REPUBLIKA SRBIJA

VISOKA KOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

EFEKTIVNOST MAINSKIH SISTEMA

TEMA: Efektivnost sistema i postupci odravanja

Predmetni nastavnik: Student:

Vranje, 2016. god.

Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

SADRAJ:

1. UVOD.........................................................................................................2

1.1. Osnovni prolaz odravanju sistema.................................................2

1.1.1. Karakteristike sistema i postupci odravanja....................2

1.1.2. Osnovne veliine sistema u otkazu i postupaka

odravanja.............................................................................6

2. POGODNOST ODRAVANJA..............................................................9

3. EKSPERIMENTALNE POGODNOSTI ODRAVANJA.................14

4. INENJERSTVO ODRAVANJA I SIGURNOST

FUNKCIONISANJA...........................................................................16

5. ODRAVANJE I CIKLUS ODRAVANJA SISTEMA...................17

6. ZAKLJUAK..........................................................................................19

LITERATURA............................................................................................20

1. UVOD

1.1. Osnovni prolaz odravanju sistema

1
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

1.1.1 Karakteristike sistema i postupci odravanja

U procesu rada sistema u mainstvu u vremenu trajanja delovi sistema su izloeni stalno
dejstvu uticaja okoline i poremeaja koji se javljaju u procesima promena stanja na relaciji ulaz
izlaz sistema, to rezultira, kako je reeno, u otkazima razliite vrste i izaziva potrebu
ODRAVANJA sistema, odnosno primene postupka za spreavanje pojava stanja U OTKAZU ili
vraanja sistema po pojavi stanja U OTKAZU u stanju U RADU.
Sa stanovita postupaka odravanja sistemi u mainstvu su, kako je reeno ranije, dvojakog
karaktera, i to:
sistemi koji ne podleu postupcima odravanja u procesu rada, odnosno sistemi
jednokratne upotrebe (rakete i slini sistemi vojne tehnike) i
sistemi koji podleu postupcima odravanja i kod kojih se naizmenino smenjuju stanja U
RADU i stanja U OTKAZU (motorna vozila, maine alatke, proizvodni sistemi, sistemi
transporta i slini sistemi).

U stalnoj tenji da odre radne karakteristike sistema koji podleu postupcima odravanja u
granicama dozvoljenih odstupanja u vremenu trajanja eksploatacije sistema, korisnici sistema su od
najranijeg vremena razvijali sisteme odravanja, odnosno spreavanja pojava stanja U OTKAZU i
vraanja sistema iz stanja U OTKAZU u stanju U RADU. Sloenost struktura sistema,
intenziviranje reima rada, tehnoloke promene i porast trokova postavljanja i eksploatacije
sistema su, i pored sve razvijenijih programa povienja nivoa komponenti efektivnosti, koji su u
znaajnoj meri produili ivotni ciklus sistema, ukazali na povien znaaj postupaka odravanja
dakle smanjenja vremena stanja U OTKAZU u tako produenom ivotnom ciklusu. Programi oba
karaktera su na taj nain doveli do povienog nivoa ukupne efektivnosti sistema.

U sluajevima navedenih sistema povienog stepena sloenosti struktura trokovi postupaka

odravanja ine po raspoloivim podacima 1/3 ukupnih trokova eksploatacije, dok se broj
uesnika u procesima odravanja kree u granicama od 25 do 32 procenta od ukupnog broja
zaposlenih. Imajui u vidu eksponencijalan rast investicionih trokova programi odravanja vezani
za programe povienja nivoa komponenti efektivnosti e i dalje dobijati na znaaju, to inicira
potrebu sistemskog i sistematskog izuavanja uticaja vezanih za proces projektovanja izgradnje i
eksploatacije sistema.

Imajui u vidu navedene pojmove podrazumevaemo ovde pod pojmom odravanje sistema
NIZ POSTUPAKA POTREBNIH ZA SPREAVANJE POJAVA STANJA U OTKAZU,
ODNOSNO VRAANJE SISTEMA PO POJAVI STANJA U OTKAZU U STANJE U RADU, U
DATOM VREMENU I DATIM USLOVIMA OKOLINE.

Dato odreenje je i POTPUNO, jer podrazumeva sve postupke koji spreavaju pojavu stanja U
OTKAZU, neophodan minimum vremena za reavanje pojave i date uslove okoline, i
OGRANIAVAJUE, jer se u prvom redu odnosi na postupke osnovnih zahvata u postupcima
odravanja opravke sistema.

U skladu sa datim odreenjem, i u zavisnosti od pojava stanja sistema, postupci odravanja

sistema su:

1. OPSLUIVANJA, obuhvata aktivnosti na snabdevanju sistema (pogonskom energijom,

sredstvima za podmazivanje, sredstvima za hlaenje) i odvoenju produkata procesa rada
sistema (izraeno ulje, strugotina, otpadne vode i slino),

2. NADZORA, obuhvata zahvate povremene kontrole stepena zagrejanosti, pritiska,

zauljenosti i slinih pojava.

2
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

3. PROVERE FUNKCIJA, obuhvata zahvate kontrole radnih karakteristika sistema u odnosu

na data podruja dozvoljenih odstupanja (uinka, kvaliteta, potronje, ekonominosti i
slinih parametara).

