Bregasti Mehanizmi

Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу
Студијски програм: Машинско инжењерство
Смер: Машинске конструкције и механизацијa
Основне академске студије
Предмет: Механизми машина
Школска 2018./2019. год.
БРЕГАСТИ МЕХАНИЗМИ
- Семинарски рад из Механизaма машина –
Студенти: Предметни наставник:

Вујошевић Дарко, 17/2016 Проф. др Саша Јовановић
Васић Јована, 21/2016
Марјановић Невена, 24/2016
Стефановић Софија, 29/2016
Крагујевац, 2019
Факултет инжењерских наука, Крагујевац Механизми машина – семинарски рад
Резиме
У семинарском раду извршен је опис, дате су карактеристике и поделе брегастих

механизама као и њихових делова. Представљен је начин рада самог механизма и где
се ова врста механизма највише користи. Поред тога, извршена је и подела механизама
према спајању њихових делова, а дата је и кинематика самог механизма као и његово
конструисање. Циљ рада јесте упознавање брегастих механизама и покушај да се на
неки начин приближи сама теорија њиховог рада.
Кључне речи: брег, полуга, трансформација, кретање, кинематика, конструкција
Вујошевић Дарко, 17/2016, Васић Јована 21/2016, Марјановић Невена, 24/2016, Стефановић Софија, 29/2016
Садржај
1. Увод ............................................................................................................................... 1
2. Брегасти механизми – опис и карактеристике .......................................................... 2
3. Подела брегастих механизама-класификација .......................................................... 4
3.1. Подела брегова ...................................................................................................... 4
3.2. Подела полуга ....................................................................................................... 7
3.3. Подела брегастих механизама према кретању ................................................... 9
3.4. Осе кретања ......................................................................................................... 11
3.5. Начин остваривања контакта између брега и полуге ...................................... 12
4. Кинематска анализа ................................................................................................... 13
5. Брегасти механизми са константним убрзањем и врсте кретања полуге ............. 16
5.1. Линеарно кретање полуге .................................................................................. 16
5.2. Хармонијско кретање полуге ............................................................................. 17
5.3. Циклоидно кретање ............................................................................................ 17
5.4. Кретање полуге по модификованом линеарном закону.................................. 17
6. Конструисање профила брега ................................................................................... 18
7. Прорачун ексцентричног механизма........................................................................ 18
8. Закључак ..................................................................................................................... 19
9. Литература .................................................................................................................. 20
Вујошевић Дарко, 17/2016, Васић Јована 21/2016, Марјановић Невена, 24/2016, Стефановић Софија, 29/2016
1. Увод
Много година уназад људи су осмишљавали, правили и користили различите

механичке уређаје да би олакшали или убрзали свој рад. Сами уређаји су били веома
једноставни, и са ове цивилизацијске раздаљине гледано, веома примитивни
склопови, који су само делимично замењивали људски рад.
Поред једноставних уређаја познат је и сложени механизам из Антикитере, који

датира из I века пре нове ере, који представља неку врсту првог аналогног рачунара
за одређивање положаја планета, дело непознатог астронома и занатлије са Родоса
[1].
Механизми су механички системи конструисани за претварање (трансформацију)

једне врсте кретања у друго. Приступ изучавању механизама може бити:
1. Анализа механизама, у којој се проучава структура, кинематика и динамика

познатог механизма у циљу његовог усавршавања или избора за одређени задатак.
2. Синтеза механизама, у којој се проучавају начини конструисања нових
механизама и тако омогућују конструктору да дође до механизма за одређену
врсту кретања [2].
Елементи механизама су чланови, зглобови и органи. Члан механизма физички је

везан зглобовима за друге чланове механизма. Чланови механизма могу се у зглобној
вези додиривати у тачки, по линији или по површини. Од облика зглоба зависи врста
могућег релативног кретања између чланова (ротација, транслација, или ротација и
транслација).
Према врсти кинематичких парова које садржи механизми се дела на:

