РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ВИСОКА ШКОЛА ПРИМЕЊЕНИХ СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА ВРАЊЕ

СЕМИНАРСКИ РАД
ИЗ ПРЕДМЕТА ПОГОНСКИ
АГРЕГАТИ
Тема: „Радни циклуси мотора са унутрашњим сагоревањем“

Професор: Кандидат:
Др Божидар Крстић Милена Љубић 293/ДС

Врање, 2019.
Семинарски рад Предмет: Погонски агрегати

САДРЖАЈ:

1. УВОД......................................................................................................................... 3

2. ПРОЦЕДУРЕ И УСЛОВИ МЕРЕЊА АЕРОЗАГАЂЕЊА УСЛЕД ЕМИСИЈЕ

ОТО И ДИЗЕЛ МОТОРА ....................................... Error! Bookmark not defined.

3. ПРОРАЧУН ЕМИСИЈЕ ПОЛУТАНАТА ДИЗЕЛ И ОТО МОТОРА .. Error!

Bookmark not defined.

3.1. Прорачун емисије возила са ОТО моторима ...... Error! Bookmark not defined.
3.2. Прорачун емисије полутаната возила са дизел моторимаError! Bookmark not
defined.
4. ЕМИСИЈА ВОЗИЛА У РЕАЛНИМ УСЛОВИМАError! Bookmark not defined.

5. ЗАКЉУЧАК .............................................................. Error! Bookmark not defined.

ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................. 3
Семинарски рад Предмет: Погонски агрегати

1. УВОД

Мотор са унутрашњим сагоревањем је погонски део неког агрегата којем треба

његова механичка снага. Цело постројење и услови околине утичу на рад и радни век
мотора, па тиме они могу бити и узрок многих поремећаја и оштећења мотора.

При томе се мисли на:

- Kарактеристике потрошача – гоњеног уређаја, што може бити: возило, грађевинска

машина, трактор, генератор, пумпа, брод...
- Систем преноса снаге;
- Помоћне уређаје – опрема мотора;
- Услове у моторском простору;
- Ослањање мотора;
- Начин управљања.

Управљање неким мотором мора бити у складу са прикљученим потрошачем и

условима рада, и за то су одговорне особе које управљају тим агрегатом, сем ако рад
агрегата није аутоматизован. Зависно од прикљученог гоњеног уређаја биће специфични и
поступци руковања тим агрегатом.

У погледу начина коришћења енергије, мотори који се користе као погонски

агрегати возила деле се у две основне групе:

- мотори који врше трансформацију неке врсте енергије у механички

рад;
- мотори који користе акумулирану енергију.

Узимајући у обзир који се мотори данас користе за погон возила и трендове који
указују на будућа кретања у овој области, погонски агрегати могу се разврстати у следеће
групе:

Слика 1. Подела и врсте погонских агрегата

Милена Љубић 293/ДС _________________________________________________________3

Семинарски рад Предмет: Погонски агрегати

2. РАДНИ ЦИКЛУСИ МОТОРА

Радни процес у мотору одвија се по циклусу односно затвореном кружном процесу,

који се периодично јавља током времена. Одвијањем једног циклуса, сагоревањем горива,
развија се рад на рачун ослобођене топлоте. Величина развијеног рада и ефикасност
целокупне енергетске трансформације зависе од начина и квалитета одвијања кружног
процеса током радног циклуса мотора. При раду мотора одвија се стварни циклус мотора.

Код свих СУС радни мотора циклус обухвата следеће процесе:

- пуњење цилиндра свежом радном материјом;

- сабијање свеже радне материје;
- сагоревање;
- ширење продуката сагоревања и продуката сагоревања из цилиндра;
- избацивање цилиндра.

Да би се боље сагледао принцип рада и уочили најважнији фактори, од којих зависи

квалитет одвијања радног циклуса мотора проучићемо одвијање кружног процеса у мотору.
Одвијање ових процеса праћено је енергетским губицима, који су резултат великог броја
разноврсних утицаја. Осим тога интензитет утицаја појединих фактора на одвијање
циклусних фаза варира од мотора до мотора. Овим је отежана тачна математичка
интерпетација ових процеса и упоређење добијених резултата. Зато се , често, ради лакшег
разматрања и упоређења циклуса као и анализе уводе извесна упрошћења, при чему се
узимају у обзир само најутицанији фактори док се секундарни занемарују.

