Kompresori

U kompresorima se vrši pretvaranje mehaničke energije u energiju sabijenog vazduha, dok se u

pneumatskim motorima obavlja transformacija energije u suprotnom smeru. Kompresori i pneumatski
motori principijelno se bitno ne razlikuju a konstrukcijski se razlikuju samo u detaljima. Ako se npr.
punjenje i pražnjenje cilindra klipnog motora ili kompresora vrši preko usisnih i ispusnih ventila,
motor mora imati mehanizam za prisilno otvaranje/zatvaranje ventila (bregasto vratilo), dok je kod
kompresora moguće samoradno pokretanje ventila (pomoću samog pritiska vazduha u cilindru). Često
isti uređaj može raditi kao kompresor ili motor, zavisno od ugradnje odn. povezivanja u sistemu.

Osnovna podela kompresora je podela na zapreminske kompresore i turbokompresore. U pneumatici

se gotovo isključivo koriste zapreminski kompresori. Njihov princip rada bazira se na radnoj komori
promenljivog obima (npr. cilindar sa klipom). Smanjenjem obima radne komore smanjuje se i
zapremina vazduha u njoj, što uzrokuje odgovarajući prirast pritiska vazduha.

Podelazapreminskih kompresora:

– Klipni kompresori se dele po

mehanizmu na : kolenasti / radijalni / aksijalni / kulisni

stepenu sabijanja na: jednostepeni / višestepeni
mestu postavljanja ventila na: jednorade / dvorade
broju cilindara na: jednocilndrični / višecilindrični
načinu postavljanja klipova na: vertikalni / horizontalni
pokretljivosti na: mobilni / stacionarni – za veće kapacitete

– Rotacioni kompresori se dele na:

krilni
vijčani
zupčasti

– Membranski kompresori

Turbokompresori se dele na radijalne i aksijalne turbokompresore. Uopšteno radijalni

turbokompresori postižu veći pritisak i manji protok nego aksijalni.

Cilindar jednocilindričnog klipnog kompresora puni se i prazni samo s jedne strane klipa. Pri hodu
klipa prema dole (Sl. 1) cilindar se puni kroz usisni ventil (faza usisavanja), dok se pri kretanju u
suprotnom smeru vazduh sabija kroz potisni ventil (faza potiskivanja). Na slici je prikazan kompresor
kod kojeg se pretvaranje pravolinijskog kretanja klipa pretvara u kružno kretanje pomoću mehanizma s
kolenastim vratilom. Dvoradni cilindri usisavaju i potiskuju vazduh s obe strane klipa.

U višestepenim kompresorima vazduh se uzastopno potiskuje u većem broju cilindara kroz koje
prolazi (serijski spoj). Jednostepeni kompresori koriste se za povećanje pritiska do 4 bara, dvostepeni –
do 15 bara, a višestepeni za veće pritiske. Zbog mogućnosti paljenja kompresorskog ulja, izlazna
temperatura vazduha ne sme prelaziti 200 0C.
 F a z a u

Faza potiskivanja

Sl.
1

Princip rada klipnog kompresora: 1 – cilindar, 2 – klip, 3 – usisni ventil, 4 – potisni ventil,
5 – poluga , 6 – kolenasto vratilo

Preventivno plansko održavanje je takav oblik održavanja kojim se sprečava nastanak kvara. Ovim se
održavanjem unapred planiraju popravke mašina, uređaja i postrojenja prema veku trajanja pojedinih
delova. Svi mašinski delovi kojima ističe radni vek zamjenjuju se novim bez obzira što nisu pokvareni.
Na ovaj način sprečavaju se iznenadni kvarovi i iznenadni prekidi proizvodnje.

PREVENTIVNO I KOREKTIVNO ODRŽAVANJE

Prema vremenu u odnosu na nastalu neispravnost razlikuje se preventivno i korektivno održavanje.

Preventivni radovi održavanja sadrže operacije koje se odnose na: kontrolu stanja i praćenje tehničkog
sredstva kao i njegovu pouzdanost, traženje i otklanjanje slabih mesta; preventivnu zamenu elemenata
zbog starenja i trošenja; preventivna podešavanje; negu tehničkih sredstava (čišćenje, zaštitu od
korozije i podmazivanje).
Preventivne akcije održavanja delimo prema: konstantnoj trajnosti; konstantnom datumu i stanju.

Korektivni radovi služe da se otklone neispravnosti. Osnovni poslovi korektivnog održavanja su:
zamena neispravnog dela ili sklopa, ispravnim i obnavljanje njihovih tehničkih karakteristika; i
podešavanje. Na osnovu ove podele stvoreni su plansko – preventivni i korektivni sistem održavanja.

