PRIMENA ZAKONA RASPODELE POUZDANOSTI

(Vejbulova,Eksponencijalna,
Lognormalna)

Studenti:
Nemanja Stajić NG 4/16
Ivana Katanić NG 5/16
Profesor: Dr Ljiljana Rdovanović
Bojana Vaščić NG7/16
Asistent: Borivoj Novaković
Bela Fodor NG 8/16
Tatjana Stančić NG
34/16
• U svakodnevnom životu neretki su primeri pouzdanosti
i kroz celu tehničku oblast se ovaj pojam
provlači.Pouzdanost sistema je jedan od najvažnijih
parametara jer se na osnovu ovog parametra može
zaključiti kvalitet nekog tehničkog dela ili sistema i
njegova završna obrada i samo detaliziranje. Na
pouzdanost se gleda kao na naučnu discipinu koja se
bavi proučavanjem zakonitosti kojih se treba
pridržavati pri projektovnju, konstrukciji, ispitivanju,
proizvodnji i eksploataciji proizvoda kako bi oni imali
što duži radni vek a time i maksimalni radni učinak.
• Pouzdanost je vervotnoća, na određenom nivou
poverenja, da će sistem uspešno, bez otkaza,
obaviti funkciju za koju je namenjen.
• Do kvantitativnih podataka o pouzdanosti može se uglavnom doći na sledeća
tri načina: proračunom, laboratorijski i u toku eksploatacije.
• Prvi način je posebno interesantan za uređaje ili sisteme. Postupak se sastoji
u utvrđivanjustepena pouzdanosti na osnovu poznavanja pouzdanosti
komponenata ili blokova, kola uređaja ipredviđenih režima rada. Tako
utvrđena pouzdanost je proračunata pouzdanost. Od značaja je prirazvijanju
novih tipova uređaja i sistema, kada se u fazi projektovanja uzima u obzir
potrebnapouzdanost kao jedan od zahteva koji treba da ispuni projektovani
uređaj.
• Drugi način dobijanja podataka o pouzdanosti je laboratorijski. Postoje razne
normalne iubrzane statičke i dinamičke metode utvrđivanja pouzdanosti u
laboratorijskim uslovima.Ispitivanja se vrše bilo u normalnim bilo u
posebnim režimima rada.
• Najzad, najprirodniji način dobijanja podataka o pouzdanosti je na osnovu
eksploatacije.
ZAKONI RASPODELE SLUČAJNIH VELIČINA
KOJE SE KORISTE U TEORIJI POUZDANOSTI
• Funkcija pouzdanosti i funkcija intenziteta
otkaza su jedinstveni, tj. određenoj funkciji
pouzdanosti odgovara samo određena funkcija
intenziteta otkaza i obrnuto. U ovom odeljku će
biti date funkcije gustine otkaza koje su najčešće
koriste u proučavanju pouzdanosti, zajedno sa
funkcijom pouzdanosti i funkcijom intenziteta
otkaza koje se na njih odnose. Isto tako, biće dati
izrazi za očekivano vreme bezotkaznog rada za
svaki od ovih slučajeva.
Vejbulova raspodela
•  ,t ≥γ,β> 0,η> 0
Gde je t vreme otkaza, γ parametar položaja, β
parametar oblika i η parametar razmere.
Negativna vrednost parametra γ bi značila da
sistem može da otkaže pre početka korišćenja. U
momentu puštanja sistema u rad parametar γ
jednak je 0, a vreme otkaza t uvek je veće ili
jednako γ.
f (t)

1 β=2
η
β=3

β=1
β =0, 5

0 t
Vejbulova raspodela za
γ = 0, η = const. i razne
vrednosti parametra β
 Eksponencijala raspodela
U slučaju eksponencijalne
raspodele intenzitet otkaza ne
zavisi od vremena i uvek ima
f (t) konstantnu vrednost. To je
veoma povoljna okolnost koja
λ F(t) mnogo uprošćava
f(t) izračunavanje u slučajevima
kada se može primeniti
R(t) = 1 - F(t) eksponencijalna raspodela, a
to je slučaj kod elektronskih
sistema. Proizilazi da se
određivanjem parametra λ
0 t t
eksponencijalne raspodele, u
isto vreme dobija i vrednost
intenziteta otkaza. Intenzitet
otkaza se može predstaviti
pravom linijom.
λ (t)

λ λ = const.