Полужне механизме (састављени од ротационих и призматичних парова), котрљајне
(зупчасте) механизме и брегасте механизме који су приказани сликом 1.
Вујошевић Дарко, 17/2016, Васић Јована 21/2016, Марјановић Невена, 24/2016, Стефановић Софија, 29/2016 1/23
Слика 1: Врсте кинематичких парова које чине механизам [3]
Теорија механизама развијала се с развојем индустрије, а посебно машинства. Треба

напоменути да брегасти механизми чине посебну групу механизама који се много
примјењују у машинској пракси, што ће детаљније бити обрађено у овом раду.
2. Брегасти механизми – опис и карактеристике
Брегасти механизми спадају у групу трочланих механизама и састоје се од брегастог

пара (погонски и вођени члан) код којих један од чланова има облик кривуље (брега)
и везом вишег реда је повезан са радним елементом –подизачем или постољем.Због
једноставности израде и могућности реализације сложених преносних функција често
се примењују за механизацију и аутоматизацију процеса производње.
Основна карактеристика рада брегастог механизма је у томе што се најчешће

униформно обртно или транслаторно кретање брега трансформише у обртно или
транслаторно кретање радног члана механизма по неком унапред задатом закону.
Жељено кретање је обезбеђено обликом профила брега.
Брегастим паром се реализују преносне функције клизањем криве К1 по кривој К2,

при чему се врши трансформација што је приказано сликом 2[1, 3]:
1. транслације у транслацију,
2. ротације у транслацију,
3. транслације у ротацију,
4. ротације у ротацију.
Слика 2: Врсте трансформација брегастим паром: a) транслације у транслацију; b)

потације у транслацику и транслације у ротацију; c) ротације у ротацију [3]
Због своје специфичности и наведених кинематичких особина, у многим техничким

примерима ови се механизми не могу заменити неким другим типом механизма, па се
брегасти механизми могу наћи код различитих аутоматских машина, механизама
алатних машина, обућарских радних машина, механизама за мењање плоча на
грамофону, серво-механизама и других[1].
Између осталог позитивне особине брегастих механизама предтавља мали број

чланова и заузмају мало простора, робусни су и могу произвести кретање
произвољних карактеристика, међутим, треба имати у виду да је кинематички пар
брегасте контуре и радног члана кинематички пар вишег реда и да може преносити
мања оптерећења него кинематички парови нижег реда. Контактна напрезања у тачки
додира профила брега и радног члана и релативно брзо хабање изискују квалитетније
материјале, а и посебну термичку обраду. Треба посебно водити рачуна о томе да се
приликом хабања мења и контура профила, а тиме и закон кретања радног члана. У
циљу смањења трења на контакту између профила брега и радног члана убацује се
међучлан у облику ролнице који са радним чланом образује ротациони кинематички
пар. Из наведених разлога се, уколико је могуће, препоручује замена брегастог
механизма неким другим који садржи само парове нижег реда [1].
Да би брегасти механизам био што ефикаснији, неопходно је поред његове геометрије

разматрати и кинематику и динамику.
То се остварује адекватном анализом и синтезом (анализа и синтеза брегастог

механизма захтева извршење великог броја аритметичких операција). Да би се овај
поступак економично и тачно урадио користе се рачунари [1].
3. Подела брегастих механизама-класификација
Брегасти механизми могу бити изведени на различите начине. При томе их такође
можемо и класификовати на неколико начина [4]:
1. према облику брега и полуге,

2. према начину кретања брега и полуге,
3. према начину остваривања контакта између брега и полуге, и сл.
3.1. Подела брегова
Облици брегова (слика 2) који се најчешће налазе у саставу брегастих механизама су

[4]:
1. плочасти брег,
2. клинасти брег
3. ваљкасти брег
Поред набројаних брегова, који се најчешће појављују у саставу брегастих

механизама, могући су и следећи облици брегова [4]:
1. равни плочасти,
2. yоке брег,
3. глобоидални (конвексни и конкавни),
4. конични,
5. сферични,
6. инверзни брег,
7. тродимензионални
Слика 3: Врсте брегова: а) Плочасти; б) Клинасти; ц) Ваљкасти [4]
Плочасти брег (слика 4) има облик правоугаоне плоче и врши транслаторно кретање.
У својој површини има урезан такозвани водећи канал кроз који се креће радно тело
полуге – точкић, те преко њега врши померање полуге. Полуга се може кретати
транслаторно или осцилаторно у зависности од потреба које су стављене пред
механизам.
Ово је најједноставнији облик брега. Полуга преко радног тела и брег преко додирне
површине остварују контакт и задржавају га на основу дејства опруге или на основу
урезаног водећег канала [4].
Слика 4: Плочасти брег [4]
Брег константне ширине (слика 5) је омеђен полугом са супротним точкићима или

