POGLAVLJE 3

Merenje i merne skale

Nauni pristup je neraskidivo povezan sa merenjem, kvantifikacijom prirodnih i
drutvenih pojava. Knjika definicija kae da je merenje pripisivanje broja nekoj pojavi.
Drugim reima, tvrdi se da sve to postoji (bilo da ga je napravila priroda ili ovek) postoji u
nekom iznosu pa se samim tim moe kvantifikovati, izmeriti. Bar na prvi pogled, ovakav pristup
odudara od naih svakodnevnih uverenja po kojima postoje stvari i pojave koje svakako izmiu
merenju. Kako emo npr. izmeriti dobrotu i altruizam (spremnost da svoje interese podredimo
interesima drugih ljudi)? Kojim brojem moemo opisati pamet, milosre, stidljivost i
saradljivost? Kako emo izmeriti lepotu? Cilj ovog poglavlja jeste da vas ubedi da moemo i da
odista nema naunog bavljenja psihologijom bez merenja. To zapravo znai da ete od samih
poetaka svog psiholokog obrazovanja biti upueni na merenje, da vas je snalo neto emu se
ni najmanje niste nadali. Za poetak, treba da vas podsetimo da svakodnevno merimo lepotu i
da taj obiaj postoji jo od najstarijih vremena. Neprekidno se susreemo sa odlukama
najrazliitijih irija koji biraju lepotice (Mis sveta, Mis osmeha, Mis Divibara, Mis Pigi i sl.)
oigledno poredei takmiarke du skupa telesnih osobina koje nazivamo lepota. ta vie, jo je
Homer opisujui Lepu Jelenu, najlepu od svih ena sveta, kazao da je njeno lice pokrenulo
hiljadu brodova. Ne ulazei previe u kriterijume kojima se slue savremeni iriji na izborima za
Mis, jasno je da mudri Homer nudi veoma dobar nain za merenje enske lepote: broj brodova
(i njima pripadajue posade) koje je neko ensko lice u stanju da iz lenstvovanja i amotinje
pokrene na dugo i neizvesno putovanje preko mora. Uskoro emo se ponovo vratiti na ovu
zanimljivu temu ali je u ovom trenutku sasvim dovoljno da zakljuimo kako je odista mogue
meriti i tako apstraktne pojave kao to je lepota.
Zbog ega je merenje vano?
U nauci, kao i u svakom drugom poslu, veoma je vano da znamo ta radimo i na ta
misilimo kada upotrebljavamo odreene pojmove. Bez te saglasnosti o znaenju pojmova koje
koristimo sasvim je besmisleno zapoinjati bilo kakvo istraivanje i zapodenuti bilo kakvu
raspravu. Ukoliko ja pod pojmom A podrazumevam jednu stvar a ti pod tim istim pojmom A
podrazumeva drugu stvar sigurno se neemo razumeti i svi nai sporovi oko prave prirode
onoga to zovemo A bie sasvim besmisleni. Drugim reima, bez jasne saglasnosti oko toga
kako smo definisali pojmove ne postoji nikakva mogunost naunog napretka, pa samim tim ni
za postojanje nauke. U svakodnevnom korienju pojmova postoji neka vrsta intuitivne
saglasnosti oko njihovog znaenja. Kada npr. u svakodnevnom govoru kaemo vreme ili
inteligencija gotovo je sigurno da mislimo na istu stvar. Meutim ta intuitivna sagalasnost
nije nikakav garant da smo mi odista mislili na istu stvar kada smo upotrebili te dve rei. Moda
ja pod inteligencijom podrazumevam sposobnost snalanja u novim situacijama, moda ti

podrazumeva sposobnost usvajanja novih informacija a moda neko trei misli da je

inteligencija pre svega brzina kojom reavamo matematike i logike probleme. Upstalom, zar
ne postoje razliiti testovi inteligencije i mnogo puta ponovljeni nalaz da visoki ili niski rezultat
na jednom testu inteligencije nikako ne mora da znai da e ispitanik biti jednako uspean ili
neuspan i na nekom drugom testu intligencije.
Fizika, a samim tim i nauka uopte, je poetkom 20. veka doivela veliki potres kada je
Ajntajn objavio svoju teoriju relativiteta. Vekovima pre toga brzina je bila definisana kao
odnos vremena i preenog puta. Ta definicija se sasvim uklapala u nae svakodnevno, intuitivno
poimanje brzine i vremena. Ukoliko od Beograda do Novog Sada vozim prosenom brrzinom od
120 km na sat trebae mi 2 puta manje vremena nego ako vozim prosenom brzinom od 60 km
na sat. Ukoliko kasnim ja poteram auto malo bre i (gle uda!) utedim vreme. Vrlo oigledno i
krajne primenljivo saznanje. Odjednom Ajntajn tvrdi da vreme nije ono to smo mi mislili da
jeste, da su vreme i prostor zapravo ista stvar, da su pod uticajem gravitacije i jo mnogo stvari
koje pisac ovih redova nikada nije uspeo da razume. Redefiniui jedan od osnovnih pojmova
fizike Ajntajn je svoje savremenike stavio na velike muke. Kako da postignemo tu eljenu
saglasnost oko znaenja pojmova ukoliko se teorijske definicije kljunih pojmova mogu opet iz
korena promeniti nekom novom naunom revolucijom? ta ako takve naune revolucije
uestaju pa ponu da se deavaju svake dve do tri godine? Hoemo li biti prinueni da
neprekidno redefiniemo znaenje kljunih pojmova kojima se bavi naa nauka i kuda to vodi?
Uostalom, ako su i tako fundamentalni fiziki pojmovi kao to su vreme i prostor podloni
teorijskom redefinisanju ta onda moemo oekivati od daleko upavijih pojmova (tj. pojmova
kod kojih postoji mnogo vie teorijske i laike nesagalasnosti) kojima se koristi psihologija?
Izlaz iz ove veoma neugodne situacije naao je ameriki fiziar Bridman (upamen kao
tvorac neega to danas nazivamo operacionalizam) koji je predloio da znaenje naunih
pojmova bude definisano operacijom merenja. Drugim reima, Bridman je predloio, a nauka
spremno prihvatila, da se saglasnost oko znaenja naunih pojmova postigne na
operacionalnom a ne na teorijskom nivou. Treba napustiti jalove i potencijalno opasne rasprave
o prirodi vremena i dogovoriti se oko toga kako emo vreme meriti. Ukoliko i ti i ja koristimo isti
instrument za merenje vremena onda postoji mogunost provere dobijenih rezultata a samim
tim i mogunost naunog napretka. Operacionalna definicija vremena jeste: ono to merimo
satom (tj. ureajem za merenje vremena). Mi na ovom mestu svakako neemo ulaziti u dublje
metodoloke rasprave o opercionalizmu, cirkularnosti operacionalnih definicija i slino. Za nae
trenutne potrebe sasvim je dovoljno da zakljuimo da je merenje veoma dobar i u nauci iroko
prihvaen nain za definisanje pojmova. Inteligencija je, operacionalno definisano, ono to
merimo testovima inteligencije. Dakle, koliko ima razliitih testova inteligencije ima i razliitih
inteligencija. Moda se nekome takvo stanje stvari nee svideti ali je to zapravo jedini nain da
neko dovede u pitanje i pokua da opovrgne moj nalaz da su devojice inteligentnije od deaka.