Plansko – preventivni sistem održavanja obuhvata radove:

- Čišćenje
- Podmazivanje i zaštitu od korozije
- Preglede
- Podešavanje
- Tehničku dijagnostiku
- Zamenu delova
- Male opravke
- Srednje opravke
- Generalne opravke
- Čišćenje predstavlja operaciju uklanjanja štetnih i nepotrebnih materijala. Čišćenje obavljaju
korisnici, dok se na generalnom planu mora brinuti služba održavanja. Čišćenja su svakodnevna dok se
obimna čišćenja izvode nedeljno i mesečno.
- Podmazivanje sadrži proveru stanja, dopunjavanje potrošenih količina i zamenu istrošenih ulja i
maziva na predviđenim mestima za obezbeđivanje pouzdanog funkcionisanja tehničkog sredstva.
Zaštitu od korozije izvode korisnici ili radnici službe održavanja.
- Pregledi predstavljaju uvid u stanje karakterističnih obeležja, određenih elemenata tehničkog
sredstva. Oni pružaju informacije o radnoj sposobnosti i stanju istrošenosti delova i sredstva kao
celine. Prema vremenskoj učestalosti pregledi se grupišu kao: dnevni; nedeljni; mesečni; periodični;
tehnički – godišnji, vanredni i kontrolni. Preglede izvode korisnici ili radnici službe održavanja.
- Podešavanje podrazumeva usklađivanje međusobnih odnosa sastavnih delova. Izvode se po
utvrđenom vremenskom periodu i izvode ih korisnici ili radnici službe održavanja.
- Tehnička dijagnostika podrazumeva postupke, metode i veličine za određivanje i ocenjivanje stanja
tehničkih sredstava. Na osnovu rezultata dijagnostike donose se odluke koje će se akcije održavanja
preduzeti. U AD Potisju Kanjiža koristi se model kontrole parametara. Naprimer na nivou vibracije –
vibrodijagnostika; kao i termodijagnostika. Dijagnostika se može izvoditi u eksploataciono i
vaneksploataciono vreme. Postupci tehničke dijagnostike izvode se u vremenu koje zavisi od
tehnoeksploatacionog karaktera tehničkog sredstva, a postupci permanentne dijagnostike u
eksploataciono vreme. Periodična tehnička dijagnostika se može kombinovati sa drugim radovima na
održavanju. Radove izvode radnici službe održavanja.
- Zamena dela je operacija demontaže ispravnog ili dotrajalog dela novim, prema utvrđenom
vremenskom periodu. Izvode ih radnici održavanja.
- Male opravke obuhvataju zamenu određenog broja dotrajalih elemenata i podešavanja funkcionisanja
elemenata u cilju normalnog rada u skladu sa eksploataciono – tehničkim karakterom tehničkih
sredstva. Zamenjeni elementi su kratkog veka trajanja (to su sklopovi ili podsklopovi, a ređe delovi).

POPRAVKE

Nezavisno od tipa održavanja, aktivnost koja se sprovodi u cilju otklanjanja utvrđenih neispravnosti pri
pregledu (preventivno - plansko) odnosno monitoringu (održavanje prema stanju) naziva se popravka.
Ove popravke po svom obimu mogu biti:
- male,
- srednje,
- velike.

Male popravke
Male popravke (MP) obuhvataju zamenu ili regeneraciju elemenata sa najkraćim vekom trajanja. To
znači da se navedena aktivnost odnosi na elemente TMS sa visokim intenzitetom habanja i
funkcionalne celine koje zahtevaju češću kontrolu i podešavanje radnih parametara.
Kod ove vrsti popravki, demontaža se vrši do nivoa funkcionalnih celina (agregata), a izuzetno do
nivoa sastavnih elemenata. Pri tome se, na primer, alatna mašina isključuje iz eksploatacije, ali se ne
transportuje sa lokacije gde obavlja svoju funkciju.

Srednje popravke
Srednje popravke (SP) se odnose na zamenu ili regeneraciju elemenata sa dužim vekom trajanja. Po
obimu aktivnosti su značajnije od onih koje se izvode kod male popravke. Pri tome se lakši tehnički
sistemi transportuju sa lokacije gde obavljaju svoju funkciju. Ovo se ne odnosi na tešku i po
gabaritima neprikladnu opremu za transport. U ovakvim slučajevima, popravka se izvodi na licu
mesta.

Pri srednjoj popravci sprovode se sledeće aktivnosti:

- demontaža do nivoa sastavnih elemenata
- pranje i čišćenje demontiranih elemenata
- utvrđivanje stanja elemenata (defektaža)
- regeneracija
- obezbeđenje novih elemenata (koji treba da zamene dotrajale, t.j. one koji se ne mogu regenerisati)
- montaža funkcionalnih celina i provera osnovnih funkcija
- završna montaža i podešavanje radnih parametara
- instaliranje
- probni rad i utvrđivanje nivoa radne sposobnosti
- primopredaja, odnosno uvođenje u proces eksploatacije
- dostavljanje prateće dokumentacije (koja često sadrži uvedena nova tehnološka rešenja) i davanje
garancije.

Srednje popravke obuhvataju i sve aktvnosti iz oblasti malih popravki.