површинама са константном удаљеношћу. Брег врши ротационо кретање док полуга
може вршити ротационо или транслаторно кретање. Контрола кретања полуге на
брегастом механизму са једним брегом је ограничена на 1800 ротације брега [4].
Слика 5: Брег константне ширине [4]
Коњуговани, комплементарни или брег са два диска (слика 6), је онај који има два
радијална диска и сваки од њих има контакт са радним телом полуге – точкићем.
Полуге са радним телом у облику точкића се генерално користе код ових брегова. Два
точкића на полузи омогућавају боље вођење односно рад механизма, спречавају
поскакивања и трзаје, и међусобно се контролишу. Овакав дизајн ефективно умирује
полугу при већим брзинама и високом динамичком оптерећењу, што доводи до ниже
буке и вибрација и смањеног трошења контактних површина [4].
Слика 6: Конјуговани брег [4]
Спирални брег (слика 7) има посебне водеће канале урезане у својој површини. Ти
канали су зупчасте стазе по којима се крећу зупчасти радни чланови полуга. Полуге
могу вршити транслаторно или ротационо кретање [4].
Слика 7: Спирални брег [4]
3.2. Подела полуга
Полуге се могу поделити на оне:

1. са шиљком
2. са пљоснатом главом
3. са сферном главом
4. са точкићем
Слика 8: Врсте полуга [1]
Полуга са шиљком као додирном површином (слика 8.а.), остварује контакт са

додирном површином брега у тачки. Иако је једноставна за дизајнирање и израду, овај
тип полуге није практичан из разлога претераног трошења додирне површине због
појаве трења у додирној тачки. Истрошеност додирне површине узрокује неправилан
рад механизма и потребно је извршити замену полуге. Ово је утицало на
економичност производње и употребе ове врсте полуге. Да би се покушало смањити
брзо трошење додирне површине полуге извршено је редизајнирање полуге и дошло
до дизајна који је подразумевао измењиве додирне површине. Измењиви део се
производио у облику куглице и игле које су термички обрађене ради повећања
површинске тврдоће. При избору облика полуге настоји се одабрати геометријски
једноставнији облик, а задато кретање постиже се исправним профилисањем брега у
складу са изабраним обликом полуге [4] .
Следећи тип полуге јесте полуга чије радно тело је точкић (слика 8.b.). Полуга и брег
су остваривали контакт преко радног тела – точкића. Као и код претходне врсте
полуге, радно тело – точкић је термички обрађен ради повећања површинске тврдоће.
Трошење додирне површине точкића је смањено у односу на претходни случај полуге,
а при његовој истрошености уследила је његова замена новим. У контакту са
додирном површином брега, радног тела – точкића, долази до појаве котрљања
односно трења котрљања, при нижим брзинама кретања брега, док при већим
брзинама кретања брега евидентна је појава проклизавања тј. трења клизања. Код
ваљкастих брегастих механизама промена брзине кретања радног тела полуге –
точкића је резултат ротационог убрзања, узрокованог кретањем точкића кроз канал за
вођење са различитим пречницима за обљења контура канала[4].
Следећи тип полуге јесте полуга са равном и сферичном додирном површином (слика
8.c. и 8.d.), такозвана гљиваста полуга. Код оба случаја гљивасте полуге, додирне
површине су термички третиране. Сферична додирна површина гљивасте полуге има
велики радијус који омогућава компензацију у случају мимоилажења додирних
површина, што није случај са гљивастом полугом са равном додирном површином. У
случају савијања рубова додирних површина гљивасте полуге могуће је извршити
ојачања различитим облицима подупирача[4].
3.3. Подела брегастих механизама према кретању
Брегасти механизам са ротирајућим брегом и полугом са равном додирном

