Sl. 3-7 Kuite odvodnika prenapona od silikonske gume
Na sl. 3-8 prikazane su tri konstrukcije metaloksidnih odvodnika sa

kuitem od silikonske gume.
Sl. 3-8 Tri konstrukcije silikonskih odvodnika

Prva konstrukcija sa leve strane je konstrukcija kod koje se uvren stub
otpornika nalazi u cevi. Oko cevi je kuite sa rebrima od silikonske gume. Postoji
mogunost da u cevi nastane elektrini luk, pa ova konstrukcija ima otvore za
izbacivanje vrelih gasova ako do toga doe. Ostale dve konstrukcije (slika sama
pokazuje sve) su sa zalivenim otpornicima. Kod nje nema vazduha unutar
odvodnika, pa nema ni otvora za izbacivanje vrelih gasova. Ukoliko nastane kvar,
kuite je progoreno. Kuita su sa takozvanim alternativnim rebrima.
Najtei kvarovi vezani za odvodnike prenapona deavali su se tako to je
unutar odvodnika nastajao elektrini luk. To je plazma, visikojonizovan i veoma
elektrino provodan gas. Tempertaura mu je ogromna (15000 K do 20000 K), pa
127
stvara ogroman pritisak u kuitu, zbog ega kuite obavezno eksplodira. Delovi
odvodnika razlete se na sve strane i najee otete i neki drugi element u
transformatorskoj stanici. Tako je teta jo vea. Osnovni uzrok kvara je postojanje
gasa (vlage) u prostoru izmeu diskova i kuita. Kod zalivene konstrukcije taj gas
je izbegnut zalivanjem stuba otpornika silikonskom gumom. Ovo je danas (2011.
godina) najmodernija konstrukcija. Ako nastane kakav kvar zbog pregrevanja
otpornika, silikonsko kuite moe biti progoreno, ali nema nikakve eksplozije.
3.2. Izbor metal-oksidnih odvodnika prenapona
U [3] su detaljno prikazani izbor i konfigurisanje metaloksidnog odvodnika

prenapona. Pod pojmom konfigurisanje podrazumeva se ono to, najee, izvodi
samo proizvoa odvodnika izbor dimenzija i materijala kuita, dimenzija
cinkoksidnih rezistora, prstena za raspodelu potencijala i slino. Taj izbor baziran je
na podacima koje poseduje samo proizvoa, a ne i korisnik. Proizvoa, ali i
korisnik, treba da razumeju kako razliiti zahtevi i parametri utiu na radna svojstva
odvodnika. To poznavanje omoguava da se konfiguriu odvodnici i za manje
uobiajene primene. Ipak, proizvoa je konfigurisao izvestan broj tipova
odvodnika za uobiajene radne uslove i primene, a njihove karakteristike objavljuje
u prospektima i uputstvima za montau. Zbog toga, inenjeri korisnici mogu
odabrati odvodnik iz liste u prospektu, bez potrebe da poznaju specijalne podatke
koje poseduje samo proizvoa. Korisnik proizvoaa konsultuje jedino u sluaju
specijalnih zahteva i ukoliko radni uslovi nisu u okviru standardnih. U [3] je
prikazano konfigurisanje odvodnika i sa aspekta proizvoaa, i sa aspekta
korisnika. U ovom udbeniku prikazuje se, ipak, samo izbor odvodnika koji izvodi
korisnik, naravno, samo u uslovima koji su standardni i bez detaljnog poznavanja
podataka o mrei, koji se dobijaju studijskim analizama. Dakle, u pogledu podataka
o mrei, koriste se tehnike preporuke, preporuke iz IEC standarda i iskustvo u
primeni. Takoe, prikazan je samo izbor odvodnika prenapona za zatitu prenosnih
i distributivnih mrea, dok su specijalne primene opisane u drugim dokumentima,
npr. u [7].
Pod izborom odvodnika prenapona podrazumeva se konfiguracija samog
odvodnika tako da ima dobre zatitne karakteristike, kao i da je njegov rad stabilan,
tj. da odvodnik ne predstavlja problem za sebe. Taj deo, koji je mogue nazvati
preliminarni izbor odvodnika prenapona, prikazan je u ovom poglavlju. Drugi
problem je gde postaviti odvodnike prenapona i koliko treba da ih bude. Taj
problem reava se drugom vrstom analize, koja je detaljno opisana u [7, 9, 10, 11],
a u ovom udbeniku opisana je u poglavlju 6 Koordinacija izolacije. Standardi
koji su vani za izbor odvodnika prenapona su [2, 4-11], a izbor je prikazan i u
CIGRE tehnikim brourama [12, 13]. Tehnike broure su posebno vane ukoliko
postoje specijalni zahtevi i ukoliko je potrebno izvoditi studijske analize, npr. nekim
od specijalnih softverskih alata.
128
Na kraju treba rei da osnovni zahtevi koji se postavljaju pred odvodnike

prenapona ne mogu biti ostvareni nezavisno jedan od drugog. Naprimer, izbor nieg
naznaenog napona menja zatitne karakteristike, ali i naprezanja odvodnika u
uslovima kada postoje privremeni prenaponi. Zbog toga, svi parametri treba da
budu uzeti u obzir istovremeno.
3.2.1. Izbor trajnog radnog napona i naznaenog napona odvodnika

prenapona
Odvodnik prenapona treba da zatiti izolaciju opreme, ali i da ne

predstavlja problem za sebe. Najpre je potrebno odrediti trajni radni napon
odvodnika Uc. On predstavlja specificiranu dozvoljenu efektivnu vrednost napona
industrijske frekvencije koja se moe trajno dovesti na prikljuke odvodnika. On je
za najmanje 5 % vii od vrednosti najvieg faznog napona mree Usf (linijski napon
je Us). Najmanje 5 % se dodaje zbog moguih viih harmonika u mrei, koji mogu
da poveaju maksimalnu vrednost napona. Pojam trajni odnosi se na napon koji
traje due od 30 min [3]. To je vano zbog mrea sa izolovanom ili rezonantno
uzemljenom neutralnom takom. U tom sluaju, pri jednofaznom zemljospoju, na
zdravim fazama nastaje linijski napon (koeficijent zemljospoja k=1,73). Takav rad
moe da traje vie sati jer potroai, zbog sprege transformatora 10/0,4 kV imaju
normalan napon. U tom sluaju, odvodnik treba trajno da radi pri linijskom
maksimalnom naponu mree Us, a ne faznom. Zbog toga se minimalni trajni napon
odvodnika bira prema izrazima:
1. za efikasno uzemljene mree:
Us
Uc min 1,05 , (3-1)
3
2. za mree sa izolovanom ili rezonantno uzemljenom neutralnom takom:
U c min U s . (3-2)
Naznaeni napon odvodnika Ur je najvia dozvoljena efektivna vrednost

napona industrijske frekvencije izmeu prikljuaka odvodnika, pri kojoj je on
predvien da radi u uslovima prenapona. Ovaj napon se koristi za specifikaciju
karakteristika u standardima. Prema [2], naznaeni napon je napon u trajanju 10 s,
kojim se proverava stabilnost posle primene udara struje velike amplitude ili dugog
trajanja. Zanimljivo je da je odvodnik prenapona jedini ureaj kod kojeg naznaeni
napon nije jednak trajnom radnom naponu.
Naznaeni napon je, za veinu odvodnika svetskih proizvoaa, oko 1,25
puta vei od trajnog radnog napona. Taj broj je empirijski, pa proizvoai u
katalozima daju trajni radni napon i naznaeni napon jedan do drugog. U sluaju da
je koeficijent 1,25, naznaeni napon je:
129
2. za efikasno uzemljene mree:
Us
U r1 1,25 1,05 , (3-3)
3
2. za mree sa izolovanom ili rezonantno uzemljenom neutralnom takom:
U r1 1,25 U s . (3-4)
U poslednja dva izraza upotrebljen je indeks 1 zbog toga to ovo nije jedini
kriterijum za izbor naznaenog napona odvodnika. Naime, stabilan rad odvodnika
zahteva se pri privremenim prenaponima. Ovi prenaponi izraunavaju se
softverskim alatima ili, jednostavnije, kao u [7, 12]. Za vreme trajanja zemljospoja,
na zdravim fazama nastaje privremeni prenapon, koji traje dok kvar ne iskljui
relejna zatita. Povien privremeni prenapon izaziva jau struju kroz odvodnik, koja
ga zagreva. Toplota se sa stuba otpornika prenosi na kuite, a sa njega u okolni
prostor. Toplotni procesi mogu biti takvi da se, posle privremenog zagrevanja iz
bilo kog razloga, odvodnik ohladi, ali i takvi da temperatura odvodnika sve vie
raste. U tom sluaju, odvodnik dobija vie toplote nego to moe da oda, pa nastaje
termiko unitenje odvodnika. Ova pojava zove se termiki beg odvodnika. On se
mora izbei, a to se postie adekvatnim izborom naznaenog napona.
Kratak spoj u mrei traje do 3 s u prenosnim, i do nekoliko sekundi u
distributivnim mreama, kada je neutralna taka uzemljena direktno ili preko
otpornika. U izolovanim mreama zemljospoj moe trajati, kao to je reeno, vie
sati. Ukoliko u uzemljenim mreama nije poznato koliko traje zemljospoj, treba
smatrati da vreme trajanja kvara iznosi 10 s. Koeficijent zemljospoja, koji pokazuje
koliko je puta fazni napon zdravih faza pri zemljospoju vii od napona kada nema
kvara, iznosi k 1,4 u direktno uzemljenim mreama, 1,4 k 1,73 u mreama
uzemljenim preko impedanse i k 1,73 u izolovanim i rezonantno uzemljenim
mreama.
Proizvoa odvodnika ispituje koliki privremeni prenapon odvodnik moe
da podnese koliko vremena, a da ostane termiki stabilan. On u prospektu daje
karakteristiku podnosivog napona industrijske frekvencije u funkciji vremena. Ona
je, za jedan tip odvodnika, prikazana na sl. 3-9
130
Sl. 3-9 Karakteristiku podnosivog napona industrijske frekvencije u funkciji

