PSIHOMETRIJA

MERENJE U PSIHOLOGIJI
Psihometrija je nauka o metodama i postupcima psihickog merenja
Merenje je postupak kojim se mereni objekat poredi sa standardom ili dodavanje numerala
merenom objektu
Prvi zakon merenja: Mereni sistem mora da bude asimetrian(a od b mora da bude ili vece ili
manje ili jednako ne moze dva) i tranzitivan(ako je a>b & b>c onda je i a>c) / za svaki objekat
mora da moe da se ustanovi da li je od bilo kog drugog vei, manji ili jednak
Drugi zakon merenja: Aditivnost i jednake merne jedinice / za svake dve vrednosti moe da se
ustanovi za koliko jedinica je jedna vea od druge
Aditivnost: ako se nekoj (poetnoj) vrednosti doda neka druga vrednost koja je vea od nula,
rezultat je vrednost koja je vea od te poetne vrednosti i obrnuto
Kombinovano merenje: Opti naziv za postupke merenja gde se analiziraju zbirni efekti nekih
nezavisnih varijabli na neku zavisnu i to tako da mere tih efekata budu na intervalnom nivou
merenja.
Jednostruko uravnotezenje imamo kada nezavisne varijable nisu u interakciji. Odgovaranje na
jednu stavku ne utie na nacin odgovaranja na drugu
Dvostruko uravnotezenje je onda kada vrednost zavisne varijable raste zajedno sa porastom
vrednosti nezavisnih.

IZVORI INDIVIDUALNIH RAZLIKA

Predmet merenja je psiholoska crta koju zelimo da izmerimo
Slucajna greska predstavlja razliku u rezultatima koja ne potice od merene osobine I ona je
nesistematska, manifestuju se kao razliciti rezultati ponovljenih merenja istog objekta zbir
slucajnih gresaka velikog broja merenja je 0 tako da je nacin odklanjanja ove greske ponavljanje
merenja vise puta.
Sistemska greska je razlika u rezultatima koja ne potice od merene osobine ali jeste sistematska
odnosno u slicnoj meri menja rezultate svih ispitanika. Ona se ne moze neutralisati ponavljanjem
Latentne varijable su psihicke osobine koje ne mozemo da opazimo direktno ali koje zelimo da
izmerimo. One uticu na manifestne.
Manifestne varijable su ponasanja koja mozemo da izmerimo. One su zapravo manifestacije
latentnih varijabli.
Emergentne varijable jeste skupni naziv za karakteristike koje ne postoje same za sebe ali ih mi
koristimo iz praktinih razloga (socioekonomski status). One su kombinacija razlicitih
manifestnih varijabli.
Indikatori su manifestne varijable preko kojih spoznajemo latentne. Indikatori istih latentnih
varijabli moraju da koleriraju jer imaju zajednicki uzrok dok indikatori istih emergentnih ne
moraju jer su one samo prividne i tehnicki ne postoje.

PSIHOLOSKI TEST
Psiholoski test je psiholoski merni intstrument kojim se objektivno prikupljanju potaci o
ponasanju ljudi. Standardizovani postupak za izazivanje odredjenog ponasanja pomocu drazi na
osnovu kojeg se ispitanici porede po osobini koja je predmet merenja. On mora da se zadaje,
tumaci i ocenjuje po istom kriterijumu za sve (mora da bude objektivan). To obicno nije tako pa
se merna svojstva moraju proveravati za svaku grupu posebno. Test se sastoji od drazi(stimulusa)
(s) na koje ispitanici reaguju razlicitim ponasanjem (r) a na osnovu tog ponasanja se zakljucuju
osobine (o). Stavka je osnovni element testa, to je stimulus na koji ispitanici reaguju. Vazi
pravilo jedna stavka-jedan odgovor. Test mora da ima uputsvo koje administrator testa cita takvo
kakvo je. Na pocetku mora postojati nekoliko jednostavnih zadataka koje sluze kao vezba koje
administrator takodje prolazi sa ispitanicima.
Testlet je grupa stavki koja nema status podtesta ali moze odvojeno da se boduje
Tautologije su grupe stavki koje predstavljaju razlicite formulacije iste stvari.
Subskala je grupa ajtema odnosno stavki koje mere istu stvar
Baterije testova su odvojeni testovi koje psiholog kombinuje za potrebe svog testa
Testovima moze da se meri inteligencija, spretnost, znanje, bazicne osobine licnosti...

