ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET

BEOGRAD

Seminarki rad
tema:

GLOBALIZACIJA

Predmet: Osnovi ekonomije

Profesor:Snežana Popovčić-Avrić

Student: Slavica Đukanović

Broj indeksa:02/230

Beograd, 11.12.2010.
SADRŽAJ

UVOD...........................................................................................................................3

1.DEFINICIJA GLOBALIZACIJE...........................................................................4

1.1. Globalizacija uopšte..........................................................................................4

1.2. Proces globalizacije...........................................................................................5

2. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA......................................................................7

2.1. Ubrzavanje međunarodnih tokova kapitala...................................................7

2.2. Ubrzavanje međunarodnih tokova roba..........................................................8

3. STAVOVI JAPANA PREMA EKONOMSKOJ GLOBALIZACIJI.................9

4.NOSIOCI GLOBALIZACIJE...............................................................................9

5. GLOBALNE KOMPANIJE................................................................................10

5.1 „ Coca-cola globalizacija“ ..............................................................................10

6. PROCES GLOBALIZACIJE TRŽIŠTA I EFEKTI NA POSLOVANJE

PREDUZEĆA..................................................................................................12

ZAKLJUČAK............................................................................................................13

LITERATURA......................................................…..................................................14
 Uvod

U ovom radu govori se o razvoju procesa globalizacije, samom značenju pojma kao i
uticajima globalizacije na svetski monopol, politiku i svetsku zajednicu, uopšte.
Istaknuto je da globalizacija ima i negativne i pozitivne aspekte, ali da
svakako donosi značajne promene. Razvijeni svet nosilac je procesa globalizacije i
upravo je on najbolje iskoristio aktuelne globalne okolnosti. Razvojem informatičke i
komunikacione tehnologije svet je postao jedinstveni sklop, a veza između dva
subjekta u različitim delovima sveta neretko se ostvaruje u roku od nekoliko
minuta. Stvaranje monopolskih i političkih integracija u uzročno- posledičnoj je
vezi s procesom globalizacije.
Svedoci smo rastuće međuzavisnosti između država širom sveta i odvijanja niza
nezavisnih procesa koji se događaju i obuhvataju države, regione, čitav svet.

Mnogi autori globalizaciju svode na procese koji se odvijaju u svetskoj privredi, a

vremenski je smeštaju u razdoblje od sredine sedamdesetih ili čak od sredine
osamdesetih godina. Međutim, globalizacija se odvija u velikom broju oblasti, a prva
globalizacija desila se vrlo davno i odvija se vrlo dugo, što znači da globalizacija nije
nastala, odnosno nije produkt ovog vremena.

Ako je naime, tačna teza da se ljudska vrsta prvo pojavila na jednom mestu tj. u
jednom regionu i da se onda u talasima migracija raširila na još pet kontinenata, onda
prvu globalizaciju u istoriji ljudskog roda predstavljaju upravo te migracije.
Prva globalizacija je bila demografska.

Druga u istoriji, a prva među novijim bila je saobraćajna globalizacija, a do nje je

došlo kada je pronađen brod koji je mogao ostvariti dugu plovidbu.
Saobraćajna globalizacija omogućila je globalizaciju u celom nizu drugih
oblasti - trgovini, kulturi, tehnologiji, ali i globalizaciju mnogih zaraznih bolesti.

Sledeći značajan korak predstavljala je globalizacija u komunikacijama koju je

omogućio pronalazak telegrafa, a kasnije: radija, telefona, televizije i kompjutera koji
su istovremeno značili i informatičku globalizaciju. Danas smo blizu mogućnosti da
sva znanja tj. sve informacije postanu dostupne svakom čoveku .
 1. Definicija globalizacije

Globalizacija označava dinamično kulturni, ekonomki i politički proces koji je

omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je često
vođen željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta.

Globalizacija je jedan relativno novi izraz za neke stare procese koji su se ranije
samo drugačije nazivali. Tako npr. kao sinonime za globalizaciji mogli bismo
pomenuti ''univerzalizaciju'' ili ''internacionalizaciju”
Globlozacija potiče od francuske reči ''global'', što znači celovitost, sveukupnost.
Pojam globalizacije može se shvatiti i definisati na različite načine.
Jedan definiše globalizaciju kao pozitivan i optimističan proces koji donosi razvitak
tehnologije, proširenje tržišta, veći profit, lagodniji život, naučni napredak, raspad
diktatorskih režima i užitak potrošnje (dakle, kao nužnost povezivanja sveta bez
nacionalnih granica).

