2.

DIJAGNOSTICKI POSTUPCI

2.1. Pregled dijagnostickih postupaka

Za dijagnostiku i održavanje mašina postoji veliki broj postupaka prikazanih na šemi.

Koji postupak koristiti u pojedinom slucaju zavisi pre svega od konstrukcije mašina a
zatim od velicine troškova koji zahteva pojedini postupak.

Dijagnosticki postupci

Merenje i analiza vibracija

Merenje i analiza zvuka

Postupci merenja pomeranja, promene stanja ležajeva i

procesnih velicina

Analiza ulja i maziva

(npr. spektroskopija, ferografija, radionuklidna
tehnika...)

Vizuelni pregledi
( npr. endoskopija, mikroskopija, penetranti...)

Ispitivanje materijala i prskotina

(npr. ultrazvucni i rentgenski postupci)

Medutim poseban znacaj imaju postupci zasnovani na merenju i analizi vibracija, koji
daju najvecu potrebnu kolicinu informacija sa relativno malim troškovima. Ovi postupci
ce biti predmet daljeg prikaza dok ce drugi postupci biti dati samo u naznakama.

2.1.Dijagnostika i radno stanje mašina

Dijagnostika mašina se može obavljati u stanju mirovanja ili radnom režimu

mašine.
U stanju mirovanja se, u principu, mašina može rastaviti na delove do nivoa elemenata
kada se mogu sagoledati uticaji habanja, korozije, zamora i starenja materijala. Ovakvo
dijagnosticiranje je u pravilu veoma skupo i koristi se samo u oblastima od posebnog
znacaja (npr vazdušni saobracaj). Medutim i pored visokih troškova koje nosi ovaj
postupak on nije garancija dobre dijagnostike, jer pojedine greške se manifestuju tek u
radnom stanju pod uslovima opterecenja mašine kao npr. pri nekom broju obrtaja,
tempraturi i snazi.
Kod mašina u radnom stanju se dijagnosticiraju greške kompletno montirane mašine
pod realnim radnim uslovima sagledavanjem i ocenjivanjem simptoma grešaka. U
najjednostavnijem slucaju može se ocena doneti na osnovu subjektivnih osecaja kao
što su slušanje, posmatranje i dodir. Dodir i postavljanje novcica su veoma rašireni
jednostavni postupci za opservaciju vibracionih stanja. Medutim, snaga dijagnostickih
argumenata takvih postupaka je bazirana pre svega na iskustvu majstora (ocenjivaca).
Zato je bezuslovno neophodno posedovati merne uredaje kojima se mogu sagledati
korektne dijagnostice merne velicine i koje se mogu ponovljivom tacnosšcu izmeriti.
2.3 Dijagnosticiranje merenjem vibracija

Dijagnosticiranje na bazi merenja vibracija se može podeliti na opšte i analiticke

postupke.
Dijagnostika
merenjem vibracija

Opšti Analiticki
dijagnosticki dijagnosticki
postupci postupci

Ocena Prepoznavanje Analiza

karakteristika grešaka frekventnom dinamickog
mašina analizom ponašanja

Sopstvena Spoljnja (eksterna)

pobuda pobuda

Opšti dijagnosticki postupci služe za brzo i jeftino odredivanje opšteg stanja mašina na
bazi ogranicenog broja mernih velicina (karakteristika). Analogno medicini ovaj
postupak se može uporediti sa odredivanjem simpotoma preko temperature, krvnog
pritiska, pulsa i drugih opštih simptoma.
Analiticki postupci su usmereni ka odredivanju stanja pojedinih mašinskih delova
merenjem, kako bi se što ranije približno odredile greške i odredili uzroci i donele mere
za otklananja grešaka mašina. Ovi postupci se u prenosnom smislu mogu uporediti sa
medicinskim ispitivanjima kao što su rentgen, ultrazvuk, kompjuterskom tomografijom ili
EKG-om.
U mašinstvu su pre svega frekventna analiza i postupci analize dinamickog ponašanja
dubinske metode dijagnostike mašina i njihovih komponenti.
Za bolje razumevanje je potrebno definisati uobicajene dijagnosticke velicine i
korespodentne merne velicine.

3. Merne velicine i senzori dijagnostike mašina

Stanje mašina, greške mašina i druge pratece greške se manifestuju kod obrtnih
mašina simptomi grešaka recimo kao promene vibracija i porast temperature ležaja. Od
simptoma grešaka dolazi se do dijagnostike mašina povecanjem kolicine informacija.
Slika prikazuje izbor mernih velicina koje odgovaraju zahtevima i koji stoje na
raspolaganju kod industrijskih mernih senzora i dijagnostickih uredaja.
 Merne velicine za dijagnostiku mašina

Apsolutne oscilacije ležaja

Mehanicke Karakteristika stanja kotrljajnih ležajeva
oscilacije
Relativne oscilacije vratila

Zvuk

Relativno premeštanje vratila

Premeštanje Relativno izduženje vratila

Apsolutno izduženje kucišta

Temperatura

Broj obrtaja

Procesne velicine
(npr pritisak, snaga,
protok...)

3.1.Mehanicke oscilacije

U okviru dijagnostike mašina merenje, ocena i analiza mehanickih oscilacija ima najveci
znacaj. Pod mehanickim oscilacijama smatraju se radna stanja na spoljašnjim
površinama postolja, mašinskih delova i fundamentima mašine. Oscilacije nastupaju u
svim medijumima cvrstim, tecnim i gasovitim telima, ali je ovde pretežna pažnja
posvecena oscilacijama cvrstih (ne i krutih) tela. Zato govorimo o mehanickim
oscilacijama koje nastupaju uvek kada se neka masa krece. Ta masa može biti obrtni ili
oscilatorni deo neke mašine ali i neki fluid (tecni ili gasoviti) koji je u kontaktu sa cvrstim
telom.
Narucito veliki znacaj imaju mehanicke vibracije za dijagnostiku jer su u njima sadržane
velike kolicine "informacija" o dinamickom ponašanju elemenata i celih mašina. Zato:
• Mehanicke oscilacije (vibracije) su indikator stanja
mašine.
• Mehanicke oscilacije (vibracije) upucuju na dinamicka
opterecenja mašina, fundamenata i okoline.
• Mehanicke oscilacije (vibracije) doju osnovu za dijagnozu
grešaka mašine i ukazuju na nacin njihovog otklanjanja.
3.1.1. Teorijske osnove

Kao oscilacija se oznacava kretanje neke mase ili tela oko njegovog ravnotežnog
položaja. Ovo kretanje može biti:
1. periodicko
2. aperiodicko
3. stohasticno (slucajno).

3.1.1.1 Periodicke oscilacije

Periodicko oscilovanje je ono koje se uvek ponavlja posle odredenog vremena, koje se
naziva trajanje periode i obeležava sa T. Frekvencija ponavljanja periode je f = 1 i
T
ima jedinicu herc Hz koja predstavlja broj ponavljanja oscilacije u sekundi. Periodicke
oscilacije se mogu jednoznacno opisati matematicki i zato se cesto zovu
"deterministicke". Karakteristicne vrednosti oscilacije se mogu u svakom trenutku
vremena potpuno odrediti (zato su "deterministicke").

3.1.1.2 Harmonijske oscilacije

Harmonijske oscilacije su osnovni osnovni oblik periodickih oscilacija i imaju samo
jednu jedinu diskretnu frekvenciju a njihov analogni oblik je sinusna funkcija. One
nastaju, recimo, zbog neuravnoteženosti rotora.

3.1.1.3 Složene oscilacije

Ako na mašini istovremeno nastupe dve ili više harmonijskih oscilacija nastaju složene
oscilacije. One su i dalje periodicne, jer se javljaju uvek u jednakim vremenskim
intervalima. One nastaju, na primer, kod mašina sa više neuravnoteženih rotora. One se
u pravilu javljaju kod mašina.

3.1.1.4 Prikazivanje periodickih oscilacija

Na prethodnim slikama su prikazane periodicke oscilacije u vremenskom domenu (na
apscisi vreme t na ordinati amplituda x). Medutim u praksi je mnogo upotrebljiviji prikaz
u frekventnom domenu (na apscisi frekvencija na ordinati amplituda). Takav prikaz se
naziva "frekventni spektar", a vecina uredaja za dijagnostiku ga sracunava Furijeovom
transformacijom u odredenom matematickom obliku koji se naziva (Fast Fourier
Transformation) ili FFT, pa se vrlo cesto u praksi koristi izraz FFT koji obeležava
frekventni spektar.

3.1.1.5. Merne velicine za mehanicke vibracije

Kod mehanickih oscilacija se realno mogu meriti tri velicine:
Hod (put) oscilacije s koji predstavlja otklon merne tacke od položaja mirovanja
(ravnoteže). Njegova jedinica je µm (10-6m).
Brzina oscilacija v koja predstavlja kojom se brzinom merna tacka krece oko
ravnotežnog položaja i njena jedinica je mm/s.
Ubrzanje vibracija a koje predstavlja ubrzanje merne tacke oko ravnotežnog položaja i
njegova merna jedinica je m/s2 (1g=9,81 m/s2).
Ove tri velicine imaju kod harmonijskog oscilovanja definisane medusobne relacije
prikazane tabelarno ( U tabelama je ? =2πf i ima jedinicu 1/s. Za približnu racunicu se
cesto koristi ? = n/10 gde je iskorišceno da je f=2πn/60 i 2π=2⋅3,14=6,28˜ 6 a n je broj
obrtaja mašine) :

Preracunavanje Hod (put) Brzina oscilacija v= Ubrzanje

oscilacije s= vibracija a=
Hod (put) 1 v a
oscilacije s= ω ω2
Brzina oscilacija s ⋅ω 1 a
v= ω
Ubrzanje s ⋅ω 2 v ⋅ω 1
vibracija a=
Obzirom da harmonijsko oscilovanje ima fiksne relacije izmedu pomenutih velicina
postoje nomogrami za preracunavanje koji se mogu naci u literaturi.