vremena
Na ordinati je koeficijent koji se u izrazima za izbor odvodnika naziva kTOV,
i on je veoma vaan za izbor naznaenog napona odvodnika prenapona. Treba
primetiti da ovaj odvodnik moe podneti vii privremeni prenapon nego to se
zahteva standardom [2], po kojem se zahteva da kTOV za 10 s bude jednak jedinici.
Jedna kriva odnosi se na odvodnik prethodno zagrejan na 40C u trenutku nastanka
privremenog prenapona (gornja kriva) ili na 60C (donja kriva). Donja kriva je za
tee uslove, pa se preporuuje njeno korienje. Sa slike se moe oitati kTOV.
Naprimer, naznaeni napon (p.u. Ur=1) odvodnik moe da podnese 100 s. U toku
10 s on bi podneo vii napon, jednak oko 1,075 ili 1,15 u toku 1 s. Koeficijent kTOV
oitava se za stvarno trajanje kvara, kada je to vreme poznato, ili za t=10 s, kada
nije. Vreme reagovanja relejne zatite i prekidaa sigurno je krae od 10 s.
Naznaeni napon odvodnika prema kriterijumu privremenih prenapona je:
U TOV
Ur2 = , (3-5)
kTOV
gde je kTOV oitano sa sl. 3-9, a UTOV privremeni prenapon. Ukoliko nije poznata
tana vrednost privremenog prenapona, treba uzeti da je on 1,4 puta najvii fazni
napon mree Usf za direktne mree, a 1,73 puta vei od Usf za mree sa izolovanom
neutralnom takom. U mreama uzemljenim preko impedanse ta vrednost je izmeu
1,4 i 1,73. U [7, 12] dati su dijagrami za izraunavanje koeficijenta zemljospoja u
mreama.
Kriterijum privremenog prenapona nije od znaaja za mree sa izolovanom
neutralnom takom ili sa rezonantnim uzemljenjem jer je odvodnik ve izabran da
privremeni prenapon (jednak linijskom naponu) podnosi trajno.
Od dva naznaena napona odvodnika Ur1 i Ur2 bira se vei. Vrednost se
zaokrui na vei broj deljiv sa 3 ili 6. Brojevi kojima je deljiv naznaeni napon
definisani su standardom [2], prema naponskom nivou, ali to zavisi i od
proizvoaa. Proizvoa u prospektu prikazuje koje odvodnike proizvodi, pa se
izabere prvi vei broj. Zatim se izrauna trajni radni napon:
131
Ur
Uc = . (3-6)
1,25
Zbog stabilnosti rada odvodnika, obino se bira neka od veih vrednosti

naznaenog napona. Primeri izbora prikazani su u [3, 22].
Sledei korak je provera zatitnih nivoa. Najpre se za odabrani odvodnik iz
prospekta proita vrednost preostalog napona za nazivnu struju odvoenja (8/20
s). Primer vrednosti preostalih napona za jedan odvodnik prenapona dat je u tabeli
3-1.
Tabela 3-1: Najvie vrednosti preostalog napona za struje odvoenja talasa
Ur UC 30/60 s 30/60 s 8/20 s 8/20 s 8/20 s 1/2 s
(kV) (kV) 500 A 1000 A 5 kA 10 kA 20 kA 10 kA
(kV) (kV) (kV) (kV) (kV) (kV)
336 269 685 711 805 857 960 908
Poznat je usvojeni podnosivi napon opreme Upod. Odnos:
U pod
, (3-6)
U10 kA, 8 / 20 s
treba, prema [3] da bude vei od 1,4. To je zbog toga to se provera odnosi na
odvodnik prenapona, a ne na tieni objekat. Napon na tienom objektu bie vii
zbog putujuih talasa i induktivnosti spojnih veza odvodnika. Dakle, kada je
koeficijent 1,4, postoji rezerva od 40 %, u koju treba uraunati koeficijent 1,15, to
znai da se rauna sa niim podnosivim naponom opreme sa vrstom izolacijom
(prema IEC 60071-2).
U mreama napona 400 kV i vieg, sklopni prenaponi mogu biti odluujui
za izbor odvodnika. U [2] su definisane sklopne udarne struje 30/60 s. Sklopni
udarni zatitni nivo je najvii preostali napon pri utvrenim sklopnim udarnim
strujama. Pomou podatka iz tabele 3-1 i on moe biti proveren. Zbog toga to su
ovi procesi sporiji od atmosferskih, nije potrebno uzeti koeficijent rezerve zbog
talasnih procesa i induktivnosti spojnih veza odvodnika [3]. Sklopni udarni zatitni
nivo odvodnika ne mora biti nii od standardnog sklopnog podnosivog napona
opreme sa vrstom izolacijom, podeljenog sa 1,15 (koeficijent sigurnosti prema IEC
60071-2).
U nekim specijalnim primenama potrebno je proveriti i preostali napon za
strmu udarnu struju (1/2 s iz tabele 3-1).
Na kraju, postavlja se pitanje ta raditi ukoliko su zatitne karakteristike
previsoke. Ukoliko se izabere nii naznaeni napon, zatitne karakteristike su nie,
ali termiki stabilan rad odvodnika ne moe biti garantovan. U tom sluaju, reenje
je izbor vee energetske sposobnosti odvodnika, tj. klase rastereenjem voda jer je
U-I karakteristika (karakteristika preostalog napona) ravnija.
132
3.2.2. Izbor nazivne struje odvoenja
Nazivna struja odvoenja je temena vrednost atmosferske udarne struje

8/20 s i slui za razvrstavanje odvodnika [2]. Ipak, ovaj parametar direktno ne
otkriva mnogo o radnim karakteristikama, ve je potrebno odabrati i klasu
rastereenjem voda. Naprimer, odvodnik ija je nazivna struja odvoenja 10 kA
moe imati klasu rastereenjem voda 1, 2 ili 3, zbog ega se ovi odvodnici veoma
razlikuju.
Oznaka 8/20 s znai da je konvencionalno vreme ela udarne struje T1 od
7 s do 9 s. To je vreme jednako 1,25 puta vreme u toku koga se struja povea od
10 % do 90 % svoje temene vrednosti. Konvencionalno vreme do polovine svoje
vrednosti T2 je vremenski interval izmeu konvencionalnog poetka i trenutka kada
struja padne na polovinu svoje temene vrednosti. Ono u ovom sluaju iznosi 18 s
do 22 s.
Prema [7], nazivna struja odvoenja se bira uzimajui u obzir:
1. znaaj tiene opreme,
2. broj vodova prikljuenih na sabirnice,
3. izolaciju voda (zatitnu armaturu, geometriju stuba, uzemljenje stuba),
4. verovatnou nastanka velikih vrednosti struja groma (kerauniki nivo), i
5. rizik povratnog preskoka i pranjenja mimo zatitnog ueta, i to na
nekoliko raspona ispred transformatorske stanice.
U tabeli 3-2 prikazana je klasifikacija odvodnika prema nazivnoj struji
odvoenja, bez detalja o klasama rastereenjem voda i potrebnim ispitivanjima.
Detaljna klasifikacija data je u [2].
Tabela 3-2: Klasifikacija odvodnika prenapona [2]
1500 A 2500 A 5000 A 10000 A 20000 A
u razmatranju U r 36 kV U r 132 kV 3 kV U r 360 kV U r
360 kV 756 kV
Za zatitu distributivnih mrea uglavnom se koriste klase 5 kA i 10 kA.

Zbog male razlike u ceni, kao i zbog uniformnosti rezervnih odvodnika, u praksi se,
u naoj zemlji, koristi klasa 10 kA [19]. Za prenosne mree koriste se klase 10 kA i
20 kA. U [7] se za prenosne mree do ukljuivo 400 kV preporuuje nazivna struja
odvoenja od 10 kA, a za napone iznad 400 kV u nekim sluajevima moe biti
potrebna vrednost od 20 kA. U [23] se za prenosne mree 110 kV, 220 kV i 400 kV
u Srbiji takoe preporuuje nazivna struja odvoenja od 10 kA.
Treba napomenuti da se u pogledu nazivne struje odvoenja metaloksidni
odvodnici prenapona ne razlikuju od silicijumkarbidnih, za koje postoji viedece-
nijsko iskustvo. Iskustvo je na osnovu primene odvodnika, kao i studijskih
istraivanja. U [24] je, u poglavlju koje se odnosi na izbor odvodnika prenapona,
133
pokazano kako se moe izraunati struja kroz odvodnik pri atmosferskom

pranjenju, to moe biti osnova za izbor nazivne struje odvoenja.
3.2.3. Izbor klase rastereenjem voda
Metaloksidni odvodnik prenapona treba da bude sposoban da apsorbuje

energiju koja je posledica tranzijentnih prenapona u mrei. To su [7]:
1. ukljuenje ili ponovno ukljuenje voda,
2. iskljuenje kondenzatorske baterije ili kablova prekidaima sa ponovnim
paljenjem luka, i
3. povratni preskoci u blizini odvodnika prenapona ili atmosferska
pranjenja u provodnik voda bez zatitnog ueta sa visokim izolacionim nivoom.
Postoje dva naina da se poznaju ova energetska naprezanja. Jedan je da se
ona izraunaju. U [7] su dati jednostavni izrazi za izraunavanje energije odvodnika
pri nekim sklopnim operacijama. Iz tih izraza vidi se da energija koju apsorbuje
odvodnik zavisi od zatitnog nivoa pri sklopnim prenaponima. Zbog toga je izbor
naznaenog napona, nazivne struje odvoenja i klase rastereenjem voda iterativan
postupak. U [24] je takoe prikazan nain da se izraunaju ova naprezanja. Drugi
nain je da se urade studijske analize. U [20] su prikazani rezultati analize
energetske sposobnosti odvodnika prenapona u prenosnim mreama Srbije. Mogu
se koristiti i tehnike preporuke, standardi i sl. U sumnjivim sluajevima treba
uraditi studijsku analizu. Klasu rastereenjem voda treba odabrati tako da
energetska sposobnost odvodnika bude vea od naprezanja.
Klasa rastereenjem voda, u sutini, odreuje izbor odvodnika prenapona.
Meutim, ona samo indirektno ukazuje na energetsku sposobnost odvodnika [7].
Energetska sposobnost se na osnovu standarda teko izraunava, jer zavisi od
preostalog napona odvodnika. Zbog toga proizvoai daju u prospektima podatak o
energiji po kilovoltu naznaenog napona. Neki proizvoai daju podatak po
kilovoltu trajnog radnog napona, pa o ovome treba voditi rauna. Na ovaj nain,
podatak o energetskoj sposobnosti odvodnika dostupan je korisniku, koji moe da
uporedi energetsko naprezanje dobijeno izraunavanjem sa sposobnou odvodnika.
U [3] se, za uobiajene uslove u mrei, za nazivni napon mree 110 kV
preporuuje klasa 2, za 220 kV klasa 3, a za nazivni napon 400 kV klasa 3. U
[23] se za prenosne mree 110 kV, 220 kV i 400 kV u Srbiji preporuuju klase
rastereenjem voda 3, 3 i 4, respektivno.
Tehnika preporuka [25], koja se odnosi na elektrodistributivna preduzea
u Srbiji, za metaloksidne odvodnike prenapona za zatitu energetskog
transformatora u TS 35/10(20) kV i TS 110/X kV preporuuje klasu rastereenjem
voda 1 ili 2 za naponske nivoe 10 kV, 20 kV i 35 kV, a klasu 3 za naponski nivo
110 kV.
134
3.2.4. Izbor udarne struje odvodnika velike amplitude
Prema [2], udarna struja odvodnika velike amplitude je temena vrednost

struje odvoenja oblika talasa 4/10 s, koja se koristi za proveru stabilnosti
odvodnika pri direktnim udarima groma. U domaim prospektima naziva se
granina struja pranjenja [14, 17]. Ona predstavlja temenu vrednost udarne
struje 4/10 s koja pogaa provodnik u blizini odvodnika, a na odvodnik utie
dvojako termiki ga napree i stvara vei preostali napon nego nazivna struja
odvoenja (8/20 s). Prilikom ispitivanja, dobija se pranjenjem kondenzatora u
aperiodino priguenom RLC kolu. Na sl. 3-10 prikazan je oscilogram struje i
napona.
Sl. 3-10 Oscilogram udarne struje velike amplitude (100 kA) i

