PSIHOLOGIJA, 2007, Vol. 40 (2), 293-308 UDC 159.95.072-053.

2



RAVENOVE PROGRESIVNE MATRICE U BOJI
OSNOVNA MERNA SVOJSTVA I NORME
1



Stanislav Fajgelj
2

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Novi Sad

Gustav Bala i Tatjana Tubi
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Novi Sad



Osnovna merna svojstva i norme Ravenovih progresivnih matrica u boji
utvrena su na uzorku od 2.334 dece iz Vojvodine uzrasta od 4 do 11 godina.
Merna svojstva su ocenjena po klasinoj testnoj teoriji (KTT) i po teoriji aj-
temskog odgovora (TAO). Provera dimenzionalnosti ukazala je da test sutin-
ski ima jedan glavni predmet merenja. Ocenjena je preciznost normi u statisti-
kom i psihometrijskom smislu. Ustanovljeno je da ne postoji statistiki zna-
ajna razlika u reavanju testovnih zadataka izmeu deaka i devojica, ni na
jednom uzrastu, niti postoji znaajna interakcija pola i uzrasta. Pouzdanost te-
sta je na uzrasnim grupama od 6 do 11 godina bila iznad 0,85, na uzrastu od 5
godina 0,75, a na najmlaem uzrastu svega 0,59. Na starijim uzrastima test u
celini je postao prelagan zbog Flynnovog efekta. Iz tog razloga se moe zaklju-
iti da je njegova upotreba na uzrastu od 11 godina, pa i 10, pod znakom pita-
nja. Preporuuje se da se na tim uzrastima koriste standardne Ravenove mat-
rice.

Kljune rei: inteligencija, Ravenove progresivne matrice u boji, norme,
predkolska deca, deca mlaeg osnovnokolskog uzrasta




1
Rad je deo naunoistraivakih projekata Antropoloki status i fizika aktivnost stanovnitva
Vojvodine, koga sufinansira Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj, te Integralni
razvoj, fizika aktivnost i aberantno ponaanje predkolske dece, koga sufinansira Ministarstvo
nauke i zatite ivotne sredine, a realizuje ih Fakultet sporta i fizikog vaspitanja u Novom Sadu.
2
Adresa autora: stanef@eunet.yu
Stanislav Fajgelj, Gustav Bala i Tatjana Tubi

294

UVOD


Ravenove progresivne matrice u boji (PMB) su jedan od standardnih neverbal-
nih testova g-faktora ili fluidne inteligencije. Raven ih je konstruisao 1947. godine
kao alternativu standardnim progresivnim matricama (SPM) i namenio ih deci od 5
do 11 godina (Cotton i sar., 2005). Prema preporukama Centra za primenjenu psiho-
logiju u Beogradu, koji vri distribuciju ovog testa, Ravenove progresivne matrice u
boji (PMB) se koriste za individualno ili grupno ispitivanje inteligencije dece ovog
uzrasta u trajanju od oko 60 minuta.
Ispitivanjem metrijskih karakteristika Ravenovih progresivnih matrica u boji u
naoj sredini, utvreno je da test pokazuje relativno nisku test-retest relijabilnost za
najmlai uzrast na kom se primenjuje, 0,60, a zadovoljavajuu pri ispitivanju dece
od 9,5 godina, oko 0,80 (Kvaev, 1989). O slinim rezultatima svedoe i Ravenova
ispitivanja dece (Raven, 1956), kao i rezultati brojnih merenja inteligencije prime-
nom Ravenovih progresivnih matrica u boji u inostranstvu. U prognostikom smislu,
progresivne matrice imaju nisku povezanost sa kolskim uspehom (Jerkovi i Tubi,
1998). to se povezanosti ovog testa sa drugim testovima iste namene tie, koefici-
jenti korelacije izmeu rezultata istih ispitanika dobijenih primenom Ravenovih
progresivnih matrica u boji i Bine-Simonove skale ili Vekslerovog testa variraju
izmeu 0,54 i 0,88, zavisno od uzrasta i veliine uzorka ispitanika.
PMB se sastoji iz tri serije od po 12 ajtema: A, AB i B. U okviru svake serije
ajtemi su priblino poreani po teini, i to tako da idu od lakih ka teim zadacima.
Isto je i kod serija serija B je najtea. PMB su, kao i veina drugih testova sposo-
bnosti, podlone Flynnovom efektu (Neisser i sar., 1996, Neisser, 1997). Nije nam
dostupan detaljniji pregled klizanja skorova na PMB, ali znamo da je generalno
utvren porast od oko 3 IQ poena za deceniju. Povrh toga, neka istraivanja (Cotton
i sar., 2005) su pokazala da je klizanje moda najvee upravo kod testova sa mat-
rinim rezonovanjem. Bez obzira to ne znamo uzroke Flynnovog efekta, psiholog u
praksi treba da ima na umu da norme testova kao to je PMB zastarevaju barem sva-
kih 10 godina.
Imajui u vidu da su Ravenove progresivne matrice u boji jedan od najee
primenjivanih testova za ispitivanje inteligencije dece predkolskog i mlaeg osnov-
nokolskog uzrasta kod nas, a i ire, osnovni cilj ovog rada je odreivanje osnovnih
mernih svojstava ovog testa, odnosno izrada osnovnih uzrasnih normi za PMB, na
dovoljno velikom uzorku da bismo ih mogli generalizovati na celu republiku.