Drugo definiše globalizaciju kao nužno zlo, prevlast SAD-a i EU-e u svim aspektima
života: ekonomiji, politici, nauci i kulturi (dakle kao oblik kolonijalizma i
imperijalizma nad malim narodima).

''Osnovno obeležje sadašnjeg društvenog života i stanja zemalja je prisustvo

međuzavisnosti. Međuzavisnost i globalna rasprostranjenost na širokom prostoru
poznata je kao globalizacija.''
''Globalizacija je naziv za pretvaranje sveta u jedinstven prostor''

1.1. Globalizacija uopšte

Izvorište globalizacije uklapa se u novu filozofiju znanu kao novi svetski poredak
koji je zamišljen u Sjedinjenim Američkim Državama nakon propasti komunističkih
poredaka i sovjetskog bloka, a čija je najvažnija odrednica stvaranje globalnog
tržišta.
Kao dugotrajni istorijski proces u kojem ljudski rod od samih početaka svojim
kretanjem i izumima teži sveobuhvatnosti sveta, globalizacija je svoje ubrzanje
doživela raspadom realnog socijalizma i slomom komunističkih jednostranačkih
režima u zemljama srednje i istočne Evrope i u bivšem Sovjetskom Savezu.

U ujedinjenju Evrope mnogi vide prvi korak ka stvaranju svetske države,a ta ideja o
jednom svetu jednako je stara kao i iluzija o večnom miru koji bi taj svet trebao
garantovati.Globalizaciju je kao proces nemoguće izbeći, s obzirom na razvijenost
visoke tehnologije, posebno informatičke što svet pretvara u globalno selo. Takvo
globalno otvoreno tržište nameće visoke kriterijume kvaliteta, efektnosti, te
razvojnih sposobnosti i afiniteta poduzeća kao i kompetencije menadžera. Otvorenost
prema svetskom tržištu, duboka međunarodna integracija i revolucija u ekonomiji
znanja, oblikuju globalizaciju kao proces sa sve manjim mogućnostima nacionalnih
država da utiču na ekonomske procese. Vlade pojedinih država raspolažu sa sve
manje moći koja prelazi u ruke menadžera multinacionalnih interesa kojima su
podređene i najveće države sveta, što uzrokuje nestanak državnog kapitalizma i
nacionalne države. Na međunarodnom planu vlade deluju sve više zajedno s
međunarodnim organizacijama, "od Ujedinjenih naroda do General Motorsa". Kao
primer možemo navesti “Fiat”, simbol italijanskog porodičnog vlasništva i
nacionalne industrije, koji je napokon popustio globalizaciji udruživši se s
multinacionalnim partnerom američkim “General Motorsom”.

1.2. Proces globalizacije

Proces globalizacije počinje industijskom revolucijom i kapitalističkim načinom

proizvodnje, čiji je cilj sticanje i povećanje profita. Profit se može povećati uz brz
rast proizvodnje od troškova za isti nivo proizvodnje. Industrijska revolucija i
tehnološki napredak smanjivali su troškove proizvodnje i omogućavali stvaranje
novih proizvoda, pre- potpuno nepoznatih.
Proces globalizacije podstaknut je posebno tehnološkim napretkom u
telekomunikacijama i transportu, a kraj 20-tog veka doneo je informacionu
tehnologiju.
Ekonoski gledano, može se reći da su uzroci i podsticaj globalizacije kapitalistički
način proizvodnje, tehnološki napredak i međunarodna regulacija.
U globalnoj privredi se faktori proizvodnje, prirodni resursi, kapital, tehnologija, rad,
informacija kao i dobra i usluge slobodno kreću svetom.
Špekulanti zarađuju prebacujući navedene faktore s mesta gde su jeftinija, na
mesta gde su skupi, a proizvođači lociraju svoje pogone tamo gde je to najjeftinije-
u nerazvijene zemlje. Domaće tržište više ne postoji, ono je deo jedinstvenog
globalnog tržišta.

Globalizaciju karakteriše sve veća međuzavisnost nacionalnih ekonomija sa

svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mrežu
ekonomskih, socijalnih, i političkih veza.