preostalog napona
Ispitivanje se primenjuje za odvodnike 1500 A, 2500 A, 5000 A i 10000 A
klase rastereenjem voda 1, kao i za odvodnike za teke uslove rada. U tabeli 3-3
prikazani su zahtevi za udarne struje velike amplitude.
Tabela 3-3: Zahtevi za udarne struje velike amplitude [2]
Klasifikacija odvodnika Temena vrednost struje 4/10 s
kA
10000 A 100
5000 A 65
2500 A 25
1500 A 10
Odvodnik je uspeno izdrao ispitivanje ako je ostvarena termika

stabilnost, ako promena u izmerenom preostalom naponu pre i posle ispitivanja nije
vea od 5 % i ako pregled ispitanih uzoraka posle ispitivanja ne pokae da je bilo
proboja, preskoka ili prskanja metaloksidnih otpornika [2].
Na osnovu tabele 3-3 zakljuuje se da je izbor udarne struje velike
amplitude vezan za izbor nazivne struje odvoenja. Podatak o udranoj struji velike
amplitude proizvoai daju u prospektu, obino pod naslovom granina struja
pranjenja.
135
3.2.5. Dielektrini zahtevi za izbor kuita
Za izbor kuita vani su dielektrini i mehaniki zahtevi. Dielektrini

zahtevi utiu na izbor visine, prenika i materijala kuita, kao i profila rebra i
puzne staze.
Minimalna visina kuita odreena je, pre svega, minimalnom visinom
stuba otpornika, koja je odreena elektrinim parametrima (broj, dimenzije i
prenik otpornikih diskova). Dielektrini zahtevi, najee, odreuju visinu
kuita, a visina stuba otpornika se poveava dodavanjem aluminijumskih diskova
na red sa ZnO diskovima.
U [2, 6, 3] data je tabela sa zahtevima u pogledu preskonih napona kuita.
Naprimer, udarni podnosivi atmosferski napon za sve naponske nivoe je za 30 %
vii od preostalog napona pri naznaenoj udarnoj struji 8/20 s. U tabeli su date i
vrednosti za sklopni udarni napon i podnosivi napon industrijske frekvencije. Ispitni
naponi koji proizlaze iz ovih zahteva nii su od zahteva za drugu opremu
(transformatore, prekidae, merne transformatore) zbog toga to su udarni naponi
najnii upravo na prikljuku odvodnika. Odvodnik prenapone najvie ograniava na
mestu gde je ugraen, dok na svim ostalim mestima u mrei taj prenapon moe biti
vii zbog udaljenosti odvodnika od opreme.
Osnovni zadaci kuita su da zatiti aktivne delove odvodnika i da sprei da
na njemu u sluaju prenapona nastane preskok, ve da struju pranjenja natera da
ide kroz otporniki stub. Ispitivanje kuita izvodi se bez stuba otpornika. Izbor
kuita je stvar proizvoaa, a korisnik (kupac odvodnika) treba da dostavi podatke
o nazivnom naponu mree, nainu uzemljenja neutralne take i o stepenu
zagaenja. U [3, 22] prikazani su primeri ovog izbora, ali se taj izbor preputa
proizvoau.
Drugo elektrino naprezanje koje utie na izbor kuita je zagaivanje.
Izbor poveane puzne staze u sluaju zagaenja definisan je IEC standardom [21].
Ovim standardom definiu se etiri nivoa zaprljanosti i uslovi u kojima nastaju. Za
kategoriju zaprljanosti I puzna staza po jednom kilovoltu naznaenog napona je 16
mm/kV, za kategoriju II 20 mm/kV, za kategoriju III 25 mm/kV i za kategoriju IV
iznosi 31 mm/kV. Oznaka 20 mm/kV znai da puzna staza bude 20 mm po
kilovoltu naznaenog napona opreme. Puzna staza predstavlja duinu puta po
povrini izolataora, kada se ide po njegovoj povrini. U svakom sluaju, ukoliko je
nivo zagaenja visok, potrebno je konsultovati proizvoaa jer zagaivanje utie i
na termike karakteristike odvodnika prenapona.
Kod izbora puzne staze, mogu se odabrati izolatori sa normalnim ili
alternativnim rebrima. Normalna rebra su sva istog oblika, a alternativna jedno
vee, pa sledee manje, i tako naizmenino. Oblik rebara utie na puznu stazu i
prirodno ienje izolatora kiom. Iskustva pokazuju da se puzna staza lake postie
alternativnim rebrima, ali se bolje peru normalna rebra (kod alternativnih rebara
136
donje rebro je malo sakriveno gornjim). Opta preporuka o tome koji je oblik
izolatora bolji ne moe se dati, pa treba koristiti iskustva u kompaniji [3].
3.2.6. Ureaj za ograniavanje pritiska (eksploziona vrstoa)
Kada je odvodnik prenapona opremljen ovim ureajem, otkaz odvodnika

ne sme da izazove eksplozivno razaranje njegovog kuita. U sluaju da nastane
kratak spoj u odvodniku, ureaj za ograniavanje pritiska treba da izbaci plazmu
van kuita, a kuite treba da ostane celo, ili, ako je razoreno, svi delovi treba da
ostanu unutar zahtevanog okruenja, tj. u krugu prenika priblino jednakog visini
odvodnika.
Najei uzrok kratkog spoja unutar odvodnika su bliski udari groma, kada
grom pogaa provodnik u neposrednoj blizini odvodnika. Drugi uzrok je kratak
spoj na vodu pri kome dolazi do prekida provodnika vieg napona, koji pada na
provodnik nieg napona. Kod odvodnika u kojem postoji gasni prostor izmeu
stuba rezistora i kuita, nastaje elektrini luk izmeu prikljuka pod naponom i
uzemljenog dela. To mogu biti odvodnici sa porcelanskim kuitem, ali i sa
kuitem od silikonske gume, kada su rebra od gume navuena na cev od epoksidne
smole, ojaane staklenim vlaknima. Kod odvodnika gde je silikonska guma izlivena
oko stuba rezistora, pri kratkom spoju nastaje samo proboj izolacije kuita, bez
ikakvog pucanja ili eksplozije kuita.
Plazma u kuitu sa vazdunim prostorom dovodi do izuzetno brzog
poveanja temperature i pritiska. Ureaj za ograniavanje pritiska ispituje se
strujom kratkog spoja koja traje 200 ms. Prema toj struji, koja se izraava
amperima, odvodnici su u pogledu eksplozione vrstoe razvrstani u klase. Prema
[2], klase su 5000 A, 10000 A, 16000 A, 20000 A, 31500 A, 40000 A, 50000 A,
63000 A i 80000 A. Pri izboru odvodnika prenapona potrebno je poznavati
efektivnu vrednost simetrine komponente struje kratkog spoja na mestu ugradnje
odvodnika. Ona je poznata iz studijskih analiza kratkih spojeva. Podatak o struji
kojom je ispitivan odvodnik u prospektima na srpskom jeziku esto se naziva
eksploziona vrstoa. Jasno je da eksploziona vrstoa odvodnika treba da bude
vea od struje kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika. Dakle, provera je
jednostavna.
3.2.7. Dozvoljeno mehaniko optereenje odvodnika prenapona
Odvodnik prenapona je povezan sa mreom uastim provodnikom koji je

vijcima povezan sa gornjim prikljukom. Prikljuak moe biti, kao to je prikazano
u delu o konstrukciji odvodnika, cilindrian ili ploast, a srednjenaponski odvodnici
se mogu povezivati navrtkom, jer prikljuak odvodnika ima navoj. Uasti
provodnik mehaniki napree odvodnik prenapona, a to naprezanje indirektno utie
na izbor materijala i prenika kuita. Naprezanje moe biti statiko i dinamiko.
137
Ukoliko ne postoje specijalni zahtevi koje definie korisnik, smatra se da statiko

naprezanje odvodnika ne moe biti vee od sile jednake Fstat=400 N za naponske
nivoe do 400 kV. U [3] su date vrednosti i za vie naponske nivoe. Naprimer,
proizvoa SIEMENS u uslovima kada je odvodnik sa mreom povezan uastim
provodnikom, pri brzini vetra manjoj od 34 m/s (120 km/h), predlae odvodnik koji
izdri statiku silu na prikljuku od Fstat=400 N. U sluaju specijalnih zahteva
(velika brzina vetra, led i sl.), obavezno se konsultuje proizvoa.
Dinamika naprezanja mogu nastati zbog elektrodinamikih sila pri
kratkom spoju ili pri jakim udarima vetra. Porcelan je krt materijal, a mehanike
karakteristike su mu podlone zakonima sluajnosti. Zbog toga maksimalno
dinamiko optereenje moe biti najvie 40 % dinamike vrstoe. Potrebno je
predvideti 20 % rezerve. U [3] je za podnosivu dinamiku silu predloena vrednost
Fmin, din=1000 N, za mree do 400 kV. Minimalna prekidna sila iznosi 1200 N.
Odnos dozvoljene dinamike i statike sile kod polimernih kuita je
drugaiji. Odgovarajue standardne vrednosti jo nisu ustanovljene.
Naprezanja u sluaju zemljotresa analiziraju se posebno. O tome e biti rei
u delu koji se odnosi na radne uslove.
3.2.8. Radni uslovi
Sve karakteristike odvodnika prenapona odreene su za normalne radne

uslove. U toku izbora odvodnika potrebno je proveriti da li radni uslovi spadaju u
opseg definisan standardima [6] i [4] (domai standard je identian sa meunarod-
nim):
temperatura okolnog vazduha u opsegu od -40 C do +40 C (utie
na zagrevanje),
zraenje sunca do 1,1 kW/m2 (takoe utie na zagrevanje
odvodnika),
nadmorska visina do 1000 m (utie na preskoni napon izolatora
rei vazduh ima nii preskoni napon),
frekvencija naizmeninog napona nije ispod 48 Hz, niti iznad 62
Hz,
mehaniki uslovi (u razmatranju), i
uslovi zagaivanja (za sada nisu definisani).
Primer izbora u nestandardnim uslovima je zahtev za poveanom

otpornou na zemljotres. Proizvoai, uglavnom, imaju takve odvodnike za visoke
napone, jer je visina odvodnika u tom sluaju velika. Oni su ispitani u laboratoriji
za zemljotresno inenjerstvo, a tako se ispituje i druga oprema velike visine i malog
prenika prekidai, rastavljai, naponski i strujni transformatori. Oni se
postavljaju na platformu koja se pomera najmanje u dva pravca istovremeno, a
izbor tipa vibracija je u dogovoru izmeu proizvoaa i korisnika. U Srbiji ne
138
postoji potreba za specijalnim ispitivanjem na zemljotres, a sposobnost odvodnika