Primer: Na elektromotoru su izmerene harmonijske oscilacije frekvencije f=25.0Hz i

brzina vibracija v=3.6 mm/s. Koliki je pomeraj (hod) oscilovanja s?
v
s=
ω
Rešenje: 3,6 mm
s= s = 0,023mm = 23µm
2 ⋅ π ⋅ 25,0 1
s
Primer: Merni sto za dinamicko ispitivanje materijala proizvodi sinusne oscilacije
amplitude s=1,0 mm frekvencijom f= 80Hz. Koliko je ubrzanje ispitivanog elementa?
a = s ⋅ω 2
Rešenje: a = 1mm(2π ⋅ 80 1 ) 2
s
a = 252.400 mm 2 = 252.4 m 2 = 25,7 g
s s

3.1.1.6 Karakteristicne velicine harmonijskog oscilovanja

Harmonijsko oscilovanje se opisuje sledecim karakteristicnim velicinama: amplituda,
frekvencija i fazni ugao.

Amplituda je najveca trenutna vrednost harmonijskog oscilovanja (najvece trenutno

)
udaljenje od ravnotežnog položaja) x . Amplituda je merilo za velicinu oscilacija i može
se koristiti za ocenu oscilatornog opterecenja mašine.
Frekvencija f daje koliko puta u sekundi se ponavlja oscilacija. Za dijagnozu kod
mašina frekvencija daje najvažniju informaciju koji uzrocnik sa tom frekvencijom izaziva
oscilatorno stanje.
Fazni ugao ϕo opisuje pocetni položaj oscilujuce tacke u trenutku t=0. Informacije o
faznom "pomeraju" su neophodne za uravnoteženje rotora i za dijagnozu uzrocnika
vibracija.

3.1.1.7 Karakteristicne velicine složenog oscilovanja

Složene vibracije (mešavine) mogu se posmatrati na dva nacina:
Uskopojasnim posmatranjem se složene vibracije razlažu na harmonijske komponente
(npr. frekventnim analizatorom -FFT ili filterima) i služe za analizu harmonijskih
oscilatora u dijagnostici.
Širokopojasnim posmatranjem se odreduje opšte stanje mašine (ocena stanja).
Dobijanje merne vrednosti se realizuje u unapred definisanom frekventnom podrucju
(npr 10 ... 1000 Hz). Sve parcijalne oscilacije unutar frekventnog pojasa se uzimaju u
obzir a one izvan ne.

3.1.1.8 Upotrebljavane velicine za nivo oscilacija

Kod oscilacija se mogu koristiti razlicite velicine: vrh-vrh (peak to peak, Scheitel-
Scheitel) vrednost, vrednost vrha (pick, Scheitel), srednja vrednost (Mittel) i efektivna
vrednost (Effektiv-eff) na primeru harmonijskog oscilovanja.
Vrednost vrh-vrh spp (peak to peak, Scheitel-Scheitel), opisuje maksimalno rastojanje
od ravnotežnog položaja u maksimalnom i negativnom pravcu. koristi se tamo gde je
promena mehanickog rastojanja kritcna ( npr. kod kliznih ležajeva rotora). Oznacava se
uobicajeno sa spp a naziva još i dvostruka amplituda ili širina oscilovanja. Sa slike se
vidi da je put oscilovanja :
spp=so-(-su)= so+su
Vrednost vrha sm(Spitze-wert, peak-vrednost, amplituda, maksimalna vrednost) je
vrednost koja se cešce koristi u Evropi i opisuje najveci otklon oscilacije od ravnotežnog
položaja. Ona je najveca vrednost puta oscilovanja:
sm= max (so,su)
Ekvivalentna vrednost vrha sequ se pre svega koristi u USA kao racunska vrednost
umesto stvarne vrednosti vrha i naziva se "sracunata peak vrednost" ("calculated peack
value"). Oznaka koja se koristi je äqu, pk-calculated, a za odredivanje se koriste
izmerene efektivne vrednosti pomonožene sa 2 :
säqu= 2 seff
Srednja vrednost smittel pored vrednosti vrha uzima u obzir i vreme. U praksi se retko
koristi za kvantitativan opis oscilacija. U indeksu koristi "Mittel" kao oznaku a još se
pojavljuje i kao "aritmeticka sredina" a matematicki je definisana kao :
1 T 2 2 2
smittel= ∫ s dt a u specijalnom slucaju harmonijskih oscilacija smittel= ⋅ s m = ⋅ s eff
T o
π π
Efektivna vrednost veff uzima u obzir kako vremenski tok tako i energetski sadržaj.
Indeksna oznaka je eff, ili rms (root-mean-square). Efektivna vrednost brzine oscilacija
je definisana kao:
1 T 2
T ∫o
veff = v (t )dt
a specijalnom slucaju harmonijskih oscilacija
1 1
veff = ⋅ vm = ⋅ v pp
2 2 2
Faktori za preracunavanje
Faktori za Vrednost Vrednost Efektivna Srednja
preracunavanje vrh-vrh spp vrha sm vrednost veff vrednost smittel
Vrednost vrh- 1 0.5 0.35 0.32
vrh spp
Vrednost vrha 2 1 0.71 0.64
sm
Efektivna 2.83 1.41 1 0.90
vrednost veff
Srednja 3.14 1.57 1.11 1
vrednost smittel
Primer: Oscilacije frekvencije f=25 Hz ima efektivnu vrednost brzine vibracija veff=3,6
mm/s. Kolika je vrh-vrh vrednost odgovarajuceg hoda oscilacije?
veff
s pp = 2,83 ⋅
ω
Rešenje: 3,6 mm
s pp = 2,83 ⋅ s = 0.065mm = 65µm
2π ⋅ 25 1
s

Primer: Korisnik mašine iz USA ima "calculated peak value" säqu=4.5 mils i frekvenciju
oscilovanja 21.2 Hz i pita da li su te vrednosti u dozvoljenim granicama?
Rešenje. Da bi se moglo odgovoriti vrednost treba svesti na veff.
veff=0.71⋅säqu⋅?
veff=0.71⋅4,5 mils⋅2π⋅25,4µm/mils
veff=10.8 mm/s
Uputstvo: säqu=Sm
1 mils=0.001inch=25,4 µm

3.1.2. Vrste oscilovanja mašina

Na mašina oscilacije proizvode rotirajuci i oscilirajuci delovi. Najcešce je
pobudivac oscilacija neuravnoteženost rotora. Centrifugalna sila od neuravnoteženosti i
ostale promenljive sile koje deluju na rotor (npr. hidraulicne ili magnetne sile) pobuduju
rotor i vratilo na oscilovanje. Preko uljnog filma kliznog ležaja ili preko kotrljajnog ležaja
se sile i oscilacije prenose na konstrukciju ležaja i na fundamente mašine.

Velicina prenesenih oscilacija zavisi od mnoštva parametara, a obicno su to: krutost i

prigušenjeuljnog filma, ležaja i fundamenata kao i mase rotora, ležaja i fundamenata.
Pri odlucivanju da li za ocenu stanja mašine treba izvuci oscilacije vratila ili ležajeva
treba obratiti pažnju na sledeca pravila:
Pravilo 1: Za mernu velicinu treba izabrati onu koja daje najbolje reprezentativne
rezultate zavisno od vrste oscilovanja.
Pravilo 2: Dok se ne steknu druga iskustva treba poci od toga da
• na mašinama sa rotorima na kliznim ležajevima najbolje
reprezentuju stanje relativne oscilacije vratila,
• na mašinama sa rotorima na kotrljajnim ležajevima najbolje
reprezentuju stanje apsolutne oscilacije ležaja.
Na mašinama se mogu uobicajeno meriti tri vrste oscilacija:
• apsolutne vibracije ležajeva
Pod ovim treba razumeti da kod brzih kretanja vratilo i osovina se relativno krecu u
odnosu na relativnu tacku u prostoru.
• relativne vibracije vratila
To su brza kretanja vratila rotora relativno prema kucištu ležaja.
• apsolutne vibracije vratila
To su brza kretanja vratila rotora relativno prema tacki u prostoru. One se nece dalje
tretirati jer u dijagnostici nemaju veliki znacaj.

3.1.3. Apsolutne vibracije ležaja

Kod apsolutnih vibracija ležaja se posmatraju oscilacije na površinama mašine i
narucito oscilacije ležajeva i u blizini ležajeva. Apsolutne vibracije ležajeva
omogucavaju pored izražavanja stanja cele mašine ukazuju i na oštecenja pojedinih
pokretnih delova mašina, npr neuravnoteženost rotora, grešku ozubljenja na reduktoru,
grešku nesaosnosti vratila i istrošenosti kotrljajnih ležajeva. Za dobijanje ovih razlicitih
informacija stoje nam na raspolaganju opšti i analiticki dijagnosticki postupci.
Svi postupci polaze od toga da se apsolutne vibracije ležaja prihvataju senzorima,
obraduju u dijagnostickim uredajima i na kraju interpletiraju. Dijagnosticki sistem cine
dakle merni senzori i uredaji koji obraduju podatke merenja a zatim i obuceni strucnjaci
koji tumace rezultate merenja.

3.1.3.1 Merni senzori

Za prijem apsolutnih oscilacija ležajeva koriste se apsolutni merni senzori (merne celije)
koje kretanje tacke na površini ležaja pretvaraju u elektricni signal . Prednost ovih
senzora je to što se postavljaju direktno na objekt i pricvršcuju. Kao senzori se mogu
koristiti senzori puta, brzine i ubrzanja vibracija.
Za merenje apsolutnih oscilacija ležaja nisu pogodni senzori puta jer se vibracije
prenose i na fundament pa se vrši slaganje oscilacija razlicitih frekvencija gde je teško
ostvariti apsolutno merenje. Zato se za merenja oscilacija ležaja prvenstveno koriste
senzori sa inercijalnim masama koji usled oscilacija kucišta generišu elektricne signale
u namotajima preko elektrodinamickog sistema - permanentni magnet-
namotaji(indukcioni princip) promenu induktivnosti u feromagnetnom materijalu
(induktivni princip) ili izazivaju piezonapon na piezo kristalu (piezo princip). Indukcioni
senzori se koriste kod merenja brzine vibracija jer je generisana elektromotorna sila
namotaja direktno proporcionalna brzini a induktivni i piezo za merenje ubrzanja.