У зависности од нивоа упрошћења радних циклуса тј. усвојених претпоставки могу се

дефинисати три начина проучавања радних циклуса:

1. Идеализирани (идеални) термодинамички циклуси;

2. Теоријски циклуси;
3. Реални или стварни радни циклуси.

Јована Цветковић 315/ДС ____________________________________________________________ 4

Семинарски рад Предмет: Погонски агрегати

2.1. Процес измене радне материје

Задатак овог процеса је да:

Што потпуније одстрани интерне продукте сагоревања иѕ претходног циклуса;

Пуњење цилиндра свежом радном материјом.

Квалитет овог процеса се дефинише на основу три фактора:

Коефицијента заосталих гасова γ_р, који одређује релативну количину инертних

заосталих гасова који се иѕ претходног пренесу у нови циклус. Овај коефицијент
представља мерило пражњења цилиндра након иѕбацивања искоришћених продуката
сагоревања.

Може се изразити као:

Где је:

𝑀𝑟 - количина (број молова) заосталих продуката;

𝑀𝑔 - количина (број молова) свежег пуњења.

Коефицијент пуњења 𝜂𝜈 . Представља мерило квалитета пуњења цилиндра свежом

радном материјом.

Где је:

𝑚𝑠𝑡𝑣 - маса свежег пуњења након процеса пуњења;

𝑚𝑡𝑒𝑜𝑟 - теоријска маса пуњења радног простора.

Специфични рад процеса измене радне материје (средњи притисак пумпног рада
∆𝑝𝑝 ). Представља мерило енергије утрошене на савлађивање струјних отпора процеса
пуњења и пражњења цилиндра. Када се пуњење врши природним усисавањем (путем
депресије створене у цилиндру) овај рад је негативан. Овај рад је позитиван када се пуњење
радне материје врши принудом тј. под надпритиском.

Јована Цветковић 315/ДС ____________________________________________________________ 5

Семинарски рад Предмет: Погонски агрегати

2.2. Процес сабијања

Настаје после процеса пуњења цилиндра радном материјом.

Задатак овог процеса је да:

- да обезбеди повољан енергетски ниво за одвијање процеса сагоревања и повећа

његову ефикасност и да уз клипног механизма;
- да, коришћење механизма, повећањем степена сабијања обезбеди довољан степен
ширења у циљу постизања што веће економичности мотора.

Осовна ограничења при повећању степена сабијања су:

- пораст механичких и термичких оптерећења делова мотора.

- допунско ограничење је код ОТО мотора је и појава самопаљења и детонација при
сагоревању.

2.3. Процес сагоревања смеше

На слици је приказан ток притиска у цилиндру ото мотора током процеса сагоревања
у функцији времена односно у функцији угла обртања коленастог вратила. Процес
сагоревања почиње скакањем варнице на електродама свећице и траје известан период док
клип пролази око СМТ. Скакање варнице се одвија, у принципу, пре СМТ за известан угао
предпаљења αпп који омогућава одвијање главног Ток притиска током сагоревања у ото
мотору сагоревања при најмањој запремини у близини СМТ. Највећи део смеше сагори у
периоду 30 ÷ 60 °КВ односно за око 3÷5

Процес сагоревања састоји се из три фазе:

I – период притајеног сагоревања;

II – период правог сагоревања;
III – период догоревања.

Јована Цветковић 315/ДС ____________________________________________________________ 6

Семинарски рад Предмет: Погонски агрегати

3.

ЛИТЕРАТУРА

[1] Папић В., Мијаиловић Р., Момчиловић В., Транспортна средства и одржавање, Саобраћајни
факултет Универзитета у Београду, 2007;
[2] Радовановић В., Примењена теорија кретања и експлоатационе особине транспортних возила,
Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, 1979;
[3] Стефановић А., Друмска возила- основне конструкције, Центар за моторе и моторна возила
Машинског факултета у Нишу, Центар за безбедност саобраћаја Машинског факултета у
Крагујевцу, 2010;
[4] Бунчић С., Техничка експлоатација моторних возила, Саобраћајни факултет Универзитета у
Београду, 2000;

Јована Цветковић 315/ДС ____________________________________________________________ 7