4. OPRAVKI, ima za cilj vraanje sistema iz stanja U OTKAZU u stanje U RADU u rezultatu
posebno razraenog postupka rada.

U zavisnosti od stepena tehnoloke sloenosti postupaka opravki, karaktera i namene

posmatranog sistema i vremena eksploatacije postupci opravki mogu biti veoma razliiti. Tako
razlikujemo postupke opravki:
PODEAVANJEM, koji obuhvataju zahvate odravanja nieg stepena tehnoloke
sloenosti, otklanjanje neistoa, pritezanje razglavljenih elemenata, doterivanje voica,
izmenu zaptivnih elemenata i sline zahvate kraeg vremena trajanja,

ZAMENOM ELEMENATA koji obuhvataju zamenu (obnavljanje) dotrajalih elemenata u

rezultatu procesa habanja ili loma.

Pri ovom, delovi mogu biti:

izraeni u sopstvenom pogonu,

napred ili
po potrebi ili
nabavljeni kao rezervni delovi od isporuioca sistema,

to utie na ukupno vreme izvoenja postupka odravanja.

Postupak opravki zamenom je, prema reenom, uslovljen potrebom skraenja vremena
trajanja postupaka odravanja na jednoj i iznosom vrednosti delova na skladitu na drugoj strani. U
uslovima razvijenih sistema postupci zamene sa skladita omoguavaju znaajno povienje nivoa
zadovoljenja funkcije kriterijuma. Uzimamo za primer motor sa unutranjim sagorevanjem ugraen
u motorno vozilo odreene vrste. Neka je za ovaj motor propisan nivo pouzdanosti za preeni put
vozila od 100.000 km., odnosno ukupno 2000 asova rada. Iskustva pokazuju, meutim, da
odreeni elementi sistema motora kao sveice, prekida, paljenja i neki drugi imaju znatno krae
vreme pouzdanog rada, odnosno da intenzitet otkaza poinje da raste bre ve posle 15.000 km. do
20.000 km.

Za sluaj postavljanja funkcije kriterijuma u smislu obezbeenja iste pouzdanosti ovih

elemenata kao i ostalih delova motora moralo bi se ii na projektovanje potpuno novih reenja za
predmetne elemente. Odreivanje parametara pouzdanosti bi se za posmatrani sluaj vrilo ne za
ukupno vreme rada motora, nego za period izmeu zamena elemenata ime se u osetnoj meri
uproava postupak obezbeenja visokog nivoa pouzdanosti sistema motora u celini.

U rezultatu izvedenih zahvata opravki sistem bi trebao da bude doveden u stanje U RADU
jednako stanju U RADU pre pojave otkaza. Ovo se, meutim, u rezultatu niza uticaja najee ne
postie tako da radna sposobnost sistema postupno opada. Iz ovih razloga sisteme po izvoenju
postupaka odravanja nazivamo OBNOVLJENIM. Ipak, pri dovoljnom nivou kvaliteta opravki
ivotni ciklus trajnost sistema se osetno produava.

TEHNOLOKIH INOVACIJA, obuhvata zahvate vezane za potrebu osavremenjavanja sistema

u mainstvu u smislu povienja svih komponenti efektivnosti (operativne gotovosti, pouzdanosti
i funkcionalne podobnosti, odnosno fleksibilnosti sistema).

3
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

Primena postupaka tehnolokih inovacija je uslovljena potrebom stalnog povienja izlaznih

veliina sistema u mainstvu a omoguena u rezultatu stalnog razvoja postupaka rada i
raznovrsnou i kvalitetom komponenti sistema mehanikih, elektronskih, hidraulinih,
pneumatskih i komponenti kombinovanog dejstva.

Iako u znaajnoj meri razliiti, po strukturi i stepenu sloenosti radova, postupci odravanja
imaju veoma slinu, ako ne i istovetnu tehnoloku strukturu zahvata.
Vreme trajanja zahvata je uslovljeno karakterom pojave stanja U OTKAZU i odreuje se u
zahvatu ANALIZA STANJA i RAZRADA POSTUPKA vraanja sistema u stanje U RADU jednim
od uobiajenih postupaka odreivanja vremena rada (proraunom vremena mainskih radova i
sistemom unapred odreenih vremena runih i ostalih radova) primenjivim u procesima rada. Od
veliine vremena trajanja tt, naina izvoenja zahvata (redno, paralelno, redno-paralelno) i koliine
delova koji podleu zahvatu zavisi ukupno vreme trajanja zahvata Tu0 .

Navedeni postupci odravanja se primenjuju, u funkciji stepena sloenosti struktura sistema,

naina komponovanja delova sistema u sistem, uzroka i intenziteta pojava odreenih stanja sistema,
meusobne uslovljenosti komponenti u strukturi i drugih razloga na razliite naine i u razliitim
vremenskim trenucima. U ovom smislu razlikujemo:

ODRAVANJE U POGONU,
koje obuhvata radove opsluivanja, nadzora, provera funkcija i opravke manjeg stepena
sloenosti putem podeavanja koje dozvoljava raspoloiv alat, obuenost i vetina uesnika na
predmetnim operacijama u procesu rada i mogunosti sistema za demontau i montau. Odravanje
u pogonu se izvodi na radnom mestu od strane rukovaoca sistema u procesu rada. Neke radove
izvode i specijalizovani izvrioci funkcije odravanja.

