Didaktika-Indira Gici

VREDNOVANJE NASTAVNOG RADA

PRAENJE, MERENJE I VREDNOVANJE

NASTAVNOG RADA
Pod pojmom praenje podrazumeva se
razraen sistem postupaka, tehnika i
instrumenata za utvrivanje razvojnog toka i
stepena
ostvarivanja
odreene
pedagoke delatnosti u vaspitnoobrazovnim
ustanovama.
Praenjem se odgovara na pitanje kako.
Kako uenici ue i rade (nastav, slobodne
aktivnosti, uenje kod kue)? Kako
nastavnici rade (organizacija asa i sl.)?

Pod merenjem podrazumevamo

konstatovanje koliinskih odnosa neke
pedagoke pojave. Merenje je upreivanje
dveju veliina od kojih je jedna merna
jedinica.
Merenjem se odgovara na pitanje
koliko.(Koliko su uenici uradili zadataka u
testu?) itd.
OCENJIVANJE UENIKA JE
SVOJEVRSNO MERENJE-OCENA JE
MERILO, A NJOME UPOREUJEMO
USPEH JEDNOG UENIKA SA USPEHOM
DRUGOG.

MERENJE I VREDNOVANJE SE BITNO

RAZLIKUJU.
Vrednovanjem se konstatuju ire promene u
razvoju linosti.
Isti nivo znanja kod dva uenika moe biti
razliito valorizovan kolskom ocenom, ako
jedan od njih ivi pod tekim objektivnim
uslovima, ili sa niim sposobnostima, ulaui
maksimalne napore. Ako je neko mogao vie da
postigne, a nije njegovo znanje treba nie
valorizovati u odnosu na uenika koji je
postigao sline rezultate, koji su ujedno i
njegov maksimum.

Praenjem i merenjem se prate i evidentiraju

koliinski odnosi, izraavaju i konstatuju
pojedinana dostignua. Vrednovanjem se
sagledavaju i svestranije promene i rezultati
u realizaciji vaspitno-obrazovnih ciljeva i
zadataka i konstatuju ire promene u
ponaanju i radu uenika.

ISTORIJSKI RAZVOJ VREDNOVANJA

Sparta i Atina -vrednovale su se vojnike
sposobnosti i vetine i neke crte linosti
(lukavstvo, snaga izdrljivost i td); u Atini se
cenilo govornitvo, pismenost, muzikalnost...
U
feudalnom
drutvu-naglaenost
drutvenih razlika; veoma strogim ispitima
kod prijema uenika i kalfi, esnafi i cehovi su
eleli da onemogue naglo irenje pojedinih
zanata i tako zadre visoku cenu svojih
usluga.

U srednjovekovnim crkvenim kolama se

prvi put susree ispit kao oblik vrednovanja
znanja.
1219. godine na Univerzitetu u Bolonji
pominje se usmeno ispitivanje;
1702. godine, prvi put se primenjuje pismeni
ispit, kao posebna tehnika vrednovanja, na
Triniti koledu u Kembridu.
U sholastikim crkvenim kolama
pozitivno se vrednovalo samo doslovno
reprodukovanje nauenog gradiva.

PROCESI TRADICIONALNOG OCENJIVANJA

Osnove tradicionalnog ocenjivanja nalazimo
jo u 16. veku.
Examen-ISPIT.
SAKSONSKI KOLSKI RAD-odravanje ispita
na kraju svakog polugodita.
KATALOZI-vrste svedoanstava.
KOLSKI DNEVNICI
U jezuitskim kolama sistematsko
ocenjivanje-takmienje: najbolji pohvaljeni i
nagraeni, a najgori su rasporeivani u
magaree klupe.

POECI SAVREMENOG VREDNOVANJA

1.
2.
3.
4.
5.

6.
7.

Sredinom 19.veka u SAD i Engleskoj pojavio se pokret

za uvoenje pismenog proveravanja (Hores Men), jer
je pismeno ispitivanje:
Nepristrasno;
Pravino prema ueniku;
Njime se temeljnije proverava znanje nego usmenim
ispitivanjem;
Onemoguava da se nastavnik mea u uenikove
odgovore;
Njime se sigurnije utvruje kvalitet znanja,
Spreava se favorizovanje pojedinih uenika;
Rezultati ispita su dostupni kontroli,

SLABOSTI TRADICIONALNOG OCENJIVANJA

Nastavnik je svojim kriterijumom merni

instrument.njegov nain ispitivanja je
tehnika merenja. Svojom linom tehnikom on
dolazi do odreene veliine koja se izraava
ocenama od 1-5.

FAKTORI KOJI UTIU NA NEPOUZDANOST

KOLSKE OCENE
1.

2.
3.

LINA JEDNAINA NASTAVNIKA;

(tendencija neporavdanog podizanja ili
sputanja merila,tj.kriterijuma.)
HALO EFEKAT; (unapred formirano
miljenje o ueniku).
TENDENCIJA PRILAGOAVANJA
KRITERIJUMA KVALITETU GRUPE;
(centralna tendencija-ocenjivanje posle
dobrog ili loeg odgovora; dobro ili loe
odeljenje).

TEHNIKE OBJEKTIVNOG OCENJIVANJA

Bine-Simonova skala inteligencije u 19.veku
dala je teorijsku podlogu za objektivno
merenje rezultata misaonog rada.
Poetkom 20.veka Torndajk i Stoun uvode
objektivno merenje u nastavu.
Treba razlikovati testove znanja od testova
inteligencije.

TEHNIKE OBJEKTIVNOG VREDNOVANJA

1.

2.
3.

1.
2.

3.

Testovi znanja;
Petominutno ispitivanje;
Esej testovi;
Kriterijumi ocenjivanja;
APRIORNI KRITERIJUM;
StATISTIKI KRITERIJUM;
KOMPLEKSNO OCENJIVANJE.