Senzori brzine vibracija

Kada se senzor pricvrsti na spoljašnju površinu kucišta ležaja (zavrtnjem, magnetom ili
pritiskom rukom) dolazi do kretanja opruga-masa u odnosu na relativni položaj
mirovanja i kretanje permanentnog magneta oslonjenog preko opruga na kucište izaziva
pojavu elektromotorne sile koja se kasnije pojacava u uredaju (sadrži DC pojacivac).

Obzirom na princip rada ovi senzori se karakterišu relativno niskom sopstvenom

frekvencijom (reda velicina nekoliko Hz do blizu 15Hz). Primenom elektronske
(digitalne) linearizacije frekventne karakteristike mogu se ovi senzori koristiti i u
kriticnom rezonantnom podrucju velikom tacnošcu. Dijagnosticki uredaji imaju i
integracioni clan kojim se brzina integrali i daje signal o putu oscilacija.
Na slici je prikazana karakteristika jednog senzora brzine oscilacija (vibracija).

Nacini pricvršcivanja senzora su prikazani na sledecoj slici.

Senzori brzine imaju sledece karakteristike:
Prednosti
• robusna konstrukcija,
• velika osetljivost i pri niskim frekvencijama,
• veliki izlazni signal kada je mala unutrašnja otpornost,
• aktivni princip senzora, potreban jednostavan pojacivac (prenos signala i do
300m)
• otpornost na ulje, vodu , prašinu i hemijske uticaje.
Nedostaci
• gornja granica frekvencije 2kHz,
• osetljiv na elektricna i magnetska polja (pojava indukcije-lažni signal),
Senzori ubrzanja
Senzori ubrzanja predstavljaju opet sistem masa-opruga ali ti senzori rade u opsegu
ispod svoje sopstvene frekvencije. Danas se prevashodno koriste piezo senzori koji pod
dejstvom inercijalne mase u senzoru pritiskaju piezo kristal usled cega se generiše
naelektrisanje. Zbog konstrukcije sopstvene frekvencije su opsegu iznad 20 kHz obicno
30-50kHz. Zato su pogodni za analizu stanja ležajeva na višim frekvencijama. Izgled
senzora je prikazan na slici.

Nacin pricvršcivanja senzora je isti kao i kod senzora ubrzanja . magnetom, zavrtnjem ili
prislanjanjem takozvanim "pikerom" odnosno špicem.

Senzori ubrzanja imaju sledece karakteristike:

Prednosti
 • robusna konstrukcija,
• neosetljiv na magnetna i elektricna polja,
• nezavisan pravac dejstva,
• male dimenzije senzora
• otpornost na ulje, vodu , prašinu i hemijske uticaje
• velika sopstvena frekvencija.
Nedostaci
• pasivni senzori pa je potreban pojacivac,
• slaba osetljivost pri malim frekvencijama.

3.1.3.2 Apsolutne oscilacije ležaja kao velicina za ocenu stanja mašine

Apsolutne oscilacije mašine su vec decenijama najistraživaniji parametar za ocenu

stanja mašine. Informacije o oscilacijama se lako dobijaju i mere uredajima. Merenja
oscilacija su standardizovana i samim tim uporedljiva. Parametar koji se koristi za
ocenu je efektivna brzina vibracija. Standardi i medunarodne norme koje obuhvataju
ovu oblast su:
• VDI 2056 “Beurteilungmaßstäbe für mechanische Schwingungen von Maschinen”
• ISO 2372 “Mechanical Vibration of machines with operating speeds from 10 to 200
rev/s-Basis for specifying evaluation Standards”
• DIN-ISO 2373"Mechanische Schwingungen von umlaufenden elektrischen
Maschinen mit einer Achshoehe von 80 bis 400 mm"
• DIN -VDE 0530 Teil 14 " Umlaufende elektrische Maschinen. Mechanische
Schwingungen von bestimeten Maschinen mit einer Achshoehe von 56mm un
hoeher; Messung, Bewertung und Grenzwerte der Schwingsaerke" (isto IEC 34-14)
• DIN-ISO 3954 " Mechanical vibration of large rotating machines with speed range
from 10 to 200 rev/s"
• ISO 10816 “Mechanical vibration- Evaluation of machine vibration by measurements
on non-rotating parts“ 1998.
a pažnju treba obratiti i na ostale standarde iz oblasti oscilacija (vibracija) koje se
pojavljuju u nacionalnim organizacijama. JUS standardi zaostaju i uglavnom se koriste
medunardni standardi.
Za ocenu stanja mašina treba radi efikasnosti koristiti standard ISO 2372, a isti
kriterijumi su sadržani i u novom standardu ISO 10816 ali su tamo bolje prikazane
marne tacke koje treba koristiti za ocenu stanja mašina.
Sve mašine su podeljene u šest grupa a razradeni su kriterijumi za cetiri.

Ocena stanja mašina prema ISO 2372 (ISO 10816-1)

Za ocenu stanja postrojenja potrebno je utvditi tehnicku normativnu osnovu

kojom se može to verifikovano ostvariti. Za ocenu stanja mašina može se primeniti
subjektivni kriterijum iskusnih radnika održavanja koji osecajem cula registruju povecan
nivo vibracija. Medutim u tehnickoj praksi su nacinjeni egzaktni kriterijumi za ocenu
stanja postrojenja bazirani na merenju apsolutnih vibracija ležajeva na spoljašnjoj
površini mašine (kucišta ležajeva ili nosaca kucišta ležajeva). Iskustva u merenjima
apsolutnih vibracija su pretocena u norme VDI 2056 ili ISO 2372. Oba normativa koriste
kriterijum srednje brzine vibracija veff u frekventnom opsegu od 10 do 1.000 Hz. Mašine
su podeljene u više razlicitih klasa a normativi su nacinjeni za najcešce primenjene
sisteme svrstane u cetiri osnovne grupe:
Grupa K u koju spadaju male mašine i elektromotori snage do 15KW,
Grupa M u koju spadaju srednje mašine i elektromotori snage od 15 do 75KW,
 Grupa G u koju spadaju velike mašine i elektromotori snage preko 75KW,
Grupa T u koju spadaju turbomašine.

ISO 2372 - ISO 10816-1

U standardu 10816-1 iz 1998 godine je detaljnije specificiran nacin i mesto
postavljanja senzora za merenje brzine oscilacija (vibracija) pa su originalni izvodi ioz
standarda dati na sledecim slikama koje slede.
Ocena stanja elektricnih mašina prema DIN-ISO 2373 i IEC 34-14

Za elektromotore i generatore cija je visina ose od 80 do 400 mm standard DIN-ISO

2373 definiše vezu izmedu konstruktivnog oblika, broja obrtaja i dohzvoljenog nivoa
vibracija a za elektricne mašine sa visinom ose od 56 mm i za broj obrtaja od 600 do
12.000 o/min isto definišu norme IEC 34-14 i DIN-VDE 05 30 odeljak 14, cije su
preporuke date u tabelama.
ISO 2373
Stepen Broj obrtaja Granicne vrednosti efektivne brzine vibracija za
jacine [o/min] visinu ose H [mm]
vibracija 80=H=132 132=H=225 225=H=400
mm/s in/s mm/s in/s mm/s in/s
N 600 do 3600 1,8 0,071 2,8 0,110 4,5 0,177
(normalan)
R 600 do1800 0,71 0,028 1,12 0,044 1,8 0,071
(redukovan) >1800 do3600 1,12 0,044 1,8 0,071 2,8 0,110
S 600 do1800 0,45 0,018 0,71 0,028 1,12 0,044
(specijalan) >1800 do3600 0,71 0,028 1,12 0,044 1,8 0,071

IEC 34-14
Nazivni broj Granicne vrednosti efektivne brzine vibracija za
obrtaja visinu ose H [mm]
Mašina je postavljena na duboke elasticne Visoki kruti
[o/min] fundamente (npr. sa prigušivacima vibracija) fundamenti
56=H=132 132<H=225 H>225 H>400
mm/s mm/s mm/s mm/s
=600= 1800 1,8 1,8 2,8 2,8
>1800=3600 1,8 2,8 4,5 2,8

Ocena stanja velikih rotirajucih mašina sa brojem obrtaja izmedu 600 i 12.000
o/min prema DIN-ISO 3945

Elektromotori i generatori, parne i gasne turbine, turbokompresori i pumpe i druge slicne

mašine sa iskljucivo rotirajucim delovima-masama, snage vece od 300KW i brojem
obrtaja izmedu 600 i 12.000 o/min se mogu ocenjivati prema DIN-ISO 3945. Merne
tacke za ocenu vibracija mašina su identicne sa onima koje su definisane u standardu
ISO 10816-1 (slike 1 i 2) a vrednosti su date tabelom.
Nivo vibracija Fundament mašine
veff veff Plitki, kruti ili teški Duboki fundamenti
[mm/s] [in/s] fundamenti
0,46 0,018 Dobro Dobro
0,71 0,028
1,12 0,044
1,8 0,071 1,8
2,8 0,11 Upotrebljivo 2,8
4,6 0,18 4,6 Upotrebljivo
7,1 0,28 Još dozvoljeno 7,1
11,2 0,44 11,2 Još dozvoljeno
18,0 0,71 Nedozvoljeno 18,0
28,0 1,10 Nedozvoljeno
71,0 2,80
3.1.4. Karakteristike stanja ležajeva
Kotrljajni ležajevi u svom varijetetu oblika i konstrukcija su najoptereceniji
elementi mašina i zato imaju ogranicen radni vek. Medutim, radni vek ležaja zavisi od
velikog broja parametara i uzrocnika koji mogu dovesti do razaranja ležaja.