ODRAVANJE U POGONSKOJ RADIONICI,

koja moe biti pokretna i locirana u pogonu koje obuhvata pored redova pri odravanju u
pogonu i radove zamene kritinih elemenata u sistemu. Uesnici u procesu odravanja su
specijalizovani a pokretna radionica dobro opremljena. Neophodna zaliha rezervnih delova je
obezbeena. Za sisteme proizvodnog karaktera potrebnoj radionici odgovara radionica
odravanja u odreenom pogonu specijalizovana za obradne sisteme datog pogona,

ODRAVANJE U RADIONICI,
Specijalizovanoj za radove odravanja, u prvom redu opravci veeg stepena sloenosti i
tehnoloke inovacije. Radionice ovog tipa su opremljene potrebnom opremom, alatima, priborima
za ispitivanje, transportnim ureajima i drugim sredstvima neophodnim za izvoenje svih
postupaka odravanja. Uesnici u izvoenju postupaka su po pravilu specijalisti visokog nivoa
kvalifikacija.

Osnovno razgranienje u primeni postupaka odravanja kod sistema koji podleu postupcima
odravanja se odnosi na vezu izmeu trenutka pojave stanja U OTKAZU i vremena izvoenja
postupaka odravanja. U ovom smislu razlikujemo postupke:

1. KOREKTIVNOG (NAKNADNOG) ODRAVANJA, koje ini niz zahvata potrebnih za

vraanje sistema po pojavi stanja U OTKAZU u stanje U RADU u cilju vrenja funkcije
kriterijuma u granicama dozvoljenih odstupanja.

2. REVENTIVNOG ODRAVANJA, koje ini niz zahvata neophodnih za spreavanje pojava

stanja U OTKAZU, odnosno odranje parametara funkcije kriterijuma u granicama
dozvoljenih odstupanja u to duem vremenu trajanja. Zahvati preventivnog odravanja se
izvode na bazi predvianja pojava stanja U OTKAZU prouavanjem vremenskih slika
stanja prethodnih perioda istog ili vremenskih sila stanja slinih sistema na osnovu ega se

4
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

propisuju vremenski intervali izvoenja zahvata odravanja. U zavisnosti od karakteristika

pojava i utroenog vremena izvoenja vri se podeavanje strukture i vremena izvoenja
zahvata, ime se uspostavlja sistem ADAPTIVNOG PREVENTIVNOG ODRAVANJA.
Prilaz o adaptivnom sistemu preventivnog odravanja je karakteristian za nove sisteme za
koje ne postoji dovoljno informacija iz vremenskih slika stanja, odnosno iz procesa
eksploatacije.

Postupci preventivnog odravanja, pored reenog, mogu biti izvedeni kao:

odravanje PREMA STANJU, koje se izvodi u funkciji stanja utvrenog pregledom i
odravanje POSTUPKOM ZAMENE koje se izvodi zamenom elemenata bez obzira na
stanje njihovog kvaliteta.

Obe vrste postupaka odravanja karakterie postojanje odreene periodike zasnovane na

unapred propisanim vremenskim intervalima izvoenja zahvata odravanja.

3. KOMBINOVANOG ODRAVANJA, koje predstavlja kombinaciju prethodnih postupaka u

smislu korienja sistema do pojave prvog stanja. U OTKAZU na nekom od elemenata
sistema, a zatim se uz naknadni postupak vraanja sistema u stanje U RADU vre zahvati
preventivnog odravanja po propisanom postupku. Postupak kombinovnog odravanja po
propisanom postupku. Postupak kombinovanog odravanja je veoma pogodan za mnoge
praktine situacije, posebno kod sistema koji rade u neprekidnom postupku, kao to su na
primer neki proizvodni i transportni sistemi, vozila u gradskom saobraaju, sistemi
snabdevanja sabijenim vazduhom, sistemi tehnolokih voda i drugi slini sistemi.
Meuzavisnost pojedinih postupaka odravanja je ematski data na slici 1.

Na dati nain, primenom odreene varijante postupaka odravanja je mogue ostvariti

sadraj dat u osnovnoj definiciji odravanja vezan za spreavanje pojava stanja U
OTKAZU, odnosno vraanje sistema po pojavi stanja U OTKAZU u stanju U RADU u
datom vremenu i datim uslovima okoline. U ovom smislu osnovni prilaz o odravanju
sistema ispunjava dva osnovna zadatka u poveanju opte efektivnosti sistema, i to:

1. oblikovanje zahteva za POGODNOST ODRAVANJA za sistem u razvoju,

2. postavljanje osnova za INTEGRALNU SISTEMSKU PODRKU sistema u eksploataciji,

Slika 1

pri emu pod pojmom POGODNOST ODRAVANJA podrazumevamo verovatnou da e

projektovani postupak odravanja biti izveden u datom vremenu, datim uslovima okoline i
minimalnim stvarnim trokovima a pod pojmom INTEGRALNA SISTEMSKA PODRKA skup

5
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

postupaka neophodnih za obezbeenje visokog nivoa verovatnoe pogodnosti odravanja kao to su

postupci planiranja i organizovanja, nabavke, rezerviranja, transporta i rukovanja, obezbeenja
kadrova, opreme, pribora i alata, ureenje baza podataka i slinih potreba. Integralna sistemska
podrka moe biti realizovana u tri osnovna koraka, i to:

identifikacija osnovnih zahteva za podrkom,

priprema podloga za izvoenje zahvata podrke i
izvoenje zahvata u cilju efikasnog funkcionisanja sistema.

