Tehnologija materijala

2. LIVENJE

Pod livenjem se podrazumeva punjenje prostora odreĎenog oblika tečnim

metalom, tako da po završetku procesa očvršćavanja (kristalizacije) metal zadržava oblik
tog prostora. Očvrsnuti metal se naziva odlivak , a prostor koji se puni tečnim metalom i u
kome dolazi do očvršćavanja - kalup.
U zavisnosti od vrste kalupa (peščani, metalni, školjkasti, itd) kao i od načina
ulivanja tečnog metala ukalup (gravitacijom, odozgo, odozdo, centrifugalno, pod
pritiskom, itd.) razlikuje se više vrsta livenja, npr.:
- livenje u peščane kalupe,
- kokilno livenje,
- gravitaciono livenje,
- sifonsko livenje,
- mešovito (odozdo pa odozgo) livenje,
- centrifugalno livenje i
- livenje pod pritiskom.

Sl.. 2.1. Livenje sivog liva iz kupolne peći u peščani kalup

Livenjem je moguće dobiti odlivke različitih oblika, mase od nekoliko grama do

300 t, dužine odnekoliko centimetara do 20 m, sa debljinom zida od 0,5 - 500 mm, kao
što su blokovi cilindara, klipovi, tela i segmenti reduktora, zupčanici, postolja mašina,
postolja valjačkih stanova, lopatice turbina, itd.

59
2.1. Pojam livkosti

Odlivci različitih metalnih materijala dobijeni livenjem treba da zadovolje

mnogobrojne zahteve - sastav i struktura treba da budu takvi da odlivak poseduje tražene
fizičke, mehaničke i hemijske osobine. Stoga, legure koje se koriste za livenje treba da se
odlikuju svojstvom livkosti.
Livkost je kompleksno svojstvo materijala koje pokazuje njegovu pogodnost za
dobijanje kvalitetnog odlivka. Olivkosti metala i legura sudi se na osnovu njihove
tečljivosti, skupljanja pri očvršćavanju, sklonosti ka likvaciji, sklonosti ka apsorpciji
gasova, temperaturi topljenja, sklonosti ka pojavi unutrašnjih napona i sklonosti ka
obrazovanju prslina.
Pod pojmom tečljivost se podrazumeva sposobnost rastopljenog metala da dobro
popuni kalup i da u potpunosti odslika njegove unutrašnje površine. Tečljivost zavisi od
fizičkih osobina metala - legure, hemijskog sastava, temperature topljenja, fizičkih
osobina i stanja kalupa. Tako npr., povećan sadržaju gljenika, silicijuma i fosfora u
gvožĎu, kao i povišenje temperature livenja (temperatura livenja je obično 60 - 100 °C
viša od temperature topljenja) utiču na povećanje tečljivosti. Ako se u liv (rastop) doda
izvesna količina površinski aktivnih elemenata, kao što su Bi, Te i dr., smanjuje se
površinski napon rastopa što, takoĎe, utiče na povećanje tečljivosti.
Likvacija je hemijska i strukturna nehomogenost legure u različitim delovima
odlivka, a može da bude dendritna i zonalna. Dendritna likvacija je posledica specifičnog
očvršćavanja legure i nedostatka vremena za difuziju u cilju izjednačavanja hemijskog
sastava u zrnu pri očvršćavanju. Ovaj tip likvacije je utoliko izrazitiji ukoliko je veća
brzina očvršćavanja liva u kalupu. Zonalna likvacija se javlja kada u procesu
očvršćavanja dolazi do raslojavanja legure još u tečnoj fazi, zbog različitih gustina
komponenti.

