3/25/2020

Razvoj i projektovanje proizvoda

Vežbe 4

Kotiranje

 Kotiranje (dimenzionisanje) predstavlja

označavanje dimenzija predmeta na crtežu.
 Da bi se crtež kotirao koriste se
odgovarajući elementi za kotiranje.
 Elementi za kotiranje su:
a) pomoćna kotna linija,
b) kotna linija,
c) kotni broj I
d) kotni završetak (strelica).
 Osim ovih elemenata mogu se koristiti:
• pokazna linija,
• početni kružić,
• tačka i
• crtica.

1
 3/25/2020

Osnovni delovi kote

Elementi za kotiranje
Kotna linija je paralelna sa konturom predmeta koja se kotira (sl. 8.6).
Rastojanje između konturne i kotne linije kreće se približno od 5 do 8 mm,
zavisno od visine kotnog broja i od toga gde se on nalazi (sl. 8.7).
Pomoćna kotna linija prelazi glavnu linije za oko 2mm.
Ako se skraćuje pogled, kotna linija se ne prekida (sl. 8. 8).
Pomoćna i kotna linija crtaju se linijom tipa B.

2
 3/25/2020

Elementi za kotiranje
Kotni završetak je obično strelica različitih oblika (sl.
8.9,a).
Na jednom crtežu koristi se jedna od mogućnosti.
Prednost ima prvi oblik strelice (sl. 8.9,a broj 1).
Ako su mala rastojanja između pomoćnih kotnih linija,
umesto strelice može se koristi kosa crtica ili tačka (sl.
8.10,c,d).
Strelice se ne crtaju priborom, već rukom. Različite su
veličine, zavisno od predmeta crtanja.
Kotna strelica može da se piše unutar pomoćnih kotnih
linija ili sa spoljašnje strane (sl. 8.11).

Elementi za kotiranje

Kotni broj predstavlja vrednost dimenzije na predmetu u mm (na crtežima

u mašinstvu), bez obzira na to koja je razmera crtanja.
Piše se tako da se može čitati sleva na desno (sl. 8.12), i to prevenstveno na
sredini kotne linije.
Ako je kotna linija vertikalana, kotni broj se piše kao na sl. 8.12,b, što proizilazi iz
principa obrtanja crteža pri posmatranju.
Kotni broj se može pisati i horizontalno na vertikalnoj kotnoj liniji, ali tada se
mora prekinuti kotna linija, pošto broj ima prednost (sl. 8.12,c).
Kotni broj se ne može pisati kao na sl. 8.12,d.

3
 3/25/2020

Elementi za kotiranje

Kotni broj ne može biti u drugim jedinicama na crtežima u mašinstvu, osim u

mm (sl. 8.29).
Kotni broj treba da leži na horizontalnoj kotnoj liniji i da je paralelan sa njom.
Pri tome ne sme da dodirne niti kotnu, nitu konturnu liniju (sl. 8.30).

Pravila kotiranja
Kote raspodeliti pregledno po
Preferiraju se kote koje se nalaze svim projekcijama.
samo sa dve strane crteža i to
desne i donje strane crteža.

Kote je poželjno izvlačiti

izvan kontura projekcija. Dupliranje kota nije dozvoljeno.
Uvek kotirati sa najmanjim
brojem kota.

4
 3/25/2020

Orijentacija teksta na kotnoj liniji.

Pravila kotiranja

Delovi koji se ponavljaju

na predmetu nije potrebno
pojedinačno kotirati. Dovoljno
je kotirati jedan detalj i pored kote
navesti koliko se puta isti ponavlja.

Pravila kotiranja

Kotama se moraju označiti sve mere potrebne Kote moraju biti raspoređene po svim
za tačnu i jednoznačnu izradu prikazanog projekcijama jer svaka prikazuje nešto
predmeta. novo što se mora i kotirati.