Osnovni cilj globalizacije je profit, zatim osvajanje novih tržišta, pronalazak novih
tržišta, pronalazak novih i jeftinijih sirovina, smanjenje rizika u poslovanju,
uklanjanje ili ograničavanje konkurencije i dominacije svetskom razmenom od
strane nerazvijenih svetskih zemalja. Pretpostavke svetske povezanosti se
zasnivaju na tezi koju su nametnule razvijene zemlje da se dalji racionalni razvoj
privrede može ostvariti na osnovu oštrijih kriterijuma poslovanja i gde su velike
multinacionalne kompanije osnova i nosioci povezivanja. Uslov za globalizaciju je
internacionalizacija svetske proizvodnje i trgovine.

Globalizacija uključuje potpunu ekonomsku liberalizaciju, to jest otvaranje vrata

krupnom biznisu. Multinacionalne kompanije su na čelu. Vlade stvaraju maksimalno
povoljne uslove za porast njihovog biznisa. Regionalne grupacije poput APEC,
GATT i WTO su u potpunosti posvećene istom cilju.
Povezanost velikog biznisa, vlada, regionalnih i međunarodnih institucija u stvaranju
povoljnih okolnosti za globalizaciju nije slučajnost. Ono ima istorijske korene u
kolonijalizaciji, otuda su dominantne snage bazirane na zapadu. Ipak, bilo bi
pogrešno današnju globalizaciju opisati kao repliku zapadnog kolonijalnog iskustva,
jer je jedan od centara moći u Japanu. Izrastaju i drugi centri kontrole u
severoistočnoj i jugoistočnoj Aziji.

Globalizacija ima pozitivne i negativne uticaje, odnosno aspekte na društvene,

privredne, komunikacione, nacionalne i druge faktore.

Pozitivni uticaji globalizacije su:

Preduzimljivostt i kreativnost glavnih nosilaca, dobra organizacija rada, razvoj novih

tehnologija i tehnika proizvodnje, racionalizacija i razvoj novih sirovina, razvoj novih
izvora energije pri čemu se nabrojani uticaji posmatraju kroz integraciju nauke i
proizvodnje.
Drugu grupu pozitivnih uticaja čine reorganizacija proizvodnje gde se
radno- intenzivna proizvodnja locira u zemlje u razvoju jer je jeftinija radna snaga, a
kapitalno intenzivna proizvodnja se locira u područjima razvijenih zemalja.
Treću grupu pozitivnih uticaja čini međuzavisnost koja se odražava kroz regionalna
udruživanja, prenos znanja, prenos tehnologije, edukaciju radnika, mogućnost
tehničko-tehnološkog i proizvodnog obrazovanja mladih ljudi, itd.

Negativni uticaji globalizacije izražavaju se preko opštih uticaja :

Nametanje običaja i shvatanja od strane razvijenih i ZUR-u, potiskivanje domaćih
tradicionalnih
vrednosti, nesolidarnost,...
Globalizacija dovodi do neravnomerne zaposlenosti u ZUR-u, finansijske
dominacije razvijenih zemalja( jer razvijene zemlje imaju kapital), ograničavanje od
razvijenih, itd.
 2. Ekonoska globalizacija

Pod delovanjem tržišnih zakona, međunarodnih ekonomskih organizacija i ustanova,

te međunarodnih multinacionalnih kompanija, sa snažnim podsicajima kroz razvoj
tehnologije u oblasti informatike i komunikacija, sprovodi se ekonomska
globalizacija kao jedan prirodan i nužan proces rasta međunarodnih tokova roba i
kapitala.

Ako ekonomsku globalizaciju shvatimo u najužem smislu tj. kao ''rastuću privrednu
međuzavisnost država širom sveta'' i tada moramo biti svesni da nije dovoljno da
privredne veze prelaze granice država ili regiona, već je potrebno da se uspostavljaju
sa velikim brojem zemalja i da imaju tendenciju da obuhvate celi svet, tj. da
postanu globalne i da su tek tada sastavni deo procesa ekonomske globalizacije

Značajan događaj koji je označio ne samo početak već i veliki skok u procesu
svestrane a posebno ekonomske globalizacije je pad Berlinskog zida.
Davno smo poučeni da na tražnji i njihovom rastu, a gledano na razlike domaće
potrošnje i proizvodnje, odnosu investicija i štednje, a prema njihovim ekonomskim
prilikama, počivaju glavni tokovi ekonomskih integracija: međunarodni tokovi
roba, međunarodni tokovi kapitala i njegov rast.

