Faktorijalni (varijansni) nacrti

Glavna karakteristika ovih nacrta je da u njima postoji jedna ili više kategoričkih nezavisnih
varijabli (faktora), ili jedna ili više zavisnih kontinualnih numeričkih varijabli.

Obrada rezultata se vrše statističkom tehnikom analiza varijanse (ANOVA) ANalysis Of VAriance.

Faze nacrta:
1. Konstrukcija uzorka- u psihološkim istraživanjima su uglavnom prigodni uzorci (prigodni znači
onaj koji je postojeći/pri ruci)
2. Utvrđivanje vrednosti zavisnih i nezavisnih varijabli. Mogu se utvrditi direktno i indirektno.
Direktne – iz jednog merenja (visina, težina)
Indirektne – na osnovu više sirovih mera. Dobijaju se na 2 načina. Prvi način je računanjem
proseka (vreme reakcije – dobija se izvođenjem proseka više merenja vremena reakcije).
Drugi način je računanje zbira (Uspeh na testu – dobija se zbirom tačnih odgovora)
3. Statistička obrada podataka (fokus na izračunavanju prosečne vrednosti zavisne varijable, i to u
okviru svakog nivoa nezavisne varijable; takođe i standardna devijacija) Primer: (Prvi nivo
varijable- zapamćen broj reči u prisustvu muzike; drugi nivo – zapamćen broj reči bez prisustva
muzike).

Razlike između faktorijalnih nacrta i frekvencijskih nacrta su:

- U frekvencijskim nacrtima sve varijable su kategoričke, dok su u faktorijalnim samo nezavisne
kategoričke, dok su zavisne numeričke.
- U faktorijalnim nacrtima moraju postojati i nezavisne i zavisne varijable, dok u frekvencijskim
mogu postojati obe (nisu nužne).
- U faktorijalnim nacrtima se računaju proseci, dok u frekvencijskim se računaju frekvence.

U faktorijalnim nacrtima se moraju specifikovati razni činioci: broj zavisnih i nezavisnih

varijabli, broj nivoa nezavisnih varijabli, broj objekata koji pripada nivoima, stepen kontrole
nezavisnih varijabli, tehnike kontrole spoljne varijable, vrsta statističke obrade.

Nacrti sa jednom nezavisnom varijablom se nazivaju jednofaktorski nacrti, sa dve su

dvofaktorski, a sa više od dve su multifaktorski ili višefaktorski nacrti.

Jednofaktorski nacrti

Ovi nacrti sadrže 2 varijable: jednu nezavisnu (jedan faktor) i jednu zavisnu varijablu. Nezavisna
varijabla ima 2,3 ili više nivoa.
Nezavisna varijabla (faktor) sa 2 nivoa se naziva bivalentni faktor, sa 3 nivoa se zove trivalentni
faktor, a sa više od 2 nivoa se zove multivalentni faktor.

Postoji više podela jednofaktorskih nacrta. Osnovna podela ih deli na

1. Neponovljeni nacrt - Ključna osobina je u različitim nivoima nez. varijable učestvuju različite,
nezavisne grupe objekata. Nezavisne varijable se u ovim nacrtima zovu neponovljeni faktori.
2. Ponovljeni nacrt – U ovim nacrtima kroz nivoe faktora učestvuju međusobno zavisne grupe
objekata. Faktor u ovim nacrtima ima naziv ponovljeni faktor.

Kod neponovljenih nacrta tehnike kontrole spoljnih varijabli koje se primenjuju variraju.
Homogenizacija, blokovanje, uprosečavanje se koriste kad se u neponovljenom nacrtu koristi
selektivna nezavisna varijabla1, dok se randomizacija koristi kad je u pitanju manipulativna
selektivna varijabla2.
Kod ponovljenih nacrta kad je u pitanju 1 koristi se sparivanje, dok kad se koristi 2 koristimo
repeticiju.

Ova dva tipa se razlikuju i po statističkoj obradi.

Bivalentni nacrti

1. Neponovljeni nacrt
Faza 1 – Uzorkovanje iz populacije
Faza 2 – Merenje varijable (Prvi deo ove faze je utvrđivanje vrednosti nezavisne varijable za sve
objekte tj. uzorak se deli na 2 grupe. (grupa A1, A2). Drugi deo - utvrđivanje vrednosti zavisne
varijable za sve objekte tj. za svaki objekat (ispitanika) se utvrđuje vrednost numerička te
zavisne varijable (visina, kilaža itd.)
Faza 3 – Statistička obrada. Prvi deo – deskriptivna statistika – opis rezultata (uzimanje proseka
zavisne varijable izmerene u prethodnoj fazi. + dodatne mere pored proseka.
Drugi deo – statistika zaključivanja (inferencijalna statistika) – izračunava da li je razlika
između 2 proseka statistički značajna. Ova razlika (obeležena slovom R, dobija se M1-M2 (m1-
prosek a1 grupe, m2- prosek a2 grupe)) može biti nepouzdana najčešće zbog malog uzorka i zato
bude mala. Ovakve rezultate ne uvažavamo i zovemo ih statistički neznačajnim rezultatima.

