ТЕХНИЧКА ШКОЛА

ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

МАТУРСКИ ИСПИТ
ТЕХНИЧАР ХиП-а

ПРОЈЕКТОВАЊЕ, МОНТАЖА И ИСПИТИВЊЕ

ПНЕУМАТСКОГ СИСТЕМА ЗА
ОТВАРАЊЕ ПРОЗОРА

Ученик:
Стефан Коларевић IV3
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

Садржај

1. Увод.................................................................................................................................................3
2. Примена пнеуматике...................................................................................................................3
3. Принцип дејства пнеуматичких система.................................................................................3
5.1 Температура и топлота..........................................................................................................7
5.2 Притисак...................................................................................................................................8
5.3 Запремина..................................................................................................................................9
5.4 Специфична тежина и густина..............................................................................................9
5.5 Вискозност флуида.................................................................................................................10
7. Пројектовање једноставних пнеуматичких система...........................................................12
8. Основи пројектовања система индустријске пнеуматике.................................................12
9. Избор извршних органа пнеуматичког система..................................................................13
10. Мере заштите на раду..............................................................................................................26
11. Закључак....................................................................................................................................27
Литература.......................................................................................................................................28

2
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

1. Увод

Део механике који проучава законитости равнотеже и кретања флуида(гасовитих и

течних тела) зове се механика флуида. Део примењене механике флиуда који се односи на
течности зове се хидромеханика, а део који се односи на ваздух зове се аеромеханика.

Развојем технике и захтевима експлоатације из примењене механике флуида

издвојиле су се две врло битне и сложене дисциплине: уљна хидраулика и пнеуматика.

Реч пнеуматика је настала од грчке речи „pneumatikos“ што значи ваздушни.

Пнеуматика је научна и техничка дисциплина која се бави кориштењем гасова под
притиском за обављање рада.

2. Примена пнеуматике

Прва примена сабијеног ваздуха у широком обиму уследила је око 1860. године
приликом пробијања једног тунела у Алпима. Производња сабијеног ваздуха, као и уређаји
који раде помоћу сабијеног ваздуха су се од тада стално даље развијали. У прво време
примена сабијеног ваздуха је била ограничена на ударне и обртне алате.

Већ 1899. године биле су дефинисане специјалне области код машина за обликовање,
уређаја за дизање терета и алата. Сем тога успешно се примењује код фарбарских пиштоља,
покретања скретница, у ткачкој индустрији, у кочницама на локомотивама и трамвајима и др.

Нешто касније ваздух под притиском се користи код машина које имају погонски
елемент ваздушни мотор. Овде спадају ротирајући алати , ручне машине за глачање,
брушење и увијање завртњева. Компримовани ваздух се уводи свуда тамо где алати треба да
су што лакши или са великим бројем обртаја што се неби могло остварити електромотором.

У поређењу са развојем електромотора и других електричних уређаја за управљање,

развој пнеуматских компонената је у једном периоду времена био изостао.

Данас, поред ових примена, поље примене се веома проширило као: примена код
кочионих пнеуматских система на друмским и шинским возилима, примена код обаљања
разних операција на грађевинским, шумским, рударским и другим машинама и објектима, на
пловним објектима, ваздухопловима, на механизацији и аутоматизацији процеса и машина,
разна постројења(разни алати, алатне машине, програмске машине, аутоматске линије,
ваздушно огибљење, лежишта, жироскоп и др.).

3. Принцип дејства пнеуматичких система

Постоје два начина преноса снаге, односно два система: статички и кинетички. Главна
енергија у пнеумостатичком систему је енергија притиска сабијеног ваздуха(статтичка
енергија) акод пнеумокинетичког система је енергија кретања(кинетичка енерија).

3
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

Најчешће се примењују пнеумостатички системи. Коришћење кинетичке енергије за

добијање рада се ређе користи. Струјни ефекти сабијеног ваздуха користе се у
аутоматизацији.

Пнеуматички системи су у принципу статички системи. Код пнеумостатичког преноса

снаге врши се посредством сабијеног ваздуха. Преко статичке енергије сабијеног ваздуха се
остварују све силе и кретање у систему.