Ravenove progresivne matrice u boji osnovna merna svojstva i norme


295
METOD



Uzorak ispitanika

Uzorkom ispitanika je obuhvaeno 2.334 dece (1.252 deaka i 1.082 devoji-
ce), uzrasta od 4 do 11 godina, koja su pohaala predkolske ustanove i osnovne
kole (prva etiri razreda) u Novom Sadu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Bakoj
Palanci i Zrenjaninu. U okviru spomenutog projekta vrena su brojna merenja na
maloj deci, od psiholokih, preko motorikih, do antropometrijskih, a upitnike su
popunjavali i roditelji. Zbog toga su institucije koje su odabrane u uzorak morale u
svom objektu imati salu za fiziko vebanje, a bilo je vrlo vano i da njihovo ruko-
vodstvo i osoblje budu spremni za saradnju. U okviru svake predkolske ili kolske
institucije u uzorak su ula sva deca koja su na dan testiranja bila prisutna. Na osno-
vu analize antropolokih karakteristika i sposobnosti ispitane dece, iji se rezultati
ovde ne spominjuju, jer nisu relevantni za ovaj rad, moe se konstatovati da su deca
bila bioloki i mentalno zdrava, bez telesnih nedostataka, slinog socio-ekonomskog
statusa, a nacionalna struktura nije analizirana. Ako bismo ocenjivali reprezentativ-
nost uzorka u odnosu na populaciju dece Vojvodine i na populaciju dece Srbije, mo-
rali bismo uzeti u obzir nain biranja predkolskih ustanova i kola. Biranje je bilo
prigodno, to znai da su u uzorak ule bolje opremljene kole iz gradskih sredina.
Drugim reima, izvori ugroavanja reprezentativnosti su socijalne prirode, u onoj
meri u kojoj postoji korelacija izmeu teritorijalne i socijalne stratifikacije u Vojvo-
dini, a slino se moe rei i za pitanje da li su vojvoanski uzorci reprezentativni za
Srbiju. Osim toga, dodatne analize pokazale su da nije postojala statistiki znaajna
korelacija izmeu socio-ekonomskog statusa roditelja i postignutih rezultata dece u
testu Progresivne matrice u boji. Meutim, poto na reprezentativnost uzorka utie
kako nain biranja, tako i veliina, smatramo da reprezentativnost ovog uzorka nije
ugroena, ni u odnosu na Vojvodinu, ni u odnosu na Srbiju, u toj meri da bi norme
bile neprikladne. Ipak, potencijalni korisnici prikazanih normi treba da imaju u vidu
nain formiranja uzorka u ovom istraivanju.


Postupak

Testiranja su izvrena grupno, pod nadzorom psihologa, tokom aprila i maja
2006. godine u prostorijama navedenih ustanova. Uputstvom za test je vreme zada-
vanja ogranieno na maksimalno 60 minuta, ali su sva deca iz naeg uzorka zavrila
ispod tog vremena, obino za 20 do 45 minuta, zavisno od uzrasnih i nekih individu-
alnih svojstava ispitanika. S obzirom da kod nas nismo nali odgovarajui, legalan
Stanislav Fajgelj, Gustav Bala i Tatjana Tubi

296
test inteligencije za decu mlau od pet godina, a deca mlaih uzrasta su nam bila
potrebna zbog namene projekta, odluili smo se da i kod njih primenimo Progresiv-
ne matrice u boji. Poto kod nas nema rezultata o mogunosti primene ovog testa na
petogodinjacima, a jo manje na mlaima, u ovom radu emo prezentirati iskustva
sa primenom PMB na maloj deci. Kao prvo, na najmlaim uzrastima je test morao
biti administriran individualno jer je deci bila potrebna pomo ispitivaa pri upisiva-
nju odgovora na ajteme.