Taj neko, bez obzira da li iveo u istom gradu u kome i ja ili na Madagaskaru, moe opovri moj
nalaz samo ukoliko koristi ista merenja (to znai iste merne instrumente) koje sam ja koristio.
Ukoliko, iz bilo kog razloga, taj drugi istraiva ne koristi ista merenja koja sam ja koristio onda
se od njegovih nalaza (koji direktno protivree mom velikom otkriu) lako mogu braniti
konstatacijom da je on merio jednu a ja sasvim drugu stvar pa nije nikakvo udo to se njegovi i
moji rezultati tako razlikuju. Saglasnost oko naina merenja neke pojave omoguuje nam da
psotignemo saglasnost oko znaenja pojmova koje koristimo a bez te saglasnosti nema ni
naunog napretka a ni same nauke.
Drugi veoma bitan razlog zbog koga je merenje toliko vano da je bez merenja
nezamislivo svako nauno bavljenje jeste numerika kvantifikacija. Informacija prikupljena
merenjem (rezultat merenja) izraen je brojano (numeriki). Tako izraena informacija veoma
je pogodna za dalju analizu, statistiku ili bilo kakvu drugu. Ukoliko bismo se zadovoljili da svoja
posmatranja neke pojave izrazimo samo reima, dakle bez prevoenja u brojeve, najverovatnije
bi nam bilo veoma teko da postignemo saglasnost oko toga ta smo uli i videli. S druge strane,
ukoliko pomou merenja, naa zapaanja prevedemo u brojeve bie nam veoma lako da
uporedimo naa sadanja posmatranja sa nekim prolim ili buduim posmatranjima; bilo naim
bilo posmatranjima nekih drugih istraivaa. Jo neto, analizu naih brojano izraenih
zapaanja (rezultate naih merenja) momo da poverimo nekom treem licu. Informacija koju
smo prikupili ostaje zakljuanja u brojevima i sasvim je svejedno ko e izvriti statistku analizu
tj. da li e to biti ista ona osoba koja je prikupila rezultate ili neko sasvim trei. Brojano
prikazivanje ishoda naih posmatranja ima ogromne prednosti.

Merenje je pripisivanje nekog broja nekom predmetu, mestu ili pojedincu. To pripisivanje broja se
vri na osnovu korienja nekog mernog instrumenta. Psiholoke merne instrumente najee
zovemo testovi ili skale. Tako merenje inteligencije malog Perice podrazumeva da smo mu zadali
neki standardizovani test ineteligencije i da je on na tom testu postigao neki rezultat. Ukoliko Perici
pripiemo IQ od 109, moemo rei da smo izmerili njegovu inteligenciju koristei dati merni
instrument.

Direktno i indirektno merenje

Svako od nas ume da izmeri npr. svoju telesnu teinu i duinu uionice. Korienjem
sobne vage i stolarskog metra lako emo doi do brojeva koji opisuju vane aspekte naeg tela i
uionice u kojoj se nalazimo. Te operacije merenja ine nam se toliko jednostavne i obine da
se najee i ne zapitamo na koji nain smo mi doli do tih brojeva. Taj utisak jednostavnosti
merenja dolazi od toga to su ta merenja direktna ili neposredna. Merei duinu uionice ja sam

zapravo jedan segment prostora (duinu uionice) uporedio sa standardnim segmentom

(etalonom) tog istog prostora ili metrom. Merei sopstvenu telesnu teinu ja sam masu mog
tela takoe uporedio sa masom etalona (masom tega od jednog kilograma). Veina fizikih
merenja obavlja se na taj nain. Direktnost, neposrednost tog naina merenja titi nas od
veoma neprijatnog pitanja: da li mi odista merimo ono to mislimo da merimo? jer je sasvim
oigledno da masu merimo masom a prostor prostorom.
Naalost, veinu psiholokih pojava ne moemo da izmerimo na taj nain direktan nain
ve ih merimo indirektno preko nekih njenih merljivih ispoljavanja. Tako, inteligenciju ne
moemo da merimo na isti onaj nain na koji smo merili duinu uionice. Ne moemo da neki
etalon inteligencije prislonimo na glavu naih ispitanika i da tako izmerimo njihovu pamet.
Inteligenciju uglavnom merimo tako to ispitanicima dajemo da reavaju neke zadatke za koje
na osnovu prethodnog znanja i i skustva verujemo da ukazuju na prisustvo inteligencije. Skup
takvih zadataka se zove test inteligencije i u njemu se mogu nai laki i tei zadaci. U nekom
ogranienom vremenu bistriji ispitanici e biti u stanju da ree vei broj tih zadataka i bie u
stanju da pravilno ree one zadatke za koje manje bistri ispitanici nee moi da nau reenje.
Dakle, rezultat na testu inteligencije je zapravo zbir broja tano reenih zadataka koji nam
indirektno ukazuje na intenzitet prisustva te osobine kod nekog ispitanika. Slino je bilo i sa
Homerovim nainom merenja enske lepote. Ni Homer nije imao instrument kojim bi direktno
merio tu retku i visoko cenjenu pojavu ali se dosetio kako da je izmeri na posredan nain. Ako
nemamo ureaj za direktno merenje lepote moramo da se oslonimo na posredno merenje tako
to emo odabrati neki njen indikator. Pokrenuti broj brodova je indirektni nain za merenje
lepote. To se upravo deava i na dananjim konkursima za izbor lepotica. Najlepa devojka je
ona za koju veina lanova irija kae da je najlepa. Jednako kao i broj brodova tako je i broj
opinjenih lanova irija indirektni pokazatelj lepote neke devojke.
U psihologiji na taj indirektni nain upotrebom standardizovanih testova - osim
inteligencije merimo i brojne druge osobine linosti kao to su ekstraverzija, anksioznost,
psihoticizam, neuroticizam, empatinost itd. Budui da je pred vama knjiga koja bi trebalo da
vas uvede u osnove upotrebe statistike u psihologiji mi se neemo na ovom mestu baviti
nainom na koji psiholozi konstruiu, proveravaju i primenju te testove. Za nau trenutni
potrebu dovoljno e biti da akljuimo kako psihologija ako eli da bude nauka- ne moe bez
merenja i da je veina merenja u psihologiji indirektna.
Sa koje skale je taj broj?
Nema naina da gledajui na neki niz brojeva odredimo sa koje merne skale oni dolaze. O tome sa
koje merne skale dolaze brojevi, tj. o koliini informacija koji ti brojevi nose moemo suditi tek
ukoliko znamo kako su prikupljeni podaci koji su predstavljeni tim brojevima.