На слици 1. шематски приказује принцип рада пнеуматског система. У горњем блоку

претварање механичке енергије у енергију компресованог ваздуха

Погонски Компресор Резервоар

мотор ваздуха

Припрема Пнеуматски Механички

ваздуха систем рад

претварање енергије компресованог ваздуха у механичку енергију

Слика 1 - Принцип рада пнеуматског система

приказано је претварање механичке енергије у енергију компримованог ваздуха који се

складишти у резервоар ваздуха. Кроз пнеуматску разводну мрежу тај ваздух се доводи у
доњи блок, у коме се врши обрнуто претварање енергије. Након јединице за припрему
ваздуха (чишћење, сушење, зауљивање), у пнеуматском систему енергија компримованог
ваздуха претвара се у механички рад. Тај систем обухвата компоненте које управљају смером
струјања, протоком и притиском ваздуха, као и компоненте које врше претварање енергије.
Осим претварања у механички рад, пнеуматичком систему често обавља и улогу управљања
односно регулације.

4. Предности и недостаци пнеуматичких система

Радни флуид у пнеуматичким је сабијен (компримиран) ваздух. Предности сабијеног

ваздуха, а тиме и пнеуматичког система, су следеће:

1. Велика сигурност. Нема опасности од експлозије, електричног удара и пожара, па

нису ни потребни одговарајући заштитни уређаји против експлозије и пожара.

2. Брзина. Сабијени ваздух омогућава велику брзину кретања извршних уређаја.

Брзина кретања клипа у пнеуматичким цилиндрима износи 1 до 2 m/s. Код
специјалних Код специјалних цилиндара може се остварити брзина клипа до 10

4
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

m/s и више. Обртни мотори могу имати велике бројеве обртаја од 10.000 до 20.000,
100.000, па и 300.000 o/min. Брзина преношења команди је велика.

3. Лак пренос. Сабијени ваздух се може лако, помоћу цевовода, транспортовати и на

већа растојања. Повратни водови нису потребни, јер се ваздух који је извршио рад,
испушта у атмосферу.

4. Складиштење. Сабијени ваздух се може акумулисати у резервоаре, па компресори

не морају стално бити погону. Осим тога, могу се у прикладним спремницима
(боцама) и транспортовати.

5. Неосетљивост на преоптерећење. Алати и радни елементи могу се оптеретит до

њиховог заустављања, а да при томе не претрпе никаква оштећења.

6. Лако комбиновање са другим системима.

7. Могућност континуалне регулације брзине и промене смера кретања. Брзина

клипа у пнеуматичким цилиндрима могу се континуирано (без скокова) мењати по
жељи, интензитету и смеру.

8. Могућност континуалне регулације притиска од 0 до максималног радног

притиска.

9. Чистоћа. Сабијени ваздух може одговарајућим уређајем да се пречисти, па да при

лошем заптивању у цевоводу не долази до прљања радног предмета или других
материјала. Ово пре свега важно у прехрамбеној, дрвној и текстилној индустрији и
индустрији коже.

10. Једноставна конструкција. Помоћу пнеуматичких цилиндара може се директно

извести праволинијско кретање.

11. Подешавање дужине хода. Помоћу граничника може се дужина хода клипа по
жељи мењати, између крајњих положаја.

12. Неосетљивост на температуру и промену температуре. Чист ваздух (без воде)

може беспрекорно да врши рад при температурама које су изнад и испод 0◦C.

13. Нема повратних водова. Ваздух који је извршио рад не враћа се натраг у спремник,
већ испушта у атмосферу.

14. Остале предности елемената пнеуматичког система. Релативно мала маса по

јединици снаге могућност поновне употребе после демонатаже, могућности
поправке у самом раду, лако одржавање итд.

Недостаци сабијеног ваздуха, а тиме и система су:

1. Веома стишљив, па се због тога релативно малог притиска могу остварити по

интензитету ограничене силе.

5
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

2. Због тога што је ваздух гасовит и има малу вискозност тешко се остварити добро
заптивање.