Proces Uzrocnik oštecenja

Proizvodnja nehomogenost materijala
tolerancije
Lagerovanje/transport neodgovarajuce pakovanje
oscilacije u transportu
Ugradnja/montaža pretezanje
pogrešno pritezanje
tolerancije
Rad/eksploatacija preopterecenje
loše podmazivanje
prašina (strana tela)
agresivni gasovi
vlaga
termicka opterecenja
I najkvalitetniji ležajevi se oštecuju i na kraju uništavaju. Prema nekim analizama, a one
se prilicno razlikuju od istraživaca do istraživaca, u proseku do kraja radnog veka ležaja
uništenje ležajeva nastaje usled:
• habanja (trošenja) 25%
• zamora 18%
• korozije 8%
• deformacije 14%
• loma 12%
• riseva 12%
• zagrevanja 11%
U postupcima održavanja "na slepo" i procene radnika održavanja može doci do
sledecih posledica:
• blokiranje (zaribavanje) ležajeva
• oštecenje rukavca ležaja na vratilu
• "narisavanje" ili lom vratila
• lom spojnice ili oštecenja namotaja kod elektromotora
• oštecenje kucišta mašine i okolnih agregata
• paljenje sredstva za podmazivanje
• paljenje uredaja ...
U svakom slucaju mora se zaustaviti mašina i vec prema oštecenjima vršiti manja ili
veca popravka.
Dijagnostickim postupcima na bazi vibracija želimo da merimo i ocenjujemo stanje
ležajeva. Cilj je odredivanje ili prognoziranje preostalog radnog veka ležaja kako bi se
predupredio zastoj i oštecenja (troškovi) na samoj mašini i u proizvodnom procesu.

3.1.4.1. Generisanje vibracija na defektnom ležaju

Oštecenja ležaja nastaje lokalnim odvajanjem delica sa radnih površina

(kotrljajne staze), zamorom površinskog sloja materijala i habanja elemenata ležaja.
promena geometrije ležaja izaziva na mestu oštecenja udare. ovi perodicni udari imaju
za posledicu mehanicke i zvucne impulse koji se šire na spoljašnji prsten ležaja i dalje
na kucište. Ta pojava se naziva "udarni impulsi".

Posledica je prikazana na slikama.

Udarni impulsi oštecenog ležaja se karakterišu brzim porastom i kratkim trajanjem

impulsa (velika frekvencija).
Frekvencija udarnih impulsa zavisi od geometrije kotrljajnog ležaja, uslova ugradnje i
broja obrtaja vratila. Za svoje tipove ležaja SKF daje karakteristicne frekvencije a u
opštem slucaju karakteriscne frekvencije koje ukazuju na oštecenje elemenata ležaja.

Ugao dodira
Prec nik kotrljajnog tela
Srednji precnik korljajne staze
Broj kotrljajnih tela
Broj obrtaja vratila

Oštecenje na spoljašnjem prstenu

Oštecenje na unutrašnjem prstenu

Oštecenje na kotrljajnim telima

Oštecenje na kavezu

Za udarne impulse koji poticu usled oštecenja ležajeva je karakteristicno da imaju

relativno male amplitude ali visoke frekvencije kojim se prostiru kroz kucište i vratilo.
Npr ležaj SKF 6211 na 1450 o/min ima karakteristicne frekvencije koje ukazuju na
oštecenje spoljašnjeg prstena fo=205Hz, unutrašnjeg prstena fi=295 Hz, kuglica fr=260
Hz i kaveza fc=20Hz.
Udarni impulsi u vremenskom i
frekventnom spektru jednog
oštecenog ležaja
fs-frekvencija oštecenja
T -vreme izmedu dva preskoka
na zarezu-oštecenju

Udarni impulsi na omotacu

kucišta ležaja

U praksi se pojavljuju
rezonancije udara ležaja sa
neuravnoteženošcu rotora,
frekvencijom zupcastog para,
elektromagnetnim vibracijama,
udarima i poremecajnim
funkcijama okruženja. Na
mašini se dobije vibracioni
odziv kao na slici levo
3.1.4.2. Diskretno ili globalno posmatranje stanja ležaja

Onako kako apsolutne vibracije opisuju stanje mašina, udarni impulsi nose informacije o
stanju ležaja i njegovih komponenti: spoljašnjeg prstena, unutrašnjeg prstena, kuglica
(kotrljajnih tela) i kaveza. Zavisno od ciljeva dijagnostike odnosno želi li se ustanoviti
opšte stanje ležaja ili njegovih delova koristi se uskopojasno (diskretno) ili širokopojasno
(globalno) ispitivanje. U poglavlju 5 ce se tretirati diskretna analiza stanja grešaka ležaja
a ovde je rec o globalnoj osceni stanja ležaja.
U medunarodnim normama nisu, do ovog trenutka, posebno data pravila, merni
postupci i nacin merenja za ocenu stanja ležajeva. Trenutno tri vodeca svetska
proizvodaca merne opreme nude svoje postupke i metode za ocenu stanja ležaja: SKF,
SPM i Bruel&Kjaer-Schenck. Svi postupci su zasnovani na merenju i analizi udarnih
impulsa koje generišu ležajevi (dakle na visokim frekvencijama) i svaki proizvodac sa
svojom grupom istraživaca tvrdi da su njihove ocene najtacnije. Medutim varijetet tipova
ležajeva i njihovih konstrukcija ne dozvoljavaju donošenje opštih normativa. Zato
prednost u ovom trenutku ima SKF kao jedan od vodecih svetskih proizvodaca ležajeva
sa svojim uredajima za dijagnostiku stanja ležaja obzirom da raspolažu sopstvenom
bazom preciznih podataka o konstrukciji ležajeva neophodnih za analizu vibracija.

3.1.4.3. Merenje karakteristike stanja ležaja

"Bearing conditions" -stanje ležajeva se meri senzorima ubrzanja na pogodnim mestima
koja su najbliža površini ležaja (najkrace rastojanje) koji primaju udarne impulse i
pretvaruju ih u elektricni signal. Karakteristika senzora mora da bude prilagodena radu
na visokim frekvencijama (do 50KHz).
Na slici je objašnjeno kako principijelno funkcioniše sistem za ocenu stanja ležaja
pokazuje slika.
Opšte vibracije mašina sa
dijagrama (a) levo se dele na
niskofrekventne i visokofrek-
ventne (b) pa se visokofrekventne
prevedu u vremensku bazu i
odvoje samo udarni impulsi
odgovarajucim filterima.

Filtriranjem se dobija
odgovarajuci signal (c) koji se
svodi na konstantan nivo (d)
cime se generiše karakteristika
stanja ležaja.

Za generisanje karakteristike stanja ležaja koristi se dakle amlituda, širina i ucestanost

udarnih impulsa i na osnovu toga se formira ocena koja ima razlicite nazive zavisno od
proizvodaca opreme.
 Medutim najvažnija je cinjenica da treba udarne impulse meriti što bliže mestu
nastajanja udarnih impulsa, dakle ležaju. Idealno je postaviti senzor ubrzanja direktno
na spoljašnji prsten ležaja što nije moguce ali pri odredivanju mesta postavljanja
senzora to treba da bude reper-pravilo. Što je rastojanje vece merni signal slabi a treba
voditi racuna da bude što manje prelaza materijala jer svaka veza unosi prigušenje u
signal kako to pokazuje slika.

Radi povecanja tacnosti merenja treba na mestima koje se kontrolišu postaviti ili oznaku
markerom i merenje uvek vršiti u istom pravcu i na istom mestu ili zabušiti otvor i
postaviti zavrtanj (brezon) na koji se zavrce senzor.
Ocena stanja ležaja na osnovu pojedinacnog merenja je veoma riskantna jer postoji
mogucnost pogrešne ocene (trenutno preopterecenje mašine usled procesa itd). Zato
treba vršiti konstantno pracenje cija frekvencija zavisi od izmerenih vrednosti. Treba
formirati trend i odluke donositi na osnovu tendencije porasta ili mirovanja.
3.2. Zvuk

Zvukom se prenose vibracije kroz cvrsta, tecna i gasovita tela. Vibracije

pobuduje mehanicka struktura i prenosi najcešce na vazdušno okruženje mašine, a
delimicno se prenosi preko fundamenta na okolinu cvrstu strukturu. Zato vrlo cesto
kažemo da su kod mašina mehanicke vibracije uzrok a zvuk posledica. U mašinstvu se
merenje zvuka koristi za dijagnostiku prilicno ograniceno jer i pored velikog spektra
informacija koja zvucni talas nosi sa sobom, samo merenje je skuplje a postoji uticaj
okolnih zvukova koji mogu dovesti do pogrešnih zakljucaka. Fizikalne karakteristike
oscilovanja zvuka su iste kao i mehanicke koje su obradene.
Merenje i ocena zvuka se u osnovi izvode sa dva postupka:
• Istraživanje prijema zvuka koja se izvode sa ciljem ocene uticaja zvuka na
coveka i okruženje.
• Istraživanje emisije zvuka koja se izvode sa ciljem odredivanje emisije zvuka
od mašina (izvora zvuka) sa ciljem da se ustanovi stanje mašine. Ovi
postupci se mogu svrstati u dijagnosticke postupke.
3.2.1. Osnove i merne velicine
Najbolji instrument za merenje i ocenu zvuka je ljudsko uvo. Definicija celog reda
mernih velicina za zvuk su zato nacinjene prema dejstvu zvuka na coveka i njegove
rakcije. Zato su najbolje merne velicine koje može osetiti i covek pa se zato meri
Zvucni pritisak
je merna velicina zvucnih vibracija molekula vazduha koje izaziva zvucni izvor.
Jedinica mere zvucnog pritiska
Ljudsko uvo može obraditi zvucne pritiske od 20µPa (Pa-paskal) do 200 Pa.
Maksimalna vrednost je granica bola a ona je 10 miliona puta veca od granice cujnosti -
najmanja vrednost. Merenje zvucnog pritiska u Pa dalo bi mnoštvo brojeva koji se teško
mogu pratiti. Zato se koristi skala u dB (decibel) koja je logaritamski podeljena i
primenjuje se granica cujnosti od 20 µPa kao relativna baza za zvucni pritisak pa je
tako:
Lp=20⋅log p/po
gde Lp nivo zvucnog pritiska, po-relativni pritisak =20 µPa, p-zvucni pritisak.
Jednostavnije se gornji izraz prevodi na to da ako zvucni pritisak u Pa se množi sa 10 u
nivo buke u dB se dodaje 20 dB.
Na taj nacin se linearna skala zvucnog pritiska od 0,00002Pa do 200 Pa sužava na
podrucje od 0 dB (granica cujnosti) do 140 dB (granica bola).