Obrada podataka

Za ajtem analizu testa korieno je vie tehnika (radi poreenja), a prikazani
rezultati potiu iz procedure Reliability iz SPSS-a, bazirane na klasinoj testnoj
teoriji. Za deskriptivnu statistiku posluila je procedura Frequencies, a za testira-
nje razlika izmeu polnih i uzrasnih grupa procedura univarijatne analize varijanse
Unianova, iz istog programa. Primenjen je standardan repertoar transformacija
varijabli iz SPSS-a za izraunavanje standardnih greki i formiranje intervala pove-
renja, a grafikoni su iscrtani pomou grafikih procedura. Proveru jednodimenzio-
nalnosti testa sproveli smo pomou dve implementacije eksplorativne faktorske ana-
lize: iz programa Lisrel i programa Testfact.


REZULTATI

U Tabeli 1. su prikazani neki osnovni pokazatelji ukupnog skora PMB. Osim
momenata distribucije, date su i veliine uzrasnih grupa, kao i pouzdanost (koefici-
jent ).

Tabela 1. Aritmetike sredine (M), standardne devijacije () i pouzdanost () ukupnog rezultata
Uzrast M
4 N=116 14,88 3,61 0,594
5 N=341 18,28 4,58 0,753
6 N=512 20,79 5,75 0,849
7 N=421 24,38 5,79 0,862
8 N=229 27,33 5,53 0,853
9 N=249 27,94 5,89 0,875
10 N=250 29,30 5,41 0,861
11 N=216 31,27 4,52 0,864
Ukupno N=2334 24,06 7,11 0,908

Ravenove progresivne matrice u boji osnovna merna svojstva i norme


297
Merna svojstva

Prva posledica Flynnovog efekta se ogleda u tome to je test PMB postao ge-
neralno prelagan za dananju decu. Asimetrija ukupnog skora na celom uzorku izno-
si 0,197, a spljotenost 0,936, to su dva i vie puta vee vrednosti od odgovaraju-
ih standardnih greki. Pri tome treba imati u vidu da je u uzorku bilo stotinjak et-
vorogodinjaka (a nekoliko dece je imalo manje od etiri godine). Asimetrinost
ukupnog skora na starijim uzrastima je bila jo znatno izraenija. Ispostavilo se da
ozbiljne tekoe za ajtem analizu predstavlja to to je maksimalan skor (36) imalo
1,7% ispitanika i to nekoliko prvih ajtema u serijama A i AB imaju p-vrednosti iz-
nad 0,90.
Znatno sniena varijabilnost kod izvesnog broja ajtema komplikovala je osno-
vnu proveru koju je valjalo sprovesti da bi se utvrdilo da li postoje uslovi za primenu
dva osnovna modela koja smo koristili u odreivanju mernih svojstava klasine
testne teorije (KTT) i teorije ajtemskog odgovora (TAO), (Fajgelj, 2005). Radi se o
proveri jednodimenzionalnosti testa jer je pretpostavka jednodimenzionalnosti, do-
due na razliit nain, ukljuena kako u KTT, tako i u TAO. Studije su ukazale da
to skup indikatora vie odstupa od tau-ekvivalentnosti, to je alfa koeficijent slabija
procena pouzdanosti, obino u smeru podcenjivanja, a jednodimenzionalnost je jed-
na od nunih pretpostavki koju mora zadovoljiti skup ajtema da bi bio tau-
ekvivalentan. S druge strane, primena nekog od standardnih TAO modela za ocenu
parametara ajtema direktno poiva na pretpostavci jednodimenzionalnosti.
Za odreivanje jednodimenzionalnosti testa za sada nema jedinstvenog postup-
ka. Ono to se do sada zna moe se svesti na dve injenice: a) odreivanje (jed-
no)dimenzionalnosti nije jednostavno i b) jednodimenzionalnost nije sve ili nita
nego je pitanje stepena (Fajgelj, 2005; Knebl, Janii i Fajgelj, 2005). S obzirom na
cilj ovog rada, nismo se uputali u postavljanje nekog odreenog faktorskog modela
PMB, koji bi bio testiran nekom tehnikom konfirmativne faktorske analize (u koju
ubrajamo i tzv. bifaktorsku faktorsku analizu u programu Testfact). U jednom kasni-
jem radu emo prikazati detaljnu analizu dimenzionalnosti PMB. U ovom radu, o
dimenzionalnosti PMB emo zakljuivati iz klasinih faktorsko-analitikih pokaza-
telja: duine faktora i faktorskih interkorelacija. Prvo je obavljena faktorska analiza
maksimalne verodostojnosti u okviru preprocesora za Lisrel (Prelis), koja je na uku-
pnoj matrici podataka dala tri faktora.
3
Nakon promax rotacije, prvi i drugi faktor su
bili u korelaciji 0,5, a prvi i trei faktor 0,2. Prvi faktor je objanjavao 51% varijanse
- relativno, drugi 31%, a trei 17%. Istina je da ovo faktorsko reenje ne podrava
dovoljno snano ideju jednodimenzionalnosti, ali smo primetili da faktorska optere-
enja varijabli u prilinoj meri podstiu sumnju da se radi o faktorima teine. Ako se