3. Не може се оставрити тачност кретања извршног органа по планираном програму.

Разлог је стишљивост гасовитог радног флуида и промене параметара током
струјања.

4. Брзине транслације и ротације пнеуматичких мотора зависе од оптерећења и

његове промене.

5. У сабијеном ваздуху се појављује кондензат водене паре и уља, што захтева

уређаје за одвајање, скупљање и избацивање кондензата из система, као и уређаји
који спречавају смрзавање кондензата ако систем функционише на ниским
температурама околине.

6. Постоји опасност од експлозије судова и резервоара са сабијеним ваздухом.

7. Ваздух нема сопствено подмазивање, па се мора зауљивати, ради подмазивања

клизних површина.

8. При истицању, односно пражњењу комора радних цилиндара или комора

ротационих мотора у атмосферу ствара се бука, услед експанзије ваздуха у
атмосферу. Због тога на излазу морају поставити пригушници звука.

9. Неизбежни су губици сабијеног ваздуха при раду система у заптивним спојевима и

при командовању.

10. Сабијени ваздух је доста скуп упоређујући утрошену енергију за његову

производњу и добијену енергију. Системи који се напајају из централне
индустријске мреже економичнији су од система који се појединачно напајају.

5. Особине ваздуха као радног флуида

При производњи сабијеног ваздуха у компресору долази до трансформације

механичке енергије у потенцијалну енергију сабијеног ваздуха. То претварање није потпуно,
јер се сабијеном ваздуху повећала и унутрашња енергија, односно део механичке нергије
претворио се у топлотну енергију. Према томе, сабијање ваздуха је термодинамички процес
и све промене стања ваздуха као радног флуида у пнеуматичком систему одвијају се према
законима термодинамике.

Основне величине стања у термодинамици су:

- температура,
- притисак и
- запремина.

Поред ових величина за сабијени ваздух као радни флуид важне су још специфична
тежина, густина и вискозност.

6
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

5.1 Температура и топлота

Температура је степен загрејаности тела. Јединица за температуру је келвин. Келвин

је термодинамичка температура која је једнака 1/273,16 термодинамичке температуре тројне
тачке воде. Дозвољена је и употреба и друге јединице за температуру – степе целзијуса. Веза
између ове две једине је следећа 1К=1оC.

Тројна тачка воде налази се на 273,16 односно оC. Према томе прелаз из једне скале у
другу врши се на следећи начин:

Tk  273 ,16  To C ( K ) и
TC  Tk  273 ,16  o
C 
За практична рачунања се често узима да је тројна тачка воде на 273 К односно 0 оC.

Да би се телу променила температура потребно му је додати или одузети топлоту.

Топлота је такође енергија и има димензију енергије (Ј).

У термодинамици се употребљава масена количина топлоте (специфични топлотни

капацитет), који је једнак количнику топлотног капацитета и масе.

Q  J 
c  
T m  kg  K 

Назив јединице је џул по килограмкелвину. Џул по килограмкелвину је масена

количина топлоте хомогеног тела чија је маса један килограм и у коме прилив количине
топлоте од једног џула изазива повећање термодинамичке температуре за један келвин.
Постоје два начина изражавања специфичног топлотног капацитета и то:

cp – специфични топлотни капацитет при сталном притиску и

cv – специфични топлотни капацитет при сталној запремини.

За ваздух на температури 273 К – односно 0 оC биће:

 J 
c p  1010 
 kg  K 

 J 
cv  723 ,
 kg  K 

а за исте услове општа гасна константа за суви ваздух добија из релације:

c p  cv  R
 J 
R  287 
 kg  K 

7
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

Према томе, потребна количина топлоте за загревање 1 kg масе, односно целог тела
може се израчунати из следећих односа:

qv  cv  (T2  T1 ) Qv  m  cv   T2  T1  J
q p  c p   T2  T1  Q p  m  c p   T2  T1  J

5.2 Притисак

Ако усвојимо да је радни флуид (у овом случају ваздух) у затвореном цилиндру са

клипом, на који делује сила, хомоген и изотропан биће:

F
P  Pa 
A

Слика 2 – Настајање притиска услед дејства спољашње силе

где је:

Pn  Pa   натпритисак
F  N   спољашња сила
A m 2   површина клипа

Јединица за притисак је паскал (Pa). Паскал је притисак који производи сила од једног
њутна, која је равномерно распоређена и делује управо на равну површину од једног
квадратног метра.