Sve mere se daju u milimetrima, ali se

Svaka mera se na crtežu kotira samo jednom. Add Contents Title
jedinica ne piše;

Kota se smešta u onu projekciju, odnosno Međutim ako seTitle

Add Contents radi o nekoj drugoj mernoj
Add Contents Title jedinici npr. stepenima ta jedinica se
presek koji daje najjasniju predstavu o obliku
predmeta na tom mestu. upisuje.

5
 3/25/2020

Pravila kotiranja

Pravila kotiranja

Pomoćne kotne linije ne mogu

polaziti od isprekidanih linija (sl.
8.23), ne mogu se seći (sl. 8.24)
i ne treba da budu suviše
dugačke (sl. 8.25).

Kotna linija ne sme da leži na

osnoj, na konturnoj, niti da je u
produžetku konturne
linije i ne sme da bude paralelna sa
šrafurnim linijama (sl. 8.26).

6
 3/25/2020

Pravila kotiranja
Kotni broj predstavlja vrednost
prečnika.
Kada se kružnica ne projektuje kao
kružnica, ispred kotnog broja stavlja se
oznaka Ø.

Oznaka Ø se ne stavlja ispred prečnika kruga na pogledu kada se projektuje kao krug
(sl. 8.32).
Ako su dve kružnice na istoj osnoj liniji, naprimer kod cevi, kotiraju se tako da se
daju vrednosti prečnika obeju kružnica, a ne debljina cevi (sl. 8.33).

Pravila kotiranja

Ako je polovina kružnice i manja od polovine, kotni broj predstavlja poluprečnik

kružnice, ispred kojeg stoji oznaka R.
Na sl. 8.35 prikazano je kotiranje polovine kružnice i manje od polovine, kao i kotiranje
položaja delova kružnice, odnosno radijusa.
Položaj centra kružnice se ne kotira kada su radijusi mali, odnosno kada je blizu (sl. 8.36).

7
 3/25/2020

Kotiranje sfere (kugle)

Kugla se kotira tako što se ispred kotnog broja stavlja oznaka S (sfera).
Vrednost kotnog broja zavisi od toga da li je cela kugla ili njen manji deo.
Ako je cela kugla ili deo kugle, sve do polovine, ispred kotnog broja stoji
oznaka Ø i daje se vrednost prečnika.
Ako je polovina kugle ili manje od polovine, ispred kotnog broja stoji oznaka
R i daje se vrednost poluprečnika.
Način kotiranja kugle i delova kugle prikazan je na sl. 8.38.

Kotiranje klinova
Kotiranje kružnih površina (na primer klinova i žljebova za klinove) može
biti na jedan od načina prikazan na sl. 8.42.
Radijus se kotira samo u onom pogledu gde se vidi kao radijus, što znači
da je kotiranje u pogledu odozgo na sl. 8.43 nepravilno.

8
 3/25/2020

Pravila kotiranja

Pravila kotiranja

Kotiranje

Kotiranje unutrašnjih kontura

kod polovičnog preseka
Prikaz predmeta Kotiranje uglova
velikih gabarita. tako da kotni
(kotna linija kod broj predstavlja
skraćenog vrednost ugla u
pogleda) stepenima.

18

9

Pravila kotiranja
Kotiranje položaja kružnih površina je pravilno kada su
kote do osnih linija (do centra kruga). Kotiranje ne
može da bude od krivih površina već samo od ravnih
(sl. 8.40). Ako nema ravnih površina položaj se kotira
od osnih linija.
Mogu se kotirati i krive površine samo ako su
gabaritne (najveće), kota 25 na sl. 8.40 i kota 38 na
sl. 8.41.
Pravila kotiranja
Kotiranje oborenih ivica na spoljašnjem
delu predmeta sa zakošenjem pod uglovima
od 30° i 45 °.
3/25/2020
Položaj kružnih površina kada se nalaze na
osnom krugu kotiraju se tako što se daje
prečnik osnog kruga.
Nepravilno kotirani krugovi na osnom krugu
pokazani su na sl. 8.44,b.
Ako se jasno vidi ugao položaja krugova (npr.
na osnim linijama), tada se ne kotira (sl.
8.44,a).
Međutim, ako su krugovi pod različitim
međusobnim uglovima tada se moraju kotirati
.
Kotiranje oborenih ivica
na unutrašnjem delu predmeta.
Ako oborene ivice nemaju neku određenu
ulogu i funkciju na predmetu, već su
potrebne samo da bi se skinule oštre ivice
koje bi mogle povrediti ruke pri montaži ili
za vreme rada, one se ne moraju nacrtati.
Tada se ispod crteža u napomeni napiše:
oštre ivice oboriti sa 1/45
10
 3/25/2020