(kao i druge opreme) dokazuje se raunski.
Drugi primer je zagaenje. Ono utie ne samo na preskoni napon, ve i na
zagrevanje odvodnika prenapona, tj. uslovi hlaenja su oteani. Jo neki od
nestandardnih uslova su i [4]:
1. temperatura iznad +40 C ili ispod -40 C,
2. primena na visini veoj od 1000 m,
3. neuobiajeni uslovi transporta i skladitenja,
4. toplotni izvori u blizini odvodnika,
5. pranje odvodnika pod naponom, i
6. eksplozivne smee praine, gasova i dima, i nenormalni mehaniki uslovi
(zemljotresi, vibracije, velike brzine vetra, velike naslage leda, velika naprezanja na
savijanje).
3.3. Dijagnostiki indikatori metaloksidnih odvodnika prenapona [7]
Metaloksidni odvodnik prenapona je statiki ureaj (bez pokretnih delova) i

zahteva veoma malo odravanja. Prvi zahtev u odravanju je odravanje istoe
izolacionog kuita u uslovima zagaivanja. Potrebno je, prema potrebi, oistiti
kuite u uslovima beznaponskog stanja.
Druge mere odravanja su dijagnostika ispitivanja sa ciljem da se utvrdi da
li je struja koja u normalnom pogonu tee kroz odvodnik poveana. Ukoliko jeste,
odvodnik se zameni rezervnim i poalje u fabriku odvodnika na ispitivanje.
Ureaj za odvajanje odvodnika (mreni odvaja) odvaja odvodnik od mree
u sluaju njegovog kvara. Posle toga, odvodnik nema zatitnu funkciju, a osoblje
treba da primeti i zameni takav odvodnik. Broja pranjenja je ureaj koji se vezuje
izmeu odvodnika i uzemljenja sa ciljem da se registruje svako provoenje udarne
struje iznad odreene amplitude. Iskrite za nadgledanje belei broj pranjenja, a
mogu i da se procene amplituda i trajanje pranjenja. Merenje temperature
odvodnika izvodi se sa daljine specijalnom, tzv. termovizijskom kamerom.
Ureajima za merenje struje kroz odvodnik u normalnom pogonu utvruju se
poveana struja ili poveani gubici. Ovih metoda ima vie i opisane su u [7].
Literatura
[1] M. S. Savi, Z. Stojkovi: Tehnika visokog napona: atmosferski prenaponi,

Elektrotehniki fakultet, Beograd, 1996.
[2] JUS IEC 99-1 Odvodnici prenapona, deo 1: Odvodnici prenapona sa
otpornikom nelinearne otpornosti i iskritem za mree naizmenine struje, 1997.
[3] V. Hinrichsen: Metal-Oxide Surge Arresters: Fundamentals, 1st Edition,
SIEMENS, www.siemens.com/arrester/Reference/Arrester Handbook/ Arrester
Book
139
[4] JUS IEC 99-4 Odvodnici prenapona, deo 4: Metaloksidni odvodnici prenapona
bez iskrita za naizmenine struje, 1995.
[5] IEC 60099-1: Surge arresters Part 1: Non-linear resistor type gapped surge
arresters for a.c. systems, 1999-12.
[6] IEC 60099-4: Surge arresters Part 4: Metal-oxide surge arresters without gaps
for a.c. systems, 2001-12.
[7] IEC 60099-5: Surge arresters Part 5: Selection and application recommen-
dations, 2000-03.
[8] IEC 60099-6: Surge arresters Part 6: Surge arresters containing both series and
parallel gapped structures Rated 52 kV and less, 2002-08.
[9] IEC 60071-1, 1993, Insulation Co-ordination Part 1: Definitions, principles
and rules.
[10] IEC 60071-2, 1996, Insulation Co-ordination Part 2: Application guide.
[11] IEC 60071-3, 1982, Insulation Co-ordination Part 3: Phase-to-phase
insulation co-ordination, Principles, rules and application guide.
[12] Working Group 06 of Study Committee 33: Metal Oxide Arresters in AC
Systems, CIGRE Technical Brochure 60, April 1991.
[13] Working Group C4.301: Use of Surge Arresters for Lightning Protection of
Transmission Lines, CIGRE Technical Brochure No. 440, December 2010.
[9] Prospekt Siemens AG 10.96: SIEMENS 3EP2 Surge Arrester Um=420 kV.
[14] Prospekt kompanije ABS MINEL Elektrooprema i postrojenja: Odvodnik
prenapona tip 3EG5, dokument PC FOD 08.2000.
[15] Prospekt 3EK7_en_1400128 firme SIEMENS.
[16] Prospektni materijali firme Siemens, www.siemens.com
[17] Prospekt kompanije ABS MINEL Elektrooprema i postrojenja,
www.abselektro.com
[18] Prospektni materijali firme ABB, www.abb.com
[19] Tehnike preporuke direkcije za distribuciju: TP 12a: Osnovni tehniki zahtevi
za izgradnju distributivnih TS 110/10 kV i 110/35/10 kV, Beograd, 2000.
[20] P. Vukelja, J. Mrvi, D. Hrvi: Energetska naprezanja metaloksidnih
odvodnika prenapona bez iskrita u mreama 110 kV, 220 kV i 400 kV
Elektroprivrede Srbije, Elektroprivreda, br. 4, 2005., str. 15-25.
[21] IEC 60815/1986 Guide for Selection of Insulators in Respect of Polluted
Conditions.
[22] S, Stojkovi: Tehnika visokog napona Zbirka reenih zadataka, Tehniki
fakultet, aak, 2008.
[23] Z. Zdravkovi, P. Vukelja, J. Mrvi: Koordinacija izolacije objekata visokih
napona trofaznih mrea, Elektrotehniki institut Nikola Tesla, Beograd, 2001.
[24] A. R. Hileman: Insulation Coordination for Power Systems, Marcel Dekker,
Inc., 1999.
[25] EPS Direkcija za distribuciju elektrine energije: Tehnika preporuka 4b
Zatita distributivnih energetskih transformatora u TS 35/10(20) kV i TS 110/X kV,
maj 2001.
140
3. Odvodnici prenapona 131
3. ODVODNICI PRENAPONA
3.1 IZBOR METALOKSIDNIH ODVODNIKA PRENAPONA
36. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tipa 3EP2,

proizvodnje SIMENS (SIEMENS). Nazivni napon direktno uzemljene mree je
Un=400 kV, a odvodnik treba da se ugradi u postrojenje gde je drugi nivo
zagaenja. Ne postoje specijalni zahtevi, a odvodnik treba da radi u standardnim
uslovima. Standardni udarni podnosivi napon opreme je 1425 kV, a struja trofaznog
kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika iznosi IKS=30 kA.
REENJE
U ovom zadatku koristi se postupak za izbor metaloksidnog odvodnika

prenapona opisan u [14] i [15]. Postupak je kombinovan sa korienjem
prospektnog materijala, konkretno, za odvodnik tipa 3EP2, proizvodnje SIMENS,
jer se esto ne raspolae specifinim podacima, koji zavise od proizvoaa.
Odvodnik treba odabrati tako da se ostvare odgovarajue zatitne
karakteristike, ali i tako da odvodnik radi pouzdano i ne predstavlja problem za
sebe. Izbor odvodnika odvija se u vie koraka.
a) Izbor trajnog radnog napona i naznaenog

napona odvodnika
U mrei naznaenog napona Un=400 kV napon moe da bude izmeu 380

kV i 420 kV. Najvioj vrednosti napona mree odgovara naznaeni napon opreme.
Drugim reima, naznaeni napon opreme je US=420 kV, jer oprema moe biti pod
tim naponom, koji je normalan. Oprema je dimenzionisana i ispitana za naznaeni
napon opreme US=420 kV i treba trajno da ga podnosi. Odvodnik je pod faznim
naponom (prikljuen, osim u specijalnim primenama, izmeu faze i zemlje), pa
420
fazni napon iznosi U S f = kV = 242 kV . Meutim, u mrei mogu iz nekog
3
razloga postojati vii harmonici, koji ine da maksimalna vrednost faznog napona
bude via nego kada je napon sinusoidan, pa trajni radni napon odvodnika u
direktno uzemljenoj mrei treba da bude bar za 5 % vii od US f=242 kV:
US
U C min 1,05 = 1,05 242 kV = 254,1 kV .
3
Osim trajnog radnog napona odvodnika, postoji i naznaeni napon

odvodnika prenapona, na osnovu kojeg se on poruuje. Prema standardu JUS IEC
99-4 [15], naznaeni napon je onaj napon koji sme da bude prikljuen na odvodnik
u trajanju od 10 s. Dakle, on je bitan za termiko naprezanje odvodnika, a ne
predstavlja, kao kod drugih vrsta opreme, napon na koji odvodnik sme da se
prikljui trajno. Najee je naznaeni napon odvodnika Ur oko 1,25 puta vii od
132 3. Odvodnici prenapona
trajnog radnog napona UC (napon na koji odvodnik sme da se prikljui trajno).

Vrednost 1,25 je tipina, ali je zavisna od proizvoaa. Zbog toga su u prospektima
obavezno navedene vrednosti za UC i Ur, jedna do druge, i treba ih odabrati iz
prospekta. Dakle, naznaeni napon odvodnika za 400 kV-nu direktno uzemljenu
mreu minimalno je:
US
U r 1 1,25 1,05 = 1,25 255 kV = 319 kV .
3
Vrednosti naznaenog napona odvodnika zaokruene su na vrednosti

deljive sa 3. Prva vrednost vea od 319 kV, deljiva sa 3, je:
U r1 = U r1min = 321 kV .
Uobiajeno je da se za naznaeni napon odvodnika odaberu neto vie

vrednosti, zbog vee stabilnosti i pouzdanosti odvodnika, jer je, uprkos tome,
zatitni nivo dovoljno nizak. Za mree nazivnog napona 400 kV uobiajena je
vrednost od najmanje Ur=336 kV. Sada treba izraunati trajni radni napon:
Ur 336
UC = = = 269 kV .
1,25 1,25
To znai da smo odabrali odvodnik naznaenog napona Ur=336 kV, iji je

trajni radni napon UC=269 kV. Meutim, privremeni prenaponi u mrei mogu
termiki naprezati odvodnik, jer due traju, a odvodnik od njih ne treba da titi (ne
treba da ih ograniava) jer je za njih zaduena relejna zatita. Zbog toga je bitno
koliki su privremeni prenaponi (engl. TOV Temporary Overvoltages), kao i
koliko traju. Najbitniji od njih je prenapon pri jednofaznom zemljospoju. Tada na
druge dve faze poraste prenapon, koji utie na to da je struja kroz odvodnik
poveana. Ona vie zagreva odvodnik. Koeficijent zemljospoja k je broj koji
pokazuje koliko puta je vii napon na zdravoj fazi na mestu kvara u odnosu na
napon na istoj fazi i istom mestu pre kvara. Taj koeficijent zavisi od parametara
mree. Analizama je pokazano da u direktno uzemljenoj mrei ne moe biti vii od
k=1,4, pa se ta vrednost preporuuje [15] kada se ne zna tana vrednost. Trajanje
zemljospoja odreeno je podeenjima relejne zatite. Obino zemljospoj traje do
t=1 s, a najdue 3 s (etvrti, pobudni stepen zatite). Ukoliko podeena vrednost
zatite nije poznata, u [14] se preporuuje da se smatra da to vreme iznosi t=10 s.
Na sl. 110 prikazan je dijagram dozvoljenog privremenog prenapona u funkciji
trajanja prenapona. Na apscisi je trajanje prenapona u sekundama, a na ordinati
relativna vrednost privremenog naizmeninog prenapona u odnosu na naznaeni
napon odvodnika Ur. Kriva je za odvodnik ija je klasa rastereenjem voda 3 (bie
odabrano u nastavku zadatka).
Sl. 110 Kriva relativne vrednosti privremenog prenapona u odnosu na