површином која врши транслаторно кретање приказан сликом 9 .
Слика 9: Транслаторно кретање брегастог механизма [4]
Брегасти механизам са ротирајућим брегом и полугом чије радно тело је точкић, које
врши ротационо кретање приказан сликом 10.
Слика 10: Ротационо кретање брегастог механизма [4]
Брегасти механизам са ротирајућим брегом и полугом са равном додирном

површином, која врши ротационо кретање приказан сликом 11.
Брегасти механизам са брегом који врши транслаторно кретање и полугом чије радно
тело је точкић, која врши транслаторно кретање приказан сликом 12.
Брегасти механизам са брегом који врши транслаторно кретање и полугом чије радно
тело је точкић, која врши ротационо кретање приказан сликом 13.
Брегасти механизам са брегом који врши транслаторно кретање и полугом са равном

додирном површином, која врши ротационо кретање приказан сликом 14.
Просторни брегасти механизам са ваљкастим брегом, који врши ротационо кретање и

полугом чије радно тело је точкић, које врши ротационо кретање приказан сликом 15.
Просторни брегасти механизам са ваљкастим брегом, који врши ротационо кретање и

полугом чије радно тело је ваљак (конусили точкић), који врши транслаторно кретање
приказан сликом 16.
3.4. Осе кретања
Оса транслаторног кретања полуге у односу на центар ротације брега може бити
ексцентрична или центрична, тј. да оса транслаторног кретања полуге и центар
ротације брега леже на истој оси (слика 17). Често, померање осе тј. употреба
ексцентрицитета, има за циљ да се побољша искоришћење перформанси механизма.
То искоришћење се огледа кроз редуковање сила оптерећења, смањење замора као и
смањење величине брега. Ексцентрицитет би требало бити на оној страни брегастог
механизма која ће обезбедити боље деловање сила компоненти механизма, које имају
тенденцију да затаје при транслаторном кретању полуге [4].
Слика 17: Положај оса а) ексцентричност; b) центричност[4]
3.5. Начин остваривања контакта између брега и полуге
Везе између чланова 1 и 2 могу бити остварене обликом (геометријске или кинематске
везе) или везе остварене дејством силе (динамичке везе).
• Геометријска (кинематска) веза остварена помоћу точкића и жљеба.

• Динамичка веза остварује се дејством силе опруге, тежине или притиска
пнеуматског или хидро-цилиндра.
Успостављање и одржавање сталног контакта додирних површина полуге и брега

(слика 18) може се остварити такозваним позитивним вођењем, што је случај код
ваљкастих брегова где се точкић креће по профилисаној површини – каналу или код
коњугованих брегова, дејством опруге, употребом брега константне ширине и под
утицајем гравитације.
Досадашња искуства показују да при употреби брегастих механизама код којих се

остварује контакт иземеђу радног тела полуге – точкића и брега, вођењем кроз
профилисани канал (ваљкасти брегасти механизми), се не добија велика тачност
вођења из разлога појаве зазора између додирних површина радног тела – точкића и
профилисаног канала.
Клизање, трошење, бука и вибрације могу се јавити при великим брзинама кретања
ваљкастог брега. Велике брзине кретања и велики терет, који оптерећује ваљкасти
брегасти механизам, могу узроковати искакање радног тела полуге – точкића из
профилисаног канала. Да би се избегло искакање радног тела – точкића из
профилисаног канала и смањило трошење и замор контактне површине, могу се
употребити радна тела полуге – точкићи конусног облика или точкићи са круницом
[1,4].
Слика 18: Врсте контакта полуге и брега: а)вођење точкића помоћу канала; б) – помоћу
коњугованих брјегова; ц) – помоћу дејства опруге; д) – помоћу бријега константне ширине
(кинематичко затварање); е) – помоћу дејства гравитације [4]
4. Кинематска анализа
Кинематска анализа брегастих механизама подразумева анализу радног члана, то

значи да је потребно одредити његове брзине и убрзања. Кретање тачке по погонском
члану је њено релативно кретање, а кретање погонског члана је преносно кретање.
При кинематској анализи и синтези брегастих механизама са точкићем, посматра се