3
PRELIS u verziji 2.54 koristi RMSEA (Root Mean Square Error of Approximation) za odreiva-
nje broja faktora zadrava se ono reenje iji je RMSEA<0,05.
Stanislav Fajgelj, Gustav Bala i Tatjana Tubi

298
i to zapaanje uzme u obzir, osnovan zakljuak je da bi faktorska analiza drugog
reda zavrila generalnim faktorom.
Zatim je pokuano da se dimenzionalnost PMB utvrdi Testfactom, programom
Bocka i sar. (Du Toit, 2003, Wilson, Wood i Gibbons, 1991), koji implementira tzv.
faktorsku analizu pune formacije baziranu na normalnom TAO modelu. Poto su u
Testfactu povezani faktorska analiza i teorija ajtemskog odgovora (Knol i Berger,
1991), ovaj program je korien i za izraunavanje ajtemskih parametara. Ono to
nas je privuklo ovom programu u kontekstu odreivanja dimenzionalnosti je to to
on polazi od matrice tetrahorinih korelacija, i jo pri tome raspolae procedurom
glaanja (smoothing) kako bi se izbegla singularnost korelacione matrice (to se de-
ava kad se koriste tetrahorini koeficijenti). Tetrahorini koeficijenti imaju ugrae-
nu korekciju za asimetrinost distribucije injenica koja je u naem sluaju veoma
poeljna u cilju izbegavanja faktora teine. Naravno, postoje glasna miljenja o tome
da je korekcija asimetrinosti, koja postoji u biserijalnom i tetrahorinom koefici-
jentu pusta elja (wishful thinking, Harris, 1975), ali je u ovom sluaju prevag-
nuo renome autora metode.
Pokazalo se da u izglaanoj tetrahorinoj matrici postoje tri minres faktora sa
svojstvenim vrednostima veim od jedan. Hi-kvadrat test u okviru Testfacta, koji se
preporuuje za testiranje broja faktora, nije se pokazao upotrebljivim. Meutim, na
osnovu klasinog faktorsko-analitikog rezonovanja, tj. na osnovu duina minres
faktora (43, 8 i 4 posto objanjene varijanse), kao i visokih interkorelacija promax
faktora (iznad 0,64), moe se zakljuiti da iza njih stoji g-faktor. To nam daje pravo
da zakljuimo da PMB meri neverbalnu optu inteligenciju, sa izvesnim ueem
specifinih faktora i da u tom smislu zadovoljava pretpostavku kongenerinosti (po
KTT), odnosno jednodimenzionalnosti (po TAO).


Tabela 2. Pokazatelji teine i diskriminativnosti stavki testa PBM prema Klasinoj testnoj teoriji
i prema Teoriji ajtemskog odgovora

Ajtem p r
bis
r
pbis
a
1 A1 0,989 0,440 0,127 -4,507 0,579
2 A2 0,987 0,491 0,149 -4,646 0,545
3 A3 0,971 0,576 0,230 -3,225 0,720
4 A4 0,966 0,548 0,230 -3,529 0,603
5 A5 0,939 0,671 0,339 -2,248 0,944
6 A6 0,923 0,668 0,362 -2,127 0,913
7 A7 0,686 0,705 0,539 -0,802 0,860
8 A8 0,689 0,440 0,336 -1,367 0,398
9 A9 0,707 0,720 0,544 -0,876 0,899
10 A10 0,675 0,736 0,566 -0,729 0,947
11 A11 0,303 0,549 0,417 1,031 0,556
Ravenove progresivne matrice u boji osnovna merna svojstva i norme