Funkcija intenziteta
otkaza u slučaju
eksponencijalne
raspodele

0 t
Lognormalna raspodela
• Lognormalna
  funkcija gustine otkaza ima oblik:
• t > 0,μ> 0,σ> 0
• gde su μ i σ parametri, a t slučajna promenljiva
veličina koja označava vreme otkaza. Na slici 4.8
dat je izgled jedne lognormalne raspodele.
f (t)

0 t

Lognormalna raspodela
ODREĐIVANJE POUZDANOSTI GLAVNOG CILINDRA
SISTEMA ZA KOČENJE MOTORNIH VOZILA
• Glavni cilindar je jedna od osnovnih komponenti
hidrauličnog prenosnog mehanizma radne kočnice
sistema za kočenje motornih vozila. Danas su u upotrebi
različita rešenja glavnog cilindra. Dvograna hidraulična
instalacija diktira i konstrukcijsko rešenje glavnog kočnog
cilindra. Šema tipičnog rešenja glavnog kočnog cilindra za
dvograne instalacije prikazana je na slici 1 [4]. To je tzv.
"tandem" - glavni cilindar, kod koga u cilindru pored klipa
(1) postoji i međuklip (2), koji radni prostor cilindra deli
na dva dela za nezavisno napajanje kočnih cilindara
prednjih i zadnjih točkova motornog vozila.
Glavni kočni cilindar za
dvograne hidraulične
instalacije
• Glavni kočni cilindar funkcioniše u principu na sledeći način. Sila, kojom
se deluje na pedalu kočnice, prenosi se preko polužnog mehanizma
neposredno na klip (1) glavnog kočnog cilindra. Klip (1) na svom zadnjem
delu ima prstenastu zaptivku (3), koja sprečava isticanje fluida u spoljnu
sredinu u fazi kočenja. Unutrašnje zaptivanje radnih prostora vrši se
pomoću prstenastih zaptivki (4) i (5). Pomeranjem klipova, uz sabijanje
povratnih opruga (6), povećava se pritisak, čime se otvaraju dvosmerni
ventili i pritisak se cevima prenosi do servo-uređaja i vrši se njihovo
aktiviranje. Pojačani pritisak u servouređaju, sistemom cevi odvodi se do
kočnih cilindara na točkovima. Povratne opruge (6), osim što vraćaju
klipove u početni položaj pri otpuštanju pedale kočnice, uz pomoć
elastičnih pločica (7) obezbeđuju bolje naleganje gumenih zaptivki na
čelo klipova. Zaptivna kapa (8) sprečava prodiranje korodivnih i
abrazivnih primesa na kliznu površinu cilindra. Zavrtanj (9) služi za
ispuštanje vazduha iz glavnog cilindra. U najvećem broju slučajeva,
gubitak radne sposobnosti glavnog cilindra sistema za kočenje motornih
vozila nastaje usled nezaptivenosti unutrašnjeg radnog prostora.
SPROVOĐENJE ISPITIVANJA ZA OCENU
POUZDANOSTI
• U cilju određivanja zakona raspodele vremena rada do otkaza glavnog cilindra
sistema za kočenje lakih privrednih vozila, sproveden je postupak ubrzanih
eksploatacionih ispitivanja, shodno planovima skraćenih ispitivanja za ocenu
pouzdanosti. Planiranje ispitivanja se odvija u dve faze [3] :
• • izbor optimalnog plana ispitivanja I
• • određivanje parametara optimalnog plana.
• U konkretnom slučaju, ako se pretpostavi da se nakon otkaza vrši zamena objekta
i krajnjeg cilja ispitivanja, prema [3], optimalni plan ispitivanja za ocenu
pouzdanosti glavnog cilindra je plan [NRr]. U oznaci plana N označava veličinu
uzorka, R da se nakon otkaza vrši zamena objekata, a r broj potrebnih podataka o
vremenu rada do otkaza, odnosno kriterijum prekida ispitivanja. Brojna vrednost
r zavisi od relativne greške δ i nivoa poverenja γ dobijenih rezultata. Prema
informacionom pristupu za optimizaciju karakteristika tačnosti i nivoa poverenja,
vrednosti δopt i γopt zavise od modela hipotetičke raspodele, koeficijenta
varijacije v slučajne promenljive i od usvojenih početnih vrednosti r i δapr. Za
kvantitativno definisanje optimalnog plana ispitivanja neophodno je korišćenje
izraza koji određuju zavisnost karakteristika tačnosti i verodostojnosti od
rezultata ispitivanja. Za plan [NRr] i pretpostavljenu Vejbulovu raspodelu
• 
• gde je:
• δ - granična relativna greška ocene pokazatelja
pouzdanosti,
• β - parametar oblika Vejbulove raspodele,
• - kvantil hi-kvadrat raspodele sa 2r ste-peni
slobode i odgovarajućom verovatnoćom 1 - γ
• γ - nivo poverenja da će razmatrani pokazatelj da
se nađe u intervalu definisanom relativnom
greškom.