Ekonomska globalizacija prirodan je, tj. nužan proces i proizvod je delovanja

tržišnih zakona, međunarodnih ekonomski politika, država i međunarodnih
ekonomskih ustanova i organizacija kao i transnacionalnih i multinacionalnih
kompanija. U tom procesu posebno potsticajnu ulogu igra razvoj tehnologije u
oblastima informatike i komunikacija.

Dva glavna toka globalne ekonomske integracije : međunarodni tokovi kapitala i

međunarodni tokovi roba kreću se ciklično, ali imaju jasnu tendenciju brzog rasta,
znatno bržeg nego što je to rast ukupnog proizvoda.

2.1. Ubrzavanje međunarodnih tokova kapitala

Na globanlom planu, finansije sve više postaju digitalna delatnost, jer finansijska
tržišta danas postaju unutar kompjuterske mreže i više nema potrebe za fizičkim
strukturama.Poslednje dekade XX vijeka obeležila je visoka mobilizacija kapitala,
internacionalna mobilnost kapitala i njegova koncentracija, koja zapanjuje sa
brzinom integracija, ekspanzija i obima.U ukupnim novijim tokovima kapitala
odvijale su se dve značajne strukture promena: jedna je značajno preusmeravanje
sa bankarskih kredita na posredna i neposredna ulaganja i ulaganja u državne
bveznice, a druga, do azijske finansijske krize, preusmeravanje ulaganja sa
superindustrijalizovanih na novoindustrijalizovane, uključujući tu i Kinu.
Danas su praktično sve zemlje sveta- i bogate i siromašne- uvoznice i izvoznice
kapitala.
 2.2. Ubrzavanje međunarodnih tokova roba

Brži rast i neobično velika brzina i obim kretanja nekih oblika kapitala kao i
činjenica da je praktično celi svet pokriven mrežom transnacionalnih i
međunarodnih finansijskih ustanova, još uvek ne znače da su međunarodni tokovi
kapitala postali glavni instrment ekonomske globalizacije.
Nasuprot, međunarodna trgovina je bila i ostala najglobalizovaniji vid međunarodnih
ekonomskih odnosa.
Zahvaljujući, s jedne strane, vrlo dinamičnom rastu industrijske i poljoprivredne
proizvodnje u pojedinim regionima i zemljama, a s druge, liberalizaciji svetske
trgovine koja je usledila uspešnim završecima osam rundi globalnih pregovora o
trgovini u okvirima GATT-a i WTO-a , kao i liberalizaciji trgovine unutar
integracionih celina, međunarodna je trgovina brzo i stalno.
Ključnu ulogu u procesu globalizacije tokova roba( isto kao i globalizacije tokova i
tehnologije) igraju multinacionalne kompanije. Zahvaljujući dejstvima
''demonstrativnih efekata'' ( ''efekata ugledanja'') one prvo globalizuju ukuse i modele
potrošnje( što je nekada dobro, a nekada loše. Loše je na primer , kada u jednoj
zemlji omladina pije isključivo veštačke napitke, dok hiljade i milioni tona voća
propadaju ), a onda proizvodnja ili samo potrošnju, dobara i usluga i njihove tokove.
Ekonomska ujedinjenja odnosno stvaranje velikih ekonomski blokova shvaćena kao
proces otvaranja i sve intenzivnije međusobne ekonomske saradnje gotovo svih
zemalja sveta predstavljaju samo jednu etapu na velikom putu globalizacije
svetske privrede

Među megaintegracijama, svakako, najkrupniju predstavlja azijsko-pacifička

ekonomska kooperacija (APEC). APEC je postao petokontinentalna integraciona
celina, jer okuplja zemlje Severne i Južne Amerike, Azije; Evrope i Australije. A
sledeća je NAFTA i Evropska unija.

Zemlje zapadne Evrope su, gradeći snažne komercijalne veze i podstičući

međunarodne tokove roba između zemalja WE, imale uspešno kretanje prema
ekonomskoj i monetarnoj uniji.