299
12 A12 0,263 0,540 0,400 1,344 0,527
13 AB1 0,954 0,658 0,305 -2,352 1,006
14 AB2 0,923 0,663 0,359 -2,075 0,958
15 AB3 0,904 0,729 0,422 -1,713 1,205
16 AB4 0,744 0,838 0,618 -0,884 1,402
17 AB5 0,754 0,805 0,589 -0,950 1,256
18 AB6 0,686 0,862 0,659 -0,675 1,459
19 AB7 0,734 0,837 0,622 -0,851 1,369
20 AB8 0,534 0,822 0,655 -0,176 1,153
21 AB9 0,553 0,793 0,631 -0,253 1,074
22 AB10 0,587 0,564 0,446 -0,476 0,584
23 AB11 0,524 0,712 0,568 -0,144 0,834
24 AB12 0,346 0,490 0,380 0,870 0,486
25 B1 0,961 0,618 0,270 -2,673 0,871
26 B2 0,874 0,745 0,464 -1,546 1,167
27 B3 0,821 0,796 0,543 -1,209 1,326
28 B4 0,797 0,806 0,566 -1,119 1,297
29 B5 0,646 0,831 0,646 -0,563 1,237
30 B6 0,549 0,668 0,531 -0,255 0,769
31 B7 0,436 0,613 0,487 0,264 0,639
32 B8 0,319 0,830 0,636 0,580 1,191
33 B9 0,356 0,790 0,615 0,457 1,046
34 B10 0,435 0,738 0,586 0,172 0,928
35 B11 0,321 0,807 0,619 0,592 1,094
36 B12 0,210 0,671 0,474 1,326 0,773
Legenda:
r
bis
koeficijent biserijalne korelacije
r
pbis
koeficijent pointbiserijalne korelacije
parametar teine ajtema (treshold, u terminologiji TESTFACTa), koji je ovde u z-jedinicama,
poto se TESTFACT bazira na normalnom TAO modelu
a - parametar diskriminativnosti (slope) na prvom minres faktoru

U Tabeli 2 prikazana su osnovna merna svojstva ajtema, iz oba psihometrijska
sveta Klasine testne teorije i Teorije ajtemskog odgovora. Sve vrednosti preuze-
te su iz programa TESTFACT, pri emu su parametri teine i diskriminativnosti iz-
raunati iz jednofaktorskog reenja. Biserijalne i pointbiserijalne korelacije pred-
stavljuju poznate, ajtem-total, koeficijente diskriminativnosti.
to se tie pouzdanosti testa u celini, na ukupnom uzorku, ocenjenoj na osnovu
interne konzistencije, dosledno je za alfa koeficijent dobijana vrednost =0,91, bilo
kojom tehnikom da je izraunata.


Stanislav Fajgelj, Gustav Bala i Tatjana Tubi

300
Norme

Norme su izraene za uzrasne grupe po godinama, pri emu je svaka uzrasna
grupa obuhvatala raspon: godina6 meseci. Analiza varijanse je pokazala da ova
podela nije dovoljno fina, posebno na mlaim uzrastima, nego da bi uzrasne grupe
na pojedinim uzrastima trebalo formirati u intervalima po 6 meseci. Meutim, za
ciljeve ovog rada, godinje grupne norme e biti dovoljne.
ANOVA je, takoe, pokazala da nema znaajnih razlika izmeu polova (nije
znaajan ni glavni efekat pola, ni efekat interakcije uzrasta i pola), to je dobra vest
za psihologa u praksi, jer ne mora da, osim uzrasnih, konsultuje i polne norme.
Poto su greke merenja zajedniki imenilac i univerzalno svojstvo svakog me-
renja (jedino su one izvesne), posveena je panja preciznosti odluka koje se mogu
doneti na osnovu normi. Poznato je, naime, da norme slue za interpretaciju testnih
skorova i donoenje odluka. Preciznost normi se moe posmatrati sa dva aspekta:
psihometrijskog i statistikog. Sa psihometrijskog aspekta, razvrstavanje ispitanika
na osnovu normiranih skorova je smisleno samo onoliko koliko je merenje obavlje-
no pouzdano. Ovaj psihometrijski aspekt operacionalizovan je kroz interval povere-
nja pravog skora, koji je formiran na osnovu standardne greke merenja:
gm
= (1
)
0,5
. S obzirom da se interval poverenja formira oko pravog skora, prave skorove
smo ocenili uproenom Kellyevom jednainom: = X + M(1 ), gde su X i M
pojedinaan skor testa i prosek (Fajgelj, 2005).
Iako je pouzdanost PMB na ukupnom uzorku visoka, na uzrasnim grupama je
nia, a na najmlaem uzrastu neprihvatljivo niska (videti tabelu 1).
Kao rezultat, dobijen je grafikon 1, sa ucrtanim 95%-nim intervalom poverenja
pravog skora, ali preraunatim za dobijeni ukupni skor. Na primer, za prosenog
ispitanika na najmlaem uzrastu (iji je dobijeni skor oko 15), pravi skor se moe
oekivati u rasponu od 10,5 do 19,5, to ini 9 testnih poena. Na najstarijem uzrastu
raspon intervala poverenja iznosi oko 6 poena. Kasnije e biti obrazloeno kako ove
nalaze treba koristiti pri interpretaciji skorova.
