1.1.2. Osnovne veliine stanja u otkazu i postupaka odravanja

Osnovu istraivanja u podruju odravanja predstavlja kako je reeno, vremenska slika stanja
sistema sa naizmeninom smenom stanja U RADU i stanja U OTKAZU.
Vremenski interval iz vremenske slike stanja i analiza uzroka pojava stanja omoguuju
odreivanje osnovnih veliina relevantnih za projektovanje postupaka odravanja. Tako imamo:

* SREDNJE VREME U OTKAZU,

predstavlja aritmetiku sredinu vremena izvoenja postupaka odravanja, odnosno vremena u

kojima sistem nije u stanju da vri postavljenu funkciju kriterijuma u datim uslovima, i moe se
izraditi kao:
zbir vremena U OTKAZU 1 i no
v t uo
broj int ervala U OTKAZU no i 1
tuoi

gde je:
no ukupan broj intervala u otkazu u posmatranom periodu vremena.

* VREME IZMEU OTKAZA

i = tuoi + ti
odnosno, da je vreme izmeu otkaza ravno zbiru vremena U RADU i vremena izvoenja
postupaka odravanja.

Vreme izvoenja postupaka odravanja u realnim uslovima rada se moe izraziti kao:

tuo = tisp + tod + tc

gde je:

VREME PRIPREME, tisp

u kome se obavlja defektacija, vri projektovanje postupaka odravanja i kompletna priprema

elemenata (vreme integralne sistemske podrke),

VREME TRAJANJA POSTUPKA ODRAVANJA, tod

u kome se vre radovi neposredno vezani za odravanje (opravki ili zamenu posmatranog dela
sistema),

VREME EKANJA, tc

6
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

koje je odreeno organizacionim uslovima, kapaciteta sistema odravanja, uslovima nabavke

rezervnih delova i drugim uticajima.
Veliina srednjeg vremena U OTKAZU, kako se iz datog moe zakljuiti uslovljena je u
najveoj meri stepenom SLOENOSTI STRUKTURE sistema, nainom oblikovanja struktura,
postupcima odravanja, uvebanou izvrioca i organizacionom efikasnou izvoenja postupaka
odravanja.
Stepen sloenosti struktura sistema, pa prema tome i srednje vreme U OTKAZU, su u najveoj
meri vezani za pojam POGODNOSTI ODRAVANJA o emu e kasnije detaljnije biti rei.

* GOTOVOST SISTEMA,

predstavlja meru kvaliteta sistema sa stanovita odravanja za date nivoe pouzdanosti.

Operativna gotovost obuhvata vie inilaca uticajnih na proces odravanja sistema i karakteristika
je stohastikog karaktera. Kako je reeno u predhodnim delovima gotovost sistema se izraava kao:
ukupno vreme U RADU Tur
G=
ukupno vreme Tur Tuo
Ureivanjem se dobija:
1
G = 1 Tuo
Tur

Gotovost sistema ukazuje na potrebu ostvarenja uslova rada i kvaliteta postupaka odravanja,
koji daju:

max. vremena U RADU

min. vremena U OTKAZU

putem projektovanja struktura sistema pogodnih za odravanje, kvalitetnog izvoenja operacija

obrade i montae i primenom odgovarajuih postupaka odravanja sistema.

Stepen operativne gotovosti je mogue izraziti, imajui u vidu strukturu vremena U OTKAZU i
kao:

UGRAENU GOTOVOST,

koja predstavlja odnos:

Tur
UG =
Tur T po

dakle, sadri samo normativno vreme stanja U OTKAZU (Tpo), i kao:

OPERATIVNU GOTOVOST

koja predstavlja odnos:

Tur
OG =
Tur Tuos
gde je:

7
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

Tuos stvarno vreme u otkazu koje uzima u obzir i zastoje izazvane nedostatkom rezervnih
delova za sistem.

Da odnosi pokazuju da gotovost sistema zavisi od niza uticaja vezanih za nain izvoenja i
eksploatacije kao i za integralnu sistemsku podrku i kvalitet njenog ostvarenja.

* POKAZATELJI KVALITETA POSTUPAKA ODRAVANJA,

predstavljaju kvantitativne odnose koji karakteriu postupke odravanja, meu kojima

razlikujemo:

1. Odnos vremena odravanja i vremena U RADU sistema

Trod
1
Tur
gde je:

Tod vreme odravanja u datom periodu

Tur ukupno vreme U RADU u daton periodu,

2. Odnos trokova odravanja i vremena U RADU sistema

Trod
2
Tur
gde je:
Trod ukupni trokovi odravanja u datom periodu vremena.

2. POGODNOST ODRAVANJA

U vremenu razvoja sistema i postupaka odravanja razvijen je u osetnoj meri prilaz o

POGODNOSTI ODRAVANJA Po kao karakteristici koja, kako je reeno, odreuje verovatnou da
e projektovani postupak odravanja biti izveden u datom vremenu, datim uslovima okoline i pri
minimalnim stvarnim trokovima. Na taj nain je pogodnost odravanja u najveoj meri vezana za:

princip JEDNOSTAVNOSTI struktura sistema i pogodnosti njihovog komponovanja,

KVALITET izgradnje sistema,
uslove IZVOENJA postupaka odravanja i
stepen ORGANIZOVANOSTI funkcije na relaciji sistem okolina, odnosno nivoa
INTEGRALNE SISTEMSKE PODRKE logistike sistema.