Nivoi merenja i merne skale: nominalne, ordinalne, intervalne i racio varijable

Malo pre smo se sloili da je merenje pripisivanje broja nekoj pojavi ali se uopte nismo
bavili kljunim pitanjem: koju informaciju sa sobom nosi neki broj koji pripisujemo nekoj
pojavi? Postoje velike prednosti koje dolaze od brojanog, numerikog opisivanja pojava.
itava pria o statistici i merenju poiva na upotrebi tih prednosti i jedan od vanih i optijih
ciljeva ove knjige jeste da vas ubedi u te prednosti. Meutim sasvim je izvesno da brojevi sa
sobom ne nose uvek istu koliinu informacije zbog toga to nivo merenja (ili informacije koju
izvlaimo iz merene pojave) nije uvek isti. Vrlo je vano da znamo ta zapravo znae brojevi
koji su rezultat nekog merenja jer jedino tako moemo da ih pravilno upotrebimo. Nikako ne bi
bilo dobro da te brojeve upotrebljavamo na pogrean nain i da im pripisujemo znaenje koje
oni sa sobom ne nose.
Suoen sa ovim problemom, sredinom prolog veka, slavni ameriki psiholog S.S. Stivens
obrazloio je svoju teoriju nivoa merenja koja se kako je to lepo uti i znati ne odnosi samo
na merenje u pshologiji ve i na sve vrste naunog merenja. Po Stivensu, postoje etiri nivoa
merenja meu kojima postoji jasna hijerarhija. Svakim viim nivoom merenja u stanju smo da
izmerimo sve to smo izmerili prethodnim niim nivoom i jo neto vie to prethodnii nivo
merenja nije mogao da izmeri. O etiri nivoa merenja govorimo i kao o etiri merne skale koje
koristimo pri naunim (pa i psiholokim) merenjima. Te etiri skale (i ta etiri nivoa merenja) se
zovu: nominalna, ordinalna, intervalna i racio skala. Shodno tome, varijable koje opisujemo
brojevima koji dolaze sa tih skala zovemo: nominalne, ordinalne, intervalne i racio varijable.
1. Nominalna skala
Najnii nivo merenja je onaj u kome brojevi oznaavaju samo ime (od latinske rei nomen to
znai ime) neke pojave. Ovu skalu koristimo da bismo naim ispitanicima pripisali razliite
brojeve u skladu sa njihovim posedovanjem ili neposedovanjem neke osobine. Na taj nain, broj
koji pripisujemo nekoj pojavi postaje numeriko ime za tu pojavu. Drugim reima, veliina
brojeva koje pripisujemo razliitim pojavama ne oznaava nikakve odnose meu njima. Na
nominalnoj skali, vei broj koji pripisujemo nekoj pojavi ne znai da je u toj pojavi neka merena
osobina zastupljenija nego u pojavi koju oznaavamo manjim brojem. Brojevi koji potiu sa
nominalne skale jednostavno oznaavaju razliite kategorije koje se ne mogu svesti jedna na
drugu. Zbog toga se o nominalnoj skali ponekad govori i kao kategorijalnoj skali. Najee
korien primer upotrebe nominalne skale jeste onaj koji se odnosi na brojeve ispisane na
dresovima fudbalera. To to jednom fudbaleru na leima pie broj 8 a drugome broj 4 nikako
ne znai da je prvi fudbaler bolji, vei, lepi, pametniji itd. od drugog fudbalera. Oigledno je
pripisivanje broja nekom fudbaleru stvar dogovora (konvencije) i da je u konkretnom primeru
moda i neka sluajnost odluila da jedan od njih dvojice nosi broj 8 a drugi broj 4. Sve dok
znamo koga ili ta smo oznaili nekim brojem sasvim je svejedno koji smo broj upotrebili.

Nominalnu skalu koristimo da bismo upotrebom razliitih brojeva razlikovali razliite kategorije.
Tako npr. moemo da se dogovorimo da emo (u naem istraivanju koje se bavi odnosom boje
oiju i inteligencije) osobe koje imaju oi plave boje oznaavati brojem 1, osobe koje imaju oi
zelene boje brojem 2, osobe koje imaju oi smee boje brojem 3 a osobe koje imaju oi crne
boje brojem 4. Nekome su lepe crne a nekom plave oi; to to smo jednoj boji oiju pripisali
broj 1 a drugoj boji oiju broj 4 nikako ne znai da tvrdimo da postoji neki odnos nadreenosti
izmeu oiju raznih boja, nikako ne znai da tvrdimo da je jedna boja oiju poeljnija od neke
druge. Numeriko (brojano) oznaavanje potrebno nam je da bismo tu informaciju kodirali tj.
da bismo je na pogodan nain preneli raunarskom programu kojim emo izvriti statistiku
analizu prikupljenih podataka. Taj program je napravljen tako da analizira numerike
informacije tj. informacije koje se prenose brojem. Sve dok znamo ta znai svaki od brojeva
koji smo pripisali naim ispitanicima, sasvim je svejedno to plave oi nazivamo brojem 1,
zelene brojem 2 itd. Vano je samo da je ta informacija o razliitim bojama oiju sauvana i da
je bez gubitka preneta programu za statistiu obradu podataka. Bitno je da uoite da boju oiju
moemo da kodiramo i tako to emo crne oi oznaiti brojem 1 a plave brojem 4, ili tako to
emo plave oi oznaiti brojem 117 a crne brojem 34. Nita se zapravo ne bi promenilo. Imena
pojava (ili kategorija) pojava su, rekli smo ve, stvar dogovora. Kao to slon ne bi postao manji
ako bismo ga zvali mi, tako se ni plave oi ne bi ni najmanje promenile ako bismo ih oznaili
nekim drugim brojem a ne brojem 1.
Whats in a name? A rose by any other name would smell as sweet.
-William Shakespeare ( 1553 - 1616)

