ta je plastika?

UVOD:

Plastikailiplastine masepredstavljaju umetne materijale

proizvedene od sintetskih ili polusintetskihsmolai razliitih dodataka
(punila, omekivaa, stabilizatora i pigmenata) koji se u toku prerade
nalaze bar povremeno u plastinom stanju

Plastika ili plastine mase su materijali koji kao osnovnu

komponentu sadre polomerno jedinjenje. Polimerne mase se retko
upotrebljavaju u izvornom obliku, ve im se prethodno dodaju razni
dodaci (aditivi) koji bitno poboljavaju jedno ili vie njihovih
svojstava, pa se tako dobijaju tehniki upotrebljivi polimerni
materijali. Pod odreenim uslovima, u izvesnom stadijumu
proizvodnje, ovi materijali su plastii, tj. Mogu da se pod uticajem
toplote i pritiska oblikuju, a posle hlaenja zadravaju dobijeni oblik.
U ovom radu dat je praktian prikaz prerade plastinih masa
metodom brizganja, na primeru izrade tipaljki za zavesu u fabrici
plastike ''TRIOPLAST'' koji se nalazi u mestu Nova Pazova.

Brizganje plastike
ta

je brizganje plastike?
Brizganje je jedan od procesa kojim
nastaju proizvodi od plastinih masa.
Termoplastina sirovina u obliku granulata
slobodno pada iz levka u grejnu komoru.
Granulat polako napreduje du komore
pokretan klipom u obliku pua
takozvanom "nekom" i usput se topi i
mea. Rastopljena plastina masa se kroz
diznu pod pritiskom brizga u alat gdje
poprima zadati oblik, hladi se i skruuje.

PROCES BRIZGANJA:
-Proces

brizganja definiu sledei tehnoloki parametri:

1. Temperatura ubrizgavanja (temperature cilindra i mlaznice);
2. Temperatura kalupa;
3. Pritisak ubrizgavanja;
4. Naknadni pritisak;
5. Pritisak (sila) zatvaranja kalupa;
6. Protivpritisak doziranja;
7. Brzina ubrizgavanja;
8. Brzina naknadnog pritiska;
9. Brzina plastificiranja;
10. Vreme ubrizgavanja;
11. Vreme naknadnog pritiska;
12. Vreme hladjenja;
13. Vreme odgode poetka plastifikacije;
14. Vreme dekompresije.

Pojmovi vani za razumevanje brizganja:

1.

Ubrizgavanje: proces pri kojem rastop puni kalup, pri

odredjenom pritisku i brzini, koji se podeavaju u zavisnosti od
vrste termoplasta.

2.

Pritisak ubrizgavanja: podrazumeva se pritisak rastopa u

cilindru za topljenje. esto se koristi naziv specifini pritisak
ubrizgavanja. Zavisi od pritiska u hidraulinom sistemu i od
prenika punog vijka.

3. Naknadni pritisak: Produeno delovanje pritiska u cilindru

radi popunjavanja upljina nastalih skupljanjem materijala pri
hladjnju. Ve naknadni pritisak primenjuje se kod veih
otpresaka, kod otpresaka sa nejednakom debljinom zida i kod
centralnog ulivnog sistema. Nii naknadni pritisak primenjuje se
kod takastog ulivnog sistema i kod okruglih i pljosnatih ua.
Treba da bude 60-70% od pritiska brizganja.

4.

Doziranje: Unoenje odredjene koliine materijala u

cilindar za topljenje, potrebne da bi se dobio kompletan
proizvod.

5. Protivpritisak doziranja: Pritisak koji se suprotstavlja

aksijalnom pomeranju punog vijka u toku doziranja.
Ustvari, priguuje se protok povratnog ulja iz cilindra za
brizganje.

6. Maksimalna sila zatvaranja: Najvea sila koju postie

jedinica za zatvaranje nakon potpunog zatvaranja kalupa.

7. Sila dranja: Sila kojom jedinica za zatvaranje deluje

na zatvoren kalup i spreava njegovo otvaranje u fazi
ubrizgavanja. Izmedju ostalog, zavisi i od krutosti kalupa.
Sila dranja uvek mora da bude vea od sole ubrizgavanja.

1. Materijal za izradu proizvoda:

Kao

polazni materijal za izradu perli koristi se

polietilen (Pe) u obliku granulata. To je
netoksini materijal bez mirisa i ukusa,
otporan na ulja masti i brojne hemikalije.
Fleksibilni su i lagani, u tankom sloju prozrani
do providni. Imaju veliku ilavost i fleksibilnost
i kod relativno niskih temperatura. Polietileni
se lako preradjuju i mogu se bojiti. Dobar
kvalitet proizvoda se postie u kalupima sa
toplim kanalima, to se posebno preporuuje
za jonomere i kopolimere. Jonomeri zahtevaju
due vreme hladjenja. Na slici 1, prikazan je
izgled granulata polietilena (Pe).