Primer: Ispituje se odnos pola i vreme reakcije. Faza 1- uzimanje uzorka iz populacije npr. 12 ljudi.
Faza 2-prvi deo: nezavisna varijabla je pol i zato se grupišu u a1 grupu muškarci, u a2 grupu žene.
Drugi deo: Svakom ispitaniku se onda meri vreme reakcije iz obe grupe. Faza 3- prvi
deo:izračunava se prosek reakcije vremena a1 grupe i a2 grupe, drugi deo: utvrđuje se statistička
značajnost.

Podela bivalentnih neponovljenih faktora:

1. Podela po stepenu kontrole – eksperimentalni tj. manipulativni nacrti i neeksperimentalni tj.

selektivni nacrti.
Manipulativni se još zovu randomizirani jer tehnika kontrole sp. Var. Koja se primenjuje je
randomizacija. Ako randomizacija dođe u kombinaciji sa blokovanjem dobijamo randomizirane
nacrte sa blokovanjem. (nacrt ako treba da se nacrta je totalno isti kao sa 8 slajda samo što
nemamo kružiće – sve je prazno. Na prelazu iz F1 u F2 idu strelice sa R, što znači da je uzorak
podeljen u grupe a1 i a2 skroz random.)
U neeksperimentalnim nacrtima ne možemo primenjivati randomizaciju. Zovu se još i kvazi-
eksperimentalni nacrti ili nerandomizirani nacrti(kvazi se odnosi na to iako ovi nacrti liče na
eksperimentalne, NV nije manipulativna). Ako treba da se nacrta ovo onda umest strelica sa R ide
strelica sa S što ukazuje na to da je primenjena selekcija.

2. Podela po tipu grupa – nacrt sa ravnopravnim grupama (npr. porede se levoruci i dešnjaci –
eksperimentator je ravnopravno zainteresovan u osobine obe grupe ispitanika – tretira obe grupe
podjednako) i nacrt sa eksperimentalnom i kontrolnom grupom (da li tretman (postupak dodatni)
ima uticaj ili nema. Eksperimentalna grupa je izložena tretmanu - x (npr. muzika), dok
kontrolna grupa nije. Šema je ista kao i prethodne samo što kad podelimo uzorak na a1 i a2; a1
nazovemo E (između F2 i F3 strelica sa X samo kod E grupe), a2 nazovemo K.
Glavni interes – da li tretman ima dejstvo. Fokus je pridat E grupi. K grupa postoji da bi se
poredili rezultati kad tretman postoji i kad ne postoji.
Da ne postoji K grupa došlo bi do grešaka.
Poređenje je bitno kako bi se moglo utvorditi: Prvo - da li postoji uopšte efekt tretmana (da li
postoji statistički značajna razlika u rezultatima E i K grupe). Drugo – koliki je taj efekat (R)?
Ključni uslov da ovaj tip eksperimenta uspe jeste da su obe grupe ravnopravne po svemu sem po
prisustvu tretmana.
U slučaju da postoji još jedna razlika koja nije tretman ta razlika može da bude konfundirajuća
varijabla.
Ako su eksperimentalna i kontrolna grupa ujednačene po svemu (sem tretmanu) radi se o nacrtu
sa ekvivalentnom kontrolnom grupom, a ako nisu onda je nacrt sa neekvivalentnom
kontrolnom grupom.
Ujednačenost se postiže kontrolom spoljnih varijabli što je mnogo lakše postići kad je u pitanju NV
manipulativna, jer se onda primenjuje randomizacija. Kad je NV selektivna postoji veća šansa od
pojave konfundirajućih varijabli.
Primer Ekvivalentne grupe – prisustvo muzike je manipulativna varijabla – randomizacija je
moguća.
Neekvivalentne – ispituju se funkcije određenih delova mozga. Jedan od izvora podataka su ljudi
sa oštećenjem mozga. Da bi se odredilo da li povreda utiče na fizičke ili psihološke funkcije daju se
razni testovi. Faktor postojanja povrede je Selektivan. Da bi ovo poređenje bilo pouzdano
kontrolna grupa mora biti ujednačena sa eksperimentalnom grupom. Ovo je veoma teško postići jer
će se kontrolna grupa razlikovati od eksperimentalne pored povrede mozga i u uzrastu, nivou
obrazovanja, inteligenciji itd. Bolji uspeh kontrolne grupe se može pripisati ne samo povredi
mozga, već i ostalim konfundirajućim faktorima kao što su ovi gore navedeni.

Razlike mogu da postoje i po konfundirajućoj situacionoj varijabli.

Ukratko ta varijabla može da bude vreme kad je eksperiment odrađen (grupa sa muzikom pamti
reči ujutru, grupa bez uveče – bolje pamtimo verovatno ujutru); uvođenje nove metode (novi plan
učenja matematike vs tradicionalni – profesor koji predaje sa novim planom je više entuzijastičan,
otvoreniji, pozitivniji- to takođe može uticati na rezultate). ‚Mantra‘ – meri se krvni pritisak
između dve grupe – a1 meditira 2x 15min, a2 ne. Međutim, ako dođe do smanjena pritiska to se ne
može prepisati mantri jer se a1 odmarala 2x 15min a a2 nije. Ako bude postojala razlika kad se i a2
grupa bude odmarala, onda možemo prepisati mantri, ako ne postoje bilo koje druge konf. Varijable.
Placebo efekat – Ako članovi E grupe znaju da se nad njima vrši određeni tretman, a K grupa zna
da služe samo kao kontrola – to sve može uticati na njihove rezultate. Znanje o svrsi tretmana
može da postane konfundirajuća varijabla. (osnovni primer – placebo lekovi – ‚lek za bolji
uspeh na kontrolnom‘ – ako eksp. Grupa dobije lek, kontr. Ne dobije i dobiju da rade test i E grupa
bolje uradi test to se može prepisati većem samopouzdanju, opuštenosti itd. Deluje sugestivno.

Postoje metode kontrole placebo efekta- Ako želimo ispitati svojstvo neke supstance. Obe grupe će
dobiti pilulu samo što će E grupa dobiti pilulu sa supstancom a K grupa pilulu bez supstance. Svi
ispitanici će znati da postoji E i K grupa, ali neće znati kojoj grupi pripadaju – ovo se zove slepi
postupak. Postoji i dvostruko slepi postupak – kad pored ispitanika, čak ni eksperimentator koji
je u direktnom kontaktu sa ispitanicima ne zna ko pripada kojoj grupi. Ovo se radi kako bi se
izbeglo da se eksperimentator drugačije ophodi prema E grupi i prema K grupi što bi bila
konf. Varijabla. Naravno, mora postojati neka šifra da se zna ko pripada kojoj grupi da ne bi nastao
trostruko slepi postupak – da niko ne zna ko gde pripada.

2. Ponovljeni nacrti
U zavisnosti da li se primenjuje sparivanje ili repeticija imamo:
1. Nacrti sa sparivanjem – forimaraju se dve grupe različitih objekata tako da svaki
objekat(subjekt ili stimulus) u jednoj grupi ima svog parnjaka u drugoj grupi. Parnjaci se određuju
po nekom kriterijumu. Nazivaju se još i nacrti sa ujednačenim parovima. Šema ista kao pre
Primer: 1. spareni subjekti – grupe pušača i nepušaca u matematičkoj sposobnosti – parnjaci će
biti osobe sa identičnim IQ-om.
2. spareni stimulus – merenje vreme reakcije između imenica i glagola. Parnjaci će biti imenice i
glagoli koji imaju identičnu učestalost u jeziku.
2. Nacrti sa repeticijom – U oba nivoa NV pojavljuje se jedna ista grupa objekata. Šema nije
ista, uzorak se ne deli u 2 grupe, jedna ista grupa prolazi kroz nivoe NV.

Razlike između neponovljenih i ponovljenih nacrta:

- Kod ponovljenih nacrta može se računati koeficijent korelacije – zato što rezultati koreliraju
(parnjaci kod sparivanje; isti ispitanici kod repeticije).
- Kod ponovljenih nacrta naziv ponovljen znači da se isti/upareni objekat meri ponovo na
drugom nivou, a kod neponovljenih naziv neponovljen znači da se od svakog objekta dobija
samo jedna mera.
- u Šemi nacrta – kod neponovljenih: a1 – rez1 – rez2 – rez3 -rez4; a2- rez5 – rez6 – rez7 itd.
kod ponovljenih: a1 – rez1 – rez2 – rez3; a2 – rez1 -rez2 – rez3
loš nacrt: a1- r1 – r2 – r3; a2 -r1 -r2 – r4…

Postoje 2 vrste nacrta sa repeticijom:

1. Nacrt sa simultanim merenjem
2. Nacrt sa sukcesivinim merenjem

1. Nacrt sa simultanim merenjem –obe mere od svakog subjekta se dobijaju u 1 seansi: šema –
Uzorak čine npr. 6 objekata (subjekt u ovom primeru). Svi ispitanici pripadaju i a1 i a2 grupi (svi
ispitanici prolaze kroz oba nivoa NV). Za svakog ispitanika postoje 2 mere, jedna se meri u a1
nivou, druga u a2 nivou. Pa se računa M1, i M2 itd. Primer – u istoj eksp. Seansi prikazuju se
stimulusi obe boje – slučajnim redom

2. Nacrt sa sukcesivnim merenjem – mere od svakog subjekta se dobijaju u dve eksperimentalne

seanse vremenski razdvojene. Vremenski razmak može biti od par sekundi do godina. Šema –
uzorak 6 subjekta – svim subjektima se u trenutku T1 meri ZV, pa u T2 trenutku. Nivo NV a1 se
dobija po merama u T1, nivo NV a2 se dobija po merama u T2 trenutku. Primer – 2 eksp. Seanse. U
prvoj seansi T1 prikazuje se stimulus jedne boje, u T2 stimulus druge boje.

Problemi u nacrtima sa sukcesivnim merenjem

1. Problem vremenskog poretka između dva nivoa NV:
- Vremenski poredak predstavlja konfun. varijablu (učestvovanje u jednom nivou NV može direktno
da utiče na rezultate u drugom nivou NV – koristimo neke metode kontrabalansiranja).
Primer – ispitivanje odnosa boja i vremena reakcije. Nivou a1 prikazujemo prvo zelene pa plave,
nivou a2 prikazujemo plave pa zelene – intersubjektivno kontrabalansiranje.
- Vremenski poredak predstavlja ključni aspekt istraživanja. Ispitanik meri istu ZV kod istih
subjekata u 2 različita vremenska trenutka i želi da otkrije da li postoji razlika u rezultatima za ta
dva trenutka. U ovoj grupi nacrta postoji takođe 2 podgrupe –
1. da li se ispituje dejstvo vremenskog toka – čest u razvojnoj psihologiji (merimo broj reči
izgovorenih kod dece od 2 godine, pa za godinu dana kod iste te dece)
2. neki događaj koji se desio tokom vremena – ovaj događaj je pod kontrolom eksperimentatora.
Ovde je bitan pretest-posttest nacrt. Primer – da li je tretman zapravo delotvoran. Npr. pušenje –
prvo se odradi pretest – izmeri se količina ispušenih cigara za jedan dan pre tretmana. Onda dođe
tretman. Pa se odradi posttest – izmeri se količina ispušenih cigara za jedan dan posle tretmana.
Ako postoji značajan pad u broju ispušenih cigara tretman je delotovoran.
Ovaj nacrt je veoma sličan E i K grupi nacrtu jer pretest može da se tumači kao K grupa, a
posttest kao E grupa. Pretest se naziva često kao kontrolni nivo, a posttest kao eksperimentalni
nivo. Ključna razlika je što u E i K grupi nacrtu se koriste 2 različite grupe subjekata.
Može se uraditi istraživanje i bez pretesta ali onda nije pouzdano jer ne znamo rezultate neke grupe
pre izlaganja tretmanu, drugo ne znamo da li su u uzročno-posledničnom odnosu – Ako posle A,
sledi B, ne znači da je B nastao zbog A.

Ex post facto istraživanja – da bi neko istraživanje bilo korektno mora postojati pretest, međutim,
ako su istraživači iskusni i svesni navedenih problema, u nekim istraživanjima ne postoji pretest,
sticajem okolnosti, a ne greškom istraživača, u slučaju kad tretman nije pod kontrolom istraživača.
To su npr. neka istorijska zbivanja poput ratova, katastrofa itd. ili neki događaji u životu pojedinca
poput pogreda glave, psihičke traume itd. U ovom slučaju kad želimo da ispitamo psihološke
posledice ovakvih događaja nemamo podatke o njihovom ponašanju pre tretmana. Ovakva
istraživanja se zovu ex post facto istraživanja (ex- na osnovu, post factum – posle činjenice; u
ovom primeru – ‚pošto se događaj već desio istraživanja‘). Ova ispitivanja često nemaju osnove za
donošenje kauzalnih zaključaka, tj. ne mogu da dokažu da se neka ponašanja mogu prepisati
tretmanu.

Izvori konfundacije kod pretest-posttest nacrta

1. Konfundacija usled dejstva pretesta – učešće subjekta u a1 nivou NV može da utiče na
njegovo ponašanje u a2 nivou NV, tj. rezultati subjekta na posttestu mogu biti posledica njegovog
učešća na pretestu, a ne isključivo tretmana.
Primer – motorika i dejstvo alkohola. Pretest – raditi neke motoričke zadatke pre dejstva alkohola.
Tretman je alkoholska intoksikacija. Posttest- raditi motoričke zadatke posle dejstva tretmana.
Moguće je da rezultati u posttestu budu bolji nego u pretestu; da ispitanici rade bolje zadatke pod
dejstvom alkohola nego pre. Ovo se može prepisati time da su se ispitanici uvežbali tokom pretesta i
da su ga lošije radili zato što su se prvi put sretali sa takvim zadacima.
2. Konfundacija usled spontanih promena – razlika u rezultatu na pretestu i posttestu može nekad
biti posledica spontanih, prirodnih promena koje su se desile subjektu, nezavisno od tretmana. U
slučaju razvojnih promena kod dece govorimo o maturaciji.
Primer – hrana koja pospešuje rast i maturacija kod dece. Merenje visine kod dece pre jela je
pretest. Tretman je hrana. Posttest se radi posle npr. 3 meseca. Rezultati u posttestu mogu da budu
bolji i zbog maturacije jer je moguće da je dete naraslo prirodno za ta 3 meseca i efekat se ne može
prepisati tretmanu.
3. Konfundacija usled selektivnog osipanja – subjekti koji su učestvovali u pretestu ne učestvuju
u posttestu. Ako su subjekti npr. životinje razlog nedolaska može biti uginuće. Osipanje smanjuje
pouzdanost rezultata. Opasnije je kad je osipanje selektivno. Primer – ako je ravnomerno osipanje
u posttestu će otići slabi, umereni, intenzivni pušači. U Selektivnom – ako odu samo intenzivni
pušači onda posttest može da maskira delotvornost tretmana jer je posttest kad se izračuna prosek
pokazao da je tretman delotovoran.
4. Konfundacija usled regresije ka proseku – Eksperimentator daje test velikoj grupi ispitanika –
pa na osnovu nekog kriterijuma bira uzorak za dalja istraživanja. Ti kriterijumi mogu da variraju:
npr. 15% najnižeg uspeha na testu ili 10% najvišeh uspeha na testu. Ovakve grupe se zovu
ekstremne grupe.
Primer – delotvornost nekog programa da pomogne deci da bolje čitaju. Radi se pretest – veliki
broj ispitanika radi taj test. Pa se na osnovu kriterijuma npr. 10% dece najlošijeg uspeha biraju
dalji subjekti. Posle se daje tretman tj. program podučavanja učenja. Posle tretmana nastupa
posttest. Ako deca pokažu bolji rezultat tretman je uspešan, ali naravno, postoje i problemi koji
mogu da dovedu te rezultate pod znak pitanja.

Postoji jedan problem. Većina ljudskih sposobnosti nije konstanta u vremenu, tj. fluktuira oko
nekog proseka. U većini stvari smo nekad bolji a nekad lošiji. Ovo se može primeniti i u primeru
gore navedenom. Deca koja su se pokazala kao najlošija u pretestu, da im se da drugi test iste vrste,
bez tretmana, će se pokazati sa nešto boljim rezultatima, dok će deca sa najvišim rezultatima da
imaju nešto manje rezultate. Ovaj ishod se zove regresija ka proseku. Ako istraživač ne uzme ovo
u obzir može doći do nepouzdanih rezultata.

Multivalentni nacrti

Multivalentni nacrti su nacrti kod kojih NV (faktor) ima više od dva nivoa.
Omogućuju finiji uvid u ispitivanu pojavu nego prethodni nacrt. Suštinski se ne razlikuju od
bivalentnih.
Primer multivalentnog nacrta – ispitivanje da li prisustvo zvuka utiče na učenje. Prvi nivo
NV – učenje u tišini, drugi nivo NV – učenje sa muzikom, treći nivo NV – učenje uz prisustvo
buke.Ostvaruje se poređenje muzike i buke međusobno; ali i dejstvo svakog od njih sa
dejstvom tišine.
Primer multivalentnog neponovljenog nacrta: A1- rez1-rez2-rez3; a2-rez4-rez5-rez6;a3-
rez7-rez8-rez9.
Primer multivalentnog ponovljenog nacrta: A1- rez1-rez2-rez3; A2- rez1-rez2-rez3; A3-
rez1-rez2-rez3.

Multivalentni se dele, isto kao i bivalentni, na osnovnu podelu: ponovljene i neponovljene.

1. Neponovljeni nacrti - za razliku od bivalentnih, ovde postoje nacrti sa više

ravnopravnih grupa, i nacrti sa više K i E grupa.
a) Nacrt sa više ravnopravnih grupa – postoje 2 varijante i koja će se primenjivati zavisi od
toga da li je nezavisna varijabla numerička ili kategorička.
Ako je NV kategorička – radi se o politomiji, cilj je da se ispitaju razlike u vrednosti ZV
kod kvalitativno različitih grupa objekata.
Primer – želimo da utvrdimo razlike u obradi imenica muškog, ženskog i srednjeg roda.
Ovako ispitujemo 3 kvalitativno različite, ali ravnopravne grupe stimulusa.
Ako je NV numerička – želi da se utvrdi na koji način se ZV menja sa
porastom/opadanjem vrednosti NV. Zovu se još i funkcionalni nacrti (ispituje se
promena u ZV kao funkcija NV)
Ukoliko je NV uzrast ispitanika radi se o razvojnom nacrtu sa nezavisnim grupama koji se
naziva transverzalni nacrt.
Primer – želimo da izmerimo koliko je max. Frekvencija nekog zvuka koji možemo čuti.
Ispitanici će biti starijeg, srednjeg i mladog uzrasta. Meriće se prosek gornjeg praga svakoj
grupi. U ovim istraživanjima se meri kako se vrednost ZV menja kao funkcija NV uzrast.
Ova istraživanja pokazuju da mladi imaju viši gornji prag.
b) Nacrt sa više eksperimentalnih i kontrolnih grupa – takođe 2 vrste ovog nacrta;
- nacrt sa dve eksperimentalne i jednom kontrolnom grupom – Primer – kako zvuk utiče
na učenje. (eksperiment naveden u jednom od prethodnog primera) – 2 eksperimentalne
grupe – sa muzikom i bukom; 1 kontrolna – u tišini
- nacrt sa jednom eksperimentalnom i dve kontrolne grupe - Primer – mantra primer –
1 eksperimentalna grupa koja se relaksira 2x 15min i meditira; 2 kontrolne – 1 grupa se
samo relaksira 2x 15min; 2 grupa živi standardno/bez relaksacije. Vrši se poređenje
rezultata krvnog pritiska između 2 kontrolne grupe da bi se dokazalo da li samo relaksacija
utiče na smanjenje pritiska.

2. Ponovljeni nacrti – ovde se spominju samo nacrti sa repeticijom, podvrsta njih, kao i
pre navedeni su:
- nacrti sa simultanim merenjem podataka – ista grupa objekata učestvuje na više od dva
nivoa NV – Primer – zanima nas da li vreme reakcije na imenice zavisi od padeža;
odabraćemo npr. 20 različitih imenica i svaku napisati u 4 različita padeža
(nom.,gen.,akuzativ, dativ). Svih 80 stimulusa se daje u jednoj seansi nasumično i beleži se
njihovo vreme reakcije. Ovde ima 4 nivoa NV i to su različiti padeži. Najbrže se registruje
nominativ.
- nacrti sa sukcesivinim merenjem podataka – ista grupa subjekata testira se u više od
dve vremenski razdvojene seanse. Postoje dve podvrste:
1. Istraživača zanima spontana, prirodna promena neke psihološke funkcije tokom
vremena. Koriste se u razvojnoj psihologiji i nazivaju se longitudinalni nacrti.
Primer – primer od pre za dužinu rečenice izgovorene kod dece. Ista grupa dece se ispituje
u drugoj, trećoj, četvrtoj i petoj godini života. Na ovaj način stičemo bolji uvid u razvoj
dečjeg govora nego kod bivalentnog nacrta. Kod transverzalnih nacrta koriste se različite
grupe različitog uzrasta; vremenski su efikasniji ali nije moguće fino poređenje razlika kao
kod longitudinalnog nacrta.
2. Istraživača zanima dejstvo tretmana. Kod bivalentnih govorimo o pretest-posttest nacrtu,
ali kod multivalentnih nacrta postoje:
a) nacrti sa više pretestova – ZV se meri u više vremenskih trenutaka pre tretmana.
b) nacrti sa više posttestova – Primer – tretman za pušače- može se izmeriti broj ispušenih
cigara odmah posle tretmana, i neko vreme nakon tretmana (da li je tretman samo
kratkotrajan)
c) nacrti sa više tretmana i testova. - veći broj vremenski razdvojenih tretmana; tretman se
isti daje više puta; tretman je dugotrajan i traje veći broj eksperimentalnih seansi.

Dvofaktorski nacrti

Ovi nacrti su faktorijalni nacrti sa tri varijable – 2 NV i 1 ZV. Omogućuju veću opštost rezultata,
efikasiniji su u korišćenju objekata itd. Faktori se ovde označavaju sa A i B, mogu imati više nivoa
a1, b1, a2, b2 …
Faktori su ukršteni, tj. svaki nivo jednog faktora se kombinuje sa svakim nivoom drugog faktora
a1b1, a2b3.. Utvrđuju se proseci vrednosti ZV za svaku kombinaciju nivoa dve NV.

I ovi faktori se mogu podeliti po broju nivoa faktora. Ako oba faktora imaju po dva nivoa
koristimo nacrt tipa 2 x 2, ako jedan faktor ima tri nivoa, a drugi faktor ima četiri nivoa
koristimo nacrt tipa 3 x 4.

1. Nacrt tipa 2 x 2
Oba faktora u ovom tipu nacrta su bivalentna. Kombinacijom 2 nivoa faktora A, sa 2 nivoa faktora
B dobijaju se sledeće situacije: a1b1, a2b1, a1b2, a2b2. Šema -

Primer – da li muzika utiče na učenje kod muškaraca ili kod žena (da li muškarci npr. bolje pamte
uz muziku). NV 1 – pol; 2 nivoa – muški, ženski. NV 2 – prisustvo muzike; nivo 1 – sa muzikom, nivo
2 – tišina. Postoje 4 grupe -muškarci koji pamte uz muziku odnosno bez muzike i žene koje pamte uz
muziku odnosno bez muzike.
2 x 2 nacrti se mogu podeliti na osnovu zavinosti, i tu postoje 3 mogućnosti. Prva su potpuno
neponovljeni nacrti – kad su oba faktora neponovljena. Kad se primenjuje kontrola spoljnih
varijabli – randomizacija kod oba neponovljena faktora – zovu se potpuno randomizirani
nacrti.
I ako postoji jedan neponovljen faktor i jedan ponovljen govorimo o mešovitim nacrtima.

Primeri – potpuno neponovljeni nacrt – brzina reagovanja kod levoruka i dešnjaka (faktor A – nivo
1 – levoruci, nivo 2- dešnjaci) i kod nepušača i pušača (faktor b- nivo 1 – pušači, nivo 2 -
nepušači). Postoje 4 grupe – levoruci pušači(G1 grupa sa subjektima od O1 do O5), dešnjaci
pušači(G2 grupa sa subjektima od O6 do O10), levoruci nepušači(G3 grupa sa subjektima od O11
do O15) i dešnjaci nepušači(G4 grupa sa subjektima od O16 do O20). Svaki subjekt je ili levoruk
ili dešnjak – neponovljen faktor. Svaki učesnik je ili pušač ili nepušač – neponovljen faktor. Reč je
o potpuno neponovljenom nacrtu.
Potpuno ponovljen nacrt – da li postoji razlika u brzini čitanja ćirilice i latinice (faktor A – nivo 1
– ćirilica, nivo 2 – latinica) i uzimajući u obzir veličina slova (faktor B – nivo 1 – velika slova, nivo
2 – mala slova). Svaki ispitanik reaguje na svaki stimulus napisan ćirilicom i latinicom što znači da
se faktor A ponavlja. Takođe, ispitanici reaguju na svaki stimulus napisan malim i velikim slovima
što znači da se faktor B takođe ponavlja.
Mešovit nacrt – brzina reakcije na 2 boje – crvenu i zelenu. Faktor A – pol, faktor B – boja. G1 –
grupa žena – učestvuje u 2 situacije koje se odnose na reakcije žena na crvenu i zelenu boju, G2 –
grupa muškaraca – takođe učestvuje u 2 situacije koje se odnose na reakciju muškaraca na crvenu i
zelenu boju. Faktor A se ne ponavlja, dok se faktor B ponavlja.

Varijante dvofaktorskh 2x2 nacrta

1. Potpuno neponovljeni nacrti – postoje tri varijante ovog nacrta:

- Kombinacija dva faktora sa ravnopravnim grupama - Primer – ispitivanje vreme reakcije od
neponovljenog faktora pušenje (ravnopravne grupe pušači i nepušači) i neponovljenog faktora
dominantne ruke (ravnopravne grupe levoruci i dešnjaci).
- Kombinacija ravnopravnih grupa i eksperimentalne i kontrolne grupe – Primeri – Ispitati da
li lek ‚matematicin‘ (placebo efekat primer)deluje isto kod muškaraca i kod žena. Uzorak će se
podeliti u dve grupe podjednakog broja muškaraca i žena; jedna polovina će dobiti supstancu, a
druga placebo. Faktor A – pol sadrži 2 ravnopravne grupe. Faktor B – vrsta pilule ima
eksperimentalnu grupu (sa supstancom) i kontrolnu grupu (placebo grupu). Formiraju se 4 grupe.
M sa lekom, M bez leka, Ž sa lekom, Ž bez leka. Više rezultate je moguće očekivati.
- Kombinacija dva faktora sa E i K grupom – Primer – želimo da ispitamo da li određeni lek
pomaže kod povrede moždane zone X. Placebo efekat možemo kontrolisati tako što će jedna grupa
dobiti lek(eksperimentalna), druga placebo(kontrolna). Treba proveriti to da ovaj lek poboljšava
opšte stanje zdravlja – nema direktan uticaj na poboljšanje povrede X zone. Zato ćemo još jednu
grupu subjekata za povredom moždane zone Y. Isto se dele u E grupu i K grupu. Ovako dobijamo 4
grupe X-lek, X-placebo; Y-lek, Y-placebo.

2. Mešoviti nacrti – postoje dve varijante ovog nacrta:

- Neponovljeni faktor koristi E i K grupu, a ponovljeni faktor koristi sukcesivno merenje
podataka u obliku pretest-posttest nacrta – omogućava bolju kontrolu nekih konfundirajućih
varijabli. Ovi nacrti se zovu još i pretest-posttest dvogrupni nacrti jer sadrže dve grupe ispitanika
– E i K, kod kojih se ZV meri u dva vremenska trenutka T1 i T2; T1 je pretest; T2 je posttest.
Između merenja E grupa je podvrgnuta tretmanu, dok K grupa nije. I K grupa može biti
podvrgnuta kontrolnom tretmanu (glavni primer – placebo pilula). Primer – mantra primer –
poredimo da li na sniženje Krvnog pristiska utiče meditacija – Eksperimentalna grupa je ona koja
meditira i relaksira se, Kontrolna grupa se samo odmara. Obema grupa se radi pretest tj. meri se
pritisak pre meditacije/odmora. Nakon određenog vremena radi se posttest. Ako postoji razlika u
pretestu i posttestu u kontrolnoj grupi pokazuje se efekat relaksacije; razlika u pretest u posttestu
između E i K mora biti veći nego razlika u pretestu i posttestu K grupe kako bi se efekat prepisao
meditaciji.
- Neponovljeni faktor koristi ravnopravne grupe, ponovljeni koristi simultano merenje
podataka – Primer – želimo da testiramo da li je dominantnost leve ruke kod levoruka veća nego
dominantnost desne ruke kod dešnjaka. Dajemo nasumične testove i jedne i druge ruke obema
grupa u okviru iste seanse. Zatim se poredi razlika kod jačine leve i desne ruke kod levoruka, pa
kod dešnjaka.Faktor A- dominantnost ruke je neponovljen jer su ispitanici ili dešnjaci ili levoruci,
Faktor B – ruka je ponovljena jer su obe grupe koristili i desnu i levu ruku

3. Potpuno ponovljeni nacrti – 1 varijanta:

- Oba faktora koriste simultano merenje podataka – Primer – istraživanje funkcije leve i desne
moždane hemisfere kratkom prezentacijom stimulusa u levu ili desnu polovinu vizuelnog polja, gde
stimulus sa leve strane dolazi u desnu hemisferu mozga; obrnuto. Da bi se utvrdilo da li postoji
razlika u obradi verbalnog i neverbalnog u levoj i desnoj hemisferi koriste se kao stimulusi reči i
slike. Isti subjekti dobijaju npr. reči levo, slike desno, reči desno, slike levo itd. Dobija se
informacija da se verbalni sadržaj obrađuje nešto bolje u levoj hemisferi, obrnuto.
2. Složeniji dvofaktorski nacrti

Ovi nacrti su svi nacrti kod kojih je bar jedan faktor multivalentan (faktor A ima 2 nivoa, faktor B
ima 4 nivoa = 2x4 nacrt)

Multifaktorski nacrti

Ovi nacrti sadrže više od dve nezavisne varijable i jednu zavisnu varijablu. (trofaktorski,
četvorofaktorski itd.). Konstrukcija je dosta složenija pa se ređe primenjuju u praksi. Najprostoji
trofaktorski je 2 x 2 x 2, najsloženiji su 2 x 2 x 3, 3 x 4 x 5. Najprostiji četvorofaktorski je 2 x 2 x 2
x 2. Broj situacija (grupa) se dobija množenjem broja nivoa. U trofaktorskim nacrtima postoje četiri
mogućnosti: potpuno neponovljen nacrt (sva 3 faktora su neponovljena); potpuno ponovljeni
nacrt (sva 3 NV su ponovljena); dve vrste mešovitih (2 faktora ponovljena i 1 neponovljen; 2
faktora neponovljena i 1 ponovljen). Kod četvorofaktorskih postoji pet mogućnosti(lako ih je
navesti).

1. Nacrt tipa 2 x 2 x 2
- potpuno neponovljen – primer – da li vreme reakcije zavisi od pola, pušenja, dominantne ruke
- dva neponovljena i jedan ponovljen – matematicin – faktor A tip grupe – E ili K; faktor B vreme
testa – pretest ili posttest. Uvodi se i faktor C pol – muški ili ženski. Faktor A je neponovljen jer
ispitanici ili pripadaju E ili K grupi; faktor B je ponovljen jer svi ispitanici prolaze i kroz pretest i
kroz posttest; faktor C je neponovljen jer su ispitanici ili muškarci ili žene.
- potpuno ponovljen – ispituje se lokalizacija bola. Postoje faktor A – deo tela, faktor B –
unutrašnja ili spoljašnja strana kože (dlan npr) i faktor C je strana tela – leva ili desna. Sva tri
faktora su ponovljena zato što će se svakom od ispitanika ispitati sva 3 faktora.

Faktorijalni multivarijatni nacrti

Kad želimo da naglasimo da neki faktorijalni nacrt ima 1 ZV zovemo ga faktorijalni

jednofaktorski univarijatni nacrt, a nacrt sa 2 NV i 1 ZV kao dvofaktorski univarijatni nacrt.

Faktorijalni bivarijatni nacrti sadrže dve zavisne varijable, a faktorni multivarijatni nacrti
sadrže više od dve zavisne varijable.

1. Jednofaktorski bivarijatni nacrti – primer – istraživanje u obradi imenica i glagola može se

organizovati tako što će ispitanicima biti zadatak da odrede da li je reč imenica ili glagol. Postoje
dve zavisne varijable: 1. vreme potrebno da se odredi šta je šta; i 2. broj grešaka u određivanju da
li je data reč imenica ili glagol.

2. Dvofaktorski trivarijatni nacrt – primer – matematička sposobnost da li zavisi od pušenja i

pola. Zavisne varijable – test algebre; test geometrije; test trigonometrije.

Kod multivarijatnih nacrta statistička tehnika koja se primenuje jeste MANOVA (Multivariate
ANalysis Of VAriance)