2.2. Livenje u peščanim kalupima

Livenje u peščanim kalupima (livenje u pesku) je jedan od najviše korišćenih

postupaka za dobijanje odlivaka 70 - 75 % svih odlivaka koji se koriste u mašinskoj
industriji su dobijeni ovim načinom livenja. Osnovna karakteristika livenja u pesku je što
mogu da se proizvode odlivci veoma složenih oblika, različitih masa (od nekoliko grama
do višetonskih), mogu da se liju gvožĎa, čelici, legure obojenih metala. Livenje u
peščanim kalupima se odvija uz jednokratnu upotrebu kalupa, koji se posle kristalizacije
(očvršćavanja) odlivka razara.
Proces livenja u pesku podrazumeva izvoĎenje odreĎenih operacija, sl. 2.2., i to:
1. Izrada modela,
2. Priprema osnovnih sirovina,
3. Topljenje pripremljenih sirovina,
4. Priprema materijala za izradu kalupa i jezgara,
5. Izrada kalupa i jezgara,
6. Izlivanje metala u pripremljene kalupe,
7. Istresanje odlivaka,
8. Čišćenje i dorada odlivaka,
9. Kontrola kvaliteta odlivaka.

60
 Tehnologija materijala

Sl. 2.2. Šema tehnološkog procesa livenja u peščane kalupe

2.2.1. Izrada modela i jezgara

Model služi za obrazovanje unutrašnje šupljine u kalupu i ima istu spoljašnju

konfiguraciju kao i odlivak, koji treba da se dobije livenjem. Model je prototip, kopija
odlivka, ali se od njega razlikuje po tome što je nešto većih dimenzija zbog skupljanja
metala i konačne mašinske obrade odlivka. IzraĎuje se iz jednog ili više delova, što pre
svega zavisi od složenosti njegovog konačnog oblika, kao i pogodnosti njegovog vaĎenja
iz kalupa pri izradi šupljine u kalupu. Ako je model izraĎen iz više delova, onda se ti
delovi meĎusobno spajaju po razdelnim površinama. Gornja polovina modela uvek sadrži
ispuste a donja odgovarajuće otvore, tako da je spajanje modela dovoljno čvrsto.
Unutrašnja kontura odlivka se dobija pomoću jezgara koja se posebno
pripremaju. Radne površine modela i jezgara treba da budu glatke i čiste, da bi se pri
izradi kalupa dobili jasni i oštri obrisi modela.
Za izradu modela mogu da se koriste drvo, metal, plastične mase, gips, cement,
beton. Izbor materijala za izradu modela zavisi od vrste livenja i složenosti dela koji se
lije. U pojedinačnoj i maloserijskoj proizvodnji model se obično pravi od drveta, dok je u
masovnoj proizvodnji ekonomičnije koristiti model od metala zbog njegove veće čvrstoće
i dimenzione stabilnosti.
Model se pravi na osnovu tehnološkog crteža elementa koji treba da se odlije, sl.
2.3. Na tehnološkom crtežu pored izgleda odlivka treba da budu naznačene razdelne
površine modela, položaj modela pri kalupovanju, položaj odlivka pri izlivanju tečnog
metala u kalup, zakošenja, dodaci za skupljanje i za mašinsku obradu.

61
 Sl.2.3. Zupčanik: a) detalj zupčanika, b) crtež detalja, c) tehnološki crtež modela, d) detalj odlivka

2.2.2. Kalupna i jezgrena mešavina

Za izradu kalupne i jezgrene mešavine koristi se livnički pesak, prirodni i

veštački, koji se sastoji od kvarcnog peska, gline, vezivnih sredstava i različitih pomoćnih
materijala. Kvalitet svakog odlivka direktno zavisi od kvaliteta kalupne mešavine.
Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da je čak 50 % grešaka, koje se javljaju na
odlivcima, posledica kalupne mešavine lošeg kvaliteta. Za pripremanje mešavine za
kalupe i jezgra koriste se mnogobrojni ureĎaji kao što su transporteri, sušare, sita
zasejanje, drobilice i mlinovi, magnetni separatori, ureĎaji za regeneraciju mešavine,
mešalice i ureĎaji za rastresanje mešavine.