Nominalni nivo merenja se veoma esto koristi u psiholokim istraivanjima. Svaki puta
kada prikupljamo podatke o polu, mestu stanovanja (neko ivi u selu a neko u gradu), politikoj
opredeljenosti (neko glasa za jednu politiku partiju a neko za drugu), zanimanju (neko kopa
jarkove a neko je direktor ugledne banke), branom stanju (neko ga opisuje sa neoenjen,
neko sa oenjen a neko sa nepodnoljivo) ili od naih ispitanika traimo da nam na
postavljeno pitanje odgovore sa da ili ne mi dobijamo podatke sa nominalne skale. Bez
obzira koliko mi lino preziremo jednu politiku opciju a divimo se drugoj i bez bzira na to koliko
nam se neko brano stanje ini poeljnijim od drugog, moramo se sloiti da su dobijeni odgovori
kategorijalni tj. da se ne moe apriorno tvrditi da je jedna partija sama po sebi bolja od druge,
niti da je neko brano stanje ili zanimanje bolje od drugog.
Merenja koja potiu sa nominalne skale slue samo identifikaciji predmeta ili osoba koje merimo.

Koliina informacije koju sa sobom nose podaci koji dolaze sa nominalne skale je
minimalna. Zbog toga je i broj smislenih matematikih operacija kojima moemo podvri te
podatke krajnje ogranien. Iz podataka dobijenih nominalnim nivoom merenja moemo samo
da raunamo uestalost (frekvenciju) izvesnih pojava (u naem razredu ima 15 uenika sa
smeim, 5 uenika sa crnim, 6 uenika sa zelenim i 4 uenika sa plavim oima) i relativnu
uestalost (50% uenika ima smee oi) tih istih pojava. Naravno, na osnovu takvih
podataka moemo da dobijemo odgovor na pitanja poput da li na osnovu pola moemo da
predvidimo naklonost prema nekoj politikoj stranci tj. da li neke politike partije nalaze laki
put ka enskim ili mukim srcima? i da li je meu enama boja oiju u vezi sa branim
stanjem tj. da li se plavue lake udaju nego crnke? O tome kako emo preko nominalnih
podataka doi do odgovora na tako vana pitanja rei emo vie u Poglavlju 9.
Jedine matematike operacije koje su dozvoljene nad brojevima koji potiu sa ordinalne
skale jesu izraunavanje uestalosti (frekvencija) i relativne uestalosti. Tako, moemo rei da u
III/4 razredu gimnazije Isidora Sekuli imamo 12 plavookih ili 33.3% od ukupnog broja uenika.
Sabiranje, mnoenje ili delenje brojeva sa nominalne skale oigledno nema nikakvog smisla.
Isto tako nema nikakvog smisla raunati bilo kakve mere proseka budui da su brojevi koje
pripisujemo ispitanicima krajnje arbitrarno dodeljeni. Ukoliko smo se opredelili da plave oi
kodiramo sa 1, smee sa 2 a crne s 3, nema nikakvog smisla raunati neku srednju vrednost ili
prosek budui da smo isto tako mogli da plave oi kodiramo sa 212, smee sa 213 a crne sa
214. U esto navoenom primeru, navodi se sluaj pacijenta koji je od dva razliita lekara dobio
dve razliite dijagnoze. Jednu (izofrenija) kodiranu (ifriranu) sa brojem 300 i drugu (tumor na
mozgu) kodiranu sa 308. Nemarnou nekog priljenog inovnika izraunat je prosek njegovih
skorova i dobijena vrednost 304 koja je u sitemu zdravstvenog osiguranja odgovarala ifri za
senilnost.
Nominalne varijable se sastoje od proizvoljno (arbitrarno) brojem imenovanih kategorija i ne
podrazumevaju nikakav redosled tih kategorija. Nominalne varijable su nuno diskretne.

2. Ordinalna skala
Naravno da se u svom nastojanju da saznaju to vie o ovome svetu istraivai ne
zadovoljavaju skromnim mogunostima koje prua nominalni nivo merenja. Kao prvo i
osnovno, istraivai nastoje da utvrde da li je u nekoj pojavi neka osobina zastupljenija nego u
nekoj drugoj tj. da li je Milica lepa od Zorice, da li su kornjae bre od zeeva, da li je Milan bolji
fudbaler od Gorana i sl. Za razliku od nominalne skale merenja koja nam nije dozvoljavala da
vrimo bilo kakva poreenja meu ispitanicima, ordinalna skala (od latinske rei ordinum koja
znai red) dozvoljava nam da du nje rasporedimo nae ispitanike po stepenu zatupljenosti
neke pojave; da ih poreamo po redosledu. Neko e na toj ordinalnoj skali zauzimati prvo
mesto, neko drugo a neko poslednje. Pri izboru za Mis (obeali smo da emo se vratiti na tu
temu) radimo upravo to: reamo nae ispitanice du dimenzije lepote. Zaboravimo na
trenutak sve te prie o potkupljenim i pristrasnim lanovima irija koji nikako ne mogu da se
sloe kojoj devojci da podare tako laskavo znanje. Pretpostavimo, radi jednostavnosti i brzine
izlaganja, da su oni poteno i jednoglasno doli do svoje odluke i Anicu proglasili za najlepu,
Brankicu za Prvu pratilju (zapravo, drugu po lepoti), Vanju za Drugu pratilju (treu po lepoti),
Gordanu za Treu pratilju (etvrtu po lepoti) i tako redom sve dok nisu sve devojke poreali du
te merne skale. Ukoliko bismo rezulatate izbora za Mis unosili u raunar najjednostavnije bi
bilo da pored Anicinog imena upiemo broj 1, Brankicinog broj 2, Vanjinog broj 3 i Gordaninog
broj 4. Ti brojevi oznaavaju njihov redosled (rang) na pretpostavljenoj skali lepote. Jasno je da
sama titula npr. Druge pratilje (i broj 3 koji uz nju ide) ne govori samo o kojoj je devojci re (to
bi se moglo izmeriti i nominalnom skalom) ve i o tome koje je njeno mesto, koji je njen rang
na toj skali lepote. Dakle, brojevi koji dolaze sa ordinalne skale nose sa sobom istu onu
informaciju koju sa sobom nose i brojevi koji dolaze sa nominalne skale ali i dodatnu
informaciju koju ti brojevi nisu bili u stanju da prenesu. Prema tome, brojevi koji dolaze sa
ordinalne skale nose sa sobom istu onu informaciju koju sa sobom nose i brojevi koji dolaze sa
nominalne skale ali i dodatnu informaciju o redosledu koju brojevi koji potiu sa nominalne
skale ne sadre.
Na osnovu podataka koji potiu sa oridinalne skale moemo da poredimo nae ispitanike
to je bitan napredak u odnosu na podatke koji potiu sa nominalne skale. To poreenje se
odnosi na stepen prisustva ili intenzitet neke merene osobine. U svakodnevnom ivotu esto se
sreemo sa rang listama i esto na osnovu njih donosimo vane odluke. Pre nego to ste se
upisali na studije psihologije svakako ste razmiljali i o tome da studirate neto drugo pa ste, bar
u glavi ako ne i na papiru, napravili rang listu poeljnih studija. Neke studije bile su na toj listi
na prvom mestu, neke na drugom a neke na treem itd. Isto tako, kada se seamo Olimpijade
mi pamtimo osvajae medalja: zlatne, srebrne i bronzane. Sada uviate da ste se zapravo
koristili ordinalnim nivoom merenja a da to niste ni znali.