Поред основне јединице за притисак дозволјена је употреба и јединице бар. Између

бар и паскал постоји следећа зависност:

1 bar = 100.000 (Pa)= 105 (Pa).

У примењеној механици флуида разликују се три врсте притиска:

1. po– атмосферски (барометарски) притисак који се мери барометром,

2. pn– натпритисак (манометарски) притисак који се мери манометром,
односно pv– потпритисак (вакум) који се мери вакум-метром и
3. p– апсолутни притисак.

8
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

Веза између ових притисака дата је следећим, дијаграмом и обрасцима:

p=po+pn p=po-pv
Слика 3 – Веза између притиска

5.3 Запремина

Јединица за мерење запремине је кубни метар (m3). Код гасовитих тела (за разлику од
течних) између основних величина притисак, температуре и запремине радног гаса постоји
следећа зависност која се зове општа гасна једначина стања:

p V  m  R  T

Општа гасна једначина стања одговарајућим трансформацијама може се изразити и

другим параметрима.

5.4 Специфична тежина и густина

Специфична тежина флуида је тежина јединичне запремине:

G N 
  
V  m3 
где је:

G (N)- тежина
V (m3)- запремина.

Густина флуида је маса јединичне запремине.

m  kg 
  
V  m3 
где је m (kg) – маса.

Веза између специфичне тежине и густине добија се ако се обе претходне једначине
реше по запремини V:

  g

9
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

Увођењем густине општа гасна једначина ће имати овај облик:

p
 R T


Значи за промену притиска и температуре мења се и густина, односно специфична

тежина, о чему се мора водити рачуна.

5.5 Вискозност флуида

При кретању флуида, између појединих честица у покрету појављује се сила

унутрашњег трења, која проузрокује отпор кретању. Својства флуида да се супротстави
релативном померању својих слојева под дејством спољне силе назива се вискозност.
Појавом силе унутрашњег трења настаје претварање механичке енергије флуида који се
креће у топлотну енергију.

Ако флуид струји каналом бескрајно велике ширине (слика 4), под условом да нема
унутрашњег трења, све честице флуида би за исто време прешле пут АB.

Слика 4 – Кретање вискозне течности

Пошто постоји унутрашње трење, крива AC показује закономерност промене брзине

са променом дубине. Прираст брзине опада идући од дна ка слободној површини. Исак Њутн
је утврдио да је сила унутрашњег трења флуида пропрционална величини додирне површине
 dv 
(А) између два суседна слоја у додиру, да расте порастом градијента брзине   и да
 dy 
зависи од природе самог флуида, што се може изразити следећим обрасцем:

dv
F   A  N,
dy

где је   динамички коефицијент вискозности.

Ако претходну једначину решимо по η добићемо јединицу за динамички коефицијент

вискозности:

10
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

F dy dy
    s   Pa  s 
A dv dv

Једница за динамичку вискозност је паскалсекунда. Динамичка вискозност је напон

смицања, у коме између два равна паралелна слоја са разликом у брзини од једног метра у
секунди на растојању од једног метра настаје напон смицања од једног паскала.

Паскал секунда је динамичка вискозност хомогеног флуида који ламинарно струји, у

коме између два равна паралелна слоја са разликом у брзини од једног метра у секунди на
растојању од једног метра настаје напон смицања од једног паскала.

У пракси се често користи и кинематска вискознос. Коефицијент кинематске

вискозности ν је једнак количини између коефицијента динамичке вискозности η и густине
флуида ρ.

  m2 
  
  s 

Јединица за кинематску вискозност је квадратни метар у секунди. Квадратни метар у

секунди је кинематска вискозност хомогеног флуида чија је динамичка вискозност једнака
паскалсекунда а запреминска маса један килограм по кубном метру.