Međunarodna kretanja roba prate kretanja novca i kapitala. Sistem međunarodnih

plaćanja u svom razvoju je doveo do postizanja skupa međunarodnih sporazuma o
sistemu međunarodnih plaćanja i institucija, koji omogućavaju i olakšavaju
plaćanja. Stvoren je međunarodni monetarni sistem.
Tehnološki razvoj, s jedne strane, te liberalizacija tekućih i kapitalnih računa, s druge
strane dovela je do jednog strašnog rasta tokova kapitala, tako da je finansijska
integracija, zapravo, ''nezavisna'' od drugih aspekata ekonomske integracije, odnosno
finansijski tokovi su višestruko nadmašili ekonomske tokove roba.
Finansijska globalizacija menja odnos balansa snage vlade- tržišta u korist tržišta i
tradicionalne solucije, manje snage, resortira i osnažuje internacionalnim tretiranjem.
 3. Stavovi Japana prema ekonoskoj globalizaciji

Prirodno bi bilo da se Japan kao jedna od privredno najrazvijenijih zemalja i druga

po ekonomskoj snazi među njima, javlja kao jedan od šampiona ekonomske
globalizacija. Međutim, to nije tako.
Za današnje stanje duhova u Japanu moglo bi se reći da je ovo možda po prvi put od
kraja okupacije da japanski poslovni i politički vrhovi nisu u stanju da kontrolišu ili
da iskoriste brze promene koje se posldnjih godina odvijaju u svetskoj privredi.
Jedni globalizaciju shvataju kao spoljni pritisak na Japan,a ne kao interakciju između
Japana i sveta. Neki japanski autori tvrde da globalni standardi jesu ''američki
standard.
apanski antiglobalisti, suočeni sa činjenicom da stranci mnogo više nego ranije
kupuju japanske kompanije (jer je cena deonica mnogo niža nego ranije), stalno
upućuju nacionalistične alarme japanskoj javnosti govoreći da pohlepni stranci
gutaju japanske firme, posebno japanske finansijske ustanove.
Dok drugi, pristalice globalizacije, za decenijsku stagnaciju japanske privrede ne
optužuju globalizaciju, već tvrde da su japansko društvo i privreda prožeti
neefikasnošću, protekcionizmom...

4. Nosioci globalizacije

Kako smo ranije naveli, ključnu ulogu u globalizaciji imaju multinacionalne

kompanije. Multinacionalne kompanije se opisuju kao kompanije koje posluju širom
svijeta. Ovakve kompanije imaju sedište u jednoj zemlji, a posluju u mnogo zemalja
(General Motors, IBM, General Electric, Toyota).
Multinacionalne kompanije mogu koristiti prednosti poslovnih prilika u mnogo
različitih zemalja. Mogu širom sveta prikupljati novac za svoje operacije. Koristi im
što su u mogućnosti da proizvodne kapacitete uspostave u zemljama u kojima njihovi
proizvodi mogu biti proizvedeni najbrže i najefikasnije. Kompanije s
operacijama rasprostranjenim širom sveta ponekad imaju pristup prirodnim
resursima i materijalima koji možda nisu uvek dostupni domaćim kompanijama.
Multinacionalne kompanije mogu zaposliti menadžere i ostalo osoblje iz cijelog
svijeta. Prednosti multinacionalnog delovanja moraju biti odmerene u odnosu na
izazove i rizike povezane s delovanjem u stranim okruženjima. Jedan od problema
predstavlja porast nacionalizma u mnogim zemljama. Multinacionalne kompanije
moraju održati dobre odnose sa zemljom domaćinom, što može biti teško, jer dolazi
do čestih promena vlada, a korporacije se moraju nositi s tim promenama i
neprestano im se prilagođavati.
Iako mnoge kompanije teže postati globalne, samo ih je nekoliko u tome i uspelo. To
zahteva razvijanje proizvoda imajući na umu ceo svet. Pri donošenju strateških
odluka treba voditi računa o celokupnom svetu, dok taktike moraju biti prilagođene
nacionalnom i lokalnom okruženju. Sa kompanijama iz zemalja u koje je globalnim
kompanijama onemogućen pristup, potrebno je osnovati strateške alijanse.
 5. Globalne kompanije

Globalne korporacije su izrazito velika preduzeća koja svoje delatnosti obavljaju u

novim industrijama (Microsoft, Apple, IBM, Sony, Compaq...) ili u starim
industrijama koje su svoju tehnološku osnovu bazirale na informacijskoj tehnologiji
(GM, Ford, ABB, Reebok, Coca-cola,Nike...), gledajući na ceo svet kao na jedno
tržište. Za globalne korporacije ''nacionalne granice su irelevantne u naporu da se
nađe najbolji izvor materijala, proizvode se proizvodi po najnižim cijenama''.
Globalne korporacije vide ceo svet kao jedno tržište. Lociraju svoje operacije i
resurse različitim delovima sveta. Globalne korporacije nude globalne proizvode
prilagođene lokalnim potrebama, a teže ostvarenju vodećeg mesta u prodaji
određenih proizvoda na svetskom nivou. Razlog zbog kojeg korporacije odlučuju
da postanu globalne korporacije, je težnja da se u uslovima jake konkurencije
osigura vodeća pozicija u prodaji određenog proizvoda na svetskom tržištu.