Apsolutna vrednost u Pa Relativna vrednost u dB

20 µPa 0 dB
200 µPa 20 dB
2.000 µPa 40 dB
20.000 µPa 60 dB
⋅ ⋅
⋅ ⋅
200 Pa 140 dB

Frekventna ocena zvucnog pritiska

Ljudsko uvo ne oseca sve zvucne signale iste amplitude jednako glasno. Zavisno od
frekvencije imaju zvucni pritisci iste amplitude razlicitu jacinu. Tako npr cist sinusni ton
frekvencije 50 Hz i nivoa zvucnog prfitiska od 80 dB oseca se isto kao i sinusni ton od
1000 Hz i 60 dB.Zato su jacina zvucnog izvora i zvuk (fon) su dakle subjektivne velicine
i mogu se za vece grupe osoba definisati standardizovanim signalom (obucavanjem).
Na slici su prikazane veze izmedu jacine zvuka i nivoa buke za iste frekvencije cujnosti
i sa pojedinim ilastracijama vrste zvucnih izvora koje ih mogu generisati.

Uvo ima maksimalnu osetljivost izmedu 2 i 5 kHz a na manjim i vecim frekvencijama

slabi osetljivost. Ukupno polje cujnosti iznosi od 16 Hz do 16 kHz. Mikrofon ima ulogu
ljudskog uva i mora se podesiti prema njemu. Za to se koriste elektronska kola cija
prenosna funkcija varira srazmerno frekvenciji i zvucnom pritisku slicno ljudskom uvu a
time se simuliraju krive nivoa buke. U medunarodnim normama se koriste frekventne
ocene A, B, C i D prikazane slikom.
Zato se rezultati merenja prikazuju sa izmerenom vrednošcu i u zagradi stoji po kom
filteru je mereno .. db(A). U praksi se najcešce koristi A koji najviše odgovara osetljivosti
ljudskog uva.

Vremenska ocena
Dejstvo buke ima i vremenski uticaj jer su razlicite ocene dejstva kratkotrajne ili
dugotrajne buke. Za merenje se koriste normirane vremenske ocene ka o F (fast) brze,
S (slow) lagane i I impulsi. S ocena se formira sa integracionom konstantom 1 s, F sa
125 ms a za I ispod 100 ms. U praksi se najcešce koriste S i F režimi.

3.2.2 Mikrofoni
Mikrofoni su prijemnici (senzori) zvuka koji ga transformišu u elektricni signal slicno
senzorima ubrzanja.

Vrste mikrofona
Prema vrsti pretvaranja zvucnog pritiska u elektricni signal razlikuju se tri efekta i time tri
vrste mikrofona:
• elektrodinamicki princip- dinamicki mikrofoni sa namotajima
• piezoelektricni princip,-keramicki mikrofoni,
• elektrostaticki princip, -kondenzatorski mikrofon, polarizacioni mikrofon.
U upotrebi su najviše mikrofoni iz poslednje grupe koja koristi elektrostaticki princip koji
je prikazan na slici.
Kalibracija mikrofona
Pomocu kalibracije se koriguju uticaji koji mogu doprineti netacnosti merenja kao što su
pritisak ambijenta, temperatura i vlažnost. Zato se kalibracija izvodi u ambijentalnim
uslovima što bliže mestu merenja i uslovima merenja. Njajednostavnija kalibracija je
akustickim kalibracionim izvorom koji emituje signal poznate frekvencije i nivoa. Zatim
se aparat podesi emitovanom nivou ako je potrebno.

3.2.3. Zvuk kao merna velicina

Vec je receno da postoje dve vrste merenja zvuka:
• Merenje imisije (prijema) radi ocene dejstva zvuka na ljude, radno mesto ili
okolinu,
• Merenje emisije radi ocene zvucnih izvora (mašina)-dijagnostika.
Zvuk kao imisiona velicina se meri mikrofonima na mestima gde se to želi odrediti. Ako
standardima nije drugacije definisano meri se podrucju dB (A) u vremenskom intervalu
F (fast) brzo.
Za ocenu imisije se koriste ISO 1996, ISO 1999, ISO 2204, ISO 3746, Zvuk se može
koristiti kao dijagnosticko sredstvo merenjem emisije mašina i kao kontrola rada
mašina. Medutim vec je receno da ako se vrši vibraciona dijagnostika mašina, zvuk je
posledica i služi kao eksterni signal da se izvrši vibraciona analiza, koja daje
mašincima preciznije podatke.
Ako se ipak želi preko zvuka odredivati stanje mašina, mora se voditi racuna o
specificnosti postavljanja mikrofona prma zvucnom izvoru jer zvucni talas ima refleksije
koje mogu uticati na rezultate analize. Podrucje postavljanja mikrofona je prikazano na
slici.

Merne tacke se postavljaju na 1 m rastojanja od mašine po zamišljenom omotacu

mašine kao što to pokazuje slika.
Da bi se formirala ocena emisije zvuka mašina kroz vazduh postoje numericki postupci
koji su definisani standardima DIN 45635, DIN EN 27574, DIN EN 21680. Ti postupci su
znacajniji kod projektovanja opreme i njihovog rasporedivanja, uticaja na ljude i okolinu
a manje kao dijagnosticki postupak mada se u principu može koristiti.

3.3. Premeštanje (izduženje)

Mašine koje imaju rotore sa lopaticama, kao što su turbokompresori, turbine i termicke
mašine kao parne turbine se karakterišu time da u toku rada dolazi, pored vibracija, do
premeštanja oslonaca rotirajucih delova ili kucišta. Ti pomeraji su indikatori stanja i
"vožnje" takvih mašina, stanja ležaja i opasnosti od razletanja rotirajucih delova
(lopatica). Postupci se odnose na:
• relativna premeštanja vratila,
• relativna izduženja vratila,
• apsolutna izduženja kucišta.

3.3.1.Relativno aksijalno premeštanje vratila

Pod relativnim premeštanjem vratila se podrazumeva promena rastojanja izmedu
aksijalnih ležajeva i podmazujucih prstenova u aksijalnom pravcu. Ovo se odnosi samo
na klizne ležajeve (vidi sliku). Klizni ležajevi za horizontalne mašine se u principu
sastoje od dva dela: "aktivnog" (radnog) i "neaktivnog" (pasivnog) izmedu kojih je
prstenasti disk.
Aksijalni ležajevi imaju zadatak da prime aksijalnu silu u mašini. Problem je veoma
znacajan kod brzohodih rotora kod kojih nema korektnog izjednacavanja aksijalnog
hoda pa on dobija velike vrednosti.
Kao i svi klizni ležajevi i aksijalni mogu da funkcionišu samo ako postoji odredeni
zazor u ležaju koji služi da se formira noseci uljni film (sloj). Kod parnih turbina na
primer taj zazor iznosi od 0,2 do 0,3 mm a kod turbokompresora 0,4 do 0,6 mm.
Unutar tog zazora se rotor može premeštati (pomerati) a da ne dode do kontakta
izmedu rotora i statora mašine. Medutim, ako je zazor usled trošenja aksijalnog ležaja
veliki može doci do kolizije rotora i statora (postolja) i havarije mašine.
Zato se aksijalni zazor (odnosno trošenje-abrazija) kod turbomašina preko
parametra premeštanja vratila rotora posmatra, dijagnosticira i najcešce nadzire. Merne
tacke trebaju da budu što bliže prstenastom delu aksijalnog ležaja, po mogucstvu na
njemu da bi se greške usled termickih uticaja neutralisale. U pravilu se merenje
ostvaruje bezkontaktnim senzorima puta baziranim na dejstvu vrtložnih struja.
Ova grupa merenja je obuhvacena poznatim API standardima 670. Granicne
vrednosti pomeranja (premeštanja) vratila mora dati proizvodac mašine.

Primer: Relativno premeštanje vratila rotora pumpe

U toku rada može porasti hod vratla koje nosi radno kolo visokopritisne pumpe
za snabdevanje vodom usled trošenja zaptivaca u pravcu usisne strane pumpe. Dok se
hidraulicni udari kompenzuju komponentama za rasterecenje (kanal za hidraulicno
rasterecenje u pumpi) ne dolazi do poremecenog rada. Medutim, trošenjem ili greškama
u radu ( nedostatak vode ili prisustvo vodene pare) kompenzator za rasterecenje ne
može više da drži radno kolo pumpe u normalnoj poziciji.

Veoma je važno da se ta vrsta poremecenog rada blagovremeno uoci i pumpa

zaustavi jer su za razliku od toga kada se to ne uoci na vreme posledice male i lako se
odklanjaju. U suprotnom slucaju dolazi do zavarivanja usled trenja rotora i zaptivnih
elemenata. Da bi se pojava uocila treba u odredenom vremenskom intervalu meriti
zazor ili, što je najbolje, kontinualno vršiti nadzor kako bi se sprecile posledice.
slika

3.3.2. Relativno izduženje vratila

Relativno izduženje vratila (diferencijalno) je narucito karakteristicno pri
pokretanju i zaustavljanju parne turbine. U toku zagrevanja i hladenja delova turbine
nastupaju razlicita temperaturna izduženja rotora turbine i postolja. Relativno izduženje
vratila kod turbine >1000 MW može dostici i do 50 mm. Da bi se izbegla havarija rotora
turbine meri se i nadzire relativno izduženje vratila na celu ili konusu vratila. Kao senzori
se koriste bezkontaktni senzori puta (na bazi vrtložnih struja). Relativna izduženja do 8
mm mogu se meriti na celu vratila a za veca pomeranja cesto se koristi konus na vratilu.
Prema nagibu konusa se aksijalno izduženje transformiše u manje radijalno pomeranje
npr. u odnosu 1:4 pri konusu od 14o.