Sl. 2.4. Livnički alat

Pri izradi kalupa i jezgara koristi se livnički alat koji je raznovrstan, a deli se na
osnovni i pomoćni. Osnovni alat čine modeli, modelne ploče, kutije za jezgra, alat
potreban za izradu kalupa i jezgara. Pod pomoćnim alatom podrazumevaju se kalupnici,
ploče, alat za sušenje, presovanje, itd.
2.2.2.1. Osobine kalupne i jezgrene mešavine
62
 Tehnologija materijala

Kalupna i jezgrena mešavina, zbog specifičnih radnih uslova, treba da ima

odreĎene osobine, kao što su:

Vatrostalnost - svojstvo smeše da pri dužem dejstvu visokih temperatura ne dolazi

do promena koje bi negativno uticale na kvalitet površine odlivka. Ovo svojstvo
uglavnom zavisi od sastava i veličine zrna kvarcnog peska kao i od prisustva primesa, što
je zrno krupnije i što je manje prisutnih primesa utoliko je vatrostalnost veća. Nedovoljna
vatrostalnost izaziva na gotovim odlivcima grešku poznatu kao prigaranje.

Plastičnost - svojstvo smeše da se bez osipanja može da oblikuje prema modelu i

da zadrži njegov oblik. Ovo svojstvo omogućava dobijanje kvalitetnog otiska, odnosno
jasnih i oštrih kontura idirektno zavisi od sastava mešavine.

Gasna propustljivost - svojstvo mešavine da propušta gasove i vazduh pri izlivanju

tečnog metala u kalupnu šupljinu.

Čvrstoća - sposobnost mešavine da se pod dejstvom spoljašnjeg opterećenja, pri

transportu ili podstatičkim i dinamičkim dejstvom tečnog metala, ne razara.

Termohemijska stabilnost - svojstvo mešavine da ne stupa u hemijsku reakciju sa

rastopljenim metalom. Ovo svojstvo zavisi od minerološkog sastava peska.

Dugotrajnost - svojstvo mešavine da zadrži sva svojstva pri ponovnoj upotrebi.

2.2.2.2. Sirovine za kalupnu i jezgrenu mešavinu

Pesak je osnovna komponenta kalupnih i jezgrenih mešavina. Osnovni sastojak

peska za kalupovanje je kvarc (SiO2) koji je izrazito vatrostalan (Ttop.>1700 °C). Zrnca
kvarca su sfernog ili uglastog oblika čija je granulacija 0,06 - 2 mm, s tim što se za
jezgrenu mešavinu koriste krupnije čestice.
Pesak za kalupovanje sadrži 90 - 98 % čistoga kvarca, dok ostatak čine različite
primese, koje pored ostaloga utiču i na njegovu obojenost. Sve primese imaju nižu
temperaturu topljenja od kvarca, što znači da smanjuju njegovu vatrostalnost. Osnovni
pokazatelji peska za kalupovanje su: sastav zrna, sadržaj gline i primesa, gasna
propustljivost i vatrostalnost. Kvarcnom pesku se, u cilju povećanja vatrostalnosti, dodaju
specijalni vatrostalni materijali kao što su cirkonski pesak (sadrži 95 - 99 % ZrSi04 sa
Ttop.= 2000 °C) ili magnezit. TakoĎe, svaki pesak za kalupovanje treba da sadrži
optimalnu količinu vlage. Klasifikacija i ocena livačkog peska data je kod nas standardom
SRPS B.B5.011, a metode ispitivanja u cilju odreĎivanja pojedinih svojstava SRPS
B.B8.0U.
Glina se upotrebljava kao vezivno sredstvo za kalupne i jezgrene mešavine. Ona
stvara opnu oko svakog zrna peska i na taj način omogućava vezivanje pojedinih zrna ali
istovremeno obezbeĎuje i neophodnu čvrstoću i plastičnost (mogućnost oblikovanja).
Glina, po veličini čestica sa dimenzijama do 0,001 mm, koja pri mešanju sa vodom
prelazi u želatinozno stanje je visokog kvaliteta. Pošto glina smanjuje gasnu

63
propustljivost, neophodno je voditi računa o količini koja se stavlja u mešavinu: trebada
se obezbedi potrebno dejstvo veznih karakteristika uz minimalni dodatak gline. Sadržaj
gline u kalupnim mešavinama se kreće od 2 - 50 %. Minerološki sastav gline koja se
koristi može da bude različit. Najviše se koriste gline kaolinitnog, bentonitnog i
polimernog tipa.