Bez obzira na svoju superiornost u odnosu na nominalni nivo merenja, ordinalni nivo
merenja takoe ima i svoje nedostatke. Glavni nedostatak dolazi od neega to nazivamo
nejednakost ili neekvidistantnost razdela ordinalne skale. Podeoci na ordinalnoj skali nisu
ujednaeni tako da podatak o tome da je neko bio etvrti na rang listi ne govori nita o tome
koliko je on udaljen od treeplasiranog ili petoplasiranog. Sve to znamo jeste da se na
ispitanik nalazi izmeu njih. Moda je razlika izmeu njega i treeplasiranog velika a razlika
izmeu njega i petoplasiranog mala ili obrnuto: moda su izmeu njega i treeplasiranog
odluivale nijanse a petoplasirani je bitno zaostao za obojicom. Ukoliko pred sobom imamo
samo rang listu tj. samo podatke koji potiu sa ordinarne skale mi to ne moemo znati. Isto se
odnosi i na izbor lepotice. Moda je iri bio jednoglasan u miljenju da je Anica toliko lepa od
ostalih devojaka, moda su se do poslednjeg trenutka kolebali izmeu Anice, Brankice i Vanje?
Brojevi koji dolaze sa ordinalne skale nam nee dati odgovor na to pitanje. Na XXIX Olimpijadi
koja je u leto 2008. odrana u Pekingu na pliva Milorad avi osvojio je srebrnu medalju u trci
na 100 metra leptirovim stilom u vremenu 50.59. Redosled medalja (podaci sa oridnalne skale)
ne otkriva ono po emu svi pamtimo tu trku. aviu je zlatna medalja izmakla za samo 1 stoti
deo sekunde. U svakoj trci, pa i ovoj avievoj, bio je mogu i potpuno drugaiji scenario: da je
pobednik stigao na cilj sa ogromnom prednou, da se istuirao, obukao i tako io u veseo
svratio posle dueg vremena na bazen da pogleda kada e u cilj uplivati ostali takmiari. Kada bi
morali da se oslonimo samo na ordinalne podatke, kada bismo znali samo redosled medalja ali
ne i vremena koja su plivai postigli , ne bismo znali za dramu koja se desila tog dana u
Pekingu. Ordinalni nivo merenja oigledno je jo uvek daleko od savrenog. On neto otkriva
(redosled ispitanika) ali mnogo toga zanimljivog i veoma vanog ne saoptava.
Dozvoljene matematike operacije sa podacima koji dolaze sa ordinalne skale jesu
rangiranje (od najvieg ka najniem rangu ili obrnuto od najnieg ka najviem) i izraunavanje
medijane - take koja taj niz rangova deli na dva podjednako dugaka dela. O medijani emo
uskoro vie govoriti kada se budemo bavili merama centralne tendencije.
Ordinalna skala ne moe imati ekstremne vrednosti. Od 30 ispitanika, onaj najbolji (npr.
onaj koji ima IQ = 220) na ordinalnoj skali e imati rang 1 a onaj najgori (onaj koji ima IQ = 60)
rang 30. Ukoliko pak merenja dolaze sa intervalne ili racio skale (vidi dole) mogue je da najbolji
i najgori pojedinani rezulatati jasno odudaraju od svih ostalih.

Ordinalna varijabla se sastoji od redosleda kategorija. Razmake izmeu tih kategorija ne moemo
smatrati jednakim. Ordinalne varijable (rangovi na nekoj rang listi) su nuno diskretne.

3. Intervalna skala
Sledea u hijerahiji skala jeste intervalna skala. Merenja koja dolaze sa ove skale su
superiorna u odnosu na merenja koja dolaze sa ordinalne pa samim tim i na merenja koja
dolaze sa nominalne skale. To dolazi otuda to su razdeli na intervalnoj skali jednaki ili
ekvidisantni to nije bio sluaj sa razdelima na ordinalnoj skali. Najvei broj merenja u
psihologiji dolazi upravo sa intervalne skale. Inteligencija (koja se meri u tzv. IQ jedinicama) je
verovatno najei primer korienja intervalne skale u psiholokim merenjima. Ukoliko
utvrdimo da je Anicin IQ = 120, Brankicin IQ = 100 a Vanjin IQ = 80 onda znamo da je razlika
izmeu Brankicinog kvocijenta inteligencije i Anicinog kvocijenta inteligencije jednaka kao i
razlika izmeu Brankicinog i Vanjinog kvocijenta inteligencije i iznosi 20 IQ jedinica. To je bitan
pomak u odnosu na podatke sa ordinalne skale koja bi nam u ovom sluaju saoptavala samo
redosled njihovih kvocijenata inteligencije ali ne i veliinu razlika izmeu njih tri. Ipak, i
intervalna skala nije bez nedostataka. Njen kljuni nedostatak dolazi od toga to na intervalnoj
skali nemamo definisanu realnu nulu.
Uobiajeni nain da se objasni ta je to realna nula i koje su posledice toga to ona nije
definisana jeste pozivanje na Celzijusevu skalu za merenje temperature. Odmah ete se,
verovatno, upitati: kako to da na Celzijusovoj skali ne postoji nula? Pogled na svaki ivin
termometar pokazuje da na Celzijusovoj skali jasno postoji podeljak na kome pie nula.
Uostalom, svi se seamo zimskih dana kada je spoljanja temperatura bila nula ili ispod nule.
Verovatno o tome do sada niste razmiljali ali nula na Celzijusovoj skali za merenje temperature
nije realna ve je aribitrarno (proizvoljno) definisana. Realna nula neke pojave znai da te
pojave nema. Svi znamo ta je to nula dinara, nula kilograma ili nula sekundi. Meutim,
kada termometar pokazuje nula stepeni Celzijusove skale to ne znai da nema toplote ve samo
da mi tu odreenu temperaturu nazivamo nula. Uostalom, priseate se, Celzijus je tim
imenom nula nazvao temperaturu na kojoj se voda ledi tj. iz tenog prelazi u vrsto agregatno
stanje. injenica da Celzijusova skala nema realnu nulu vue sa sobom i neke krajnje opipljive
posledice koje se odraavaju i na svakodnevnu nenaunu upotrebu te skale. Ukoliko je danas
temperatura bila + 4Co a jue je bila + 2 Co mi svakako neemo rei da je danas dva puta
toplije nego to je to bilo jue jer oigledno takva tvrdnja ne bi odgovarala istini. U odnosu na
jue danas je spoljanja temperatura via za + 2 Co , a isto bi vailo i da je danas + 24 Co a jue je
bilo + 22 Co zbog toga to je, kao i sve druge intervalne skale, Celzijusova skala za merenje
temperature intervalna, pa samim tim, i ekvidistantna. Razmaci meu podeljcima jednaki su na
svim delovima skale. Iz istog razloga (nepostojanje realne nule) ne moemo rei da je Anica iji
je IQ = 120 dva puta pametnija od malog okice iji je IQ = 60, ve samo da je njen IQ za 60
jedinica vei od okicinog. Mada intervalni nivo merenja ne doputa razlomak dva rezultata
on dozvoljava razlomak razlika izmeu pojedinih rezultata. Drugim reima, mada ne moemo