naznaeni napon odvodnika u funkciji dozvoljenog trajanja prenapona
(Kriva je preuzeta iz [17])
Punom linijom je prikazana kriva dobijena u najnepovoljnijim uslovima,

kada je odvodnik prethodno bio zagrejan na 60C. Korienje nie krive je na stranu
sigurnosti. Oznaka p.u. Ur je za relativnu vrednost u odnosu na naznaeni napon
Ur, engl. per unit. Vidi se da ovaj odvodnik naznaeni napon (U/Ur=1) moe da
podnese u trajanju t=100 s. Koeficijent kTOV, koji se na ordinati oitava za trajanje
zemljospoja t=10 s iznosi kTOV=1,075, a za t=1 s je kTOV=1,15. To, na primer, znai
da bi ovaj odvodnik izdrao bez pregrevanja napon koji je od naznaenog napona
vii za 15 % ukoliko on ne traje due od jedne sekunde. U naem sluaju
pretpostavljeno je da trajanje zemljospoja iznosi t=10 s (nije poznato podeenje
relejne zatite), pa je kTOV=1,075.
Naznaeni napon odvodnika na osnovu privremenih prenapona je:
US 420
1,4 1,4
U TOV 3 = 3 kV = 316 kV .
U r 2 min = =
kTOV kTOV ,10 s 1,075
Za naznaeni napon su dobijene vrednosti Ur1 min=319 kV i Ur2 min=316 kV,

pa treba odabrati veu vrednost. Prva zaokruena vea vrednost je Ur=321 kV, a za
naznaeni napon odvodnika usvojena je vrednost od Ur=336 kV, dok je trajni radni
napon UC=269 kV.
b) Izbor nazivne struje odvoenja i klase rastereenjem voda
Ovaj izbor vri se na osnovu preporuenih vrednosti [16]. Vrednosti

prikazane u Tabeli 11 preporuene su u [14]:
Tabela 11: Preporuene nazivne struje odvoenja

1500 A 2500 A 5000 A 10000 A 20000 A
u razmatranju U r 36 kV U r 132 kV 3 kV U r 360 kV U r
360 kV 756 kV
Za zatitu distributivnih mrea uglavnom se koriste klase 5 kA i 10 kA.

Zbog male razlike u ceni, kao i zbog uniformnosti rezervnih odvodnika, u praksi se
koristi klasa 10 kA. Za prenosne mree koriste se klase 10 kA i 20 kA. Osnovna
razlika izmeu njih je u klasi rastereenjem voda, pa razliiti 10 kA odvodnici
mogu imati veoma razliite radne karakteristike. Zbog toga se odvodnici
razvrstavaju vie na osnovu klase rastereenjem voda, nego prema nazivnoj struji
odvoenja.
U [14] se preporuuje klasa rastereenjem voda 3 za napone do ukljuivo
420 kV. Ipak, treba konsultovati i domae preporuke, koje elektroprivredna
preduzea ili eksperti preporuuju.
Dakle, za odvodnik u 400 kV-noj mrei odabraemo nazivnu struju
odvoenja 10 kA 8/20 s, klase rastereenjem voda 3. Prema prospektu 3EP2 Surge
Arresters [17], granina struja pranjenja je 100 kA 4/10 s. To je struja koja bi
postojala u retkim sluajevima bliskih udara groma u neposrednu blizinu
odvodnika. To nisu talasi koji do odvodnika stiu posle udara u vod, stub ili
preskoka usled povratnog napona. Ta struja je oblika 4/10 s. Takoe, prema
prospektu [17], eksploziona vrstoa iznosi 40 kA (sve do 65 kA). To je struja
kojom je tipskim ispitivanjem provereno da li se pri kratkom spoju u odvodniku
plazma izbacuje kroz ventilacione otvore, ime se spreava eksplozija odvodnika.
Za sve struje do 40 kA (ili, za neke od tipova, do 65 kA) odvodnik nee
eksplodirati, iako e, najverovatnije, biti uniten. U naem sluaju struja kratkog
spoja na mestu ugradnje odvodnika je IKS=30 kA<40 kA. Kada se bira odvodnik,
treba voditi rauna o perspektivnoj struji kratkog spoja. To je struja posle 30
godina, a ne danas. Period od 30 godina moe se smatrati ivotnim vekom
odvodnika.
Sada se moemo vratiti prospektu za odvodnik 3EP2 [17]. Odvodnik koji
odgovara navedenim karakteristikama je Type 3EP2-2/LK3. Njegovi tehniki
podaci su dati u tabeli 4, na strani 5 prospekta. Za odabrani naznaeni napon
Ur=336 kV, mogu se proitati podaci:
- naznaena struja odvoenja: 10 kA 8/20 s,
- klasa rastereenjem voda: 3,
- energetska sposobnost: 8 kJ po kV naznaenog napona,
- dugotrajna udarna struja: 850 A, 2000 s,
- naznaeni napon: Ur=336 kV,
- trajni radni napon: UC=269 kV.
Zatitne karakteristike prikazane su u Tabeli 12.
Tabela 12: Najvie vrednosti preostalog napona za struje odvoenja talasa

Ur UC 30/60 s 30/60 s 8/20 s 8/20 s 8/20 s 1/2 s
(kV) (kV) 500 A 1000 A 5 kA 10 kA 20 kA 10 kA
(kV) (kV) (kV) (kV) (kV) (kV)
336 269 685 711 805 857 960 908
Sada je potrebno proveriti zatitne karakteristike. U [14] se preporuuje da

odnos podnosivog udarnog napona tiene opreme Upod i preostalog napona pri
udarnoj struji 10 kA, 8/20 s bude vei od 1,4:
U pod 1425
= = 1,66 > 1,4 .
U10 kA, 8/20/ 857
Ova provera izvodi se zbog toga to je ovo preliminarni izbor odvodnika,

dakle, odvodnika samog za sebe, a u odnosu na podnosivi udarni napon opreme.
Meutim, veoma je bitno gde se postavlja odvodnik, tj. koliko je udaljen od tiene
opreme, kao i kolika je duina spusnih veza i odvodnika, od prikljuka do zemlje.
To je vano zbog poveanja napona usled induktivnosti spusnih veza i odvodnika.
Zbog toga se konaan izbor odvodnika proverava izraunavanjem zatitne zone, to
e biti pokazano u estom poglavlju ove zbirke zadataka (poglavlje Koordinacija
izolacije).
Iz tabele 12 moe se videti i da je preostali napon za sklopnu struju 1 kA
30/60 s jednak 711 kV, dok pri impulsnoj struji 10 kA 1/2 s on iznosi 908 kV.
U prospektu za odvodnik 3EP2 [17] prikazani su i podaci o kuitima. U
[14] je prikazan postupak izbora kuita. Orijentacione dimenzije stuba otpornika i
kuita mogu se odrediti na sledei nain. Prenik metaloksidnih diskova
preporuen je u [14, str. 43].
Tabela 13: Prenik otpornika u funkciji klase rastereenjem voda

Prenik otpornika (mm) Klasa rastereenjem voda
50 1i2
60 2i3
70 3i4
80 4i5
100 ili 270 u paraleli 5 ili via
Prema ovoj tabeli, za klasu rastereenjem voda 3 moe se usvojiti d=60

mm. Meutim, ovde se prikazuje orijentaciono odreivanje nekih dimenzija, koje se
ne izvodi kada se iz prospekta odabere i porui odgovarajui odvodnik. Sve ostale
dimenzije proizvoa je ve odredio. Ipak, ovde se prikazuje kako se to radi.
Na strani 19 prirunika [14] dat je podatak da za odvodnik u 400 kV-noj
mrei metaloksidni otpornik ima pad napona od 280 V/mm. Visina otpornika je 45
mm, pa je pad napona na jednom otporniku 45 mm280 V/mm=12,6 kV. Da se
ostvari preostali napon od 857 kV, potrebno 68 otpornika. Ukupna visina stuba je
6845 mm=3060 mm. To je velika visina, pa su otpornici rasporeeni u najmanje

dve redne jedinice. Ukoliko se pojavi razlika izmeu stuba otpornika i duine
kuita (koja je vea), dodaju se na red sa otpornicima aluminijumski odstojnici.
c) Dimenzionisanje kuita
Podnosivi udarni naponi odreuju se na sledei nain:

- podnosivi udarni napon za Ur>200 kV je 1,3preostali napon pri
udarnoj struji 10 kA, 8/20 s,
- 1,25preostali sklopni napon pri 1 kA, 30/60 s.
U naem sluaju je:
- udarni napon=1,3857 kV=1115 kV,

- podnosivi sklopni napon=1,25711 kV=889 kV.
Puzna staza za drugi nivo zaprljanosti izolacije je 20 mm/kV420 kV=8400

mm. Za kategoriju zaprljanosti I puzna staza po jednom kilovoltu naznaenog
napona je 16 mm/kV, za kategoriju II 20 mm/kV, za kategoriju III 25 mm/kV i za
kategoriju IV iznosi 31 mm/kV. Oznaka 20 mm/kV znai da puzna staza bude 20
mm po kilovoltu naznaenog napona opreme, u ovom primeru 420 kV.
Ostali podaci o kuitu su:
- dozvoljeno statiko optereenje prikljuka: 400 N,

- dozvoljeno dinamiko otereenje prikljuka: 1000 N,
- broj jedinica: dve,
- prsten za raspodelu potencijala: da.
Vidi se da neki podaci zavise od proizvoaa. To su, na primer, prenik i

duina otpornika, kao i pad napona na otporniku. Drugi podaci ne zavise od
proizvoaa, ve su dati standardima. To su, na primer, izbor puzne staze,
dielektrina vrstoa kuita, kao i statika i dinamika sila na prikljuku. Jo
jednom se napominje da se ovde prikazuje orijentaciono odreivanje nekih
dimenzija, koje se ne izvodi kada se iz prospekta odabere i porui odgovarajui
odvodnik. Sve ostale dimenzije proizvoa odreuje na osnovu specifinih podaka
koje samo on ima.
Domaa kompanija ABS MINEL Elektrooprema i postrojenja proizvodi
ovaj tip odvodnika u saradnji sa SIMENS-om.
37. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tip 3EG5, iji

su tehniki podaci dati. Domaa kompanija ABS MINEL Elektrooprema i
postrojenja proizvodi ga u saradnji sa SIMENS-om. Nazivni napon izolovane
mree je Un=10 kV, a naznaeni napon opreme u toj mrei iznosi US=12 kV. U
mrei je prvi nivo zagaenja, a odvodnik treba da radi u standardnim uslovima.
Trajanje zemljospoja u ovoj izolovanoj mrei je due od 30 min. Standardni udarni
podnosivi napon opreme je Upod=75 kV, a struja trofaznog kratkog spoja na mestu
ugradnje odvodnika iznosi IKS=15 kA. Tehnikom preporukom elektroprivredne
organizacije zahteva se da nazivna struja odvoenja bude 10 kA, a klasa
rastereenjem voda je 1. Podaci o odvodnicima (iz prospekta [18]) je:
- namenjen za zatitu mrea do Un=35 kV,
- naznaeni napon: do 45 kV,
- nazivna struja odvoenja: 10 kA, 8/20 s,
- granina struja pranjenja: 100 kA, 4/10 s,
- eksploziona vrstoa: do 20 kA,
- dugotrajna udarna struja: 300 A, 2000 s,
- energetska sposobnost: 3 kJ po kV naznaenog napona.
Na sl. 111 prikazana je karakteristika podnosivog privremenog prenapona u

funkciji trajanja prenapona (koristiti donju krivu, koja je nepovoljnija, i odnosi se
na to da je odvodnik ispitivan prethodno zagrejan na 60C, sa prethodnim nazivnim
optereenjem). Podnosivi prenapon dat je kao relativna vrednost odnos prenapona
prema naznaenom naponu odvodnika U/Ur.
Sl. 111 Kriva podnosivog privremenog prenapona u funkciji vremena.