Ostala vezivna sredstva koja se upotrebljavaju za izradu unutrašnjih kontura

odlivaka (jezgra) prave se od jezgrene mešavine, takoĎe treba da se odlikuju odreĎenim
svojstvima kao i kalupna mešavina. MeĎutim, neophodna svojstva ne mogu da se
postignu glinom kao vezivnim sredstvom. Jezgro uglavnom ima složeniju konfiguraciju u
odnosu na kalup i pri ulivanju tečnog metala mora da ima visoke fizičko - mehaničke
osobine. Iz tog razloga se pri pripremi jezgrene mešavine upotrebljavaju specijalna
vezivna sredstva - najčešće sintetičke smole kao što su formaldehid, furan,
fenolformaldehid, karbamid.
Pomoćni materijali koji se dodaju kalupnoj i jezgrenoj mešavini su raznovrsni a
imaju ulogu da sprečavaju prigaranje peska za površinu odlivka, da smanjuju slepljivanje
rastopa sa kalupom i jezgrima, da povećaju čvrstoću, tečljivost, toplotnu provodljivost
smese, itd. Kao pomoćni materijali koriste se ugljena prašina, prašina drvenog uglja,
grafit, talk.

2.2.2.3. Priprema kalupne i jezgrene mešavine

Kalupna i jezgrena mešavina obično se pripremaju od svežeg materijala i već

upotrebljene (povratne) smeše. Njihova svojstva ne zavise samo od osobina novog i
povratnog livničkog peska, veći od načina pripreme, odnosno vrste i količine vezivnih
sredstava i pomoćnih materijala. Mešavina dobrog kvaliteta treba da je homogena,
ujednačenog sastava, dobrih fizičko – mehaničkih osobina što se sve proverava na licu
mesta, u toku pripreme.
Tokom pripreme sveže mešavine izvode se procesi sušenja peska, drobljenje,
sejanje u cilju razdvajanja granulata, mešanje, dok se povratna smeša samo osvežava.
Udeo pojedinih komponenti u kalupnoj i jezgrenoj mešavini zavisi od vrste materijala
koji treba da se lije.

2.2.3. Izrada kalupa i jezgara

Kalupi i jezgra se izraĎuju ručno ili mašinski. Kalupi mogu da se izrade u podu livnice,
od gline, pomoću šablona, od jezgara, u ramovima i specijalnim postupcima, dok se
jezgra izraĎuju punjenjem i nabijanjem jezgrene mešavine u jezgrenike (jezgrene
kutije). Operacije koje se izvode pri izradi kalupa su:
1. punjenje i nabijanje kalupa,
2. izrada ulivnog sistema i ventilacionih otvora,
3. vaĎenje modela,
4. dorada kalupa i
5. zatvaranje kalupa i otežavanje.

Na sl. 2.5 prikazan je redosled operacija pri izradi kalupa u ramovima.

64
 Tehnologija materijala

Sl.2.5 Faze izrade kalupa u ramovima

2.2.4. Priprema osnovnih sirovina

Za dobijanje odlivaka od bilo kog metala ili legure potrebno je imati

odgovarajuću sirovinu čiji kvalitet inače direktno utiče na sastav i kvalitet odlivka.