Вискозност флуида се одређује експериментално помоћу вискозиметра.

Вискозност флуида се мења са променом притиска. Вискозност течности се смањује

са порастом температуре (течност постаје „течљивија“) слика 5. Код гасова са порастом
температуре расте и вискозност услед повећања унутрашнје енергије молекула слика 6.

Слика 5. – Зависност вискозности Слика 6. –Зависност вискозности

течности од температуре гасова од температуре

7. Пројектовање једноставних пнеуматичких система

Пнеуматички системи примењују се данас скоро у свим областима технике, где се

користе за покретање разних механизама, затим као управљачки и регулациони системи,
налазе примену у техници мерења и контроле, користе се у транспорту комадних и расутих
материјала итд.

11
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

Пнеуматички системи деле се на према областима примене на системе индустријске,

кочне, бродске, железничке и системе специјалне намене.

У најширој примени је индустријска и кочна пнеуматика. Индустријска пнеуматика

примењује се у: металопрерађивачкој, дрвној, хемијској, петрохемијској, прехрамбеној и
другим видовима индустрије, у којима даје крупан допринос аутоматизацији машина и
процеса.

8. Основи пројектовања система индустријске пнеуматике

Компримовани ваздух, коришћен у индустрији, најчешће се добавља из централне

компресорске станице, путем разводне индустријске мреже. Пнеуматички системи, који се
уграђују на „објект уградње“ (машине, прибори, опрема процеса), прикључују се цевоводима
на овај централни развод ваздуха, чиме се указује на то да пројектно решење система
индустријске пнеуматике не садржи генератор енергије компримованог ваздуха.

На сложенијим објектима уградње може бити заступљено више система (механички,

хидраулички, електрично-електронски, пнеуматички).

У коју сврху и у ком обиму ће бити примењен неки од система, углавном зависи од
техничко-технолошких особина система, при чему се тежи да одговарајућом применом дођу
до изражаја предности датог система.

Уградњом наведених система жели се постићи заједнички циљ, а то је механизација

или аутоматизација машина и процеса. Комплекснији систем аутоматизације у основи
садржи:

- систем за пренос снаге и

- управљачки систем.

Након постигнутог договора са наручиоцем, усаглашавања и прилагођавања у циљу

постизања одређених техничких и економских захтева, а понекад и испитивања одређених
компонената система у радним условима, приступа се изради коначног пројектног решења.

Овај пројекат садржи:

- функционалну шему система,

- монтажну шему,
- детаљан списак (спецификацију) свих уређаја и арматурских елемената,
прикључака, цевовода и других и
- упутства за руковање и одржавање система.

Као што је раније споменуто, комплексније функционална целина, посматрана као

систем аутоматизације, састоји се у основи из два дела: дела за пренос снаге и управљачког
дела.

12
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

На улазном делу, односно прикључном воду пнеуматичког система, обавезно се

уграђује припремна група за ваздух, која се састоји из пречистача (филтера), регулатора
притиска и зауљивача.

Уобичајено је да се приликом пројектовања полази избором извршних органа

пнеуматичког система.

9. Избор извршних органа пнеуматичког система

У делу система за пренос снаге извршни органи (пнеуматички мотори) служе за

претварање енергије сабијеног ваздуха у механички рад.

Постоје две групе ових мотора и то:

- пнеуматички мотори са линераним кретањем излазног вратила (клипњаче),

који се уобичајено називају пнеуматичким цилиндрима и

- пнеуматички мотори са ротационим кретањем излазног вратила.

Избор пнеуматичких цилиндара: врши се према потребној сили и ходу које цилиндар
треба да оствари у раду. Потребна сила, тј. Противсила који цилиндар мора савладати, треба
да износи 70%, изузетно до 80% ефективне силе цилиндра.

