12.7.

METODE PRIKUPLJANJA PODATAKA

Metoda = put, nain obavljanja neke delatnosti;
ustaljen postupak usmeren na postizanje cilja;
Naune metode = naini nauno-istraivakog rada,
(prikupljanje podataka, obrada i tumaenje).

Prikupljeni podaci u pedagokom istraivanju se

obrauju:
- kvantitativno (statistikim) metodama i

- kvalitativno (logikim) metodama.

Sve to se obavlja posebnim metodama, tehnikama i
instrumentima.

Podaci o pedagokim pojavama koje se prouavaju,

mogu se prikupljati:
1. ISTORIJSKOM,
2. DESKRIPTIVNOM I
3. EKSPERIMENTALNOM metodom.
Te tri metode je mogue i kombinovati, ali s tim da
jedna gotovo uvek preovlauje.

Metode su zapravo = nain pristupa prikupljanju

potrebnih podataka i skup odgovarajuih tehnika (uz
pomo odgovarajuih instrumenata), kojima se to
prikupljanje obavlja.
Svaka od tri navedene metode obuhvata vie tehnika,
a jedna ista tehnika moe posluiti razliitim
metodama.

1. ISTORIJSKA METODA:
- koristi se za prouavanje pedagokih pojava koje su se
dogodile u prolosti;
- realizuje se uglavnom preko tehnike prouavanja
dokumenata;
- pojave se uzimaju i prouavaju onakvim kakve one jesu,
na njih se ne utie;
- mogu se koristiti i tehnike anketiranja i intervjuisanja
uesnika ili svedoka odreenih zbivanja;
- dokumenti mogu biti: 1. primarni i 2. sekundarni;
a mogu biti i: 1. pisani i 2. ostali (udbenici,
uila, video i audio zapisi, ivi svedoci...)

2. DESKRIPTIVNA METODA:
- (deskripcija= opisivanje);
- koristi se za prouavanje savremenih pedagokih
pojava;
- primenjuje se kada se eli ispitati i utvrditi stvarno
stanje prouavanih, savremenih pojava;
- ovom metodom se ne prikupljaju podaci o
pedagokim pojavama iz prolosti, ve o savremenim
pedagokim pojavama; pojave se prouavaju
onakvim kakve one jesu, ne utie se na njih;

- oslanja se na mnogobrojne tehnike prikupljanja

podataka, a najvie na posmatranje, anketiranje,
intervjuisanje, skaliranje, testiranje;
- ova metoda se vrlo esto kombinuje sa
eksperimentalnom, jer se na deskripciju prouavanih
pojava nadovezuje traganje za njihovom uzronoposledinom povezanou, (a eksperimentalnom
metodom se dolazi do podataka o takvoj povezanosti
pedagokih pojava).

3. EKSPERIMENTALNA METODA (Metoda

eksperimenta):
- ovu metodu karakterie namerno, plansko
izazivanje promene u cilju prouavanja njenih
posledica, u strogo kontrolisanim uslovima i sa
mogunou merenja posledica izazvane promene;
- pedagoki eksperiment se najuspenije moe
razgraniiti od drugih metoda po tome to istraiva
menja uslove pod kojima se pojava javlja, tj. unosi
promenu i prati njeno dejstvo na pojavu;
- navedene promene se izvode u strogo kontrolisanim
uslovima;

- mora se obezbediti mogunost merenja posledica

do kojih dovode unete promene u eksperimentu,
kako bi se eksperiment mogao ponoviti u istim
uslovima, radi provere njegovih rezultata;
- ovu metodu nazivaju jo i kauzalnom, to nije
preporuljivo (prema Bakovljev, 1997), jer bi se iz
tog moglo zakljuiti da se samo u istraivanjima u
kojima se koristi ta metoda traga za uzronoposledinim vezama i odnosima izmeu prouavanih
pojava, to je, netano.

Pedagoki eksperimenti se dele:

- prema uslovima izvoenja na:
1. prirodne i
2. laboratorijske, a

- prema broju i tretmanu obuhvaenih grupa na:

1. eksperiment s jednom grupom,
2. eksperiment s paralelnim gupama i
3. eksperiment s rotacijom eksperimentalnog
faktora.

Prirodni i laboratorijski eksperiment:

Iz razumljivih, humanih razloga, ispitanici se ne

smeju stavljati, radi eksperimenta, u neke
nesvakidanje, posebne uslove.
Prirodni eksperiment: onaj koji se ostvaruje u
prirodnim, svakidanjim, uobiajenim pedagokim
uslovima.

Laboratorijski eksperiment: onaj koji se vri u

uslovima razliitim od uobiajenih, npr. u posebnoj
prostoriji, na poseban nain, s naroitim ureajima.
Za neke je prirodni eksperiment onda, ako ispitanici
ne znaju da su ukljueni u eksperiment,
a laboratorijski, kada ispitanici znaju da su ukljueni
u eksperiment.