Za kompenzaciju radijalnog izduženja koje npr. može nastati "zaplivavanjem"

vratila u kliznom ležaju povezuju se 2 senzora u diferencijalnu vezu (vidi slike).

3.3.3. Apsolutno izduženje kucišta

Na delovima parne turbine dolazi, usled temperaturnih izduženja, do pomeranja

elemenata turbine u odnosu na fundament, koje se oznacava kao izduženje kucišta
(postolja). Za funkcionisanje mašine je znacajno da ova izduženja budu srazmerna.
Znacaj apsolutnih izduženja kucišta kao indikatora stanja je takav da se kod svih
srednjih i velikih turbinskih agregata meri i nadzire permanentno. Danas se za tu svrhu
koriste induktivni senzori puta (vidi sliku) dok se još mogu naci u primeni i stari
potenciometarski koji imaju nedostatak zbog trošenja. Senzori se moraju zaštiti od uljnih
isparenja i vodene pare, prašine i drugog.

3.4. Temperatura
Merenje temprature se vrlo cesto koristi u kombinaciji sa merenjima vibracija za
rano otkrivanje grešaka mašina. Veza izmedu temperature i vibracija je važna
informacija za sprecavanje grešaka kod mašina. Najcešce se mere temperature ležaja,
namotaja i pare.
Temperatura ležaja i ulja za podmazivanje ležaja su indikatori stanja kliznih
ležaja. Velika temperatura namotaja elektromotora ukazuje na kratke spojeve i
mehanicka preopterecenja. Temperature, tacnije razlike temperatura pare je indikator
stepena korisnosti parne turbine. Greške na kotrljajnim ležajevima se otkrivaju
merenjem temperature na spoljašnjem prstenu ležaja.
Sa svoje strane temperature se mere termoparovima ili termootpornicima.

3.4.1. Termoparovi
Termopar se sastoji od dva spojena metala kod kojih na mestu spoja nastaje
elektromotorna sila kao posledica Seebeck-ovog efekta koja je proporcionalna razlici
temperatura. Jedan kraj termopara je na mestu merenja a drugi na referentnom mestu i
kao posledica pojavljuje se napon zavisan od temperaturne razlike. Termoparovi mogu
biti od razlicitih materijala i svrstavaju se u grupe a najcešce se koriste J i K parovi.

3.4.2. Termootpornici
Termootpornici su omski otpornici ciji otpor zavisi od temperature. Kao provodnici
se koriste cisti metali (najcešce platina Pt) koji se nanose na keramicku ili staklenu
podlogu koja se preko elektricnog izolatora postavlja najcešce u metalna kucišta koja se
koriste za prenosne uredaje. Zbog svojih linearnih karakteristika koristi se termootpornik
legue platine koji se obeležava sa Pt 100 koji se najviše koristi za podrucje do +200oC.
3.5. Broj obrtaja
Broj obrtaja i promena broja obrtaja rotacionih delova mašina mogu biti važan indikator
stanja mašina. Narucito u zaustavljanju mašine promena broja obrtaja u funkciji broja
obrtaja vide se grešeke postavljanja, stezanje u ležajevima i druge greške
karakteristicne za pojedine mašine. Pri tome je korisno kada se vremenski dijagrami
medusobno porede iz razlicitih perioda merenja (vidi sliku).

Merenje broja obrtaja se vrši bezkontaktnim senzorima najcešce fotoelektricnim

senzorima na bazi crno-bele markacije ili zalepljene reflektujuce markice. Senzori
emituju broj impulsa po obrtaju a vrlo cesto daju ugaonu zavisnost izmedu uredaja za
dijagnostiku i vratila. Za permanentni nadzor se koristi cešce induktivni senzor blizine
koji registruje klin iližljeb na vratilu ili je vratilo nacinjeno kao ozubljeno (slika)
4. OCENA STANJA MAŠINA NA OSNOVU KARAKTERISTIKA
Opšte stanje mašina se može ocenjivati merenjem simptoma grešaka i iz njih izvedenih
karakteristika. Od rezultata tih ocena zavisi da li:
• mašine mogu nastaviti dalje da rade bez promena,
• treba primeniti neke trenutne mere odmah ili u kracem vremenskom intervalu
(prognoza preostalog radnog veka -procena rizika),
• treba primeniti analiticke postupke dijagnoze da bi se odredili uzroci grešaka
mašine,
• se mašina mora odmah zaustaviti da bi se uklonio uzrok koji ugrožava
funkcionisanje mašine.
Kod ocene stanja mašine treba obratiti pažnju da za pojam "stanje mašine" ne postoji
direktna merna velicina na raspolaganju. Slicno medicini nema opšte ocene za stanje
zdravlja nekog coveka, odnosno mogu se i u tehnici meriti samo pojedini "simptomi" i na
osnovu toga zakljucivati o opštem stanju. Koliko više i tacnije odredimo simptome
grešaka toliko je ocena tacnija.

4.1 Zadaci ocene mašina

Za ocenu neke mašine potrebno je merenje jedne ili više velicina koje su
prethodno opisane. Znanje o samoj vrednosti pojedinacno nije dovoljno za jasno
iskazivanje ocene stanja mašine. Ako postoje normativi i standardi onda je to unekoliko
lakše. Zato je za ocenu stanja mašine potrebno uporediti više kriterijuma kako to
pokazuje slika.

Ocena stanja ma šine

Merenje mernih
velicina senzorima

Formiranje karakteristika
dijagnostickim aparatom

Uporedenje sa Uporedenje sa Uporedenje sa Ocena

vrednostima vrednostima iskustvenim vremenskog
iz normi i proizvodaca vrednostima toka
preporuka mašine korisnika (”trend”)
mašine
Dijagnosticar

4.1.1 Merenje mernih velicina

U principu se merenje velicina može ostvariti u konstantnim ili promenljivim
radnim uslovima mašine, tj. broja obrtaja, opterecenja ili uslova okoline. Ocena mašine
treba da bude uvek bazirana na uporedljivosti mernih rezultata, odnosno oni trebaju da
budu dobijeni u jedankim uslovima. Uporedivati se mogu samo rezultati dobijeni pod
jednakim reprezantativnim uslovima. Zato na mešini treba obeležiti merna mesta i
opisati nacin merenja a po mogucstvu koristiti ugradene senzore na odredenim
mestima.
Veoma je važno da nepouzdana merenja mogu izazvati ponekad više štete pogotovo
ako uslovi pri merenjima nisu uporedivi.

4.1.1.1. Merenje pri konstantnim radnim uslovima

Kod najveceg broja mašina su radni uslovi nakon dostizanja radnog režima i
temprature konstantni ili najblaže receno skoro konstantni (stacionarni režim).
U tom slucaju su merenja reprezentativna odnosno rezultati su uporedivi pa za ocenu
stanja mašine treba izvesti merenje jedne ili više velicina prema simpotomatici grešaka.

4.1.1.2.Merenje pri promenljivim radnim uslovima

Promenljivi radni uslovi nastaju kod regulisanih mašina usled regulacije broja
obrtaja, snage ili nekog drugog parametra kojim se upravlja. U opštem slucaju merne
velicine za ocenu stanja mašina se menjaju ata promena je izrazitija ako je
karakteristika koja se meri u funkciji promenljive velicine. Za ocenu stanja mašine tada
stoje na raspolaganju dve metode:
• Parcijalna ocena prema broju obrtaja ili snazi
Ovde se uporeduju izmerene vrednosti i granicne vrednosti koje su odredene pri istoj
snazi ili broju obrtaja. Za neku mašinu se tako formiraju u opštem slucaju razlicite ocene
stanja. Na primer neka centrifuga može prazna da dobije zadovoljavajucu ocenu a puna
nezadovoljavajucu ocenu sa stanovišta nivoa vibracija.
• Širokopojasna ocena
U ovom pristupu se izmerene vrednosti iz svih granicnih radnih stanja (npr. rad u
praznom hodu i pod punim opterecenjem) svode na izabrane srednje radne uslove. Za
ove vrednosti se uzimaju o razmatranje najvece vrednosti za ocenu stanja mašina.

4.1.2. Formiranje karakteristika

Na osnovu izmerenih karakteristka dijagnosticki uredaji formiraju sami
karakteristike koje su normirane npr. kod vibracija efektivnu brzinu vibracija.

4.1.3. Uporedivanje karakteristika sa granicnim vrednostima

Uporedivanjem karakteristike sa granicnim vrednostima može se iskazati ocena
o stanju mašine. Na raspolaganju imamo cetiri metode za ocenu:
• ocena uporedivanjem izmerenih vrednosti sa granicnim vrednostima iz normi i
preporuka,
• ocena uporedivanjem izmerenih vrednosti sa granicnim vrednostima
proizvodaca,
• ocena na osnovu uporedivanja izmerenih vrednosti sa podacima koje korisnik
mašine ima odranije na slicnim ili istim mašinama,
 • ocena vremenskog toka promene izmerene vrednosti (trend)

4.2. Kriterijumi za ocenu i izmerene vrednosti

U tabeli su prikazane moguce merne velicine i kriterijumi za ocenu i njihov znacaj za
dijagnostiku.