Velike popravke i remontni ciklus

Velike popravke (VP) koje se često zovu i generalne, predstavljaju najobimnije aktivnosti koje se
mogu izvoditi na nekom tehničkom sistemu. Pri tome se radna sposobnost tehničkom sistemu vraća na
početni nivo t.j. onaj na kome se on nalazio kod prvog uključenja u proces eksploatacije.
Uobičajeno je da se za velike popravke planira vreme u toku godišnjeg odmora ili praznika.
Vremenski period između dve velike popravke u praksi se najčešće naziva remontni ciklus.Tako je, na
primer, za alatne mašine u obradi rezanjem (lake i srednje teške) struktura remontnog ciklusa je
sledeća:

VP-MP-MP-SP-MP-MP-SP-MP-MP-VP

Kao što se vidi, struktura remontnog ciklusa sadrži šest malih i dve velike popravke.

Mašinska karta

Mašinska karta je potpuna lična karta mašine sa svim osnovnim podacima o njoj. Pored ovog u
mašinskoj karti se može i naći vreme i vrsta pregleda ili popravki koje su na njoj obavljene u
prethodnom periodu.
MAŠINSKA KARTA VA 500

Tabela 3
OSNOVNI PODACI O MAŠINI
Naziv mašine Vakuum agregat
Tip mašine VA 500
Godina proizvodnje 1985
Fabrički broj 1130210
Proizvodjač Dalit Daruvar
VA
TEHNIČKE KARAKTERISTIKE MAŠINE VA500/500
500/450
Tip dvoosovinske mešalice VWM 3 VWM 4
Tip pužne prese SP SP
Prečnik prese ( mm ) 450 500
Pritisak ( max bar ) 15 25
Sadržaj vode u glini ( % ) 16-22 16-22
Kapacitet prese max m3 / h 21 25
Kapacitet prese max t / h 39 46
Snaga motora (kW) u zavisnosti od broja obrtaja mešalice 20 o/min 75 90
24 o/min 90 105
28 o/min 100 126
Snaga motora (kW) u zavisnosti od broja obrtaja pužne prese 20 o/min 110 110
24 o/min 132 132
28 o/min 150 150
Ukupna snaga motora ( kW ) 132 132
Masa agregata ( kg ) 1000 1000

MAŠINSKA KARTA ZA OBRADNI CENTAR Chiron, FZ18W Magnum

10 Osnovni podaci
10.01 Naziv: CNC-Proizvodni centar
10.02 Tip FZ18 W Magnum
10.03 Fabrički broj: 431-09
10.04 Proizvodjač CHIRON-WERKE Tuttlingen
10.05. Isporučilac: Jajce Alloy Wheels d.o.o.
10.06 God. Proizv. 1992.
10.07 Težina cca 5000 kg.
10.08 Širina 1,8 m
10.09 Dužina 3,4 m
10.10 Visina stola iznad poda 2,9 m

11 Radno područje
11.01 Dimenzije x/y/z 630/400/425 mm
11.02 Odstojanje sredine radnog vretena do okvira za istovar 435 mm
11.03 Odstojanje od nosa radnog vretena do stola 280 - 705 mm
11.04 Max. Težina dijela za obradu Opterećenje stola 2 x 250 kg.
11.05 Visina stola iznad poda cca. 750 mm

12 Radno vreteno
12.01 Položaj radnog vretena Vertikalni
12.02. Prečnik radnog vretena u prednjem ležaju 70 mm
12.03 max. obrtni moment 60 Nm
12.04 Prihvat alata SK 40
12.05 max snaga posmaka x/y/z 6000/6000/8000 N
12.06 Brzi hod x/y/z 20/20/20 m/min
12.07 Broj obrtaja bezstepeno od 20 do 6000 1/min

13 Motorni pogoni
13.01 Glavno vreteno 9,4 kW- Siemens - 1FT5102 - 6000 o/min.
13.02 X-osa 1,6 kW- Siemens - 1FT5064 - 4000 o/min.
13.03 Y-osa 1,6 kW- Siemens - 1FT5064 - 4000 o/min.
13.04 Z-osa 2,7 kW- Siemens - 1FT5066 - 4000 o/min.
13.05 Rashladno sredstvo- emulzija 2,6 kW- Brinkmann - TB403/260 - 2800 o/min.
13.06 Ukupna priključna snaga 22 kW
13.07 Priključni napon 380 V
13.08 Frekvencija 50 Hz

14 Podaci o rezanju za St 60
14.01 max snaga glodanja 150
14.02 max prečnik bušenja 25 mm
14.03 max navoj M22
14.04 vrste obrade centriranje, bušenje, upuštanje, rezanje navoja, glodanje

15 Magacin alata
15.01 Broj alata 20 kom.
15.02 max prečnik alata 65 mm / 180 mm pri slobodnim susednim ležištima alata/
15.03 Postavljanje alata u magacin mehaničko
15.04 max dužina alata 220 mm

16 Upravljanje
16.01 Firma Siemens
16.02 Vrsta, tip Sinumerik 810M
16.03 Broj programa T170 9916