rei da je temperatura od + 4Co dva puta vea od temeperature od + 2Co svakako moemo
rei da je razlika izmeu + 4Co i + 2Co sva puta vea od razlike izmeu + 4Co i + 3Co .
Zakljuili smo, dakle, da je Celzijus krajnje arbitrarno definisao nulu na svojoj skali za
merenje temperature. Njegova zamisao bila je veoma elegantna. Budui da je voda toliko
vana za ivot na naoj planeti i da prolazi kroz sva tri agregatna stanja u veoma uskom
temperaturnom opsegu, Celzijus je temperaturni raspon izmeu mrnjenja i kljuanja vode
podelio na 100 podeoka i tako definisao jedan stepen na svojoj skali. Mi svakodnevno koristimo
tu skalu i pomalo nam je teko da uvidimo koliko je ona proizvoljno definisana. Veoma slina
skala za merenje temperature je Farenhajtova koja se i danas koristi u SAD. Za razliku od
Celzijusa, Farenhajt je temperaturni raspon izmeu mrnjenja i kljuanja vode podelio na 180
stepeni. Na Farenhajtovoj skali voda mrzne na 32o a kljua na 212o. Na primeru Farenhajtove
skale jo je oiglednije da uoite proizvoljnost u definisanju nule. Dok se kod Celzijusa nula ipak
moe vezati za neki stvarni znaajni dogaaj ostaje tajna ta se deava na 0o Farenhajtove skale
(otprilike na 18 Co ). Zli jezici tvrde da se na toj temperaturi uginuo Farenhajtov pas koga je
on bezoseajno odbio da primi u kuu ili da je to temperatura kojom je Farenhajt opisivao duu
svoje tate.
Za razliku od Farenhajtove i Celzijusove skale, Kalvinova skala temperature ima realno
definisanu nulu koju oznaavamo sa 0 Ko i kojoj odgovara temperatura od -273.15 Co. To je
temperatura na kojoj nema kretanja elektrona i na kojoj ne postoji toplotna energija.
Korienje Kalvinove skale doputa nam da tvrdimo da je temperatura od 4 K o dva puta vea od
temperature od 2 Ko. Ve smo kazali da u psihologiji uglavnom teimo tome da postignemo
intervalni nivo merenja. S jedne strane on je superioran u odnosu na ordinalni nivo merenja; s
druge strane u psiholokim merenjima je najee nemogue definisati realnu nulu. ta bi npr.
znaila nula inteligencije i kako bismo mogli da je izmerimo? Merenje inteligencije
podrazumeva saradljivost naih ispitanika koji sa panjom treba da sasluaju uputstvo za
reavanje nekog niza zadataka i da potom svoje intelektualne moi na nekih 30 do 45 minuta
usmere ka tom cilju. Skala za merenje inteligencije je podeena tako da je IQ = 100 najei
dobijeni rezultat i ujedno prosena izmerena inteligencija. Osobama sa tekim oteenjima
intelektualnih sposobnosti (IQ < 40) nemogue je izmeriti kvocijent inteligencije upravo zbog
toga to one ne pristaju na saradnju i nisu u stanju da na dui period svoju panju usmere na
reavanje zadatka. Njihovu inteligenciju jednostavno ne moemo da izmerimo ve samo da
veoma priblino procenimo. Ne radi se samo o tome da nikada neemo biti u stanju da
izmerimo nulu inteligencije (naunicima jo uvek nije polo za rukom da izmere nulu na
Kalvinovoj temperaturnoj skali) ve o tome da mi ne znamo ta bi ta nula znaila. Fiziari, videli
smo malo pre, jasno definiu nulu na Kalvinovoj skali kao stanje potpuno lieno svake toplotne
energije.

No bez obzira na to to intervalni nivo merenja nema realno definisanu nulu, psiholozi
nastoje da podese svoje merne instrumente tako da im dobijeni podaci dolaze sa intervalne
skale. U praksi to znai da umesto da svojim ispitanicima postavljaju dihotomna pitanja (ona na
koja se dobija odgovor da ili ne i tako ostanu u domenu kategorijalne nominalne skale)
psiholozi veinom pokuavaju da utvrde u kom stepenu se njihovi ispitanici slau sa nekom
iznetom tvrdnjom. Konkretno, umesto da pitaju ispitanike Da li lepa devojka izgleda jo lepe u
firmiranoj haljini? (a to je pitanje na koje se moe odgovoriti samo sa da ili ne) psiholozi e
ispitaniku dati uputstvo da brojevima od 1 do 5, kao u koli, gde 1 znai uopte se ne slaem; 2
znai ne slaem se; 3 ne mogu da se odluim; 4 znai slaem se; a 5 potpuno se slaem; oznae
svoj stepen slaganja sa tvrdnjom Lepa devojka izgleda jo lepe u firmiranoj haljini. Na taj
nain, jednostavnom preformulacijom pitanja postiemo da nai podaci dolaze sa intervalne a
ne sa nominalne skale, da sa sobom ponesu daleko vie informacije.
Kako lako do intervalne skale?
Uoite mali ali bitan deo uputstva koji od ispitanika trai da upotrebi isti onaj raspon
ocenjivanja od 1 do 5 koji se koristi u naem kolskom sistemu. Svi smo mi stotinu puta bili
ocenjivani du te skale i svakako smo monogstruko vie puta prisustvovali takvom
ocenjivanju. Upravo to bogato iskustvo garantuje ekvidistantnost procene. Davanjem
takvog uputstva postiemo da nai ispitanici svoj odnos prema iznetoj tvrdnji procenjuju na
skali koju odlikuje ekvidistantnost razdela. Samim tim, i njihovi odgovori dolazie sa
intervalne skale jer je ekvidistantnost razdela osnovni kriterijum razlikovanja izmeu
intervalnog i ordinalnog nivoa merenja. To je veoma vana prednost jer nam podaci sa
intervalne skale doputaju da raunamo aritmetiku sredinu (najee korienu meru
centralne tendencije) i standardnu devijaciju (meru varijabilnosti koja uvek prati
aritmetiku sredinu).