Ravenove progresivne matrice u boji osnovna merna svojstva i norme


301

Grafikon 1. Intervali poverenja (95%) pravog skora na PMB




Statistiki aspekt preciznosti normi operacionalizovan je takoe preko intervala
poverenja, ali ovog puta preko standardne greke aritmetike sredine (jer normirani
skorovi uvek predstavljaju neku vrstu proseka). S obzirom da su ovi intervali pove-
renja lako dostupni u statistikom softveru, iskorien je dijagram intervala povere-
nja za aritmetiku sredinu (tzv. error bar dijagram) iz SPSS-a. Iz grafikona 2 se
vidi da se ovde skorovi uzrasnih grupa uglavnom ne preklapaju (osim na uzrastu 8 i
9 godina), to znai da su u statistikom smislu nae uzrasne norme precizne i da
podravaju odluke bazirane na razlikovanju susednih uzrasnih grupa.











Stanislav Fajgelj, Gustav Bala i Tatjana Tubi

302


Grafikon 2. Intervali poverenja (95%) aritmetikih sredina za ukupan skor PMB

11 10 9 8 7 6 5 4
Uzrast u godinama
32
30
28
26
24
22
20
18
16
14
9
5
%

i
n
t
e
r
v
a
l

p
o
v
e
r
e
n
j
a

z
a

u
k
u
p
a
n

s
k
o
r



Konano, na grafikonu 3 je prikazana izglaana kriva povezanosti starosti (u
decimalnim godinama) i skorova na PMB. Vidi se da je kriva blago negativno ubr-
zana, a sa dijagrama se lako moe oitati oekivani skor za svaki uzrast.

Ravenove progresivne matrice u boji osnovna merna svojstva i norme


303
Grafikon 3. Doterana kriva povezanosti ukupnog rezultata na PMB i uzrasta



Na grafikonu 4 prikazane su percentilne (fraktilne) norme za uzrasne grupe.
Krive se odnose na: 5, 10, 25, 50, 75, 90 i 95 percentil. Kriva za 95 percentil nije
dovrena na najstarijem uzrastu jer sticajem okolnosti nije bilo ispitanika sa takvim
skorovima. Takoe, uoljiva su neobjanjiva kolebanja na niim intelektualnim ni-
voima, posebno u vidu pada skorova posle osme godine.







Stanislav Fajgelj, Gustav Bala i Tatjana Tubi

304

Grafikon4: Percentilne (fraktilne) norme za PMB po pojedinim uzrastima
11 10 9 8 7 6 5 4
Uzrast u godinama
36
34
32
30
28
26
24
22
20
18
16
14
12
10
8
P
r
o
s
e
k

n
a

P
M
B


U tabeli 3 date su IQ norme, prema Wechslerovoj IQ skali sa M = 100 i = 15.
Skorovi koji nedostaju (nisu bili postignuti u uzorku) mogu se interpolirati.


Tabela 3. Norme u IQ jedinicama testa PMB za pojedine uzraste

Uzrast u godinama
4 5 6 7 8 9 10 11
PMB IQ PMB IQ PMB IQ PMB IQ PMB IQ PMB IQ PMB IQ PMB IQ
6 63 7 63 5 59 7 55 5 39 2 34 10 47 8 23
8 71 8 66 7 64 10 63 8 48 11 57 12 52 12 36
9 76 9 70 8 67 11 65 12 58 12 59 13 55 14 43
10 80 10 73 9 69 12 68 13 61 13 62 14 58 16 49
11 84 11 76 10 72 13 71 14 64 14 65 15 60 17 53
12 88 12 79 11 74 14 73 15 67 15 67 17 66 18 56
13 92 13 83 12 77 15 76 16 69 16 70 18 69 21 66
14 96 14 86 13 80 16 78 17 72 17 72 19 71 22 69
15 101 15 89 14 82 17 81 18 75 18 75 20 74 23 73
16 105 16 93 15 85 18 83 19 77 19 77 22 80 24 76
Ravenove progresivne matrice u boji osnovna merna svojstva i norme