2.2.4.1. Sirovine za livenje čelika i gvožĎa

Kao sirovine za dobijanje odlivaka od čelika ili gvožĎa (čelični liv, sivi liv)
koriste se: sirovo gvožĎe, staro gvožĎe, povratni materijal iz livnice, fero legure i dodaci
kao što su livnički koks, topitelji i ruda gvožĎa. Smeša navedenih sirovina u odreĎenom
odnosu naziva se šarža, a udeo metalne komponente - metalni uložak.
Sirovo gvožĎe, koje može da bude belo, sivo ili melirano, je najvažniji sastavni
deo šarže za dobijanje odlivaka od čelika i gvožĎa. Staro gvožĎe, kao sirovinu za livenje,
predstavljaju stari, već upotrebljeni odlivci, dok povratni materijal iz livnice čine ulivni
sistem, hranitelji, odlivci lošeg kvaliteta. Sobzirom da stari i povratni materijal čine
proizvodi različitog hemijskog sastava, u livnici se vrši grubo razvrstavanje liva prema
nameni, odnosno prema hemijskom sastavu ako je poznat.
Kao topitelj se najčešće upotrebljava krečnjak koji se dodaje u cilju obrazovanja
troske. Trosku čine nepoželjne nemetalne materije koje se izdvajaju iz tečnog metala i
kao specifično lakše uvek su na površini. Topitelj ima i katalitičku ulogu zato što
potpomaže brže topljenje metala. Količina krečnja ka se proračunava za svaki metalni
uložak, a zavisi od čistoće sirovina koje se pretapaju i količine sumpora koja se nalazi u
koksu. Pored krečnjaka, kao topitelj se upotrebljava i kalcijumfluorid, CaF2, čijim
dodavanjem (obično do 1/3 krečnjaka) troska postaje veoma tečljiva. Na ovaj način se
smanjujei gubitak gvožĎa kroz trosku.

65
Sastav šarže zavisi od karaktera odlivka koji treba da se dobije, kao i od asortimana
sirovina u livnici. Znajući kapacitet peći za topljenje odreĎuje se masa metalnog uloška,
masa koksa kao i potrebna količina topitelja. Pri odreĎivanju količine pojedinog
sastavnog dela šarže, moraju se uzeti u obzir i gubici koji se neminovno javljaju, pre
svega, usled oksidacije. Tako npr. sagorevanje silicijuma dostiže i 10 %, mangana 25 - 50
%, dok priraštaj sumpora iz koksa može da bude i do 50 %.

2.2.4.2. Topljenje sirovina

Topljenje pripremljenih sirovima u livnicama se vrši u pećima različitih konstrukcija i

veličina, pričemu izbor peći zavisi od vrste metala koji se lije, raspoloživog goriva i
dnevne proizvodnje livnice.
U livnicama sivog liva za topljenje se koriste peći sa loncem, jamske i kupolne
peći, plamene peći i električne peći, dok se u livnicama čelika koriste Simens -
Martenova peć, konvertori i električna peć, sl. 2.6

Sl.2.6. Vrste električnih peći: a) elektrolučna, b) indukciona

Metalurškom obradom rastopa obezbeĎuju se visoke mehaničke i eksploatacione osobine

odlivka. Istopljeni materijal u peći se dopunski obraĎuje uvoĎenjem modifikatora (za
poboljšanje strukture legure), vrši se degazacija, rafinacija (odstranjivanje nemetalnih
uključaka) i legiranje.
Modificiranje je dodavanje malih količina materija tečnom metalu koji su poznati
pod imenom modifikatori i koji menjaju uslove kristalizacije, usitnjavaju strukturu legura
i povećavaju njene mehaničke osobine bez promene sastava legure. Kod sivog liva se kao
modifikator koristi ferosilicijum (FeSi i to 0,1 - 0,3 % od mase tečnog metala), B i Bi kod
kovnih gvožĎa, a Mg, Ca, It ili Ce kod nodulamog liva.
Pod legiranjem se podrazumeva promena hemijskog sastava dodavanjem različitih
materija u procesu topljenja. Ovim postupkom, zbog promene hemijskog sastava, dolazi
do promene i strukture materijala i njegovih osobina. Legiranjem se može dobiti veća
tvrdoć a, koroziona otpornost,vatrostalnost, otpornost na habanje materijala, itd.
U okviru rafinacije i degazacije vrši se prečišćavanje legure od rastvorenih gasova,
intermetalnih uključaka kao i drugih štetnih primesa. Za rafinaciju se koriste prahovi
troske različitog sastava, vakumiranje rastopa inertnim i nekim aktivnim gasovima.
Rafinaciji se uglavnom podvrgavaju legure obojenih metala na bazi Cu, Mg, Al i Zn jer
imaju veliku sklonost ka apsorpciji gasova.

