Prvi test iz Merenja i upravljanja

1. Šta je merenje?

Merenje je određivanje brojne vrednosti fizičke (merene) veličine (Q) eksperimentalnim

putem, direktnim ili indirektnim upoređivanjem merene veličine sa utvrđenom jedinicom
mere (U). Osnovna zavisnost merenja je oblika: Q=q⋅U
gde je, pored pomenutih veličina, q-brojna (kvantitativna) vrednost merene veličine (odnos
merene veličine i merne jedinice). Merenje se izvodi sa ciljem: utvrđivanja dimenzija
proizvoda, njihovog upoređivanja sa zahtevima konstruktivne i druge dokumentacije i provere
pogodnosti tehnološkog postupka za postizanje zadatog nivoa kvaliteta proizvoda.

U odnosu na fazu proizvodnog procesa merenja mogu biti procesna, ako se primenjuju u
proizvodnom procesu, ili da budu u funkciji kontrole kvaliteta (ulazne, međufazne ili
završne), pre, u toku ili posle proizvodnog procesa. S obzirom na način korišćenja rezultata
merenja u proizvodnji, merenje može imati aktivnu ili pasivnu ulogu.

МЕРЕЊЕје скуп експерименталних поступака који имају за циљ одређивање једне

величине, или

МЕРЕЊЕје процес поређења вредности непознатевеличине са величином која је узета

за јединицу мере.

2. Šta je metrologija? Podela metrologije

Oblast nauke koja se bavi teorijskim i praktičnim pitanjima merenja naziva se metrologija (od
grčkog μετρον i λογια) ili nauka o merenju. U razvoju nauke i tehnike prisutna su dva
segmenta izučavanja metrologije: opšti-teorijski i primenjeni-tehnički. U tom smislu
metrologiju - nauku o merenju i razmatramo posebno kroz teoriju merenja i posebno kroz
tehniku merila (mernih sredstava) i tehniku merenja. Teorija merenja proučava osnovne i
opšte principe merenja, metode za postizanje potrebne tačnosti i mernog jedinstva, jedinice
mera i etalone. Osim toga, proučava metode statističke analize rezultata, teoriju greški
merenja, metode obrade rezultata merenja, osnovne strukture i opšte metrološke karakteristike
mernih sredstava, matematičke metode planiranja eksperimenata, karakteristike mernih
signala i signala smetnji, teoriju modela i teoriju efektivnosti i pouzdanosti mernih sredstava i
dr. Tehnika mernih sredstava proučava fizičke principe i osnovne konstrukcije mernih
sredstava a tehnika merenja se bavi metodama i postupcima za izvođenje merenja.
Metrologija je našla široku primenu u skoro svim oblastima savremene tehnike, kako u
razvoju, u laboratorijskim uslovima, u sklopu naučno-istraživačkih eksperimenata, tako i u
proizvodnji, u pogonskim uslovima, pri nadgledanju i kontroli tehnoloških parametara i u
okviru automatizacije proizvodnih procesa. Pored pojma merenje i kontrola u metrologiji se
koristi i niz drugih više ili manje karakterističnih pojmova, kao što su: nominalna, stvarna
(istinita) i izmerena vrednost merene veličine, greška merenja, kontrola i provera merne
instrumentacije itd.
Nominalna vrednost merene veličine je vrednost propisana konstruktivnom
dokumentacijom,vrednost koja predstavlja osnov za utvrđivanje odstupanja ε.
Stvarna (istinita) vrednost merene veličine (c) je vrednost dobijena merenjima, vrednost kod
koje su eliminisane greške merenja.
Izmerena vrednost merene veličine (a) je vrednost dobijena merenjima, po pravilu,
opterećena odgovarajućom greškom merenja.
Greška merenja (Zi) je algebarska razlika izmerene i stvarne vrednosti merene veličine:

Zi = |a - c| (mm) ili (μm).

Kontrola i provera merne instrumentacije ima za cilj utvrđivanje metroloških karakteristika
merila i pogodnosti njegove primene u eksploataciji. Prema zakonskim propisima ("Službeni
list SFRJ" br. 9/84) merila se podvrgavaju prvom, periodičnom (povremenom) i vanrednom
pregledu.

Шире посматрано то је област науке која се бави: методама мерења пре свега физичких
величина, реализацијом и одржавањем еталона физичких величина, развојем и израдом
мерних средстава, обрадом и анализом и змерених резултата.

Метрологију можемо поделити на:

1. Законску метрологију која се спроводи кроз законску регулативу-Област коју

регулише држава законима и прописима ,Законска метрологија обезбеђује: мерно
јединство у земљи, развој метрологије у складу са технолошкимразвојем земље,
повећање квалитета роба и услуга, заштиту потрошача у купопродајним односима и
контролисану заштиту човекове животне и радне средине.
2. Индустријску метрологију-Област која омогућује да се индустријски и други
производи израђују у складу са међународним и регионалним стандардима, Спроводи
се: Током развоја производа, Током процеса производње, Код праћења и контроле
технолошких параметара, При аутоматизацији производних процеса, Током поступка
техничке дијагностике идр.
Индустријскаметрологија → стандардизација (CE, TÜV, ..), гарантовање квалитета
(ISO).
Квалитетпроизвода представља скуп особина којим се остварује квалитет рада и
живљења → оцењивање квалитета је мерење карактеристика величина.
3. Научну метрологију-Област која обједињује: развојни и научно-истраживачки рад у
области метрологије и подразумева мерење највеће тачности и прецизност и у
метролошким лабораторијама.

3. Koje su osnovne merne jedinice SI sistema?

 4. Način pisanja mernih jedinica
 Oznake mernih jedinica pišu se iza numeričkih vrednosti za veličinu, ostavljajući
razmak između numeričke vrednosti i oznake merne jedinice, na primer 0,12 m.
 Nazivi mernih jedinica pišu se uvek malim slovima. Oznake mernih jedinica, po
pravilu, pišu se malim uspravnim slovima latinice, na primer, m, s, cd i slovom grčke
azbuke Q; ako je oznaka jedinice izvedena iz ličnog imena, prvo slovo piše se kao
veliko slovo, na primer, Pa, Hz, A, V, T i dr.
 Oznake mernih jedinica pišu se bez tačke na kraju, izuzev na kraju rečenice.
 Oznake mernih jedinica ne menjaju se u množini niti po padežima.
 Naziv predmetka SI i naziv merne jedinice pišu se zajedno, kao jedna reč, na primer,
miliamper.
 Oznaka predmetka SI i oznaka merne jedinice SI pišu se zajedno, na primer, kPa, daN,
ms.
 Proizvod dve merne jedinice obeležava se tačkom kao simbolom množenja. Tačka se
može izostaviti kad je oznaka merne jedinice takva da ne može nastati zabuna. Ako se
merna jedinica obrazuje međusobnim deljenjem dveju mernih jedinica, kao simbol
deljenja može se upotrebiti horizontalna crta ili kosa crta ali samo jedanput, ili
izložilac s negativnim znakom.

5. Greške merenja – klasifikacija

Greška merenja (Zi) je algebarska razlika izmerene i stvarne vrednosti merene veličine:

Zi = |a - c| (mm) ili (μm).