Podatke koji dolaze sa intervalne skale moemo podvri svim matematikim

operacijama (oduzimanju, sabiranju, mnoenju, delenju, kvadriranju, korenovanju) osim
raunanja razlomakog odnosa izmeu dve takve mere. Ta dobra osobina intervalne skale
omoguava nam da za intervalne podatke raunamo aritmetiku sredinu (intuitivno najbliu i
najee korienu meru proseka) i njoj pripadajuu meru varijabilnosti koju nazivamo
standardna devijacija. To je glavni razlog zbog koga najvei broj psiholokih istraivanja nastoji
da koristi mere koje dolaze sa intervalne skale. Statistika je daleko bolje opremljena alatkama
za analiziranje intervalnih podataka.
Intervalna skala ima jednake razdele izmeu vrednosti ali je nula na intervalnoj skali arbitrarno
definisana.

Racio skala
Najsavrenija merna skala je racio skala jer je ona ne samo ekvidistantna (kao i
intervalna skala) ve ima i realno definisanu nulu. Fizika merenja (visina, teina) dolaze se sa
racio skale. U psihologiji se, dodue, veoma retko koriste merenja sa racio skale. Ipak, ima i
primera koji govore o veoma uspenom korienju takvih merenja u psihologiji. Vreme reakcije
(vreme koje protekne od izlaganja neke drai do reakcije ispitanika) je zavisna varijabla na
osnovu koje kognitivna psihologija zakljuuje o sadrajima, trajanju i redosledu mentalnih
operacija. Forenzika psihologija koristi tzv. dektektor lai, ureaj koji jednovremeno meri vie
fiziolokih indikatora (krvni pritisak, puls, brzinu disanja, elektrinu propustljivost koe). Sve ove
mere dolaze sa racio skale (razlike izmeu razdela skale su jednake i postoji realno definsana
nula) i na osnovu njih se moe zakljuiti stepen simpatike aktivacije autonomnog nervnog
sistema. Pretpostavlja se da e odgovori na pitanja o detaljima zloina koji su poznati samo
policiji i poiniocu kod osumnjienog izazvati poveano uzbuenje (simpatiku aktivaciju) i da
e to telesno uzbuenje (povien krvni pritisak, ubrzan rad srca i ubrzano disanje, znojenje koje
smanjuje elektrini otpor i poveava elektrinu provodljivost koe ) ukazati na njegovu
umeanost pa i krivicu.
Oigledno je da realno postoji vrednost koju moemo nazvati nula krvnog pritiska
(nadamo se da je nikada neemo izmeriti jer to bi znailo da je srce prestalo da radi). Isto se
moe rei i za puls (nema otkucaja srca) i brzinu disanja (nema disanja). Elektrina provodljivost
koe koja ima vrednost nula (elektrini otpor koe je beskonaan) ne znai da je na ispitanik
umro ali je bar u principu mogue izmeriti takvu vrednost tj. skala na kojoj merimo elektrinu
provodljivost koe ima realno definsanu nulu.
Racio skala ima jedanke razdele izmeu vrednosti i realno definisanu nulu.

Nema nikakvih ogranienja u pogledu matematikih operacija kojima moemo da podvrgnemo

podatke koji dolaze sa racio skale. Dozvoljne su sve matematike operacije ukljuujui i
raunanje razlomakog odnosa (razlomka ili racija).

Kada planirate istraivanje ili kada procenjujete rezultate tuih istraivanja voma je vano
da znate da li su merenja izvrena na nominalnoj, ordinalnoj, intervalnoj ili racio skali. Od
toga sa koje skale potiu merenja zavisie i adekvatnost primenjene statistike analize. Da
bismo uspeno odgovorili na pitanje Sa koje merne skale potiu ta merenja? dovoljno je
da sebi postavimo tri potpitanja. Kao prvo, treba da se zapitamo o tome da li merenja
podrazumevaju neki redosled tj. da li vei broj koji pripisujemo nekom ispitaniku znai i vei
intenzitet ili vee prisustvo merene osobine. Ukoliko je odgovor na ovo pitanje negativan,
jasno je da je re o nominalnoj skali. Ukoliko je odgovor pozitivan onda je jasno da imamo
posla bar sa ordinalnim nivoom merenja. Sledee na redu je pitanje o ekvidistantnosti
razdela. Ukoliko razdeli merne skale nisu ekvidistantni onda je jasno da imamo posla sa
ordinalnom skalom. Ukoliko razdeli jesu ekvidistantni onda je je oigledno da imamo posla
sa bar intervalnim nivoom merenja. Poslednje pitanje koje sebi postavljamo (ukoliko smo
na prva dva odgovrili potvrdno) jeste da li na skali postoji realno definsana nula?. Ukoliko
je odgovor i na to tree pitanje pozitivan onda je oigledno da imamo posla sa racio skalom.
Uostalom, i imena skala govore o koliini informacije koje one sa sobom nose. Brojevi sa
nominalne skale su samo imena (latinski nomen); brojevi sa ordinalne skale podrazumevaju
ve neki redosled (latinski ordinum); intervali sa intervalne skale su ekvidistantni; odnos
brojeva koji dolaze sa racio skale se moe izraziti kao razlomak (latinski ratio).