Ефективна сила (Fe) коју остварује пнеуматички цилиндар, може се за цилиндре

једностраног дејства израчунати помоћу следећег обрасца:

D2  
Fe   p   Ft  Fo   daN 
4
За цилиндре двосмерног дејства ефективна сила износи:

D2  
Fe   p  Ft  daN  на страни чела клипа и
4

Fe 
D 2
 d 2  
 p  Ft  daN  на страни клипњаче, где су:
4

D (cm) - спољни пречник клипа цилиндра (називни пречник),

d (cm) - спољни пречник клипњаче,
p (bar) – притисак ваздуха у цилиндру,
Ft (daN) – сила трења и
Fo (daN) – сила опруге у цилиндру.

Величине ефективних сила пнеуматичког цилиндра, произвођачи обично дају у

зависности од радних притисака у виду табеле на слици 7.

13
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

Слика 7 – Ефективне силе пнеуматичких цилиндара (daN)

Избор називне величине цилиндра врши се на тај начин што се потребна сила
(величина ове силе даје са техничким захтевима) повећава за 30%, изузетно 20%, тако да се
добије величина ефективне силе. Да би се извршио избор називне величине цилиндра, мора
се знати податак о величини притиска ваздуха којим располаже разводна мрежа из које ће
цилиндар да се напаја.

Осим називног пречника цилиндра мора се дефинисати ход клипа са клипњачом,

односно ход цилиндра. Ефективни ход клипа цилиндра мора имати исту или нешто већу
вредност од потребног хода. Из практичних и економских разлога стандардизовани су
ходови цилиндра, као што се то види из табеле, слика 8.

Слика 8 – Стандардни ход клипа цилиндра

У раду пнеуматичког цилиндра бочне силе нису дозвољене, већ само центричне, за
који постоје одређена ограничења, с обзиром на појаву напона при извијању.

До извијања долази код релативно већег растојања између веза (ослонаца) цилиндар и
клипњаче, што зависи и од врста, споменутих веза.

14
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

Начини причвршћивања цилиндара и везе клипњача са теретом приказани су у табели

9.

Слика 9 – Начин причвршћивања цилиндра

Симболи клипних цилиндара основног извођења приказани су на слици 10.

а) б) ц)

Слика 10 – Пнеуматички цилиндри основног извођења: а) једностраног дејства, б)

двостраног дејства и ц) двострана дејства са обостраним пригушењем.

С обзиром на захтеве праксе постоји већи број варијанти клипних цилиндара (тандем,
вишеположајни, ударни, закретни, цилиндри са пролазном клипњачом и други).

Неки од њих приказани су симболима на слици 11.

а) б) ц)

Слика 11 – Цилиндри специјалног извођења: а) са пролазном клипњачом, б) ударни цилиндар

и ц) закретни цилиндар.

У широкој примени (поебно на теретним возилима) су и мембрански цилиндри.

Праказани су симболима на слици 12.

15
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

а) б)

Слика 12 – Мембрански цилиндри:

а) мембрански цилиндар, б) мембрански са путујућом (рол) мембраном

ТЕХНОЛОШКИ ПОСТУПАК

16
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

(за серијску производњу)

Назив и ознака дела: Клипњача
Димензије и ознака материјала:

Број операције Радно Тпз Сложеност

НАЗИВ (ОПИС) ОПЕРАЦИЈЕ
Место израде место Тк операција
1 2 3 4 5

10
Демонтажа пнеуматичкиог система

20
Демонтажа клипњаче

30
Чишћење, прање, подмазивање

40
Селекција делова

50
Дефектажа делова

60
Монтажа

70
Испитивање

17
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

ОПЕРАЦИЈСКИ ЛИСТ
(за машинску обраду)
Бр.операције Назив операције Средство за хлађење
ДЕМОНТАЖА ПНЕУМАТ. СИСТЕМА
Ред. н с и Бр.
Опис захвата л (mm) Алат и прибор TM
број (o/min) (mm/o) (бр.) зах.
10 Демонтажа је
нарушавање
функционалности
појединих
механизама,
подсклопова,
склопова уређаја
или система, тј.
растављање уређаја
не делове.

Демонтажу пнеуматичког система сам вршио следећим редом.