305
17 109 17 96 16 87 19 86 20 80 20 80 23 83 25 79
18 113 18 99 17 90 20 89 21 83 21 82 24 85 26 83
19 117 19 102 18 93 21 91 22 86 22 85 25 88 27 86
20 121 20 106 19 95 22 94 23 88 23 87 26 91 28 89
21 125 21 109 20 98 23 96 24 91 24 90 27 94 29 92
22 130 22 112 21 101 24 99 25 94 25 93 28 96 30 96
23 134 23 115 22 103 25 102 26 96 26 95 29 99 31 99
24 138 24 119 23 106 26 104 27 99 27 98 30 102 32 102
26 146 25 122 24 108 27 107 28 102 28 100 31 105 33 106
26 125 25 111 28 109 29 105 29 103 32 107 34 109
27 129 26 114 29 112 30 107 30 105 33 110 35 112
28 132 27 116 30 115 31 110 31 108 34 113 36 116
29 135 28 119 31 117 32 113 32 110 35 116
30 138 29 121 32 120 33 115 33 113 36 119
31 142 30 124 33 122 34 118 34 115
32 145 31 127 34 125 35 121 35 118
33 148 32 129 35 127 36 124 36 121
33 132 36 130
34 134
35 137


DISKUSIJA


Uzorak ustanova obuhvatao je kole i vrtie iz vojvoanskih gradova, koji su
zbog zahteva projekta morali imati fiskulturnu salu. Poto biranje u prvoj etapi nije
obavljeno sluajno, za uzorak se ne moe dokazati da je potovao pravilo jednakih
verovatnoa biranja. Sa praktine take gledita, uzimajui u obzir veliinu uzorka
(ukupnu i po pojedinim uzrasnim grupama), verujemo da je uzorak dovoljno repre-
zentativan da bi utvrena merna svojstva bila uverljiva, a norme praktino upotreb-
ljive. To u velikoj meri vai za Vojvodinu, a to se tie primenljivosti normi za Srbi-
ju u celini, izvesno je da su ove norme prikladnije od onih koje su prezentirane u
priruniku za test.
Statistika analiza preciznosti normi je pokazala da su one, ako se posmatraju
kao tipovi, odnosno kao proseno postignue, sasvim precizne na uzrasnim grupama
koje su formirane u intervalu od jedne godine. Drugim reima, ako se posmatra gru-
pni aspekt normi, kao prosenog postignua neke subpopulacije, irina intervala po-
verenja se svuda kree oko jednog testnog poena. Meutim, ako se na preciznost
gleda psihometrijski, tj. sa stanovita pojedinanog skora, situacija je neto drugai-
ja. Imajui u vidu pouzdanost merenja u ovom istraivanju (a svi su razlozi da veru-
jemo da je ona bila tipina), raspon u kome se moe oekivati pravi skor pojedina-
nog ispitanika je znatno iri nego to je raspon grupnog proseka. Na primer, pravi
skor nekog prosenog petogodinjaka, koji je dobio skor 18, moe se nalaziti bilo
gde u rasponu od 14 do 23, to znai da moe biti nii od prosenog etvorogodi-
Stanislav Fajgelj, Gustav Bala i Tatjana Tubi

306
njaka. Dakle, iako je zbog veliine uzorka preciznost normi u statistikom smislu
visoka, psihometrijska analiza i postignuta pouzdanost merenja opominje psihologa
da uvek ima zrno soli i da bude oprezan u tumaenju pojedinanih rezultata.
U pogledu primenljivosti testa na vrlo mladim uzrastima, od 3,5 do 4,5 godine,
treba rei da je pouzdanost merenja bila niska, a uzorak relativno mali, tako da te
norme treba uzeti sa rezervom. Meutim, imajui u vidu da druge testove za taj uz-
rast nemamo, da kod nas nismo pronali neku drugu standardizaciju testa na tom
uzrastu, kao i to da nije lako prikupiti podatke za tako malu decu, smatramo da e
ove norme biti korisne.
Pokazuje se da je test u celini postao prelagan, pa je zbog toga izgubio osetlji-
vost u viem opsegu skorova i na starijim uzrastima. Iz tog razloga se moe zakljui-
ti da je njegova upotreba na uzrastu 11 godina, pa i 10, pod znakom pitanja. Na tim
uzrastima je bolje koristiti standardne Ravenove matrice.
Konano, preliminarnom proverom jednodimenzionalnosti testa, koju je treba-
lo obaviti da bi se pokazalo da prezentirana merna svojstva i norme imaju smisla,
utvrdili smo da se test u celini moe smatrati homogenim, tj. jednofaktorskim. Deta-
ljniju analizu dimenzionalnosti testa prikazaemo u jednom kasnijem radu, a prvi
rezultati u celosti potvruju da test ima jedan glavni predmet merenja.