5.1. „ Coca-cola globalizacija“

Svaka priča o sve prisutnijoj globalizaciji bila bi nepotpuna bez pomena njenog
najjač eg „oružja“ – ekonomije. Svaka priča o globalnoj ekonomiji i njenim
instrumentima bila bi prazna bez pomena najsnažnijeg svijetskog brend-a „ Coca-
cole“. Coca-cola je je rođena krajem XIX vijeka, 1895. ili 1896. godine, iste sezone
kada i film i strip, a zahvaljujući izvesnom Džonu Pambertonu, apotekaru iz Atlante,
država Džordžija. Ono što je Pamberton izmislio bio je sirup protiv kašlja kome je
dodavana obična voda. Ali jednog dana, najverovatnije početkom 1897. godine, neki
Vilis Venderbeli, vlasnik prodavnice soda- vode, je greškom pomješao sodu sa
kokinim koncentratom i izazvao oduševljenje kupaca.
Ime napitku je dao Frenk M. Robinson, Pambertonov knjigovođa i kasnije partner.
Tokom prve godine prodato je jedva 25 galona pića. Pamberton ubrzo umire, i sa
prvom krizom patent i firma bivaju prodati Ejsi Dži Kendleru, koji stabilizuje
prodaju u zemlji i lansira koku u inostranstvo. Već 1897. godine susrećemo se sa
njenim karakterisičnim znakom, ali ne i sa njenom karakterističnom bočicom.
Hiljadu devetstote počinje proces dizajniranja originalne ambalaže, koji je dovršen
1916. godine, kada je po tome danas znameniti Aleksandar Samjuelson, oblikovao
sadašnji izgled bočice Coca-cola-e.
Posle Ejsinove smrti, ne verujući u trajnost investicije, njegovi naslednici se, brže
bolje, oslobađaju preduzeća i ono(1923) prelazi u ruke tada trideset trogodišnjeg
Roberta V. Vudrafa. Prava istorija tek tada počinje. Vudraf lansira tezu o «tajnoj
formuli», te je sve do danas pravilo firme da recept znaju samo dvije osobe koje
nikad ne putuju zajedno avionom.
Cena od pet centi po bočici dugo je bila jedan od važnih elemenata Coca- cola
mitologije. Najveći Vudrafov poduhvat vezan za tu cenu je i poslednji Svetski rat,
kada je veštim poslovnim manevrom Coca-cola preplavila svet.Vudraf se, naime,
obavezao da će svakom američkom vojniku, bez obzira na kom se frontu u svetu
nalazio, osigurati Coca-colu po tradicionalnih pet centi, nezavisno od toga koliko je
to kompaniju zaista koštalo. U toku rata podignute su u inostranstvu 64 ekspoziture,
od kojih većina u neposrednoj blizini velikih bojišta. Kada su topovi utihnuli, postalo
je jasno kako je Coca- cola jedan od najvećih ratnih dobitnika.

“Danas se preko 705 miliona puta dnevno konzumira neki od Coca-Colinih

proivoda u više od 195 zemalja, u svim klimatskim zonama. Coca-Cola ima oko 5.8
milijardi potrošača, koji govore na 80 različitih jezika. Oko 94% svetske populacije
danas poznaje ime „ Coca –cola“ ,a dnevna poptrošnja je oko 8 000 000 000 litara.
„ Coca- cola“ danas ima svoje ekspoziture u više od 200 zemalja sveta, dakle, ako
se nekada zateknete na Tibetu i monarh pije slavnu „ Coca-colu“ ,nemojte biti
začuđeni jer sve je to deo globalizacije. “
“Coca-cola”
 6. Proces globalizacije tržišta i efekti na poslovanje preduzeća