66
 Tehnologija materijala

2.2.4.3. Popunjavanjc kalupa tečnim metalom

U zavisnosti od primenjenog načina livenja (u peščanim kalupima, pod

pritiskom), vrste proizvodnje (serijska, masovna) i karaktera odlivka (masa, oblik,
legura), razlivanje tečnog metala u kalupe se odvija na različite načine, kašikom ili
naginjanjem lonca uz upotrebu različitih alata i pomoćnih sredstava, sl. 2.7.
Ravnomernost popunjavanja kalupa, temperatura metala i brzina popunjavanja utiču na
obrazovanje konačne strukture metala odlivka, pojavu šupljina i uključaka šljake, veličinu
skupljanja i sklonost ka pojavi prslina, kao i na tačnost odlivka i hrapavost njegove
površine. Povišena temperatura tečnog metala pogoduje dobrom popunjavanju i složenih
kalupa, dobrom " hranjenju" odlivka, ali se istovremeno poboljšavaju uslovi za
meĎusobnu reakciju metala i kalupa uz pojavu prigaranja na površini odlivka

Sl.2.7. Razlivanje tečnog metala: a) kašikom i b) naginjanjem lonca

Kalup se popunjava tečnim metalom kroz niz kanala povezanih u jednu celinu
koji se nazivaju ulivni sistem, sl. 2.8. Po konstrukciji i rasporedu u kalupu ulivni sistem
može da bude postavljen na različite načine, sl. 2.9., pa punjenje može da bude odozgo,
odozdo, ili kombinovano. Tačno izračunat i odmeren ulivni sistem mora da obezbedi
najpovoljnije uslove za sprovoĎenje rastopa u šupljinu kalupa i da osigura nepromenjenu
brzinu priticanja metala u kalup za odreĎeno vreme.
Brzina ulivanja metala u kalup utiče na toplotni gubitak metala. Pri brzom
popunjavanju smanjuje se toplotni gubitak čime se ostvaruje ravnomemo hlaĎenje i
očvršćavanje, odnosno dobijanje odlivka sa ravnomernom strukturom i osobinama.
Ulivanjem, struja tečnog metala vrši dinamičko opterećenje na zidove kalupa, čija
veličina zavisi od brzine ulivanja i pritiska metala. U toj fazi livenja zidovi kalupa i
njegov donji deo mogu da budu razoreni usled čega dolazi do promene oblika i dimenzija
kalupa. Kao posledica razaranja kalupa dobija se odlivak netačnih dimenzija i oblika.
67
 Sl. 2.8. Ulivni sistem za odlivke od sivoga liva

Sl.2.9. Način popunjavanja kalupa tečnim metalom

Tečni metal se uliva u kalup pošto je prethodno zagrejan na 60 - 100 °C iznad

temperature topljenja. Temperatura livenja se odreĎuje prema temperaturi osnovnog
metala, koja može da bude umanjena za odreĎen broj stepeni u zavisnosti od vrste i
količine legirajućih elemenata.

2.2.4.4. Očvršćavanje i hlaĎenje odlivka

Tečni metal, koji je uliven u kalupnu šupljinu, zauzima njenu konfiguraciju i počinje da
se hladi. Nakon dostizanja likvidus temperature započinje prelaz tečnog metala učvrsto
stanje. Brzina očvršćavanja odreĎena je brzinom odvoĎenja toplote i karakterom porasta
udela čvrste faze tokom vremena. Očvršćavanje odlivka je posledica kristalizacije legure,
tj. stvaranja i rasta kristala.
Uslovi proticanja kristalizacije odreĎuju strukturu odlivka. U opštem slučaju, zhog
različite brzine rasta kristalnih zrna u različitim oblastima mikrostruktura odlivka se
sastoji od tri strukturne zone: spoljašnje sa sitnijim zrnima, intermedijatne sa stubičastim
kristalima i centralne sa ravnoosnim krupnim zrnima, sl. 2.10. Po završenom
68
 Tehnologija materijala

očvršćavanju (solidus temperatura), preporučuje se da se odlivci od čelika hlade u kalupu

do temperature 500 - 700 °C, dok je za odlivke od gvožda ta temperatura nešto niža, 400
- 500 °C. Složeni odlivci, skloni obrazovanju prslina hlade se u kalupu do 200 - 300 °C
Odlivci od bronze se vade iz kalupa po dostizanju 300 - 500 °C, dok se odlivci od legura
Al i Mg hlade u kalupu do 200 - 300 °C, odnosno 100 - 150 °C.