Merenjem uvek nastojimo da doemo do to vie informacija

Svaki vii nivo merenja nosi sa sobom sve one informacije koje nose nivoi merenja koji
se nalaze ispod njega i dodaje novu, kvalitativno viu, koliinu informacije. Budui da je cilj
svakog istraivaa (zvao se on Kristofer Kolumbo, erlok Holms ili Nikola Tesla) da doe do to
vee koliine informacija, to znai da e neprestano teiti da svoje merenje obave na to viem
nivou, da brojevi do kojih dolaze potiu sa to vie merne skale. Jedno od osnovnih pravila
naunog merenja glasi: uvek ka vioj skali! Pri planiranju istraivanja, u trenutku kada se
odluujemo kako emo meriti neku pojavu, treba uvek da razmotrimo na koji nain emo
obezbediti da naa merenja dolaze sa intervalne ili racio skale a ne sa nominalne ili ordinalne.
Umesto da nae ispitanike samo pitamo za koga e glasati na sledeim izborima (odgovori na
ovo pitanje jasno dolaze sa nominalne skale) nae istraivanje treba da usmerimo tako da
saznamo u kom stepenu oni podravaju neki politiki program ili kandidata i u kom su stepenu
oni saglasni sa reenjima koji taj kandidat ili ta stranka predlau. Takvi podaci, jasno, dolaze sa
intervalne skale. Umesto da poreamo uenike nekog razreda po visini i tako dobijemo
redosled Ili rang listu, mi emo na istraivaki zadatak poneti i metar. Tako emo znati da je
najvii uenik visok 165 cm, onaj drugi po visini 162 cm itd. Ta razlika u pristupu omoguuje
nam da umesto ordinalne skale (reanje uenika po visini) koristimo racio skalu i sve prednosti
koje ona sa sobom nosi. Pripisavi uenicima visinu izraenu u centimetrima omoguuje nam
da njihove mere poredimo sa bilo kojim prethodnim ili buduim merenjima. Drei se racio (ili
intervalne) skale moemo da poredimo visinu dananjih uenika osmog razreda sa sa visinom

njihovih oeva na tom uzrastu ili sa visinom njihovih vrnjaka iz bilo koje druge zmelje. S druge
strane, ordinalna merenja su meusobno neuporediva. U svakom razredu na ovome svetu
postoji deak ili devojica koji su najvii i deak ili devojica koji su najnii. Informacija
prikupljena ordinalnim nivoom merenja prosto nam ne doputa da poredimo visinu uenika iz
naeg uzorka sa visinom uenika iz bilo kog drugog uzorka jer, savim jednostavno, mi tu
informaciju zapravo nemamo. Najvii uenik iz naeg razreda mogao bi u nekom drugom
razredu da bude meu srednje visokim ili ak da bude i najnii.
Naalost, bez obzira na oiglednu prednost korienja viih nivoa merenja u psihologiji i
dan danas postoji tuna praksa da se podaci prikupljeni korienjem npr. intervalne skale
prevode na podatke sa nominalne skale. Tako se deava da istraivai koji upotrebom testa
izmere inteligenciju svih lanova nekog uzorka (u rasponu od npr. IQ = 88 do IQ = 134) odlue
da za potrebe statistike analize arbitrarno podele te skorove na one ispod proseka i one
iznad proseka. Onda se, to je est sluaj, poredi uspenost onih potproseno inteligentnih sa
uspenou onih natproseno inteligentnih na nekom drugom testu, npr. testu koji ispituje
agresivnost. Takva odluka se moe pravdati samo nepoznavanjem statistike jer za nju ne
postoje apsolutno nikakvi valjani argumenti. Nema niega u statistici to bi nas navelo da
sakatimo podatke do kojih smo mukotrpno i skupo doli; nikakvog razloga da se odriemo
informacije i nikakve prednosti koja od toga moe doi. Sakaenje podataka je odista prava re
koja verno opisuje ovaj zloin jer e se kao potproseni u istoj grupi nai i onaj ispitanik iji je IQ
= 88 i onaj ispitanik iji je IQ = 100. U natprosenoj grupi e se nai i ispitanik iji je IQ = 101 i
ispitanik iji je IQ = 138 mada je razlika u njihovoj inteligenciji zapravo ogromna. Prevoenjem
originalnih intervalnih podataka na ordinalne mi uistinu ukidamo tu razliku i svaka budua
statistika analiza bie za nju slepa. Ukoliko nas odista zanima veza izmeu inteligencije i
agresivnosti postoje daleko bolji statistiki naini da se to uradi bez ikakvog sakaenja
podataka, jer u svakom istraivakom poslu gubitak relevantnih informacija samo moe da
ugrozi kvalitet zakljuaka koji na osnovu njih donosimo. Nijednom detektivu ni istranom sudiji
ne bi nikada palo na pamet da svesno sakate podatke kojima raspolau, da npr. itaju samo
neparne strane zapisnika sasluanja osumnjienog Roe Raskoljnikova ili da ne ispitaju sve
osumnjiene. Va posao posao buduih istraivaa ni po emu bitnom se ne razlikuje od
njihovog. Za odgonetanje tajni, za otkrivanje istina i donoenje ispravnih zakljuaka uvek treba
koristiti sve informacije do kojih ste doli.

ta treba da znamo?
-Nauni pristup je neraskidivo povezan sa merenjem, kvantifikacijom prirodnih i drutvenih
pojava.
-Znaenje naunih pojmova je definisano operacijom merenja.
- Saglasnost oko naina merenja neke pojave omoguuje nam da postignemo saglasnost oko
znaenja pojmova koje koristimo a bez te saglasnosti nema ni naunog napretka a ni same
nauke.
-Veina merenja u psihologiji su posredna/indirektna.
- Po Stivensu, postoje etiri nivoa merenja meu kojima postoji jasna hijerarhija. Svakim viim
nivoom merenja u stanju smo da izmerimo sve to smo izmerili prethodnim niim nivoom i jo
neto vie to prethodnii nivo merenja nije mogao da izmeri.
- Nominalne varijable se sastoje od proizvoljno (arbitrarno) brojem imenovanih kategorija i ne
podrazumevaju nikakav redosled tih kategorija. Merenja koja potiu sa nominalne skale slue
samo identifikaciji predmeta ili osoba koje merimo. Nominalne varijable su nuno diskretne.
- Ordinalna varijabla se sastoji od redosleda kategorija. Razmake izmeu tih kategorija ne

moemo smatrati jednakim/ekvidistantnim. Ordinalne varijable (rangovi na nekoj rang listi) su

nuno diskretne.
- Intervalna skala je ekvidistantna ali je nula na intervalnoj skali arbitrarno definisana.
- Racio skala ima jedanke razdele izmeu vrednosti i realno definisanu nulu.
- Merenjem uvek nastojimo da doemo do to vie informacija, da koristimo to je mogue viu

mernu skalu.
-Prevoenjem podataka koji potiu sa vie merne skale (racio ili intervalne) na niu (ordinalnu ili
nominalnu) gubimo dragocenu informaciju i umanjujemo domete naeg istraivanja. Sakaenje
podataka je zloin.