Merna velicina Ocena-kriterijum

Granicne Granicne Granicne vrednosti na Vremenski tok
vrednosti iz vrednosti osnovu sopstvenih (trend)
normi i proizvodaca iskustava korisnika
preporuka mašine mašine
Apsolutne • •• ••• •••
oscilacije ležaja
Relativne • •• ••• •••
oscilacije ležaja
Stanje ležajeva • • •••
Premeštanje ••• • •
(dilatacija)
Zvuk • •• ••• •••
Temperatura ••• •• ••
• upotrebljiv kriterijum, •• dobro izabran kriterijum, ••• prvenstveni kriterijum za korišcenje

4.3. Ocena mašina na osnovu granicnih vrednosti iz normi i preporuka

Dok se ne steknu sopstvena iskustva o nekoj mašini, za ocenu treba koristiti uporedenje
sa normama i preporukama jer je to najbrže i najjednostavnije.

Norme i preporuke koje se koriste su navedene dijagramski.

 Mašine sa samo rotirajucim delovima

Apsolutne vibracije Relativne vibracije

ležaja vratila

Mere pri Merenja u Nadzor Mere pri Merenja u Nadzor

proizvodnji radnom u radu proizvodnji radnom u radu
stanju stanju

VDI 2056 VDI 2056 API 541 VDI 2059-1

Grupe K/M Sve grupe VDI 2059-2 VDI 2059-2
API 546 VDI 2059-3 VDI 2059-3
ISO 2372 ISO 2372 VDI 2059-4 VDI 2059-4
Klase I/II Klase I-IV API 611 VDI 2059-5 VDI 2059-5

DIN 45 665 DIN/ISO API 612 ISO 7919-1 ISO 7919-1

ISO/DIS 7919-2 ISO/DIS 7919-2
(EN 34-14) 3945 ISO/DIS 7919-3 ISO/DIS 7919-3
API 617 ISO/DIS 7919-4 ISO/DIS 7919-4
DIN ISO
2373 ISO 7919-5 ISO 7919-5
ISO 2372-1
IEC 34-14 ISO 2372-1 ISO 2372-2
ISO 2372-2 ISO 2372-3
CEN HD 347 ISO 2372-3 novije
novije ISO 10816-1
API 541 ISO 10816-1 do
do ISO 10816-6
API 546 ISO 10816-6
 Mašine sa samo rotirajucim delovima

Apsolutne vibracije
ležaja

Gasne E-mašine
Parne tur- Turbokompr.
0,3<P<50MW
bine TE turbine turbine<50MW

VDI 2056 VDI 2056 VDI 2056 VDI 2056

Grupe G/T Grupe G/T Grupe G/T Grupe G/T

ISO 2372 ISO 2372

ISO 2372 ISO 2372 Klase III/IV
Klase III/IV Klase III/IV Klase III/IV
ISO 3945
ISO 3945 DIN 3945 ISO 3945
DIN/ISO 3945
DIN/ISO DIN/ISO 3945
DIN ISO
IEC 34-14
3945 3945
API 541

API 546 ISO 2372-3

ISO 2372-2 ISO 10816-5
ISO 10816-1 ISO 2372-2
ISO 10816-1
do
do
ISO 10816-6 ISO 10816-6

Mašine sa samo rotirajucim masama

Relativne vibracije vratila

Parne tur- Gasne E-mašine Turbokompr. Delovi

bine TE turbine 0,3<P<50MW turbine<50MW hidrocentrala

VDI 2059-2 VDI 2059-4 VDI 2059-3 VDI 2059-3 VDI 2059-5

ISO/DIS ISO/DIS ISO/DIS ISO/DIS

7919-2 7919-4 7919-3 7919-3

API 541 API 611 ISO/DIS

API 546 API 612 7919-5
API 617
 Klipne mašine i agregati

Apsolutne vibracije ležaja

Motori i Dizel
kompresori generatori

VDI 2063 DIN 6280-11

ISO 2372-6 ISO 8528-7

Kada posedujemo odgovarajuce standarde i preporuke ocene možemo doneti

uporedujuci izmerene vrednosti sa granicnim.
Medutim prevashodno se treba držati preporuka proizvodaca a najviše na sopstvenom
iskustvu kada ono postoji.
5. IDENTIFIKACIJA GREŠAKA POMOCU FREKVENTNE
ANALIZE

Frekventna analiza je najcešce korišcena analiticka metoda za identifikaciju grešaka na

rotacionim mašinama i to u svim slucajevima kako u stacionarnom režimu tako i pri
puštanju i zaustavljanju mašine ali i pri probnom radu mašine. Ona je osnova za:
• prepoznavanje uzroka grešaka ili oštecenja,
• identifikaciju oštecenih delova
• ustanovljavanje stepena oštecenja
• rano otkrivanje grešaka i oštecenja
• uslov za pracenje oštecenja
• ocenu kvaliteta zamenjenih (ili novih) delova i cele mašine.

5.1. Analiticki model

Mašine su u pravilu složeni elektromašinski sistemi koji se sastoje od obrtnih,
oscilatornih i mirnih elemenata. U opštem slucaju oni predstavljaju sistem masa-opruga
( prigušenje se podrazumeva) sa više stepeni slobode kratanja u oscilatornom smislu.

Vec kod najjednostavnijih mašina za kakvu je model prikazan na slici dobije se

oscilator sa više masa i mnoštvom sopstvenih frekvencija. Kada mašina radi pokretni
delovi mašine proizvode sile i momente i kao posledica se pojavljuju mehanicke
oscilacije. Koliko više obrtnih i oscilatornih delova ima mašina to je smeša vibracija
složenija.
Mehanicke vibracije se šire kroz mehanicku strukturu mašine i na mestima spajanja sa
okolinom (fundamentom ili susednim mašinama) vrši se transmisija vibracija nadalje.
Jasno da više mašina preko fundamenta cine složen oscilatorni sistem gde nastupaju
pojave rezonancije koje mogu ozbiljno ugroziti rad samih mašina a ugrožava i
opslužioce mašina itd.
Iz prethodne price se vidi da izbor mernih tacaka treba da bude na spojnim elementima
pobudivaca oscliacija a to su veze vratila i postolja -ležajevi i veze mašine sa
fundamentima.
Smeša vibracija se može dekomponovati (razložiti) na sinusne odnosno harmonijske
delove. Na primer jedna ventilator koga pokrece elektromotor preko kaiša bi dao
sledecu opštu i harmonijsku sliku .
Merni uredaj daje vremenski signal odnosno apsolutne oscilacije (vibracije) ležajeva.
Pomocu FFT analize ( FFT Fast Fourier Transformation) se dekomponuje smeša
vibracija na svoje komponente. Sa slike je jasno n=1500 o/min ? f=25 Hz, f=2x50Hz
magnetne sile (2x frekvencija mreže) i f=4Hz podrhtavanje kaiša (flater).

Dakle postoje dve osnovne faze u frekventnoj analizi:

o dobijanje frekventnog spektra pomocu uredaja -analizatora
o interpletacija dobijenih dijagrama od strane obucenog lica.

5.2. Dobijanje frekventnog spektra-osnove

Senzor vibracija emituje promenljiv signal proporcionalan nivou vibracija i signal se u

elektricnom obliku dovodi do pojacivaca a zatom preraduje u A/D konvertoru i tako
digitalizovani signali se mikroprocesorski obraduju. Nizovi cifarskih podataka se lako
racunarski obraduju. Jedan šematski prikaz komponenata uredaja je prikazan na slici.
Uredaj vrši diskretizaciju kontinaulnih vrednosti dobijenih od senzora i u takvom
diskretnom obliku ih pamti u mikroprocesoru.
Veoma znacajan parametar uredaja je kvalitet (tacnost) digitalizacije.

Maksimalno amplitudno podrucje nekog signala se deli na konacan broj diskretnih

intervala (npr 4.096). Tada govorimo o rezoluciji u bit-ovima
1bit= 21=2 stepena
12 bit=212=4.096 stepeni
Npr: Signal se u amplitudnom podrucju od 0-10V digitalizuje sa rezolucijom 12 bita
dakle 4.096 stepeni kvantifikacije što znaci da se u donosu na najvecu amplitudu od
10V može razluciti vrednost od 10V•1/4096= 2,4 mV, što znaci da je tacnost digitalnog
merenja sa 12 bitnom rezolucijom 0,024 %. Iz rezolucije se dobija dinamika
digitalizacije. Pod tim se podrazumeva odnos maksimalne vrednosti amplitude signala
prema najmanjem stepenu osetljivosti a uobicajeno se kao vrednost daje u
logaritamskoj razmeri :
D= 20 log 10V/0.0024V= 73,25 dB
Što znaci da rezolucija 12-to bitna daje dinamiku 72,25 dB. Tabela daje vezu izmedu
rezolucije broja stepeni kvantifikacije amplitude i dinamike digitalizacije uobicajenih A/D
konvertora.
Rezolucija Broj stepeni Tacnost Dinamika
bit kvantifikacije u% u dB
6 64 1,56 36,12
8 256 0,39 48,16
10 1024 0,098 60,21
12 4096 0,024 72,25
14 16984 0,0061 84,29
16 65536 0,0015 96,33
n
Dinamika rezolucije D=20 log(2) sa n rezolucijom A/D konvertora u bit
Važnu predpostavku za diskretizaciju analognih signala opisuje Shanon-ova teorema
koja definiše vezu izmedu maksimalne frekvencije signala i minimalne frekvencije
samplovanja. Da bi se obezbedila reproduktivnost digitalizovanih signala mora
frekvencija samplovanja najmanje dva puta veca od najvece frekvencije mernog
signala.
f s=2 fmax

Kada se ova teorema samplovanja povredi javi se tkz Aliasnig efekt kada se pri
rekonstrukciji signal ne povrati u prvobitno stanje.