Slika 1.Granulat polietilen (Pe)

Faze u procesu
brizganja

Tehnoloki

proces brizganja sastoji se od

niza operacija koje se odvijaju automatski.
Za poetak ciklusa neophodno je prethodno
obaviti radnje kojima se maina ili sistem
za brizganje dovode u radno stanje i
poetni poloaj. Obino se te radnje sastoje
od zagrevanja cilindra za topljenje i
hidraulikog ulja na radnu temperaturu, a
poetni poloaj je obino sledei: otvoren
kalup, izbaciva u zadnjem poloaju,
odmaknuta mlaznica i nadoziran materijal.
Na slici 2 je prikazan ciklus brizganja.

Slika 2. Faze ciklusa injekcionog

presovanja

Kao to je prikazano na slici 2, prva faza ciklusa je zatvaranje kalupa

(1), a ostvaruje se jedinicom za zatvaranje. Za tu operaciju potrebno
je odredjeno vreme zatvaranja kalupa. Sledi pribliavanje (2) mlaznice
stoastom ulivku kalupa. Sledea operacija je ubrizgavanje (3)
rastopa u kalupnu upljinu. U tom trenutku element za ubrizgavanje,
ubrizgava, u ovom sluaju puni vijak, deluje kao klip.
Ubrizgavanjem poinje i hladjenje rastopa u kalupnoj uplini.
Zavretkom punjenja kalupne upline dolazi do prekopavanja na
naknadni pritisak (4) u cilindru za ubrizgavanje. Naknadni pritisak je
po pravilu nii od pritiska ubrizgavanja, jer vie ne postoji visoki otpor
teenju rastopa. Njegov zadatak je da izravna dopunskim punjenjem
kalupne upljine. Naknadni pritisak deluje do peaenja, tj. do
trenutka kada se spojno mesto izmedju kalupne upljine i ulivnog
sistema toliko ohladi i ovrsne da vie nije mogue proticanje rastopa.
Time je omogueno odmicanje mlaznice od ulivnog stoca i
zapoinjanje plastifikacije (5). Tokom te operacije uzima se potrebna
koliina plastomera za narednu operaciju i zapoinje plastificiranje.
Plastomer u obliku granula se pretvara u rastop prolazi du
rotirajueg punog vijka. Toplota potrebna za zagrevanje plastomera
dovodi se grejaima smetenim na cilindru za topljenje. Potrebno
vreme hladjenja otpreska (7), esto je due od vremena ubrizgavanja,
naknadnog pritiska, plastificiranja i vraanja mlaznice. Zbog toga je
potrebno i dopunsko vreme hladjnja (6) da se otpresak ohladi na
temperaturi koja omoguuje pouzdano potiskivanje otpreska iz
kalupne upljine. Kada se otpresak dovoljno ohladi, kalup se otvori

Glavni sklopovi
brizgalice
Glavni

sklopovi ove maine su:

1. Jedinica za brizganje;
2. Jedinica za zatvaranje kalupa;
3. Hidraulino-pogonska jedinica;
4. Upravljako-kontrolna jedinica;
5. Sistem za zatitu rukovaoca i
opreme.

Slika 3. - Brizgalica
BATTENFEL

Jedinica za
brizganje
Zadatak

jedinice za brizganje jeste da pripremi odredjenu

koliinu (dozu) materijala i da ga pod visokim pritiskom
zadatom brzinom ubrizga u zatvoren kalup.
Glavni delovi jedinice za brizganje su dati na slici 4:

Slika 4. Jedinica za ubrizgavanje sa

krunim valjkom: 1- mlaznica, 2- cilindar, 3- puni vijak, 4greja, 5- levak, 6- zupanici, 7- spojnica, 8- motor, 9hidraulini cilindar, 10- vodjica

obzirom na funkciju koju obavljaju u procesu

prerade, cilindar i puni vijak su najvaniji delovi
brizgalice. Pu ini cilindrino jezgro i puasta
zavojnica koja moe imati razliitu dubinu. Zadatak
pua je da transportuje materijal u vrstom i
tenom stanju, da ga dobro izmea, homogenizuje i
sabije, tako da pod odredjenim pritiskom bude liven
u kalup. Duina pua je razliita kod razliitih
brizgalica i zavisi od njihovog kapaciteta i vrste
polimera. U svakom sluaju, on se protee od
ulaznog dela za granulat do izlaznog dela, odnosno
dizne.