(Kriva je preuzeta iz [19] i ista je kao za odvodnik 3EG5)
Zatitne karakteristike odvodnika date su u Tabeli 14.
Tabela 14: Zatitne karakteristike odvodnika tipa 3EG5 (preostali naponi)

Nazna. Trajni 30/60 s 8/20 s 8/20 s 8/20 s 1/2 s Minim.
napon radni 500 A 5 kA 10 kA 20 kA 10 kA veliine
napon kuita
Ur UC
kV kV kV kV kV kV kV
6 4,8 12,2 14,8 16 18,2 17 1

7,2 6 14,5 17,5 19 21,6 21 1
9 7,2 18,3 22,1 24 27,3 25,6 1
10,5 8,4 21 25,7 27,9 31,5 29,3 1
12 9,6 24,4 29,5 31,5 36,4 33,6 1
15 12 30,4 36,8 39,9 45,5 42,3 1
18 14,4 36,5 44,2 47 54,6 50,5 1
21 16,8 42,6 51,5 55 63,7 59 1
24 19,2 48,7 58,9 63 72,8 67,3 1
27 21,6 54,7 66,3 70,5 81,9 75 2
30 24 60,8 73,6 78,5 90,1 84 2
36 28,8 73 88,3 94 109,2 101 2
39 31,2 79 95,7 102 118,3 108 3
42 33,6 85,2 103 110 127,4 117 3
45 36 91,2 110,4 118 134,5 125 3
Podaci o kuitu dati su u Tabeli 15.
Tabela 15: Podaci o kuitu (podnosivi naponi kuita)

Ur Udarni Naizmen. Naizmen. Puzna Visina Maksim.
napon napon napon staza H teina
1,2/50 s na suvo na kii odvodnika
kV kV kV kV mm mm kg
6-24 125 80 52 487 355 6

27-36 170 120 75 721 456 8
39-45 210 145 90 896 534 10
REENJE
Kada u izolovanoj mrei nastane jednofazni zemljospoj (spoj jedne faze sa

zemljom), na druge dve faze napon poraste tako da, u najveem broju mrea,
dostie vrednost linijskog napona. Kvar se u ovim mreama relejnom zatitom
moe iskljuiti brzo, ali se u najveem broju ovakvih mrea kvar iskljuuje u roku
od dva sata, onda kada je to najpovoljnije. Razlog tome je injenica da potroai,

zbog sprege transformatora 10/0,42 kV/kV, imaju dobar napon i ne oseaju kvar.
To je jedna od velikih prednosti izolovanih mrea. Ponekad kvar moe da traje i
vie sati (pa i dana), a da to ne smeta niskonaponskim potroaima. Meutim,
izolacija zdravih faza distributivnih kablova je ugroena, pa lako moe nastati kvar
na drugom mestu u mrei, za koji ona nije dimenzionisana. Zbog toga se kvar
obino pronalazi, a oprema u kvaru iskljuuje od napona u roku od dva sata. Jasno
je da povien (linijski) napon izaziva proticanje jae struje kroz metaloksidne
odvodnike prenapona, pa oni treba da budu odabrani da takav reim podnesu bez
termikog preoptereenja. Drugim reima, ovi odvodnici treba da budu odabrani
kao da e u mrei biti linijski napon.
Minimalan trajni radni napon je:
U C min = U S = 12 kV .
Njemu odgovara naznaeni napon odvodnika:
U r = 1,25 U C min = 1,25 12 kV = 15 kV .
U tabeli postoji takav odvodnik, pa e on biti odabran. Za taj odvodnik

preostali napon za udarnu struju 10 kA, 8/20 s je 39,9 kV. Preliminarna provera
zatitne karakteristike je:
U pod 75
= = 1,88 > 1,4 .
U10 kA,8/20 s 39,9
Prema [14], smatra se da je odvodnik u pogledu zatitne karakteristike

dobro odabran. Pri sklopnoj struji 500 A, 30/60 s preostali napon je 30,4 kV, a pri
strmoj struji 10 kA, 1/2 s iznosi 42,3 kV.
Nazivna struja odvoenja je 10 kA, 8/20 s, to je u naim distributivnim
mreama zadovoljavajue jer su struje pranjenja ograniene na manje vrednosti.
Granina struja pranjenja je 100 kA, 4/10 s. Ona je vana pri bliskim udarima
groma u neposrednu blizinu odvodnika. U tim sluajevima, odvodnik e
najverovatnije biti uniten, ali bez eksplozije (nema ugroavanja ostalih elemenata
postrojenja usled eksplozije).
Da objasnimo kako se proverava izbor kuita. Provera se izvodi kao u
prethodnom zadatku. Meutim, podatke o otpornicima (dimenzije i pad napona po
milimetru duine otpornika) nemamo, ali ih je proizvoa uzeo u obzir i direktno
odredio kuite. U pogledu puzne staze, prema JUS IEC 99-4, odvodnici
zadovoljavaju II stepen zagaenja (u naem sluaju zagaenje je jo manje).
Ukoliko odvodnik treba da radi u nestandardnim uslovima ili u uslovima sa velikim
zagaenjem, ti zahtevi se dostavljaju proizvoau, koji predlae kuite.
Tabela 15 pokazuje da je proizvoa izvrio unifikaciju kuita. Na primer,
za sve naznaene napone do 24 kV, kuite je istih dimenzija i odgovara najviem
naponu, tj. Ur=24 kV. Puzna staza za drugi nivo zagaenja je 20 mm/kV (20
milimetara po kilovoltu naznaenog napona opreme), pa za odvodnik u mrei sa
naznaenim naponom opreme Ur=24 kV puzna staza iznosi 20 mm/kV24 kV=480

mm.
Struja kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika je IKS=15 kA, a on moe,
bez eksplozije, da izbaci plazmu pri kratkim spojevima sa strujama do vrednosti 20
kA. Dakle, odvodnik i u ovom pogledu zadovoljava.
Treba napomenuti da je provera termikog preoptereenja usled
privremenih prenapona nepotrebna u sluaju izolovane mree jer je odvodnik
odabran da taj napon podnosi trajno.
38. Uraditi prethodni zadatak pod pretpostavkom da je mrea 10 kV sa

neutralnom takom uzemljenom preko malog otpora. Prethodnim analizama
pokazano je da u mrei stacionarni faktor prenapona moe imati vrednosti izmeu
k=1,4 i k=1,7. Preliminarno odabrati naznaeni napon metaloksidnog odvodnika
prenapona koji bi mogao biti ugraen u ovu mreu, ako je tip odvodnika 3EG5, iji
su podaci dati u prethodnom zadatku. Smatrati da trajanje zemljospoja nije poznato.
REENJE
Prema preporukama datim u [14] i [16], kada trajanje privremenih

prenapona nije poznato, u ovakvoj mrei treba smatrati da ono iznosi t=10 s. U
realnim mreama podeenje zatite je krae (do nekoliko sekundi, kada se
primenjuje namerno vremensko kanjenje radi ostvarenja selektivnosti), pa je
ovakav izbor odvodnika na strani sigurnosti. Najnepovoljniji sluaj je kada je
koeficijent zemljospoja k=1,7 (za nepovoljan odnos nultih i direktnih parametara
sistema). Na sl. 111 u prethodnom zadatku prikazan je dijagram za odreivanje
parametra kTOV, koji opisuje dozvoljeno trajanje privremenih prenapona. Zbog
unifikacije, u elektroprivrednim organizacijama najee se koristi jedan isti tip
odvodnika prenapona, odreen za najnepovoljnije uslove (ovde k=1,7).
Trajni radni napon je:
US 12
U C min1 1,05 = 1,05 kV = 7,3 kV .
3 3
Njemu odgovara naznaeni napon:
U r = 1,25 7,3 kV = 9,1 kV .
Naznaeni napon na osnovu privremenih prenapona je:
US 12
1,7 1,7
U r min 2 3 = 3 kV = 11,8 kV .
kTOV 1
Sa sl. 111 moe se oitati da za trajanje zemljospoja od 10 s vrednost za

kTOV iznosi kTOV=1.
Vidi se da je naznaeni napon na osnovu privremenih prenapona

U r min 2 vii, pa usvajamo njega. Prva via vrednost koja postoji u prospektu je
Ur=15 kV, kojoj odgovara trajni radni napon UC=12 kV. Zakljuujemo da je
odvodnik odabran kao da je mrea izolovana, to je posledica visokog koeficijenta
prenapona (k=1,7), koji je blizu onog za izolovanu mreu ( k = 3 = 1,732). Ipak,
zatitne karakteristike su sasvim zadovoljavajue, to je pokazano u prethodnom
zadatku, pa je ova vrednost za naznaeni napon odvodnika u 10 kV mrei
preporuena u Tehnikoj preporuci TP 12a [20]. Meutim, za mree 20 kV i 35 kV
ne mora da bude tako. U TP 12a preporuene su neto nie vrednosti za naznaeni
napon odvodnika u sluaju da je mrea uzemljena preko otpornika.
Treba napomenuti da se naznaeni napon odvodnika moe najpreciznije
izraunati na osnovu poznatog (analizom utvrenog) faktora privremenih prenapona
i tanog poznavanja trajanja zemljospoja (podeenje relejne zatite). U tom sluaju
koeficijent kTOV oitava se za vrednost privremenog prenapona, pa je vii od 1, i
sniava U r min 2 . Takoe, u standardu IEC 99-5 zahteva se da, ukoliko postoji
mogunost da se istovremeno pojavi vie vrsta privremenih prenapona (zemljospoj,
rastereenje ili Ferantijev efekat), obavezno treba izvesti posebnu analizu i utvrditi
vrednost koeficijenta prenapona, koja je via nego kada postoji samo jedna vrsta
prenapona. U tom sluaju, izbor je isti kao u prikazanim primerima, jedino je
vrednost koeficijenta prenapona druga, a drugo je i vreme trajanja zemljospoja.
3.2 MODELOVANJE CINK-OKSIDNIH ODVODNIKA PRENAPONA