Одвио сам прикључне елементе и одвојио црева са пнеуматског цилиндра

виљушкастим кључем ОК14 а затим сам виљушкастим кључем ОК24 одвојио клипњачу
од прозора. Затим сам виљушкастим кључем ОК10 одвојио пнеуматски цилиндар од
прирубнице и извршио сам демонтажу пнеуматског цилиндра.

При демонтажи уочио сам да је клипњача оштећена за коју сам се одлучио да извршим
дефектажу дотрајалих делова и исти прикажем на цртежу.

18
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

ОПЕРАЦИЈСКИ ЛИСТ
(за машинску обраду)
Бр.операције Назив операције Средство за хлађење
20 ДЕМОНТАЖА КЛИПЊАЧЕ
Ред. н с и Бр.
Опис захвата л (mm) Алат и прибор TM
број (o/min) (mm/o) (бр.) зах.
Демонтажа је
нарушавање
функционалности
појединих
механизама,
подсклопова,
склопова уређаја
или система, тј.
растављање уређаја
не делове.

Демонтажу сам урадио за пнеуматски цилиндар, зато што се квар десио код клипњаче.

Одвио сам виљушкастим кључем ОК10 навртка (поз. 18) на предњем поклопцу (поз.
7), а онда сам предњи поклопац (поз.7) извукао из цилндра (поз.14). Затим сам извукао
клипњачу (поз.1) са клипом (поз.15) из цилиндра (поз.14). Онда сам одвио клипњачу
(поз.1) окастим кључем ОК12 од клипа (поз.15).

19
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

ОПЕРАЦИЈСКИ ЛИСТ
(за машинску обраду)
Бр.операције Назив операције Средство за хлађење
30 ПРАЊЕ, ЧИШЋЕЊЕ И ПОДМАЗИВАЊЕ
Ред. н с и Бр.
Опис захвата л (mm) Алат и прибор TM
број (o/min) (mm/o) (бр.) зах.
Прање се врши да Евасол,
би се лакше уочила хлоросолвен, маст
за подмазивање
оштећења и
проценила потреба
замене оштећених
делова.
Подмазивање се
врши само код
оних делова за које
утврдимо да су
добри, да би се
заштитили од
корозије и ради
боље
функционалности.

После демонтаже сам урадио операцију чишћење, прање и подмазивање. Чишћење сам
обавио разним крпама, памучњаком, четкама.

Прање сам обавио у Евасолу.

Подмазивање сам обавио разним врстама масти и разним уљима.

20
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

ОПЕРАЦИЈСКИ ЛИСТ
(за машинску обраду)
Бр.операције Назив операције Средство за хлађење
40 СЕЛЕКЦИЈА ДЕЛОВА
Ред. н с и Бр.
Опис захвата л (mm) Алат и прибор TM
број (o/min) (mm/o) (бр.) зах.
Селекција делова Разне врсте мерила
има задатак да
утврди оштећења
делова које треба
заменити новим.

Селекцију сам урадио после операције чишћење прање и подмазивање. То сам урадио
тако што сам делове поделио у две групе уз помоћ мерења и визуелним прегледом. При
демонтажи сам установио да се квар десио код клипњаче.

Пнеуматски цилиндар сам демонтирао и делове поделио у:

1) Делови који могу и даље да обављају своју функцију

2) Делови којима је поправка немогућа или економски

неисплатива: клипњаче (поз.1) ком. 1, чеп (поз.12) ком. 1.

21
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

ОПЕРАЦИЈСКИ ЛИСТ
(за машинску обраду)
Бр.операције Назив операције Средство за хлађење
50 ДЕФЕКТАЖА ДЕЛОВА
Ред. н с и Бр.
Опис захвата л (mm) Алат и прибор TM
број (o/min) (mm/o) (бр.) зах.
Дефектажа је
стављање делова на
радионички цртеж.
Дефектажа се врши
одвајањем оних
делова који се
највише хабају. У
овом случају то је:

- клипњача

Дефектажа је операција коју сам обавио после селекције делова. То сам урадио тако
што сам похабане тј. истрошене делове ставио на радионички цртеж како би се исти
могао поправити или израдити нови. У већини случајева неопходно је ставити одређене
напомене као што су: Термичка обрада, површинска заштита, одређене толеранције,
пасовање нових делова.

