Грешка мерења (апсолутна) представља разлику резултата мерења и праве вредности

мерене величине.

Релативна грешка мерења једнака је количнику грешке мерења и праве вредности мерене
величине.

Случајна грешка представља разлику између резултата мерења и средње вредности која
би се добила из бесконачног броја мерења исте мерне величине, обављених у условима
поновљивости.

Систематска грешка представља разлику између средње вредности која би се добила из

бесконачног броја мерења исте мерене величине, обављених у условима поновљивости и
праве вредности мерене величине.

Парцијална грешка је део грешке посредно мерене величине, која потиче од грешке
учињене при мерењу једне од компонената те величине која се непосредно мери.

Границе дозвољене грешке (највеће дозвољене грешке) су екстремне вредности грешке

дозвољене одредбама, прописима и сличним документима за одређено мерење (мерило).

Класа тачности је класа мерила која задовољавају одређене метролошке захтеве да се

грешке одрже у одређеним границама.

Стабилност мерила представља способност мерила да очува константним своја

метролошка својства током времена.

Директна метода мерења је метода мерења којом се вредност мерене величине добија
директно, а не мерењем других величина функционално везаних за њу и одговарајућим
прерачунавањем добијених резултата мерења.

Метода директног поређења представља методу мерења где се мерена величина

непосредно пореди са истом величином познате вредности.

Индиректна метода мерења је метода мерења којом се вредност мерене величине добија
из измерених вредности других величина функционално везаних за њу.

Основна метода мерења је метода мерења којом се вредност мерене величине добија из
измерених вредности основних величина које улазе у дефиницију мерене величине.
Често се назива и апсолутна метода мерења.

Метода поређења или компаративна метода заснована је на поређењу вредности мерене

величине са познатом вредношћу исте величине (или са познатом вредношћу неке друге
величине или више њих) која је у функционалној зависности са мереном величином.

Нулта метода мерења је метода мерења где се разлика мерене величине и променљиве
познате исте величине доводи на нулу.

Диференцијална метода или метода разлике је метода мерења где се мери разлика између
мерене величине и исте величине познате вредности врло блиске вредности мерене
величине.

Метода замене представља методу мерења где се мерена величина замењује истом
величином познате вредности, одабраном тако да обе вредности на показаном уређају
мерила изазивају исто дејство.
Под еталоном се подразумевају материјализована мера, мерило или мерни систем
намењени да дефинишу, остваре, чувају или репродукују јединицу или једну или више
вредности једне величине , како би се поређењем могли пренети на еталоне нижег реда
или на мерила.

Међународни еталон је еталон признат међународним споразумом да на међународном

нивоу служи као основа за приписивање вредности одређене величине другим
еталонима.

Национални еталон је еталон признат националном одлуком да служи у држави као

основа за приписивање вредности одређене величине другим еталонима.

Примарни еталон је еталон који је означен или широко признат да има највише
метролошке квалитете и чија је вредност прихваћена без упућивања на друге еталоне
исте величине.

Секундарни еталон је еталон чија је вредност приписана поређењем са примарним

еталонима исте величине, а користе се за преглед радних еталона.

Радни еталон је еталон чије је метролошко својство утврђено поређењем са секундарним

еталоном исте величине и редовно се користи за еталонирање или контролу
материјализованих мера, других мерила или референтних материјала.

Мерило је техничко средство намењено за мерење, само или у склопу с другом опремом
(материјализована мера, мерни претварач, мерни инструмент, мерни ланац, мерни
систем, мерна постројења, итд.).

Под рефернтним материјалом се подразумева узорак материјала или супстанције чије су

једна или више вредности својстава довољно хомогене и добро установљене да се могу
користити за преглед мерне опреме, оцену мерних метода или за приписивање вредности
материјалима.

Нормативом времена прегледа мерне опреме се прописује планско технолошко време за

извршење свих активности везаних за еталонирање и преглед мерне опреме на употреби
у области одбране.

Нормативом времена прегледа мерне опреме утврђују се јединице нормирања и

технолошко време прегледа за сваку јединицу нормирања односно групу мерила.

Норматив времена прегледа мерне опреме се израђује у облику табела по областима

мерења, врстама и групама мерила и садржи: класификациони број групе мерила, време
прегледа у сатима и године периода прегледа за групу мерила.

Норматив времена прегледа мерне опреме се израђује у облику табела по областима

мерења, врстама и групама мерила и садржи: класификациони број групе мерила и рок
верификације за врсту мерила.

Време прегледа мерне опреме је одређено за појединачно мерило-еталон, а представља

планско време прегледа свих мерила-еталона односно елемент гарнитуре која чини једну
групу и изражава се у сатима.

Класификацијом мерне опреме су одређени јединствен класификациони број и назив за

појединачно мерило или еталон односно за групу мерила која представља
класификациону јединицу.
Класификационим бројем, који се састоји од шест цифара, једнозначно је одређена
припадност сваког мерила или еталона одређеној области мерења – физичкој величини,
врсти мерила у оквиру области мерења и групи мерила у оквиру врсте.

Класификација мерне опреме омогућује једнозначну идентификацију, устројавање и

вођење једнообразне евиденције мерне опреме и увођење аутоматизованог
информационог система и примену рачунара у процесима и активностима метролошке
делатности.

Група мерила према Класификацији, представља јединицу нормирања што значи да је

чине сва мерила једне врсте која се могу еталонирати са истом опремом, по истој
методологији и по истом нормативу времена прегледа.

Мерна опрема која се користи за преглед мора бити прегледана и имати мерну
несигурност са којом је еталонирана најмање три пута мању од границе дозвољених
грешака за проверавану метролошку карактеристику.

Следивост је особина резултата мерења или вредности еталона помоћу које може да се
доведе у везу са назначеним референцама, обично са националним или међународним
еталонима, преко непрекидног ланца поређења од којих свако има назначену
несигурност.

Ланац следивости представља непрекидни ланац поређења а приказује редослед и

тачности поступка преношења мерне јединице одређене физичке величине.