NELINEARNOM OTPORNOU Type 92
U ovom primeru nauiemo dve stvari:
- kako da modelujemo metal-oksidni (ZnO) odvodnik prenapona "pravim"

nelinearnim otporom, i
- kako da jednim aktiviranjem programa izvrimo simulaciju procesa u dva
nezavisna kola.
39. Odrediti oblik napona na transformatoru naznaenog napona 400 kV

koji se titi pomou cink-oksidnog odvodnika prenapona prikljuenog neposredno
uz prikljuke transformatora. Prenaponski talas koji nailazi na transformator ima
strminu a=1500 kV/s. Karakteristina impedansa faznog provodnika je Z=316 .
Podnosivi napon izolacije voda je Uiz=1425 kV.
Parametri ZnO odvodnika su:
- najvii trajno dozvoljeni fazni napon iznosi 265 kV (efektivno),
- najvii dozvoljeni napon u trajanju od 1 s je 378 kV (efektivno),
- zatitni nivo za sklopni prenapon (1 kA) je 636 kV (temena vrednost),
- voltamperska karakteristika je:
U pr = 685 I 0,0491 [kV], I [kA] .
REENJE
Zadatak je iz [4], str. 155-159, broj 5.9. On je detaljno reen primenom

Bereronovog metoda, pa je za poreenje reenja dobijenog programom ATP i
grafo-analitikog reenja potrebno pogledati pomenutu zbirku.
Programom ATP problem emo reiti na dva naina u isto vreme -
primenom "pseudo-nelinearnog" otpornika R(i) Type 99, i primenom "pravog"
nelinearnog otpornika R(i) Type 92. Uporediemo dobijene rezultate napona na
odvodniku (i transformatoru u isto vreme) i struju kroz odvodnik.
"Pseudo-nelinearna" otpornost je opisana u zadatku br. 20. Za oba elementa
(Type 99 i Type 92) definiemo take na karakteristici. Meutim, kod pseudo-
nelinearne otpornosti Type 99 te take program spaja pravolinijskim segmentima,
pa je karakteristika izlomljena kriva. Program ATP ovaj element zbog toga u
procesu simulacije tretira zajedno sa svim ostalim linearnim elementima, zbog ega
je simulacija brza, ali i dovoljno tana. Mogu nastati problemi kada se taj element
vee paralelno nekom drugom elementu. Na primer, ne treba ga vezati paralelno
linearnoj induktivnosti [5].
Za razliku od njega, otpornost ZnO odvodnika prenapona je kod elementa
Type 92 predstavljena eksponencijalnom nelinearnom karakteristikom, dobijenom
metodom minimuma sume kvadrata odstupanja, na osnovu zadatih taaka krive
U=f(I). Meutim, u nekim sluajevima [5] mogu nastati problemi sa
konvergencijom, jer ovaj element, zajedno sa ostalim elementima, ATP reava
odvojeno od linearnih elemenata. Koristi se Njutnov iteracioni metod.
Da bismo uporedili rezultate, nacrtajmo u programu ATPDraw dva kola
jedno ispod drugog. Neka je u gornjem kolu odvodnik prikazan otporom Type 99, a
u donjem - otporom Type 92. To moemo uraditi tako to nacrtamo gornje kolo kao
na sl. 112.
Sl. 112 Vod sa pseudo-nelinearnim odvodnikom prenapona -gore, i

pravim nelinearnim odvodnikom - dole
Parametri elemenata koje treba upisati su:

izvor: Source: Ramp type 12 vod: R/I : 0
U/I : 0 A : 316
Amp : 1425000 B : 3108
T_o : 0,9510-6 l : 3000
Tsta : 0 ILINE : Z, v,
Tsto : 1110-6 ,
pseudo-nelinearni odvodnik prenapona: R(i) Type 99
Attributes: Vflash : 0
Tdelay : 0
Jump : 0
VSEAL : 0
izlazni rezultat: Curr&Volt, characteristic: prema tabeli 16.
Tabela 16 Karakteristika odvodnika

I [A] U [V]
10 600000
1000 685000
2000 708714
3000 722965
10000 767000
Settings: deltaT: 1e-8, Tmax: 1.1e-5, Freq: 50, Xopt: 0, Copt: 0.

Karakteristika je dobijena iz izraza U pr = 685 I 0,0491 [kV], I [kA] .
Naravno, potrebno je vorovima dati druga imena, kako bi svi vorovi u
oba kola na slici imali razliita imena. To je potrebno zbog jednoznanosti izlaznih
rezultata.
Kolo moemo iskopirati tako to ga najpre oznaimo. Postavimo strelicu
mia iznad levog gornjeg ugla slike. Pritisnemo levi taster mia i, drei ga
pritisnutog, razvuemo pravougaonik za oznaavanje ispod donjeg desnog ugla
slike. Otpustimo levi taster mia. Slika postaje siva, to znai da je izbor zavren.
Sada u meniju Edit odaberemo komandu Duplicate. Na ekranu primeujemo da je
kolo promenilo boju. Postavimo kurzor na kopiju, pritisnemo levi taster mia i,
drei ga pritisnutog, pomerimo nanie kopiju. Otpustimo taster. Kopija je sive
boje. Potrebno je da pomerimo strelicu mia na radnu povrinu gde nema elemenata
i otpustimo taster. Primeujemo da sada postoje dva ista kola. U donjem kolu
izaberemo R(i), obriemo ga, i, umesto njega, iz menija sa elementima odaberemo
Type 92. Potrebno je da definiemo njegove parametre. Jedna od injenica o kojoj
treba da vodimo rauna kod otpora Type 92 je da vrednost napona na karakteristici
ne moe biti jednaka nuli, jer ATP neke od parametara odreuje logaritmovanjem.
Ukoliko napravimo tu greku, program ATP otkazuje (nestajui sa ekrana) bez
prijavljivanja greke.
Atributi nelinearnog otpora Type 92 su:
Vref : 685000
Vflash : -1
Vzero : 0
COL : 1
SER : 1
ErrLim : 0,05.
Njihovo znaenje je:
Vref - referentni napon u [V]. Karakteristika odvodnika je:
q
V
I = p .
V
ref
Vrednost za Vref se zadaje, a program ATPDraw prilikom formiranja atp
datoteke izraunava koeficijente p i q. Vref se moe zadati proizvoljno. U ovom
primeru je zadata vrednost Vref=685000 V, to odgovara struji od 1000 A sa
karakteristike odvodnika.
Vflash : preskoni napon u relativnim jedinicama u odnosu na Vref. Ako je
odvodnik bez iskrita, upisuje se negativan broj (u naem sluaju -1),
Vzero - napon na odvodniku u trenutku t=0. Obavezno ga treba definisati u
simulacijama gde poetni napon na odvodniku nije jednak nuli.
Ostali parametri ree se koriste, pa ovde nee biti pomenuti. Prikazani su u
Help-u, kao i u [5]. Karakteristika je ista kao i za Type 99.
Na sl. 113 prikazani su naponi na odvodnicima iz oba kola, radi poreenja.
Moe se zakljuiti da je razlika mala. Ona je uoljiva neposredno posle reagovanja
odvodnika, a kasnije je zanemarljiva.
uB, uD 8
[V] *10^5
7
0 *10^-6 t [s]
10.0 10.2 10.4 10.6 10.8 11.0
(file PRIMER11.pl4; x-var t) v:B - v:D -
Sl. 113 Vremenska promena napona na odvodnicima

kriva B (donja) "pseudo-nelinearan" odvodnik,
kriva D (gornja) "pravi nelinearan" odvodnik
Na sl. 114 prikazane su struje kroz odvodnik u oba sluaja. Razlika je teko
uoljiva. Rezultate dobijene programom ATP treba uporediti sa reenjem iz [4].
iB, iD 7000
[A]
6000
5000
4000
3000
2000
1000
0 *10^-6 t [s]
10.0 10.2 10.4 10.6 10.8 11.0
(file PRIMER11.pl4; x-var t) c:B - c:D -
Sl. 114 Vremenska promena struje kroz odvodnike

3. Kolokvijum iz Tehnike visokog napona: Odvodnici prenapona
Prezime i ime:______________________ Broj indeksa:______________
1. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tipa 3EP2, proizvodnje SIMENS.

Nazivni napon direktno uzemljene mree je Un=110 kV a naznaeni napon opreme je Un=123 kV.
Odvodnik treba da se ugradi u postrojenje gde je prvi nivo zagaenja. Ne postoje specijalni zahtevi, a
odvodnik treba da radi u standardnim uslovima. Standardni udarni podnosivi napon opreme je 550 kV,
a struja trofaznog kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika iznosi IKS=32 kA. U zemlji gde e se
ugraditi odvodnik zahteva se klasa pranjenjem voda 2. Trajanje zemljospoja iznosi t=1,6 s. Ostali
zahtevi su kao u naoj zemlji. Zadatak se ne priznaje ukoliko se ne napie koji se dijagram
oitava, kao i cela oznaka tipa odvodnika.
2. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tip 3EG5, iji su tehniki podaci
dati. Nazivni napon mree uzemljene preko male impedanse (otpornika otpornosti 40) je Un=20 kV,
a naznaeni napon opreme u toj mrei iznosi US=24 kV. U mrei je drugi nivo zagaenja, a odvodnik
treba da radi u standardnim uslovima. Trajanje zemljospoja u ovoj ovoj mrei je t=1.4 s. Koeficijent
zemljospoja iznosi 1.6. Standardni udarni podnosivi napon opreme je Upod=125 kV, a struja trofaznog
kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika iznosi IKS=18 kA. Tehnikom preporukom
elektroprivredne organizacije zahteva se da klasa rastereenjem voda bude 1.
3. Objasniti konstrukciju cink-oksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim kuitem.
Obeleiti na slici elemente i objasniti u svesci ulogu svakog dela.
4. Kakvi su to zaliveni odvodnici prenapona?
5. Prsten za raspodelu potencijala?
NAPOMENA: Prva dva zadatka boduju se sa po 25 poena, a ostala tri teoretska pitanja
sa po 17 poena. PITANJA PIITE REDOM. Ako nema mesta, piite na drugij strani lista, na
istom mestu gde je pitanje.
Dr Saa Stojkovi

ugraditi odvodnik zahteva se klasa pranjenjem voda 2. Trajanje zemljospoja iznosi t=1,6 s. Ostali
zahtevi su kao u naoj zemlji. Napiite koji ste tip odvodnika iz prospekta odabrali i koji ste dijagram
koristili. Zadatak se ne priznaje ukoliko se ne napie koji se dijagram oitava, kao i cela oznaka
tipa odvodnika.
3. Objasnite pojam preostali napon odvodnika prenapona.
4. Objasnite pojam nazivna struja odvoenja.
5. Objasnite pojam klasa rastereenja voda.
6. Objasnite ta su to alternativna rebra.
7. Objasnite pojam udarna struja velike amplitude (granina struja pranjenja).
8. Objasnite koja je uloga pritisne opruge u odvodniku prenapona.
9. Objasnite kako ZnO otpornici menjaju svoju otpornost, vezano za strukturu materijala
granule i barijere.
10. Objasnite ta znai pojam hidrofobinost silikonske gume kuita odvodnika prenapona.
NAPOMENA: Prva dva zadatka boduju se sa po 25 poena, a ostala teoretska pitanja sa

po 6.25 poena. PITANJA PIITE REDOM. POTREBNO JE TANO URADITI PRVI I
DRUGI ZADATAK DA BI SE POLOILO.
Dr Saa Stojkovi

ugraditi odvodnik zahteva se klasa pranjenjem voda 2. Trajanje zemljospoja iznosi t=2.5 s. Ostali
tipa odvodnika.
treba da radi u standardnim uslovima. Trajanje zemljospoja u ovoj ovoj mrei je t=2 s. Koeficijent
4. Objasnite ta je to O-zaptiva i emu slui.
5. Nacrtajte naponsko-strujnu nelinearnu karakteristiku odvodnika prenapona. ta ona

pokazuje? Koje su njene osnovne karakteristike u pogledu promene osnovnih elektrinih veliina?
6. Objasnite ta je to ureaj za ogranienje pritiska.
9. Navedite neke radne uslove odvodnika prenapona.
10. Objasnite ta je to broja pranjenja.