22
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

ОПЕРАЦИЈСКИ ЛИСТ
(за машинску обраду)
Бр.операције Назив операције Средство за хлађење
60 МОНТАЖА ВЕНТИЛА СИГУРНОСТИ
Ред. н с и Бр.
Опис захвата л (mm) Алат и прибор TM
број (o/min) (mm/o) (бр.) зах.
Монтажа
подразумева
склапање
механизма склопа,
подсклопа у
заједничку
функционалну
целину.

Монтажа је повезивање свих елемената у функционалну целину. Монтажа

пнеуматског цилиндра врши се пажљиво користећи само делове који одговарају
конструкциској документацији. При монтажи клипњаче мора се обратити посебна пажња
на клизне површине.

У клипњачу (поз. 1) ставио сам чеп (поз. 12), а затим виљушкастим кључем ОК12
завио у клипњачу (поз.1) у клип (поз. 15). Затим сам увукао клипњачу (поз.1) са клипом
(поз.15) у цилиндра (поз.14). А онда сам предњи поклопац (поз.7) навукао на клипњачу
(поз. 1) и предњи поклопац (поз. 7) увукао у цилндра (поз.14). Завио сам виљушкастим
кључем ОК10 навртке (поз. 18) на предњем поклопцу (поз. 7).

Монтажу пнеуматичког система сам обавио обрнутим редом од демонтаже.

23
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

ОПЕРАЦИЈСКИ ЛИСТ
(за машинску обраду)
Бр.операције Назив операције Средство за хлађење
70 ИСПИТИВАЊЕ
Ред. н с и Бр.
Опис захвата л (mm) Алат и прибор TM
број (o/min) (mm/o) (бр.) зах.
Испитивање Пробни сто
обухвата проверу
функционалности
појединих
виталних
подсклопова и
склопова као и
проверу
исправности
важнијих делова да
би утврдили
објективну оцену о
функционалности
уређаја.

Испитивање и проверу функционалности је задња операција и подразумева се да се

уређаји или ХиП систем после монтаже испита.

Код испитивања вршимо статичко испитивање односно испитивање херметичности

пнеуматског цилиндра.

24
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

Трошковник израде

за ВЕНТИЛ СИГУРНОСТИ

Бр. Утрошено Цена по

Назив операције (захвата) Укупна цена
операције време часу у дин.
10 Демонтажа хидрауличког система 1h 45 min 600 1050

20 Демонтажа вентила сигурности 1h 100 100

30 Прање, чишћење и подмазивање делова 0,5 h 50 25

40 Селекција делова 1h 300 300

50 Дефектажа делова 10 h 500 5.000

60 Монтажа делова 1h 300 300

70 Испитивање и проба на функционалност 0,5 h 400 200

УКУПНО: 6.975

У Трстенику Обрачун извршио

_______________ ________________

25
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

10. Мере заштите на раду

Током испитивања пнеуматског цилиндра радник је дужан да се придржава следећих

мера заштите на раду:

- да приликом демонтаже користи заштитну опрему одговарајућу обућу,

заштитне наочаре,

- да приликом испирања користи заштитне рукавице и одећу.

26
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

11. Закључак

Пнеуматски се цилиндар може применити самостално или спрегнут са пригушним

цилиндром: код бушења рупа, примицања и одмицања кружне тестере, код транспортовања
радних предмета и др.

Ако је потребно изводити исте покрет у једнаким временским интервалима успешно

се примењује. Често се користи да ради у заједници са неком другом радном јединицом.

Ако радни ход треба да има променљиву брзину, спреже се са уљаним цилиндримо.
Дужина хода клипа у цилиндру креће се од 3,2 mm до 230 mm. Према величини површине
клипа добија се мања или већа сила на клипњачи.

27
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК

Литература

1. Одржавање хидрауличких компонената, ИХП ППТ,

2. Др. Срећко М. Николић „ Хидрауличке компоненте и системи“ уџбеник,

3. Каталог уређаја „ППТ-Индустријска пнеуматика“ АД

28