Iz datog sledi da je od dva sistema iste namene a razliitog stepena sloenosti (razliite
konstrukcije) i razliitog nivoa integralne sistemske podrke (stepena organizovanosti)
POGODNIJI onaj sistem kod koga postupci odravanja uslovljavaju kraa vremena ili drugim
reima kod koga su vremena U OTKAZU kraeg trajanja.
Prikaz o pogodnosti odravanja u smislu razmatranom ovde se javlja relativno kasno u petoj
deceniji ovog veka u rezultatu intenzivnih prouavanja komponenti efektivnosti, posebno
pouzdanosti, i saznanja da stoprocentni nivo ovih komponenti nije mogue ostvariti, u stvarnim
uslovima eksploatacije, nikakvom strukturom niti drugim posebnim uslovima.
8
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

Pogodnost odravanja kao nauna disciplina je zasnovana na odreenim istinama kako sledi:

pogodnost odravanja je rezultat napora ekipa koje se bave projektovanjem, eksploatacijom

i odravanjem.
pogodnost odravanja se ne moe razmatrati posebno za svaki deo, ve skupno za sve
delove sistema i sistem kao celinu.
pogodnost odravanja se odreuje, predvia, meri i ugrauje u postupku projektovanja i
ispitivanja sistema.
komponente efektivnosti sistema su najue povezane za program pogodnosti odravanja.
pogodnost odravanja je uslov efikasnog izvoenja postupaka odravanja.
pogodnost odravanja poveava tehnologinost konstrukcije sistema, olakava obradu i
montau i obezbeuje poboljane uslove eksploatacije,

Osnovne veliine

Imajui u vidu prilaz razvijen u dosadanjim razmatranjima razlikujemo sledea odreena

vezana za pojam POGODNOSTI ODRAVANJA i to:

* FUNKCIJA GUSTINE INTERVALA U OTKAZU

predstavlja diferencijal funkcije pogodnosti odravanja Po ili funkciju gustine verovatnoe

ostvarenja odreenih vremena postupaka odravanja. Za uslove neprekidnih promena dobija se iz:

dPo t o
o(to)
dt o
Funkcija gustine intervala U OTKAZU sistema ima dimenziju reciprone vrednosti vremena:

o(to) [pojava s-1]

Funkcija gustine minimalnih intervala U OTKAZU sistema statiki se dobija iz:

N
o(to)=
O t
gde je:
i k
N 0 i - ukupan broj pojava ni odreene veliine vremena trajanja
i l
U OTKAZU t0i u datom intervalu vremena,
ukupan broj pojava vremena U OTKAZU u celom posmatranom periodu.

Eksperimentalni podaci aktivnih vremena trajanja intervencija odravanja sistema u mainstvu,

osloboeni organizacionih uticaja, pokazuju da funkcija gustune intervala U OTKAZU esto sledi
tok log-normalne raspodele, na nain prikazan na slici 2.

9
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

Slika 2

U tom sluaju funkcija gustine minimalnih intervala U OTKAZU o(to) se moe izraziti u vidu:

1 ln t 0 vln 2
0(t0)= exp
t 0 2 2 2
gde je:
vln prosena vrednost logaritma vremena trajanja postupka odravanja koje se dobija iz:
1 i n
v ln ln ti
n i 1

2 varijansa, odnosno kvadratna vrednost standardne devijacije koja se odreuje iz:

2
1 i n0

2
ln ti vln
n0 1 i 1

Za razliite vrednosti veliina vln i dobijaju se razliiti oblici funkcije o(to). Primena log-
normalne raspodele za obuhvatanje verovatnoa pojava vremena trajanja stanja U OTKAZU je
rezultat zapaanja vezanih za reakcije ivih bia na razliite pobude, raspodelu vremena za
servisiranje alata, radove na klasifikaciji i sline druge procese rada.
Iz reenog sledi da komulativna funkcija gustine intervala U OTKAZU je oblika:
t1

P (t ) t dt

predstavlja verovatnou izvoenja postupaka odravanja u datim uslovima, odnosno
POGODNOST ODRAVANJA. Drugim reima kumulativna funkcija gustine intervala U
OTKAZU je data povrinom ispod krive funkcije gustine.

Komplementarna funkcija u obliku:

Fod(to) = 1-Po(t)

se naziva funkcija NEPOGODNOSTI ODRAVANJA.

* INTENZITET (STOPA) IZVOENJA POSTUPAKA ODRAVANJA,

predstavlja odnos funkcije gustine minimalnih intervala U OTKAZU i kumulativne funkcije

NEPOGODNOSTI ODRAVANJA u smislu:
10
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

(t )
(t ) [pojava s-1]
1 P (t )

Intezitet izvoenja postupaka odravanja je zavisan od parametara funkcije gustine minimalnih

intervala U OTKAZU i vln. Intezitet odravanja (izvoenja postupaka odravanja) je verovatnoa
da e deo sistema koji nije vraen iz stanja U OTKAZU u stanje U RADU do trenutka t 1 biti
vraen u stanje U RADU u trenutku t1.

Kako je:
dP t 0
t
dt
to se intezitet odravanja moe izraziti u obliku:

o to 1 dP t
(t )
1 P t 1 P t o dt
Parametri funkcije pogodnosti odravanja imaju znaajan uticaj na stepen iskorienja vremena
u procesu rada sistema, pa prema tome i na ukupan nivo efektivnosti sistema.