Saa Stojkovi

ugraditi odvodnik zahteva se klasa pranjenjem voda 2. Trajanje zemljospoja iznosi t=3 s. Ostali
tipa odvodnika.
9. Objasnite kako ZnO otpornici menjaju svoju otpornost.

Dr Saa Stojkovi

ugraditi odvodnik zahteva se klasa pranjenjem voda 2. Trajanje zemljospoja iznosi t=2 s. Ostali
tipa odvodnika.
elektroprivredne organizacije zahteva se da klasa rastereenjem voda bude 1. Zadatak se ne priznaje
ukoliko se ne napie cela oznaka tipa odvodnika.
9. Objasnite kako ZnO otpornici mmenjaju svoju otpornost.

po 6.25 poena. Potrebno je uraditi bar jedan ceo zadatak tano, a od teoretskih bar etiri
pitanja, ali tako da ukupan zbir bude min. 60 poena.
Dr Saa Stojkovi
3. Kolokvijum iz Tehnike visokog napona: Odvodnici prenapona NA PAPIRIMA
Prezime i ime:_________________________ Broj indeksa:________ 17. april 2013.

Odvodnik treba da se ugradi u postrojenje gde je drugi nivo zagaenja. Ne postoje specijalni zahtevi, a
ugraditi odvodnik zahteva se klasa pranjenja voda 2. Trajanje zemljospoja iznosi t=2 s. Ostali zahtevi
su kao u naoj zemlji. Zadatak se ne priznaje ukoliko se ne napie koji se dijagram oitava, kao i
cela oznaka tipa odvodnika.
2. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tip 3EG5, iji su tehniki podaci dati.
Nazivni napon mree uzemljene preko male impedanse (otpornika otpornosti 40) je Un=20 kV, a
naznaeni napon opreme u toj mrei iznosi US=24 kV. U mrei je prvi nivo zagaenja, a odvodnik
3. Objasniti konstrukciju cink-oksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim kuitem. Obeleiti na
slici elemente i objasniti ulogu svakog dela.
4. Definisati nazivnu struju odvoenja.
5. Na koji nain metaloksidni odvodnik prenapona naglo menja svoju otpornost?
6. Definisati preostali napon.
NAPOMENA: Prva dva zadatka boduju se sa po 25 poena, a ostala etiri teoretska

pitanja sa po 12.5 poena. DA BI SE POLOILO, POTREBNO JE najmanje 35 poena iz prva
dva zadatka i 25 poena iz ostala etiri.
Dr Saa Stojkovi
3. Kolokvijum iz Tehnike visokog napona: Odvodnici prenapona NA PAPIRIMA
Prezime i ime:_________________________ Broj indeksa:________ 24. april 2013.

Odvodnik treba da se ugradi u postrojenje gde je drugi nivo zagaenja. Ne postoje specijalni zahtevi, a
ugraditi odvodnik zahteva se klasa pranjenja voda 3. Trajanje zemljospoja iznosi t=2 s. Ostali zahtevi
su kao u naoj zemlji. Obavezno napiite koji ste tip iz prospekta odabrali. Zadatak se ne priznaje
ukoliko se ne napie koji se dijagram oitava, kao i cela oznaka tipa odvodnika.
2. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tip 3EG5, iji su tehniki podaci dati.
Nazivni napon izolovane mree je Un=20 kV, a naznaeni napon opreme u toj mrei iznosi US=24 kV.
U mrei je prvi nivo zagaenja, a odvodnik treba da radi u standardnim uslovima. Trajanje
zemljospoja u ovoj ovoj mrei je t=2 sata. Standardni udarni podnosivi napon opreme je Upod=125 kV,
a struja trofaznog kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika iznosi IKS=17 kA. Tehnikom
preporukom elektroprivredne organizacije zahteva se da klasa rastereenjem voda bude 1.
3. Objasniti konstrukciju cink-oksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim kuitem. Obeleiti na
slici elemente i objasniti ulogu svakog dela.
4. Definisati trajni radni napon i naznaeni napon metaloksidnog odvodnika prenapona.
5. emu slui prsten za raspodelu potencijala? Zbog ega je on neophodan i kod kojih odvodnika?
Kakvog je oblika i i od kojeg materijala?
6. Objasnite ta je to ureaj za ogranienje pritiska.
NAPOMENA: Prva dva zadatka boduju se sa po 25 poena, a ostala etiri teoretska

pitanja sa po 12.5 poena. DA BI SE POLOILO, POTREBNO JE najmanje 35 poena iz prva
dva zadatka i 25 poena iz ostala etiri.
Dr Saa Stojkovi

Metaloksidni Odvodnici Prenapona - 1 2015 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Metaloksidni Odvodnici Prenapona - 1 2015 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

3.

3. METALOKSIDNI ODVODNICI PRENAPONA

3.1. Konstrukcija, princip rada i karakteristike metaloksidnih odvodnika

Zatitna sredstva od prenapona su: zatitna uad na vodovima, hvataljke i

Sl. 3-1 Odnos prenapona i podnosivih napona opreme sa i bez odvodnika

Na sl. 3-2 prikazana je naponsko-strujna nelinearna karakteristika metal-

Sl. 3-2 Naponsko-strujna karakteristika odvodnika, U-I karakteristika

Na sl. 3-3 prikazana je konstrukcija cinkoksidnog odvodnika prenapona sa

Sl. 3-3 Konstrukcija cinkoksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim kuitem

Sl. 3-4 Detalji konstrukcije cinkoksidnog odvodnika prenapona

vezan za spojni provodnik transformatora, i donji prikljuak. Donji prikljuak je

Sl. 3-5 Izgled odvodnika sa porcelanskim kuitem (gore) i

Sl. 3-6 Izgled odvodnika prenapona sa silikonskim kuitem

Sl. 3-7 Kuite odvodnika prenapona od silikonske gume

Na sl. 3-8 prikazane su tri konstrukcije metaloksidnih odvodnika sa

Sl. 3-8 Tri konstrukcije silikonskih odvodnika

3.2. Izbor metal-oksidnih odvodnika prenapona

U [3] su detaljno prikazani izbor i konfigurisanje metaloksidnog odvodnika

Na kraju treba rei da osnovni zahtevi koji se postavljaju pred odvodnike

3.2.1. Izbor trajnog radnog napona i naznaenog napona odvodnika

Odvodnik prenapona treba da zatiti izolaciju opreme, ali i da ne

2. za mree sa izolovanom ili rezonantno uzemljenom neutralnom takom:

Naznaeni napon odvodnika Ur je najvia dozvoljena efektivna vrednost

2. za efikasno uzemljene mree:

2. za mree sa izolovanom ili rezonantno uzemljenom neutralnom takom:

Sl. 3-9 Karakteristiku podnosivog napona industrijske frekvencije u funkciji

Zbog stabilnosti rada odvodnika, obino se bira neka od veih vrednosti

Poznat je usvojeni podnosivi napon opreme Upod. Odnos:

3.2.2. Izbor nazivne struje odvoenja

Nazivna struja odvoenja je temena vrednost atmosferske udarne struje

Za zatitu distributivnih mrea uglavnom se koriste klase 5 kA i 10 kA.

pokazano kako se moe izraunati struja kroz odvodnik pri atmosferskom

3.2.3. Izbor klase rastereenjem voda

Metaloksidni odvodnik prenapona treba da bude sposoban da apsorbuje

3.2.4. Izbor udarne struje odvodnika velike amplitude

Prema [2], udarna struja odvodnika velike amplitude je temena vrednost

Sl. 3-10 Oscilogram udarne struje velike amplitude (100 kA) i

Odvodnik je uspeno izdrao ispitivanje ako je ostvarena termika

3.2.5. Dielektrini zahtevi za izbor kuita

Za izbor kuita vani su dielektrini i mehaniki zahtevi. Dielektrini

3.2.6. Ureaj za ograniavanje pritiska (eksploziona vrstoa)

Kada je odvodnik prenapona opremljen ovim ureajem, otkaz odvodnika

3.2.7. Dozvoljeno mehaniko optereenje odvodnika prenapona

Odvodnik prenapona je povezan sa mreom uastim provodnikom koji je

Ukoliko ne postoje specijalni zahtevi koje definie korisnik, smatra se da statiko

3.2.8. Radni uslovi

Sve karakteristike odvodnika prenapona odreene su za normalne radne

Primer izbora u nestandardnim uslovima je zahtev za poveanom

postoji potreba za specijalnim ispitivanjem na zemljotres, a sposobnost odvodnika

3.3. Dijagnostiki indikatori metaloksidnih odvodnika prenapona [7]

Metaloksidni odvodnik prenapona je statiki ureaj (bez pokretnih delova) i

[1] M. S. Savi, Z. Stojkovi: Tehnika visokog napona: atmosferski prenaponi,

36. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tipa 3EP2,

U ovom zadatku koristi se postupak za izbor metaloksidnog odvodnika

a) Izbor trajnog radnog napona i naznaenog

U mrei naznaenog napona Un=400 kV napon moe da bude izmeu 380

Osim trajnog radnog napona odvodnika, postoji i naznaeni napon

trajnog radnog napona UC (napon na koji odvodnik sme da se prikljui trajno).

Vrednosti naznaenog napona odvodnika zaokruene su na vrednosti

Uobiajeno je da se za naznaeni napon odvodnika odaberu neto vie

To znai da smo odabrali odvodnik naznaenog napona Ur=336 kV, iji je

Sl. 110 Kriva relativne vrednosti privremenog prenapona u odnosu na

Punom linijom je prikazana kriva dobijena u najnepovoljnijim uslovima,

Prezime i ime:________ Broj indeksa:

Prezime i ime:________ Broj indeksa:

Prezime i ime:________ Broj indeksa: