UČENJE I RAZVOJ

Izvor:

Ivan Ivić: Učenje i razvoj

Psihologija, god.II, br.1 (1967)

ili:

Kognitivni razvoj deteta, Zbornik radova iz razvojne psihologije, priređivač Jovan Mirić, Savez
društava psihologa Srbije, Beograd, 1983.

GLAVNO PITANJE

Na šta se odnosi glavno pitanje kojim se bavi ovaj članak?

Pitanje odnosa razvoja /sazrevanja i učenja

Da li je razvoj nadređen učenju ili je obrnuto

Da li je razvoj preduslov za učenje ili učenje pokreće razvoj

Ovo pitanje se može povezati sa diskusijom između zastupnika dveju širokih teorijskih
orijentacija – kojih?

Empirizam i nativizam

CENTRALNA TEZA PIJAŽEOVE ŠKOLE

Razvoj se odvija po sopstvenim zakonitostima,

a učenje je subordinirano (podređeno) razvojnom procesu,

tako da se mehanizmi učenja mogu menjati u zavisnosti od određenog nivoa razvoja.

Završna reč:

Razvoj ima vodeću ulogu, a efikasnost učenja zavisi od dosegnutog razvojnog stupnja.
 GLAVNI FAKTOR KOGNITIVNOG RAZVOJA PO PIJAŽEU

Faktor uravnotežavanja (ekvilibracije)

Pijažeovo objašnjenje razvoja:

Pijaže vidi razvoj kao jedan sistem sa autoregulacijom,

koji se stalno nalazi u procesu uspostavljanja ravnoteže,

a finalna ravnoteža se uspostavlja kada se dosegne intelektualna zrelost,

tj. kada se formira sistem formalnih operacija koje su reverzibilne.

METODE ISTRAŽIVANJA MENTALNOG RAZVOJA ZA KOJE SE ZALAŽE PIJAŽE

praćenje spontanog razvoja u normalnim svakodnevnim uslovima

tj.

metoda poprečnog preseka i analiza procesa ekvilibracije

CENTRALNA TEZA MOSKOVSKE ŠKOLE (GALJPERIN)

Psiha čoveka ima svoje korene u celini u spoljašnjem svetu i sve njene strukture se mogu usvojiti.

Tačno je da se usvajanje vrši kroz sopstvenu aktivnost, ali i sama ta aktivnost treba da bude
formirana, pa prema tome i organizovana.

Ona se organizuje takođe spolja i može biti organizovana na različite načine.

Završna reč:

Razvoj nije u biti određen sopstvenim nepromenjivim zakonitostima, već može imati različiti tok u
zavisnosti od organizacije aktivnosti subjekta tj. od učenja.
 FAKTORI RAZVOJA PREMA MOSKOVSKOJ ŠKOLI

Organizacija iskustva

Aktivnost individue

ISTRAŽIVAČKA METODA KOJOM SE KORISTE ISTRAŽIVAČI MOSKOVSKE ŠKOLE

metoda formiranja psiholoških pojava sa unapred zadatim svojstvima

(metoda aktivnog, planiranog, programiranog formiranja)

GALJPERINOVA METODA OBUČAVANJA

Metoda formiranja po etapama

Polazne pozicije ove metode:

Da bi se izbegla stihijnost razvoja neophodno je poznavati logiku ljudskih znanja koja se

usvajaju i planiranje sadržaja koji se usvajaju vršiti na osnovu logičke analize znjanja.

Pored toga, mora se planirati i aktivnost deteta u toku usvajanja tih znanja.

Pošto je mentalna aktivnost nastala iz praktične aktivnosti, onda i planiranje aktivnosti deteta pri
učenju mora da odražava taj osnovni genetički redosled – da praktično, delatno usvajanje
prethodi usvajanju na mentalnom planu

KORACI U OKVIRU GALJPERINOVE METODE OBUČAVANJA

Upoznavanje sa zadatkom – upoznavanje šeme osnovne strukture pojava

Rešavanje sistema zadataka praktičnim putem

Rešavanje zadataka uz glasan govor

Rešavanje zadataka uz unutrašnji govor

Radnja postaje automatizovana mentalna operacija

Ženevska škola (Pijaže)

Naglasak na razvoju

Razvoj se odvija po sopstvenim zakonitostima

Učenje je subordinirano razvoju i menja svoje mehanizme u zavisnosti od određenog nivoa

razvoja

Osnovni faktor razvoja je ekvilibracija (uravnotežavanje

Razvoj je sistem sa autoregulacijom koji se nalazi u procesu uspostavljanja ravnoteže od

interiorizacuje praktičnih radnji do njihove transformacije u reverzibilne operacije

Moskovska škola(Galjperin)

Naglasak je na učenju

Psiha čoveka ima svoje korene u celini u spoljašnjem svetu i sve njene strukture se mogu usvojiti

Usvajanje se vrši kroz sopstvenu aktivnosti ali ta aktivnost treba da bude organizovana

Razvoj može imati različit tok u zavisnosti od organizacije aktivnosti subjekta tj. u zavisnosti od
učenja

Metoda istraživanja-metoda aktivnog, planiranog, programiranog formiranja umnih radnji

 ZADATAK ZA ANALIZU

U članku pronađite argumente za sledeće stavove:

“RAZVOJ JE PREDUSLOV ZA UČENJE”

“UČENJE JE FAKTOR KOJI POKREĆE RAZVOJ”

ZAKLJUČAK

Imajući u vidu sve što je izneto u članku, kakav biste zaključak izveli o odnosu učenja i razvoja

Koji vas razlozi navode na takav zaključak

Relativnost uslova pod kojima se odvija razvoj

Organizacija iskustva

IMPLIKACIJE OVIH SHVATANJA NA PROCES OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Koje su implikacije Pijažeove škole?

Koje su implikacije Moskovske škole?

U kojim elementima naše obrazovne prakse prepoznajete primenu shvatanja jedne i druge škole?

Gde vidite mogućnosti za unapređivanje imajući u vidu centralne postavke ovih dveju škola?