Alokacija pogodnosti odravanja

* Uvodna razmatranja,

Ugraivanje parametara pogodnosti odravanja u projekat sistema podrazumeva odreivanje

veliine srednjeg vremena izvoenja tuos postupaka odravanja sistema na bazi zadate funkcije
kriterijuma u pogledu veliina gotovosti, pouzdanosti i izlaznih veliina sistema. Ukoliko je srednja
vrednost izvoenja postupaka odravanja tuos sistema manja, vea je verovatnoa ostvarenja
maksimalnih vrednosti datih veliina. Odreena, zadata, veliina srednjeg vremena izvoenja
postupaka odravanja se zatim alocira u postupku alokacije, na delove sistema na osnovu strukturne
eme sistema.
Rezultat alokacije treba da zadovolji relaciju:

t ousp t uos
gde je:
t ousp - srednja proraunata vrednost vremena izvoenja postupka odravanja sistema,
t ous - srednja zadata vrednost vremena izvoenja postupaka odravanja sistema.

Postupci alokacije parametara pogodnosti odravanja sistema na delove sistema su uslovljeni

nizom tehnolokih, kapacitivnih i prostornih ogranienja. Funkcija cilja tei zadovoljenju potreba
koje sistem treba da obezbedi dok su ogranienja vezana za nivo i mogunosti resursa. Postupci
alokacije su interativni procesi koji obuhvataju za odreenu varijantu postupaka odravanja:
postavljanje funkcije kriterijuma za zadate veliine komponenti efektivnosti,
razmatranje ogranienja na relaciji deo sistema okolina.

* Postupci alokacije,

Postupci alokacije pogodnosti odravanja se zasnivaju na datim ogranienjima i uslovima rada

a meusobno se razlikuju prema stepenu obuhvatanja ogranienja i uslova rada. Razmotriemo
ovde sledee:

* Postupak PROPORCIONALNE RASPODELE veliine tuos, |

11
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

Postupak proporcionalne raspodele se zasniva na proceni srednjih vremena izvoenja

postupaka odravanja tuodi delova sistema na osnovu poznatih inteziteta otkaza delova sistema
(dobijenih analizom vremenskih slika stanja istih ili slinih sistema ili u postupku alokacije
pouzdanosti sistema na delove sistema), u smislu da deo sistema sa intenzitetom otkaza ije je
uee u ukupnom intezitetu otkaza sistema najvee ima najmanju vrednost srednjeg vremena
izvoenja postupaka odravanja i obrnuto. Na osnovu datog prilaza postupak proporcionalne
raspodele se izvodi na bazi blok dijagrama na sledei nain:

1. oblikovanje ulaznih podataka za svaki deo sistema i to:

podaci za strukturu sistema (strukturna ema),
broj jedinica qi dela sistema,
podaci o pouzdanosti (intezitetu otkaza) i dela sistema,

2. izvoenje postupka alokacije, kako sledi:

proraun ukupne uestanosti otkaza dela sistema u vidu:

di = qi i
proraun uea intenziteta otkaza dela sistema di u intezitetu otkaza sistema u vidu:

di q i i
hdi n
n

i
di q
i
i i

procena srednjih vremena izvoenja postupaka odravanja tuodi na bazi podataka

pouzdanosti (di), stepena sloenosti sistema i iskustva. Veliine t uodi procenjene na dati
nain mogu biti korigovane u rezultatu analize trokova i sloenosti izvoenja postupaka
projektovanja na bazi procenjene veliine vremena tupdi,
proraun uea srednjeg vremena izvoenja operacija odravanja dela sistema u
ukupnom srednjem vremenu izvoenja postupaka odravanja sistema na nain:

k di di t uodi q i i t uodi

proraun srednjeg vremena izvoenja postupaka odravanja sistema (dela sistema)

prema:

t ousp
k di qi di t oudi .
di q i i
3. uporeenje date i proraunate veliine srednjeg vremena izvoenja postupaka odravanja
sistema u smislu:

tousptous

Za sluaj da je zadovoljen dati uslov, postupak se produava na sledei nii nivo. Ako dati
uslov nije zadovoljen, vre se podeavanja putem:
snienja intenziteta otkaza postupkom povienja pouzdanosti (promenama u konstrukciji),
snienja vremena izvoenja postupaka odravanja tuodi putem bolje organizacije,
modularnog projektovanja, efikasnije pripreme i slinih zahvata,
kombinovanja postupaka snienja intenziteta otkaza i snienja vremena izvoenja postupaka
odravanja na osnovu analize trokova, ime se dobija mogunost izbora optimalne
varijante.

12
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

Postupak PROPORCIONALNE RASPODELE se obino izvodi i tabelarno.

** Postupak EFTES Po,

U okviru programa istraivanja efektivnosti tehnikih sistema EFTES program, autori su

razvili postupak alokacije pogodnosti odravanja EFTES P o, koji u znatno veoj meri uzima u
obzir stvarne odnose u pogledu strukture sistema (stepen uslovljenosti delova E i) i uslova rada
delova u sistemu (utvrivanje referentne veliine intenziteta izvoenja postupka odravanja r).
Logika struktura postupak odgovara u osnovi postupku alokacije pouzdanosti metodom
EFTES-R. U nastavku su date osnovne ideje relevantne za razvoj postupka EFTES, kako sledi:

1. Za zadatu veliinu pouzdanosti Rs proraunava se intenzitet otkaza sistema s putem:

ln Rs
s
t

koja se postupkom EFTES R alocira na delove sistema na bazi intenziteta otkaza

najslabijeg elementa r.
2. Za veliinu komponente GOTOVOSTI sistema utvruje se eljeni nivo Gs, na osnovu koga
je mogue proraunati veliinu intenziteta izvoenja postupaka odravanja u obliku:

Gs
s s
(1 G s )
pod pretpostavkom da vrede odnosi:

1 1
s is
t urs t ous

poto su s i s komplementarne veliine.