Za dobijanje frekvencija i amplituda harmonijskih vibracija u jednoj smeši vibracija mora

se transformisati vremenska osnova u frekventnu osnovu. Ranije se taj problem
rešavao elektronskim filterima u analognoj tehnici cime se iz smeše vibracija izdvajala
ona harmonijska oscilacija koja je u rezonaciji sa filterom i kao takva se pojacavala.
Tada se govorilo o pojasnim filterima koji su se mogli podešavati u uskom podrucju, a
ostale frekvencije su slabile.
Ovo je objašnjeno jer je iz te tehnologije ostala terminologija koja se idanas koristi iako
više ni jedan uredaj koji postoji na tržištu ne koristi analognu tehniku osim u transferu
signala u elektricni/elektronski oblik. Danas se zahvaljujuci elektronici prakticno
istovremeno koriste hiljade paralelno prikljucenih filtera preko matematickih algoritama.
Karakteristike i analognih i digitalnih pojasnih filtera su:
- širina pojasa
- dalja selekcija
Širina pojasa ili kako se obicno kaže pojasna širina je mera za oštrinu razdvajanja -
filtriranja i daje na kom frekventnom pojasu se srednja frekvencija pojacava. Propusna
kriva nekog filtera je u idealnom slucaju pravougaonik a u realnim uslovima krajevi su
zaobljeni kako pokazuje slika.

Relativna širina pojasa se definiše prema srednjoj frekvenciji fm i definiše se kao:

B=(fo-fu)/fm %
Izbor širine pojasa je strategijsko pitanje i može se na primerima ilustrovati da u jednom
slucaju izbor uskog pojasa pokriva neke karakteristicne frekvencije i suprotno. To se
rešava praksom i probanjem razlicitog izbora.
Razlaganje kompleksnih signala oscilacija na harmonijske komponente se danas
iskljucivo vrši FFT analizatorima cija je principijelna šema prikazana na slici.

Osnove FFT -a je postavio matematicar Fourier još 1822. godine. On je pokazao da se

svaka periodicka (matematicka) funkcija može razložiti u jedan red amplitudno i fazno
harmonijski uredene oscilacije. Ako se iz toga izvede Furijeov integral to danas
predstavlja matematicku osnovu za transformaciju signala iz vremenskog opsega u
frekventni.
∞

∫ x(t ) ⋅ e
− j 2πt
y( f ) = dt
−∞
Algoritam koji se koristi za mikroracunarsku primenu je postavljen 1965. godine i
predstavlja i danas osnovu za analiticke uredaje.
U FFT transformaciji se iz vremenskog signala preuzima jedan odsecak takozvani
prozor (vremenski prozor i slicno) i odatle se pomocu FFT algoritma sracunava
frekventni spektar. Pri tome se predpostavlja da se taj odsecak periodicno ponavlja.
Izbor prozora je znacajan jer se zavisno od strukture signala i granicnih uslova jer mogu
nastupiti izoblicenja koja nastaju kada se ne pogodi celi broj oscilacija u prozoru vidi
sliku. To prouzrokuje da se pri rekonstrukciji dobije izobliceni signal.
Da bi se u praksi dobili što egzaktniji rezultati analize razvijeni su razliciti sistemi
funkcije prozora pa postoje:
o pravougaoni prozor
o Hanning prozor
o Flat-top prozor
o eksponencijalni prozor
Svaka funkcija prozora ima svoje reperkusije na rezultate analize i izbor vrste prozora
mora biti prilagoden zadatku a iskustvom treba korigovati izbor.

5.3 Interpletacija frekventnog spektra (identifikacija grešaka mašina)

Najvažnija uloga FFT analizatora je da pruži pouzdano izmerene i prikazane vrednosti

mehanickih vibracija. Medutim to je samo ulazna informacija za dijagnosticara koji sada
mora svakoj pojedinacnoj liniji na spektru da pridoda fizicku interpletaciju. To je
najznacajniji proces koji ima neposredne posledice na formiranje ocene o stanju mašine
i o merama koje treba preduzeti da se uoce greške i predlože nacini za njihovo
uklanjanje.
Interpletacija frekventnog spektra se u praksi izvodi na dva nacina:
• korišcenjem identifikacionih tabela kao pomocnih sredstava
• analizom dinamickog ponašanja mašina

5.3.1 Interpletacija frekventnog spektra pomocu identifikacionih

tabela
Zbog velikog varijeteta izvodenja i vrsta mašina nemoguce je naciniti opštu
identifikacionu tabelu koja ce važiti za sve mašine. S druge strane je jasno da pojedini
uzroci oscilovanja imaju iste simptome npr neuravnoteženost rotora i greške na spojnici
ce davati oscilacije na frekvenciji obrtanja rotora. U praksi tabelu treba koristiti kao
polaznu osnovu za analizu.
Najpre treba naciniti plan mašine u koju se unose najvažnije informacije o mašini
kao što su broj obrtaja pokretnih delova mašine, broja zuba zupcanika broja lopatica
rotora, tipa i vrste ležaja, strukture elektropogona itd.

Znaci treba sve poznate karakteristicne frekvencije postaviti na isti papir i posmatrati
sve hipoteticke izazivace oscilacija.
Zatim ih treba uporedivati sa identifikacionom tabelom.
 IDENTIFIKACIONA TABELA OSCILACIJA (VIBRACIJA)
Uzrocnici vibracija Frekvencije pripadajucih vibracija

celobrojni um-
nožak frotora

frekvencije

frekvencije

frek.kaiševa
vrlo visoke
50-100%
40-50%

razlicite
2xfrotora
0-40%

1 ili 2x
5oHz
1 ili 2x
frotora

frotora

frotora
frotora
Neuravnoteženost neravnomerna raspodela
mase obrtnog tela n ¡ ¡
Greške Greška postavljanja
postavljanja
n n ¡
prednaprezanje Pomeranje fundamenata
¡ n ¡ ¡
Pomeranje kucišta
¡ n ¡
Aksijalno pomeranje rotora
¡ n ¡
Defektan ležaj Greška kotrljajnih ležajeva
deformisana veza ¡ n ¡
kliznih ležajeva Greška aksijalnog ležaja
n
Ekscentricnost ležaja i kucišta
n ¡
Elektricne Nesimetricnost statora
n
odnosno
elektromagnetne Nesimetricnost rotora
n
greške
Ekscentricnost vazdušnog
procepa zavisno od karakteristika konstrukcije
Greška pogonskih Pogonski kaiš nejednakog
kaiševa poprecnog profila ¡ n
Rezonancije kucišta, poklopaca,
fundamenata i delova mogu se pobuditiu svim frekventnim podrucjima
kriticni broj obrtaja rotora ili
sistema rotor/ležaj n
Aerodinamicke i
hidraulicke sile ¡ n ¡
Nestabilnosti Oil-Whirl
n
Oil-Whip *
n ¡
trenjem indukovani vrtlozi
n ¡ ¡
pobuda vazdušnog procepa
¡ n ¡
Prenosnik i Greška prenosnika ¡ ¡ n
spojnica Oštecenje spojnice ¡ ¡ n ¡
Prenos vibracija od susednih mašina kroz mogu nastupiti u svim frekventnim podrucjima
fundamente
* nastupa samo tada kada frotora>2xfkriticno (za rotor) n karakteristicna frekvencija oscilovanja
pobuduje 1 harmonik kriticne frekvencije
¡ frekvencije koje dodatno mogu nastupiti pored
karakteristicne

5.3.2. Analiza dinamickog ponašanja mašina

Prethodnom metodom za interpletaciju spektralne analize kombinovano sa
iskustvom radnika održavanja o funkcionisanju mašina u prethodnom periodu
najverovatnije ce se dobiti odgovor na pitanje o stanju mašine, merama koje treba
preduzeti da se problem otkloni i slicno.
 Medutim ako se želi steci prava slika stanja mašine i njenih performansi potrebno
je izvršiti analizu dinamickog ponašanja mašine. Analizom možemo doci do:
• ustanovljavanja dozvoljenog podrucja broja obrtaja mašine
• konstruktivnih mera za poboljšanje dinamickog ponašanja u pogledu vibracija,
• povecanja radne sigurnosti
• zadovoljenja posebnih zahtevnih normi npr DIN i API-preporuke.
Analizom dinamickog ponašanja se odreduju vibracione relacije delova mašina (rotora,
postolja, fundamenata).
Svaka mašina se može predstaviti kao sklop delova-komponenti koji se mogu
posmatrati kao sistem masa-opruga.

U mnogim slucajevima se mogu u nekoj aproksimaciji mašine smatrati sistemom sa

jednom masom ali u pravilu su složen sistem pojedinacnih oscilatora.

Medutim, najpre treba posmatrati karakteristike oscilatora sa jednom masom. Ako na

masu deluje pobudna sila F(t) masa ce se izvesti iz ravnotežnog položaja za x(t).

Odgovor sistema na pobudnu silu zavisi od krutosti, mase i prigušenja i od toga da li se

sistem nalazi u podrucju linearnih karakteristika komponenti (krutost, prigušenje).
Na poremecajnu prinudnu silu sistem ce odgovoriti pomeranjem mase kao na slici.

Odnos izmedu odziva sistema kao izlazne velicine na pobudnu silu kao ulaznu velicinu
u zavisnosti od frekvencije se obeležava kao prenosna funkcija.
Odziv sistema x(f)
Kompleksna prenosna funkcija G(f) =
Ulazna veliceli F(f)
Prenosna funkcija se obeležava kao kompleksna jer u sebi sadrži informaciju o
amplitudi odziva i faznom pomeraju izmedu pobude i odziva. Da bi se definisale relacije
izmedu pobude i odziva postoji citav niz karakteristika koje se koriste:
-inercijalnost,
-pokretljivost
-dinamicka popustljivost
-mehanicka impendansa
-dinamicka krutost.
Merenje prenosne funkcije se može uraditi tako što se na sistem deluje pobudivacem
vibracija i zatim se prati odziv sistema. Pobudivacem se varira amplituda pobudne sila i
frekvencija.

Kada se rezultati predstave u funkciji frekvencije dobiju se karakteristicni dijagrami

amplitudne i fazne karakteristike sistema. Dijagrami se mogu prikazati u normalnom i
logaritamskom prikazu. U logaritamskoj podeli dobija se tkz Bodeov dijagram.
Ako se iz kompleksne prenosne funkcije prikaže realni i imaginarni deo dobije se
Nyquist-ov dijagram.
PRIMERI