LITERATURA


Cotton, S. M., Kiely, P. M., Crewther, D. P., Thomson, B., Laycock, R. & Crewther,
S. G. (2005). A normative and reliability study for the Ravens Coloured Pro-
gressive Matrices for primary school aged children from Victoria, Australia.
Personality and Individual Differences, 39, 647659.
Du Toit, M. (Ed.) (2003). IRT From SSI: BILOGMG, MULTILOG, PARSCALE,
TESTFACT. Scientific Software International, Lincolnwood, http://www. ssi-
central.com.
Fajgelj, S. (2005). Psihometrija metod i teorija psiholokog merenja, II izdanje.
Beograd, Centar za primenjenu psihologiju.
Harris, R. J. (1975). A primer of multivariate statistics. London, Academic Press.
Jerkovi, I. i Tubi, T. (1998). Neke karakteristike psiholokih instrumenata za ispi-
tivanje osobina uenika. U . uri (Ur.) Osobine uenika i modeli diferencira-
ne nastave - inioci efikasnosti osnovnog obrazovanja, 2, 31-40. Sombor, Ui-
teljski fakultet.
Kvaev, R., uri, . i Krklju, S. (1989). Sposobnosti, osobine linosti i uspeh
uenika. Novi Sad, Zavod za izdavanje udbenika.
Knebl, J., Janii, B. i Fajgelj, S. (2005). Kako proveriti da li je test jednodimenzio-
nalan? Sabor psihologa, Sokobanja, 53. Knjiga rezimea, 82.
Ravenove progresivne matrice u boji osnovna merna svojstva i norme


307
Knol, D. L. & Berger, M. P. F. (1991). Empirical comparison between factor
analysis and multidimensional item response model. Multivariate Behavioral
Research, 26, 457477.
Neisser, U., Boodoo, G., Bouchard, T. J., Boykin, A. W., Brody, N. & Ceci, S. J.
(1996). Intelligence: Knowns and unknowns, American Psychologist, 51, 77
101.
Neisser, U. (1997). Rising Scores on Intelligence Test. American Scientist, 85, 440-
447.
Raven, M. S. (1956). Uputstvo za korienje Progresivnih matrica u boji. Beograd,
Centar za primenjenu psihologiju.
Wilson, D., Wood, R., Gibbons, R. D. (1991). TESTFACT. Test scoring, item statis-
tics, and item factor analysis. Chicago (IL), Scientific Software, Inc.


Stanislav Fajgelj, Gustav Bala i Tatjana Tubi

308
ABSTRACT


RAVENS COLOURED PROGRESSIVE MATRICES (CPM) BA-
SIC METRIC CHARACTERISTICS AND NORMS


Stanislav Fajgelj
Department of Psychology, University of Novi Sad

Gustav Bala i Tatjana Tubi
Faculty of Sport and Physical Education, University of Novi Sad


Principal measuring characteristics and norms of Ravens coloured matrices
were determined on the sample of 2.334 children from Vojvodina at the age of 3.5
and 11. The basic metric characteristics were determined according to classical test
theory (CTT) and item response theory (IRT). By testing a dimensionality it was
showed that the test had one main object of measuring. The norms were also evalua-
ted in terms of their precision in statistical and psychometric sense. It was found that
there was no statistically significant difference in solving the test requirements
between boys and girls at any age, nor was there any significant interaction of gen-
der and age. Reliability of the test at the age group of 6 11 was over 0.85, at the
age of 5 it was 0.75, whereas at the youngest age it was only 0.59. The complete test
was too easy at older ages due to the Flynns effect. It is owing to this reason that a
conclusion can be drawn that theres a big question mark over its application at the
age of 11,and even 10. It is recommended that standard Ravens matrices should be
used at that age.

Key words: intelligence, Ravens coloured progressive matrices, norms, pres-
chool children, children of younger elementary school age









RAD PRIMLJEN: 22.02.2007.