U suštini, sve što se dešava izvan granica zemlje predstavlja globalizaciju tržišta i
ekonomije. Globalizacija svetske ekonomije stvara više prilika, ali i više pretnji kako
za postojeće tako i za potencijalne učesnike u oblasti.
Globalizacija u suštini predstavlja proces koji donosi više prilika i pretnji u
globalnom okruženju na nivou planete i obuhvata sve promjene u odnosima između
država, privrednih subjakata, Obuhvata sve odnose vezane za promene čak i
promene za društva, odeređena ponašanja
Državne velike kompanije, razne nevladine organizacije provode proces globalizacije
i integracije, nameću određene standarde, kodekse kroz razne prakse, politike,
zahteve...
Posebno značajne promene desile su se 60-tih godina prošloga vieka kao što su:
- tehnološke promene: brža i bolja komunikacija, brži i bolji transport, sve više
informacionih mreža koje globalno povezuju ljude
- međunarodne ekonomske integracije: manje tarife (GATT), valute povezane
fluktuirajućim kursevima, globalni tokovi kapitala
- sazrijevanje tržišta u razvijenim zemljama : sporiji domaći rast, agresivniji
izvoznici, manje intervencije države
- pad komunističkog i socijalističkog režima: sve više zemalja povezanih sa
kapitalističkim sistemom, više privatizacije
Globalizacija tržišta i konkurencije na takav način dovodi do stvaranja više prilika
što ima za posledicu povećanu brzinu i veću konkurenciju, a s drge strane stvaraju
se i veće petlje u smislu većeg tržišta i stvaranja manje međudržavnih barijera.
Da bi se izbegle pretnje i/ ili iskoristile prilike, preduzeća moraju izabrati
transformaciju kojom će postati jači konkurenti.

Tipične metode transformacije su:

- reinžinjering

- restruktuiranje programa kvaliteta

- integracija i akvizicije

- promene kulture i opstale strateške promjne.

Menadžment svakog preduzeća mora biti svestan ovih promena. Čak i kompanije
koje prodaju proizvode na manjim geografskim regionima osetiće posedice
globalizacije.

Zaključak
Proces globalizacije se ne odnosi samo na ekonomsku globalizaciju, on menja naše
životne okolnosti. To je način na koji danas živimo. Opirati se ekonomskoj
globalizaciji bila bi jednako promašena taktika i za bogate i za siromašne nacije.
Pesimistični pogled na globalizaciju smatra da ona uništava lokalne kulture, širi
svetske nejednakosti i uveliko pogoršava živote siromašnih. Neki tvrde da
globalizacija stvara svetske pobednike i gubitnike od kojih nekolicina prosperira, a
većina biva osuđena na bedan i očajnički život.
Globalizacija je kompleksni set procesa, a ne jedan jedini proces, a oni se odvijaju
kontradiktornim načinima. Većina ljudi misli o globalizaciji jednostavno kao o
odvlačenju moći ili uticaja iz lokalnih zajednica i nacija prema globalnom tržištu.
Ovo stvarno i jeste jedna od njenih posledica. Nacije gube deo svoje ekonomske
moći koji su nekada posedovale.
Nezavisno od svih negativnih aspekata globalizacije, njenu pojavu treba prihvatiti
kao izazov za mogućnosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju, rastu i blagostanju.
Budućnost kako i svetskih tako i naših preduzeća zavisi od građenja konkurentnosti
sa sposobnošću ostvarivanja konkurentskih prednosti na Srpskom tržištu, kao delu
globalnog tržišta, i na ukupnom globalnom tržištu. Vođene sposobnim i inovativnim
menadžmentom, naša preduzeća će moći ostvarivati rast na takvom tržištu. Neka od
njih će se i povezivati sa međunarodnim kompanijama, i na taj način se uspešnije
uključivati u globalno tržište.
LITRATURA:

1. Mersud Ferizović, Strateško menadžment, Ekonomski fakultet Univerziteta u

Bihaću, Bihać, 2005

2. Dževad Šehić, Strateški menadžment, Slovo, Mostar, 2001

3. Džemal Hatibović, Ekonomski razvoj, Ekonomski fakultet Univerziteta u

Bihaću, Bihać, 2003

4. Klaić, Rječnik stranih riječi,

5. Lj.Berberović, Globalizacija ili diktiranje budućnosti, Sarajevo, 1996,

Internet:

1. www.ien.bg.ac.yu/moma.htm

2. www.diskrepancija.org/casopis/2br/radovi/domisljanovic.html#N_1_

3. www.wikipedia.org