Na

tom rastojanju razlikuju se tri zone:

1. Ulazna zona ili zona punjenja;
2. Zona kompresije;
3. Zona istiskivanja.

Granulat se iz levka za punjenje dozira pod dejstvom sile

zemljine tee u ulazni deo cilindra. Ovaj deo je termiki
izolovan od ostalih cilindara ili se ak hladi da ne bi dolo
do privremenog topljenja materijala. U kompresionoj zoni
poinje topljenje i homogenizacija polimera. Ova zona mora
biti dovoljno dugaka da na njemom kraju polimer bude
potpuno istopljen i homogenizovan. Ovo je naroito bitno
ako se polimer boji bojama ija temperatura topljenja moe
biti razliita od temperature topljenja polimernog
materijala. Temperatura topljenja polietilena se kree u
granicama od 180 o C do 240 o C. Istopljen materijal ulazi u
zonu istiskivanja, gde pod dejstvom pritiska ulazi u ulaznu
diznu. U ovom delu obino su postavljeni otvori za
ventilaciju kroz koje odlaze isparljive materije, koje bi
mogle da poremete ravnomerni tok materijala kroz diznu u
kalup. U procesu brizganja pu se kree dvojako, kruno i
pravolinijski (napred-nazad). Pravolinijsko kretanje vri se
najee na hidraulini pogon. Potiskivanje klipa napred
vri se istiskivanjem materijala kroz diznu. U isto vreme vri
se uputanje novog granulata u ulaznu zonu cilindra.
Vraanjem klipa unazad, zatvara se ulaz u cilindar i

Jedinica za zatvaranje
kalupa

Jedan

od delova (sklopova) brizgalice ini kalup i

mehanizam za njegovo zatvaranje i otvaranje,
kao i sistem za hladjenje kalupa. Kalup za
brizganje sastiji se iz dva dela:
1.nepokretnog
2. pokretnog
(slika 5)

Slika 5- Izgled
kalupa

Pomeranjem

pokretnog dela kalupa unapred ili unazad, vri se

otvaranje, odnosno zatvaranje kalupa. Kretanje pokretnog dela
kalupa najee se vri hidraulikim pogonom, odnosno promenom
pritiska ulja u pogonskom delu za kalup. Pokretni deo kalupa
povezan je sa cilindrom za ulje i odgovarajuim klipom. Klip regulie
pritisak ulja u cilindru. Vrednost pritiska zatvaranja zavisi od veliine
kalupa, a u ovom sluaju iznosi: 100 P z (bari). Nain promene
pritiska je veoma vaan, jer se na taj nain podeava vreme
hladjenja kalupa, odnosno formiranog komada. Hladjenje se vri
vodom, a takodje, yastupljeno je i uljno hladjenje. Dakle, od
zavretka brizganja do poetka otvaranja alata, tj. kalupa, tee
vreme hladjenja koje u ovom sluaju iznosi: h t =9 (s). Vreme koje je
potrebno za hladjenje, otvaranje kalupa, vadjenje komada i ponovno
zatvaranje poznato je kao vreme stajanja, jer se u tom periodu nova
koliina mase za brizganje ponovo priprema. Materijal koji se dobro
izmea, homogenizuje i sabije pod odredjenim pritiskom je uliven u
kalup. Ciklus brizganja, tj. izrade ovog proizvoda se zavrava
ispadanjem komada, posle ega se kalup ponovo zatvara i otpoinje
novi ciklus. Celokupan proces izrade ovog proizvoda iznosi: t=15,3
(s). Ispadanje gotovog komada vri se izbacivanjem pomou
izbakih igala koje se nalaze na pokretnom delu kalupa.

Na

slici 6 je prikazan izgled

gotovog proizvoda:

Slika 6-Gotov proizvod-tipaljke

za zavesu

ZAKLJUAK:
Brizganje

je jedan od najrairenijih tehnolokih

postupaka prerade plastinih materijala. Razvoj
novih materijala i sve vei zahtevi u eksploataciji
proizvoda dobijenih brizganjem uslovili su i razvoj i
usavravanje razliitih postupaka brizganja. Proces
proizvodnje delova od plastike metodom brizganja
je veoma jednostavna metoda, jer na mainama
brizgalicama postoji mogunost postavljanja
razliitih kalupa (alata), tako de se mogu izraditi
razliiti delovi. Proces proizvodnje tipaljki za
zavesu je veoma jednostavan, a samim tim to
traje svega 15,3 sekundi, veoma je brz, tako da se
moe proizvesti velika koliina ovog proizvoda za
kratko vreme.

HVALA NA PANJI!

Fakultet za poslovne studije

Vrac
Marija Zrni 004/14-M