VRSTE TESTOVA I KONSTRUKCIJA

testovi sposobnosti(kognitivni) i testovi licnosti(konativni) Testovi sposobnosti su Testovi

inteligencije, Specijalnih sposobnosti, Panje, Senzomotorni, Percepcije, Podobnosti,
Postignua, Neuropsiholoki. Testovi licnosti su testovi crta licnosti, motivacije, stavova,
tipicnih ponasanja, shvatanja, pogleda na svet, interesovanja.
verbalni i neverbali Verbalni su sastavljeni recima dok su neverbalni simbolima,
graficima...
stampani testove i testovi izvodjenja
strukturalni i nestrukturalni testovi. Strukturalni su jasni i formulisani dok su
nestrukturalni manje jasni i postoji sloboda u odgovorima.
otvoreni i zatvoreni. Sa ponudjenim odgovorima (zatvoreni) ili na dopunjavanje
(otvoreni)
Grupni i individualni. Grupni su oni gde ispitivac zada testove vecem broju ispitanika
istovremeno. Individualni su oni gde ispitivac radi sa jednim ispitanikom u jednom
trenutku.
klinicki i neklinicki. Klinicki su namenjeni u dijagnosticke svrhe dok su neklinicki
namenjeni merenju individualnih razlika.
Testovi brzine i testovi snage.kod testova brzine ograniceno je vreme. Kod testova snage
vreme nije ograniceno ali su dovoljno teski da ne mogu svi da ih rese.
Adaptivni i klasicni. Kod klasicnih testova svim ispitanicima se daju sve iste stavke. Kod
adaptivnih svaka sledeca stavka zavisi od odgovora na predhodnu.

Pravljenje testa: PREDMET MERENJA- INDIKATORI- STAVKE

Nakon sto napravimo popis indikatora prave se stavke. Za svaki indikator treba da postoji par po
jedna stavka koja treba da ga izazove.
Verbalni izvetaj je verbalno ponaanje ispitanika kada je izlozen stimulusu. Verbalni izvetaj
ispitanika o nekom ponaanju nije isto sto i samo ponasanje. Kada govorimo o verbalnom
izvestaju o njemu kazemo isptianik izjavljuje
Prva paradigma psiholoskog merenja: . Ispitanik ima zadatak koji treba da rei ili neki
problem, na koji on daje odgovor, a onda ispitiva procenjuje da li je taj odgovor taan odnosno
koliko je ispitanik bio uspean. Onda u dalju obradu ulazi ta procena uspenosti ispitanika (to da
li je odgovor ispitanika na zadatak taan ili nije). (test znanja)
Druga paradigma psiholoskog merenja: procena, samoporecena ponasanja ili direktno
belezenje ponasanja bez ikakvog ocenjivanja. U ovoj varijanti u dalju obradu ulazi direktno
odgovor ispitanika bez toga da ispitivac ocenjuje uspesnost. (test licnosti)

FAZE KONSTRUKCIJE TESTA

1) Logistika priprema i planiranje
2) Popis i definisanje predmeta merenja moe biti na osnovu neke teorije ili na osnovu neke
praktine generalizacije ili kombinovano
3) Ralanjivanje varijable na indikatore
4) Odreivanje vrste testa i formata stavki koji e se koristiti
5) Sastavljanje stavki- stavke treba da su sadrzinski saglasne sa definicijom konstrukta, treba
imati u ponudjenim odgovorima mogucnost odsustva date stavke, treba izbegavati socijalno
pozeljne odgovore, treba ih izdeliti prema indikatorima
6) pisanje uputstva, primera i vebe
7) Pilot testiranje i korekcije radi se na manjem uzorku i slui da se proveri kako instrument
funkcionie i identifikuju eventualne krupne greke, propusti i nepravilnosti u funkcionisanju
testa
8) Primena na uzorku za konstrukciju test se zadaje uzorku koji treba da bude to
reprezentativniji za populaciji za koju e test biti namenjen.
9) Ajtem analiza izraunavaju se psihometrijske karakteristike stavki, subskala, skala, a kada je
mogue i testa u celini. Ovaj korak daje informacije o tome kakve su psihometrijske
karakteristike mera koje test daje na uzorku iz populaciji za koju je namenjen.
10) Konani izbor stavki pravljenje konane verzije testa na osnovu rezultata prethodnog
koraka, izbacuju se stavke koje
11) Primena konane verzije testa na normativnom uzorku konana verzija testa se zadaje
novom uzorku koji takoe treba da bude reprezentativan za populaciju. Ovaj korak se esto
uproava tako to se test ne zadaje ponovo, ve se samo podaci sa uzorka za konstrukciju
analiziraju bez stavki koje su odbaene.
12) Raunanje psihometrijskih svojstava konane verzije testa.
13) Izrada normi odnosno postupka za interpretaciju individualnih rezultata
14) Pisanje prirunika za test uz svaki test koji je u prometu obavezno mora da postoji i
prirunik za test koji treba da sadri podatke o testu, ko je autor, ta test meri, kako meri, kojim
populacijama je namenjen, podatke o psihometrijskim svojstvima testa na uzorcima iz svake od
populacija kojima je namenjen, kako se test zadaje, kako se ocenjuje, postupak i podatke