Prema broju i tretmanu obuhvaenih grupa:

1. Eksperiment sa jednom grupom:

- pod grupom se podrazumeva skupina ispitanika koji
uestvuju u eksperimentu,

- to moe biti vaspitna grupa dece neke predkolske

ustanove, kolsko odeljenje uenika, predkolska
ustanova, kola, vaspitai, uitelji, roditelji...
- ostvajuje se sa jednom grupom ispitanika,

- najpre se izmeri (odgovarajuim instrumentom,

najee testom), polazno, inicijalno stanje onoga
na ta e se uticati (npr. nivo znanja uenika iz
matematike),
- nakon toga se obavlja pedagoki rad na uobiajeni
nain, a nakon toga se meri finalno stanje,
- to izmereno finalno stanje je istovremeno i novo
inicajalno, polazno stanje uoi prelaska na nov nain
rada,

- zatim se u nov nain rada unosi promena ije se

posledice ele ispitati, tj. pedagoki rad se obavlja na
nov nain, ija se efikasnost eksperimentalno
proverava,
- nakon toga se meri finalno stanje, tj. meri se ono to
se postiglo novim nainom rada,

- na kraju se vri uporeivanje efekata (razlike

izmeu polaznog i finalnog stanja) uobiajenog i
novog naina rada, pri emu se utvruje da li je i
koliko, novi nain rada efikasniji od uobiajenog
naina rada,

- izraz ,,jedna grupa ne znai da se eksperiment

mora ograniiti na samo jednu grupu, (grupa moe
biti vie), nego da se uporeivanje efikasnosti
vaspitnog rada na nov nain vri unutar jedne iste
grupe.

2. Eksperiment s paralelnim gupama:

- ostvaruje se s najmanje jednom eksperimentalnom i

jednom kontrolnom grupom,
- moe da se ostvaruje i sa vie takvih paralelnih
grupa, a moe da se izvodi i tako da jedna kontrolna
grupa nema samo jednu, nego dve ili vie paralelnih
eksperimentalnih grupa,

- eksperiment zapoinje tako da se i u

eksperimentalnoj i u kontrolnoj grupi izmeri
polazno, inicajalno stanje onoga na ta e se u
eksperimentalnoj grupi uticati unoenjem promene u
rad,
- zatim se u kontrolnoj grupi radi na uobiajeni
nain, a u eksperimentalnoj na nov nain,
- na kraju tog rada se izmeri finalno stanje i u
kontrolnoj i u eksperimentalnoj grupi,

- uporeivanjem rezultata finalnog merenja moe se

zakljuiti efikasnost novog naina rada;

- eksperimentalna i kontrolna grupa moraju biti

ekvivalentne, tj ujednaene, i prema rezultatima
inicijalnog merenja i po nekim drugim faktorima:
nivou znanja, uspehu, polu...

3. Eksperiment s rotacijom eksperimentalnog

faktora:

- ovu vrstu eksperimenta karakterie to to

eksperimentalna i kontrolna grupa izmenjuju uloge,
tj. to se ekperimentalni faktor, tj. novina koja se
unosi u rad i iji se efekti mere, rotira u dve grupe
ispitanika,
- u ovakvom eksperimentu grupe ne moraju biti
ujednaene,

- ovakav eksperiment predstavlja neku vrstu

kombinacije eksperimenta s jednom grupom i
eksperimenta s paralelnim grupama,
- nedostatak ovog eksperimenta je to se ne moe
onemoguiti da rezultati rada utiu na rezultate rada
koji sledi, tj. ne mogu se obezbediti istovetni uslovi u
obe faze eksperimenta.

Ex post facto postupak (retroaktivni postupak)

Neki i ex post facto postupak ubrajaju u varijantu
metode eksperimenta.
To je ipak neprihvatljivo (prema Bakovljev, 1997),
jer u ovom postupku nema onoga to je za
eksperiment karakteristino: namernog izazivanja
promena, radi prouavanja njihovih posledica, u
strogo kontrolisanim uslovima i s mogunou
merenja posledica izazvanih unetim promenama.

Ex post facto postupkom prouavaju se promene koje

su se, nezavisno od istraivaevog uticaja , ve
ostvarile.
Prema Muiu (1978), i ex post facto postupak spada
u eksperimente, jer ponekad eksperimentalni faktor
nije potrebno namerno unositi, jer on ve od ranije
deluje, pa je samo potrebno utvrditi njegovu
efikasnost nakon to se (ex post) ostvarila injenica
(facto) njegovog delovanja.

Varijable istraivanja
U svakom pedagokom eksperimentu prouava se
kakve posledice izaziva promena koja se planski
unosi u pojavu koja se prouava.
Promenljive karakteristike pojava, nazivaju se
varijable.

Nezavisne varijable:
- to su one varijable koje utiu na druge varijable,
- to je ona varijabla u koju se unosi odreena
promena, pa se zato naziva jo i eksperimentalnom
varijablom, (eksperimentalna varijabla uvek je
nezavisna varijabla, a rezultat je zavisna varijabla),
- promena , ija se efikasnost eksperimentalno
proverava, naziva se eksperimentalni faktor,
- nezavisna varijabla uvek utie na vie zavisnih
varijabli,
- vie nezavisnih varijabli moe uticati na svaku
zavisnu varijablu;

Zavisne varijable:
- su predmet opaanja i merenja u toku istraivanja
pojava,
- sadrana je uvek u problemu istraivanja.

Parazitarna varijabla:

- je nezavisna varijabla iji uticaj u toku istraivanja

nije kontrolisan, koja se neplanirano javlja i utie na
rezultat, smanjujui njegovu tanost,
- zbog toga se, u veini eksperimenata, nastoji, da se
uticaj parazitarnih varijabli (ili faktora) neutralie, da
bi se ustanovilo kako eksperimentalni faktor utie na
odreenu zavisnu varijablu.

Postoje jo i:
- interveniue varijable,
- moderator varijable,
- kvalitativne i kvantitativne varijable,
- kontinuirane i diskontinuirane varijable,
- unipolarne i bipolarne varijable.