Sl. 2.10. Struktura odlivka umirenog čelika: 1) zona krupnih ravnoosnih zrna, 2) zona
stubičastih kristalnih zrna, 3) spoljašnja zona sa sitnijim zrnima, 4) usahlina

2.2.4.5 VaĎenje i čišćenje odlivka

Po dostizanju pogodne temperature pri hlaĎenju, odlivci se istresaju iz kalupa u

cilju oslobaĎanja od kalupne i jezgrene mešavine. Istresanje odlivaka može da se izvodi
ručno ili mehanički pomoću vibratora ili vibracionih rešetki. Posle istresanja, odlivci se
hlade do sobne temperature, a zatim se pristupa čišćenju, tj. daljoj doradi. Vrši se
odbijanje ili odsecanje ulivnog sistema, a samočišćenje odlivka se vrši ručno sekačem,
čekićem, pneumatskim alatom, čeličnom četkom ili mehanički u bubnju.
Završne operacije u izradi odlivaka su eventualne popravke odlivaka i termička
obrada. Odlivci u livenom stanju imaju krupno zrnastu strukturu, veliku tvrdoću, malu
čvrstoću i niska svojstva plastičnosti, kao i značajne unutrašnje napone. Struktura i
svojstva odlivaka mogu bitno da se poboljšaju termičkom obradom - žarenjem,
normalizacijom kaljenjem i otpuštanjem. Izbor odreĎene vrste termičke obrade zavisi od
vrste legure, konfiguracije odlivka i tehničkih uslova.

2.2.4.6. Završna kontrola odlivaka

69
 Odlivci, koji su prošli kontrolu u različitim stadijumima tehnološkog procesa
livenja, podvrgavaju se završnoj kontroli - proverava se hemijski sastav legure, struktura,
geometrija odlivka i njegove dimenzije mehaničke osobine, proverava se prisustvo
spoljašnjih i unutrašjih grešaka.
Geometrija odlivka se proverava na specijalnim stolovima pomoću različitih
mernih instrumenata, masa i dimenzije se proveravaju odgovarajućim merenjima.
Mehaničke osobine se odreĎuju ispitivanjem uzoraka koji se posebno liju ili se u
izvesnim slučajevima isecaju iz samog odlivka. Hermetičnost odlivka, kada se to traži, se
kontroliše primenom hidro ili pneumatskih proba pri pritiscima koji su znatno veći od
radnih. Spoljašnje i površinske greške se otkrivaju različitim metodama. Vidljive greške
se odreĎuju vizuelnom kontrolom, dok se one koje se ne vide otkrivaju se metodom
penetracije, magnetnom ili luminescentnom metodom.
Unutrašnje greške, kao što su uključci šljake, poroznost, prsline, usahline, se
otkrivaju takoĎe metodama bez razaranja – radiografijom i ultrazvukom. Odlivci koji
nemaju zadovoljavajući kvalitet površina se doraĎuju, ako je to moguće (veoma često
zavarivanjem), a oni čiji je nivo grešaka (bilo spoljašnjih, bilo unutrašnjih) veći od
dozvoljenih se ponovo vraćaju u proces proizvodnje odlivaka. Najčešće vrste grešaka
livenja su prikazane na sl. 2.11.
.

Sl.2.11. Najčešće greške na odlivcima

Odlivci, koji su prošli kontrolu u različitim stadijumima tehnološkog procesa

livenja, podvrgavaju se završnoj kontroli. Proverava se hemijski sastav legure, struktura,
geometrija odlivka i njegove dimenzije mehaničke osobine, proverava se prisustvo
spoljašnjih i unutrašjih grešaka

70