3. Alokacija pogodnosti odravanja se dalje vri na osnovu:

procene relativnih odnosa intenziteta izvoenja postupaka odravanja delova sistema u

odnosu na najslabiji deo sistema sa referentnom veliinom intenziteta izvoenja
postupaka odvaavanja r dobijenom na osnovu vremenskih slika stanja,
utvrivanja relativnih odnosa kio izmeu veliina ir i r i
stepena uslovljenosti delova sistema u sistemu (Ei)

Postupak EFTES P predpostavlja:

rednu vezu delova strukture sistema,
eksponencijalnu raspodelu funkcije pogodnosti odravanja.

3. EKSPERIMANTALNE OCENE POGODNOSTI ODRAVANJA

1. Osnovna razmatranja

Osobine sistema u pogledu odravanja najbolje mogu da se ocenjuju eksperimentalno, odnosno

sprovoenjem odgovarajuih ispitivanja. Postoje dva osnovna prilaza za eksperimentalno
ocenjivanje pogodnosti odravanja: za dobijanje kvalitativne i za dobijanje kvantitativne ocene.
Ocenjivanje se vri najee u cilju provere zadovoljenja postavljenih zahteva, odnosno na
principu uporednih ispitivanja objanjenih u predhodnom odeljku, mada se u naelu moe govoriti i
13
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

o ocenskim ispitivanjima, tj. o postupcima pomou kojih se ocena pogodnosti odravanja utvruje
u apsolutnom smislu. Valja da se istakne da je i postupak definisanja zahteva za pogodnost
odravanja (na primer, kao sastavni deo ugovora za isporuku nekih ureaja ili sistema) utvren
odgovarajuim standardima.

2. Metodoloke osnove

Jedan od najjednostavnijih postupaka kvantitativne ocene pogodnosti odravanja utvren je

standardima SAE i to za graevinske maine i sline sisteme mehanizacije. Slini ali znatno
kompleksniji postupci na ovoj osnovi preporueni su za optu primenu u literaturi, a na bazi
ekspertnih metoda razvijeni su i posebni postupci za ocenjivanje pogodnosti odravanja motornih
vozila.
Kvantitativno ocenjivanje pogodnosti odravanja zasniva se na oceni odreenog broja
parametara, koji dovoljno sigurno karakteriu svojstva sistema u pogledu odravanja. Za svaki od
izabranih, odnosno relevantnih, parametara definiu se kriterijumi, prema kojima se ocenjuju
posmatrani sistem, odnosno njegova pogodnost odravanja. Pri tome se, po pravilu, posebno
posmatraju postupci preventivnog, a posebno korektivnog odravanja.
Parametri koji najbitnije karakteriu posmatrani sistem u pogledu odravanja u osnovi zavise
pre svega od vrste sistema, njegove namene, uslova u kojima radi i drugih optih ili specifinih
svojstava. U pomenutom standardu SAE, za ocenu graevinskih maina i slinih mainskih sistema
u pogledu pogodnosti sprovoenja postupaka preventivnog odravanja definisani su sledei osnovni
parametri:

poloaj radnika pri obavljanju postupka,

pristupanost mestima na kojima treba da se radi (na primer, radi podmazivanja),
nain obavljanja postupka (provera, podmazivanje, zamena, itd).

Osim toga, predvieno je da se uzmu u obzir i eventualni drugi parametri, ako znaajno utiu
na obavljanje postupaka preventivnog odravanja. Za svaki od ovih parametara definisano je vie
mogunosti, a svaka od njih je izraena brojno u vidu broja poena.

Na analogni nain se ocenjuje pogodnost u odnosu na postupke korektivnog odravanja. U

ovom sluaju se pored parametara koji se koriste za ocenjivanje pogodnosti u pogledu preventivnog
odravanja kao relevantni parametri posmatraju i inioci koji blie objanjavaju tehnoloke
elemente obavljanja potrebnih postupaka odravanja, pre svega u pogledu neophodnosti korienja
specijalnih alata i druge opreme.

Pored ovoga,pogodnost odravanja moe kvantitativno da se ocenjuje i preko veeg broja

drugih karakteristika, koje posredno ili neposredno odreuju ova svojstva posmatranih sistema. Za
ovo se mogu, na primer, koristiti sledee karakteristike:

vreme potrebno za obavljanje postupaka preventivnog ili korektivnog odravanja (srednja

vrednost i odgovarajui statiki pokazatelji),
broj radnika poteban za obavljanje postupaka odravanja i njihove kvalifikacije
(ukljuujui, eventualno, i potebnu obuku),
trokovi odravanja, u odreenom periodu, za odreene postupke, itd.

Za kvalitativno ocenjivanje pogodnosti odravanja jednog tehnikog, odnosno mainskog

sistema ima, takoe, vie mogunosti. Jedan od najpotpunijih postupaka ove vrste definisan je
standardima amerike armije. Ovaj postupak ima delom karakter i kvantitativne analize, a zasniva
se na analizi sledee tri grupe parametara:

14
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

fizii inioci posmatranog sistema (pristupanost, fizuelni pokazidai stanja, raspoloivost

indikatora / elemenata dijagnostike, indifikacija mesta postupka odravanja, zatita radnika,
itd.),
potreba korienje spoljne podrke (u materijalu, opremi, uesnicima, itd.) i
potreban nivo obuenosti (kvaliteta) uesnika koji radi na obavljanju postupaka odravanja,
ukljuujui i uslove, (mogunosti) obuke.