potrebne za interpretaciju individualnih rezultata, kao i druge pratee materijale potrebne da bi

korisnik (kupac testa) mogao samostalno da ga primenjuje.
15) Revizije testa kako se psihometrijska svojstva testa na nekoj populaciji mogu vremenom
promeniti iz raznih razloga, potrebno je periodino raditi ponovna ispitivanja psihometrijskih
svojstava testa na uzorcima iz populacija kojima je test namenjen i u skladu s tim aurirati
podatke u priruniku. Takoe, ukoliko se dogodi da neke od stavki ili delovi testa vie ne
funkcioniu dobro treba ih promeniti.
Format ocenjivanja stavki predstavlja nacin na koji se ocenjuju stavke ispitanika, odnosno
nacin na koji se od odgovora ispitanika formiraju vrednosti koje ce ici na dalju obradu.
Binarni- stavka moze da da dve razlicite vrednosti (tacno, netacno). Prisilni izbor- bira izmedju
dve alternative koje nisu ni tacne ni netacne pa ona koja mu vise odgovara. Alternativni izbor- od
dva ponudjena odgovora jedan je tacan
Ordinalni- stavka moze da da vise razlicitih vrednosti koje mogu da se organizuju u rastuci niz.
Format prezentovanja stavke predstavlja nacin na koji se stavka izlaze- na papiru, preko
kompjutera....
VRSTE SKALA
Binarne- da/ne pitanja, prisilni izbor, alternativi izbor
Pitanja sa visestrukim izborima se sastoje od stabla i alternativa. Stablo cini pitanje ili tekst koji
daje informacije na osnovu kojih ispitanik treba da se opredeli za jednu od alternativa.Alternative
su ponudjeni odgovori.
Stavke sa uredjenim kategorijama se sastoje od stavla i alternativa ali su ovde alternative
uredjene po nekom kriterijumu (u rastuci ili opadajuci niz).
Stavke sa konsitruisanim odgovorima se karakterisu time sto odgovori nisu dati vec ispitanik
treba da ih smisli.
Mana zatvorenih testova je ta sto se retko hvataju neuobicajene aktivnosti
Mana otvorenih je ta sto se tesko kompjuterski obradjuju.
Teorije testova:
Klasicna testna teorija: ukupna varijansa odgovora na tes, tj na svaku pojedinacnu stavku moze
se zazloziti na varijansu pravog skora i varijansu greske (ne potice od merne osobine). Varijansa
ukupnog skora je zbir.
Model paralelnih indikatora: indikatori istog predmeta merenja imaju sve jednake prave skorove
i skorove greske tj varijanse pravog skora i varijanse greske su jednake kod svih indikatora iz
cega sledi da su im svima ukupne varijanse jednake. Predpostavlja se da greske merenja kod
razlicitih indikatora nisu korelirane
Model ekvivalentnih indikatora: varijanse pravih skorova svih indikatora su jednake ali varijanse
greske mogu da se razlikuju od indikatora do indikatora iz cega sledi da mogu da ukupne
varijanse mogu da se razlikuju ali da su za te razlike odgovorne iskljucivo razlike varijanse
greske, greske nisu korelirane.
Model kongenerickih indikatora: i varijanse pravih skorova i varijanse greske mogu da se
razlikuju od indikatora do indikatora iz cega sledi da ukupne varijanse mogu da se ralikuju,
greske merenja jesu u korelaciji.
Model faktorski slozenih indikatora: predpostavlja da stavke mogu imati vise od jednog
predmeta merenja pa tako na odgovre na istu stavku moze uticati dva ili vise crta. Model
dozivljava da na odgovore na istu stavku utice vise latentnih varijabli ali je neupotrebljiv ako na
odgovre na sve stavke utice ista kombinacija latentnih varijabli.