теоретска контура погонског члана (брега). Теоретска контура брега се добије тако
што се по контури уцртају сви могући положаји радног члана те се центри положаја
точкића споје као што је на слици 19:
Слика 19: Приказ теоретске контуре брега [5]
Зависност брзине и убрзања од времена одређује се аналитички и графички. За случај

кад имамо обртни брегасти механизам, брег врши једнолико обртање угаоном
брзином ω, која је преносна угаона брзина (слика 20).
Слика 20: Обртни брегасти механизам [5]
Са слике се види да додирна тачка шиљка (N) радног члана има релативну брзину 𝑣𝑟 ,
која се поклапа са правцем тангенте на криву брега и преносну брзину 𝑣𝑝 .
̅̅̅̅ ∙ 𝜔 = 𝑟 ∙ 𝜔
𝑣𝑝 = 𝑂𝑁
Aпсолутна брзина је колинеарна са путањом радног тела (полуга са шиљком) те из

троугла брзина (слика 20) следи да је:
𝑣𝑎 = 𝑣𝑟 ∙ 𝑣𝑝
𝑣𝑎 𝑣𝑝
tan 𝛼 = ; 𝑣𝑟 = ; 𝑣 = 𝑣𝑝 ∙ tan 𝛼
𝑣𝑝 cos 𝛼 𝑎
Aпсолутна брзина зависи од угла притискаα, па је и при једноликом обртању брега

променљива. Тако брег врши једнолико обртање, то је преносно убрзање усмерено ка
средишту круга. Релативно убрзање пада у правац тангенте, а Кариолисово
одређујемо по раније утврђеном правилу, те је:
̅̅̅̅ × 𝜔2 = −𝑟𝜔2
𝑎𝑟 = 𝑎𝑟 × 𝑡; 𝑎𝑝 = −𝑂𝑁
𝑡 𝑛 𝑘
𝑎
⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗
𝑐𝑜𝑟 = 2[𝜔 𝑣𝑟 ] = 2 | 0
⃗ , ⃗⃗⃗ 0 𝜔| = 2𝜔𝑣𝑟 × 𝑛⃗
𝑣𝑟 0 0
(𝜔ꓕ𝑣𝑟 )
Дијаграм убрзања је приказан на (слици 20). Скоковите промене убрзања изазивају

мање или веће ударе при раду, при чему се јављају јаке осцилације механизма, услед
чега се смањује и виек трајања механизма. Најчешће коришћени закони кретања
полуге су:
1. линеарно кретање полуге,
2. параболично кретање полуге,
3. хармонијско кретање полуге,
4. циклоидно кретање полуге,
5. кретање по закону четврте потенције,
6. кретање полуге по модификованом линеарном закону.
5. Брегасти механизми са константним убрзањем и

врсте кретања полуге
Иако су инерцијалне силе директно пропорционалне убрзању то је потребно да

максимално убрзање буде што је могуће мање. Од свих померања радног тела закон
параболичног кретања полуге даје најмање вредности убрзања[5].
5.1. Линеарно кретање полуге
За случај линеарног кретања полуге, кинематички дијаграм има облик као на слици
21. Из дијаграма на границама интервала кретања (дизање полуге) и за t=0 i t=T, види
се да се јавља тренутна промена брзине od 𝑣 = 0 до 𝑣 = 𝑣𝑚𝑎𝑥 , обратно при чему је
убрзање полуге теоретски бесконачно. Врсту кретања при ком у појединим тренуцима
убрзање постаје теоретски бесконачно називамо кретањем са јаким ударима.
Предност овог закона је у томе што је брзина кретања увек константна.
Слика 21: Линеарно кретање полуге – дијаграм [5]
5.2. Хармонијско кретање полуге
Овај закон подразумева кретање од којег је крива промене брзине синусоида, а крива
убрзања косинусоида што се види из слике 22. Код ове врсте кретања настају само 2
удара.
Слика 22: Хармонијско кретање полуге – дијаграм [5]
5.3. Циклоидно кретање
Предност овог закона је што нема појаве удара.
5.4. Кретање полуге по модификованом линеарном закону
Комбинација линеарног кретања полуге са параболичним хармонијским или