Načini kotiranja
Način kotiranja predmeta na crtežu zavisi od:
•konstruktivnog izgleda predmeta,
•načina izrade,
•funkcije predmeta u nekom sklopu,
•tačnosti izrade itd.

Postoje tri načina kotiranja :

01 Redni način kotiranja

Kod rednog kotiranja kote su u jednom redu (lancu).

Paralelni način kotiranja

02
Kod paralelnog kotiranja pojedinačne kote se daju u odnosu
na jednu površinu predmeta, koja se zove baza kotiranja.

03 Kombinovani način kotiranja

Kod kombinovanog načina, postoje kote koje su i u redu i
paralelne.

Načini kotiranja

Kombinovani način
kotiranja

11
 3/25/2020

Načini kotiranja

Redno i paralelno kotiranje

Kod rednog kotiranja kote su u jednom redu (lancu).

Redno kotiranje se koristi kada je bitno da svaka međusobna kota
bude tačno u granicaama zadatih tolerancija, a ne ukupna dužina.
Vrednost kote ukupne dužine zavisiće od grešaka i odstupanja
pojedinačnih kota u lancu.

Pojedinačne kote se daju u odnosu na jednu površinu predmeta, koja

se zove baza kotiranja.
Koristi se kada je bitna tačnost pojedinačnih mera od baze kotiranja,
a na međusobna rastojanja.
Tačnost međusobnih rastojanja zavisiće od tačnosti i grešaka mera
od baze kotiranja.

12
 3/25/2020

Opšti principi kotiranja

Crtež treba da je tako iskotiran da je jednoznačan, jasan,
precizan i pregledan, bez ikakve mogućnosti zabune, sa svim
potrebnim kotama, zavisno od vrste crteža i njegove namene.
Na crtežu je najvažniji predmet, odnosno njegovi pogledi. Zato
sve pomoćne linije I oznake treba crtati i rasporediti tako da ne
zasenjuju poglede.
Drugim rečima, kada se crtež pogleda, prvo treba da se
uoče pogledi, a sve ostalo da ostane manje uočljivo u
pozadini. Iz toga razloga strelice ne smeju biti suviše velike,
zatamnjene i napadne.
Pomoćnih linija i svih ostalih oznaka ne treba da bude
bespotrebno mnogo itd.
Crtež treba da zadovolji i osnovne zahteve estetike.
Pogledi treba da su simetrično raspoređeni na formatu.
Ne smeju biti suviše krupni, pa da popune ceo format, niti
suviše sitni, pa da su nepregledni i da ih je teško iskotirati.
Moraju biti tehnički korektno urađeni.

Opšti principi kotiranja

 Svaka kota trebalo bi da se može neposredno izmeriti
standardnim mernim instrumentima: npr. dubina
unutrašnjeg detalja.
Linije (konturne, osne, pomoćne itd.) ne mogu da seku
kotni broj. Ako se ovo ne može postići, u tom slučaju kotni
broj ima prednost i na tom mestu prekidaju se sve ostale
linije

13
 3/25/2020

Zadatak 1 – ortogonalne projekcije i kotiranje

Dimenzije pravougaonika :
160mm I 90mm;
Precnik otvora na sredini :
40mm.
Debljina predmeta :
30mm.

Zadatak 1

14
 3/25/2020

Zadatak 4 sa papira – dovoljan broj

ortogonalnih projekcija

Zadatak 4 sa papira – dovoljan broj

ortogonalnih projekcija

15
 3/25/2020

Zadatak – dovoljan broj projekcija

Zadatak – dovoljan broj projekcija

16