Kvalitativne ocene pogodnosti odravanja ponekad se vre i uz pomo drugih parametara kao
to su, na primer:

potreba korienja specijalnih alata i opreme,

prilagoenosti dijagnostici (raspoloivost odgovarajuih davaa / indikatora stanja sistema),
raspoloivost potrebne dokumentacije za obavljanje postupaka odravanja, itd.

I na kraju, pogodnost odravanja moe da se ocenjuje i na osnovu statikih pokazatelja o

vremenima odravanja, tj. preko verovatnoa obavljanja potrebnih (posmatranih) postupaka
odravanja za dato vreme.

15
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

4. INENJERSTVO ODRAVANJA I SIGURNOST

FUNKCIONISANJA

Usled porasta entropije, kao mere neodreenosti sistema, dolazi do otkaza, poremeaja
i prekida kod svih sistema u prirodi. Da bi jedan tehniki sistem ispravno radio u odreenom
vremenskom periodu, neophodno je da se na odgovarajui nain odrava. Potrebu za
odravanjem imaju i popravljivi tehniki sistemi i sistemi za jednokratnu upotrebu.
Funkcija efektivnosti odraava ukupna svojstva jednog tehnikog sistema, daje odgovore na
pitanja:
- Da li moe da se ukljui u rad,
- Koliko moe da radi i
- Kako izvrava zadatak.

Funkcija efektivnosti se izraava kao:

gde su:

R(t) pouzdanost, verovatnoa rada bez otkaza u toku vremena t, A() raspoloivost
ili gotovost, verovatnoa raspoloivosti u bilo kom trenutku , odnosno da e biti u stanju da
radi ili da se ukljui u rad ukoliko je sistem bio u skladitu, i FP funkcionalna pogodnost,
stepen zadovoljenja funkcionalnih zahteva, prilagoavanja okolini.

Slika 3

Pouzdanost i raspoloivost su sluajne funkcije, a funkcionalna pogodnost je odreena

veliina, projektovanjem ili konstrukcijom sistema.

Efektivnost sistema se moe prikazati na 3 naina:

1. Efektivnost sistema:
- Raspoloivost mera stanja sistema u trenutku ukljuenja,
- Funkcionalnost mera stanja sistema u toku vrenja funkcije kriterijuma i
- Sposobnost mera mogunosti izvrenja funkcije kriterijuma.

Slika 4

16
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

2. Efektivnost sistema:

- Karakteristike,
- Raspoloivost i
- Korisnost.

Slika 5

3. Efektivnost sistema:
- Gotovost verovatnoa da e sistem uspeno stupiti u dejstvo u datom vremenu i u
datim uslovima
- Pouzdanost verovatnoa da e sistem uspeno vriti funkciju kriterijuma u
projektovanom vremenu rada i datim uslovima okoline i
- Funkcionalna pogodnost sposobnost sistema za uspeno prilagoavanje uslovima
okoline u projektovanom vremenu.

Slika 6

5. ODRAVANJE I CIKLUS ODRAVANJA SISTEMA

ivotni vek jedne maine, postrojenja, ureaja ili bilo kog drugog tehnikog sistema ima
sloenu strukturu, on zahvata niz posebnih, ali meusobno povezanih i vremenski usklaenih
grupa aktivnosti. Odnos ovih segmenata odreen je dejstvom velikog broja inilaca.
ivotni vek obuhvata pet vremenskih faza:
- Koncepcijsko i idejno reenje,
- Razvoj i projektovanje,
- Proizvodnja i putanje u rad,
- Koritenje i odravanje i
- Rashodovanje.

17
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

Slika 7 grubo razrauje sadraj svih pet faza ivotnog ciklusa i osnovne odnose izmeu
njih, ali na dobar nain ilustruje ovu sloenu problematiku.

Slika 7

18
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

6. ZAKLJUAK

Odravanje tehnikih sistema (maina i ureaja), odnosno sredstava za rad, kao

funkcija i deo procesa proizvodnje zauzima danas vano mesto u proizvodnom sistemu svake
kompanije. Na razvoj odravanja uticao je brz industrijski napredak, kao i stalni porast
automatizacije i povezanosti sredstava za rad, zatim nagli porast fiksnih trokova u odnosu na
promenljive. Odravanje se definie kao stalna kontrola nad svim sredstvima za rad, kao i
vrenje odreenih popravki i preventivnih radnji, iji je cilj, stalno, funkcionalno
osposobljavanje i uvanje proizvodne opreme, postrojenja i drugih maina i ureaja.

Pojam odravanja dolazi uz svaki pojam proizvodnje odreenih dobara. Tokom

vremena i upotrebe dolazi do starenja materijala i stredstava za rad, smanjuje se tehnoloka
efikasnost, a dolazi i do evidentnog tehnolokog zastarevanja. Sredstva se tokom vremena
troe i smanjuje im se radna sposobnost. Sredstva za rad su podlona kvarovima, lomovima i
oteenjima, pa se pojavljuju prekidi u radu. To uzrokuje pojavu trokova zbog zamene i
popravke delova, ali i trokove zbog zastoja u procesu proizvodnje.

19
Marko Peki, 267/MI
Seminarski rad Predmet: Efektivnost mainskih sistema

LITERATURA

1. Mr Branislav Stanisavljevi EFEKTIVNOST MAINSKIH SISTEMA Skripta

2. http:/www.mechanical systems.com
3. http:/www.sistemi.com

20
Marko Peki, 267/MI