циклоидним кретањем на почетку и крају (као прелазне криве) користи се кад је у
одређеном подручју потребно остварити равномерно кретање полуге (𝑣 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡.),
односно да би се на почетку и крају избегли јаки удари[5] .
6. Конструисање профила брега
Када је одређен закон кретања радног тела, тад се на основу тог закона може добити
контура брегасте плоче, примењујући методу обртања у супротном смеру, а та се
метода састоји у томе да је брегаста плоча непомична, а да се остали део механизма
обрће око осе обртања брегасте плоче у смеру супротном од оног у коме се окреће
плоча, јер на тај начин не нарушава се принцип релативног кретања. Да би
конструисали профил брега потребно је поред смера кретања знати да ли постоји
ексцентричност и колика је, да ли је механизам са шиљком, колики је минимални
пречник на круг плоче и да ли постоји точкић између радног и погонског дијела и
колико је пречник точкића[5].
7. Прорачун ексцентричног механизма
Код ексцентра обртна тачка О није у цредишту круга брегасте осовине већ је на
̅̅̅̅ = 𝑒 од ње, приказано сликом 23.
растојању 𝑂𝐶
Слика 23. Ексцентрични механизам [5]
̅̅̅̅ =
Полуга P се креће обртањем диска. Додирна тачка N одређена је координатом 𝑂𝐶
𝑦, те је закон кретања [5]:
𝑦 = 𝑒 cos 𝜑 + √𝑅 2 − 𝑒 2 sin2 𝜑
За 𝜑 = 0 добије се почетни положај: 𝑦0 = 𝑒 + 𝑅 = 𝑦𝑚𝑎𝑥
𝜋
За 𝜑 = добија се 𝑦 = √𝑅 2 − 𝑒 2
2
За 𝜑 = 𝜋 добије се eкстремни положај: 𝑦0 = −𝑒 + 𝑅 = 𝑦𝑚𝑖𝑛 , те се шиљак (N) креће

између ове две екстремне вредности избачаја.
Понекад се уместо полуге P стави клизач К који је зглобно везан за кружну плочу P
којa је повезана са ексцентром. Ако је дужина полуге AK = l , полупречник плоче R и
е = OC онда је закон клизача [5]:
𝑦 = 𝑒 cos 𝜑 + √(𝑙 + 𝑅)2 − 𝑒 2 sin2 𝜑
А ход клизача је разлика [5]:
𝑠 = 𝑦𝑚𝑎𝑥 − 𝑦𝑚𝑖𝑛 = 𝑒 + (𝑙 + 𝑅) − 𝑒 + (𝑙 + 𝑅) = 2𝑒
8. Закључак
На основу напред наведеног може се закључити да су брегасти механизми веома

заступљени код многих уређаја и машина који се данас користе у разним
индустријама. Највећу примену имају код мотора са унутрашњим сагоревањем за
отварање и затварење усисних и издувних вентила. Такође се примењују код машина
и уређаја за претварање кружног кретања у праволинијско али неједнолико у
зависности од облика површине која служи за подизање клизача. Због њихове
многобројне примене извршена је и разноврсна класификација и подела, како према
облику делова који га чине, тако и према кретању и начину убрзања његовог рада.
Једноставна израда и компактна конструкција, као и могућност израде сложенијих
склопова доводи до тога да је употреба и потражња за овим механизмима све већа.
Мана коју поседују јесте појава буке и вибрације при одређеним брзинама код неких
машина, појава трења при контакту делова и јачи удари при неким радовима. Поседују
ексцентрични механизам који је потребно прорачунати при његовој изради. Добра
страна јесте што се може израдити симулација његовог рада, како једноставног тако и
сложеног, преко рачунарских програма.
9. Литература
[1] https://www.scribd.com/doc/291541992/Bregasti-mehanizmi-i-njihova-primena-u-
masinstvu-doc, приступљено 08.06.2019.
[2] https://www.scribd.com/document/112211266/33-Proracun-bregastih-mehanizama,
приступљено 08.06.2019.
[3] https://www.scribd.com/document/132530694/Www2-Mehanicki-Elementi-Za-
Transformaciju-Kretanja-Predavanja-2008-1, приступљено 08.06.2019.
[4] https://www.scribd.com/doc/119825357/2-VRSTE-BREGASTIH-MEHANIZAMA,
[5] https://www.scribd.com/document/215507650/Seminarski-Rad-Mehanizmi,

Bregasti Mehanizmi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bregasti Mehanizmi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

Студијски програм: Машинско инжењерство

Смер: Машинске конструкције и механизацијa

Основне академске студије

Предмет: Механизми машина

Школска 2018./2019. год.

Студенти: Предметни наставник:

У семинарском раду извршен је опис, дате су карактеристике и поделе брегастих

Кључне речи: брег, полуга, трансформација, кретање, кинематика, конструкција

2. Брегасти механизми – опис и карактеристике .......................................................... 2

3. Подела брегастих механизама-класификација .......................................................... 4

3.1. Подела брегова ...................................................................................................... 4

3.2. Подела полуга ....................................................................................................... 7

3.3. Подела брегастих механизама према кретању ................................................... 9

3.4. Осе кретања ......................................................................................................... 11

3.5. Начин остваривања контакта између брега и полуге ...................................... 12

4. Кинематска анализа ................................................................................................... 13

5. Брегасти механизми са константним убрзањем и врсте кретања полуге ............. 16

5.1. Линеарно кретање полуге .................................................................................. 16

5.2. Хармонијско кретање полуге ............................................................................. 17

5.3. Циклоидно кретање ............................................................................................ 17

5.4. Кретање полуге по модификованом линеарном закону.................................. 17

6. Конструисање профила брега ................................................................................... 18

7. Прорачун ексцентричног механизма........................................................................ 18

Много година уназад људи су осмишљавали, правили и користили различите

Поред једноставних уређаја познат је и сложени механизам из Антикитере, који

Механизми су механички системи конструисани за претварање (трансформацију)

1. Анализа механизама, у којој се проучава структура, кинематика и динамика

Елементи механизама су чланови, зглобови и органи. Члан механизма физички је

Према врсти кинематичких парова које садржи механизми се дела на:

Слика 1: Врсте кинематичких парова које чине механизам [3]

Теорија механизама развијала се с развојем индустрије, а посебно машинства. Треба

2. Брегасти механизми – опис и карактеристике

Брегасти механизми спадају у групу трочланих механизама и састоје се од брегастог

Основна карактеристика рада брегастог механизма је у томе што се најчешће

Брегастим паром се реализују преносне функције клизањем криве К1 по кривој К2,

Слика 2: Врсте трансформација брегастим паром: a) транслације у транслацију; b)

Због своје специфичности и наведених кинематичких особина, у многим техничким

Између осталог позитивне особине брегастих механизама предтавља мали број

Да би брегасти механизам био што ефикаснији, неопходно је поред његове геометрије

То се остварује адекватном анализом и синтезом (анализа и синтеза брегастог

3. Подела брегастих механизама-класификација

1. према облику брега и полуге,

3.1. Подела брегова

Облици брегова (слика 2) који се најчешће налазе у саставу брегастих механизама су

Поред набројаних брегова, који се најчешће појављују у саставу брегастих

Слика 3: Врсте брегова: а) Плочасти; б) Клинасти; ц) Ваљкасти [4]

Слика 4: Плочасти брег [4]

Брег константне ширине (слика 5) је омеђен полугом са супротним точкићима или

Слика 5: Брег константне ширине [4]

Слика 6: Конјуговани брег [4]

Слика 7: Спирални брег [4]

3.2. Подела полуга

Полуге се могу поделити на оне:

Слика 8: Врсте полуга [1]

Полуга са шиљком као додирном површином (слика 8.а.), остварује контакт са

3.3. Подела брегастих механизама према кретању

Брегасти механизам са ротирајућим брегом и полугом са равном додирном

Слика 9: Транслаторно кретање брегастог механизма [4]

Слика 10: Ротационо кретање брегастог механизма [4]

Брегасти механизам са ротирајућим брегом и полугом са равном додирном

Слика 11: Ротационо кретање брегастог механизма [4]

Слика 12: Транслаторно кретање брегастог механизма [4]