• NASTAVNI ČAS•

ELMA BILALOVIC
0829/2018
• POJAM NASTAVNOG ČASA
• ETAPE NASTAVNOG ČASA
• TIPOLOGIJA NASTAVNOG ČASA
 •POJAM NASTAVNOG ČASA•

Nastavni čas je ,,OSNOVNA VREMENSKA I DIDAKTIČKA JEDINICA NASTAVNOG RADA. Jedan

čas traje,najčešće,45min”.
NASTAVNIM RADOM, po sistemu nastavnih časova,obezbeđuje se:
Pravilima ismene rada I odmora,izmena nastavnih predmeta,promena predmetnih
nastavnika u istom nastavnom danu,pravilno odmeravanje vremena po nastavnim
predmetima,planiranje nastavnog rada po nastavnim jedinicima,naizmenično predavanje
novog gradiva,uvežbavanje i ponavljanje.
• SVRHA NASTAVNOG ČASA- Kao strukturna komponenta,objedinjuje u sebi CILJ I
ZADATKE NASTAVNOG RADA. Kompletno formulisan CILJ NASTAVNOG ČASA PREDSTAVLJA
SINTEZU NJEGOVE VASPITNE I OBRAZOVNE NAMENE.
 • SASTAVNI ELEMENTI NASTAVNOG ČASA•

Razlikujemo tri osnovna elementa nastavnog časa,I to:

1) UVODNI DEO ČASA
2) GLAVNI DEO ČASA
3) ZAVRŠNI DEO ČASA
   
Plan izvođenja časa Svaki nastavni čas mora da ima jasna određenja prema svojim celinama
koje treba zapisati u pripremi za čas. Celine nastavnog časa su: uvodni deo (5-10 minuta),
glavni deo (25-30 minuta) i završni deo (5-10) minuta.
Uvodni deo časa je preparativna faza časa u kojoj se učenicima predstavljaju teme, pitanja i
problemi koji de se obrađivati u toku časa. Nastavnik treba da isplanira pitanja kojima de
uvesti učenike u materiju. Zadatak nastavnika je da jasno istakne naziv nastavne jedinice,
da objasni cilj i zadatke časa, načine rada, očekivanja od učenika, ulogu učenika na času,
tok časa. U uvodnom delu časa nastavnik treba da podseti učenike na prethodno stečena
znanja, da ih prizove iz pamdenja, da motiviše učenike za dalji rad, učešde na času i
sticanje novih znanja. 
Glavni deo časa ili operativna faza obuhvata rad na sadržaju, pojmovima,
zakonitostima, pravilima, događajima, shvatanjima i slično. Za realizaciju
sadržaja odabira se nastavna metoda, nastavna sredstva i oblik rada koji je
najpogodniji po proceni nastavnika.
Završni deo časa ili verifikativna faza i faza domadeg zadatka je faza namenjena
utvrđivanju gradiva i proveri usvojenih znanja. Ovde treba uputiti učenike
kako treba da uče, koju literaturu da koriste i koje domade zadatke da
urade. 
Evaluacija časa U okviru priprema za čas treba ostaviti prostor za analizu i evaluaciju časa: šta je
bilo dobro na času, šta se može popraviti. Evaluacija može da bude bazirana na samoevaluaciji
nastavnika, a bilo bi dobro da se u analizi i evaluaciji uvrste i mišljenja učenika izrečena ili
napisana.
Ovaj deo pripreme je za nastavnika veoma važan jer može da sadrži predloge za sugestije za
naredno planiranje i poboljšanje pripreme za čas.
• ETAPE NASTAVNOG ČASA
Najčešće etape u nastavi su:
1) UVOD ZA RAD
2) OBRADA NOVE GRAĐE
3) VEŽBANJE
4) PONAVLJANJE
5) PROVERAVANJE
ETAPE NASTAVNOG ČASA
Najčešće etape su: uvod za rad, obrade nove građe, vežbanje, ponavljanje, proveravanje.
Koje će etape biti zaspupljene na nekom času zavisi od cilja koji nastavnik ponavlja.
Retko su jednim nastavnim časom obuhvaćeni svi ovi elementi, a isto tako retko će niti
zastupljen samo jedan, recimo samo izlaganje novih sadržaja.Komponenta koja je
izostala na jednom času može biti obuhvaćena na sledećem. Postoji neka logika u
redosledu strukturnih elemenata nastavnog časa. Uvod mora biti pre izlaganja novog
gradiva, izlaganja pre ponavljanja, ali vežbanje i ponavljanje mogu menjati mesta.
Neki čvrsti šablon ne postoji, ali logika se mora poštovati. Isto važi i za trajanje pojedinih
etapa časa. Najviše vremena se posvećuje onoj etapi koja prema postavljenom cilju
časa, dominira. Na jednom času će dominirati izlaganje novog gradiva, na drugom
proveravanje i ocenjivanje.
Važno je da realizacija nastavnog programa prođe kroz sve etape, od pripremanja
učenika do proveravanja pri čemu nije neophodno ni potrebno da na svakom času
bude zastupljena svaka etapa. Vladimir Polaj navodi podatke o približnom
procentualnom utroški vremena na pojedine etape, čas pripremanja 10 odsto i čas
proveravanja 6 odsto. Nastavniku ovi podaci mogu da posluže samo kao orijentacija.
Neki didaktičari se bore protiv receptologije u nastavi i ističu da svaki nastavni čas treba
da ima svoju posebnu strukturu koju određuje različiti čitaoci. Neki smatraju da teba
napustiti tipologiju nastavnih časova, da je ne trreba dalje razvijati, jer se tipom časa
nešto ima standardni oblik, a to je u suprotnosti sa savremenom koncepcijom
elastičnijoj i smišljenijoj organizaciji nastavnog procesa u određenim vremenskim
jedinicama.
• TIPOVI NASTAVNIH ČASOVA

Ceo nastavni proces, sa svim didaktičkim funkcijama, najčešće se ne podudara sa

konkretnim nastavnim časom. Na časovima obično preovlađuju pojedini delovi, elementi
nastavnog procesa. Na taj način časovi b svoja didaktička obeležja koja se mogu pridodati
određenom tipu.
Zbog toga prilikom poređivanja pripadnosti časova pojedinim tipovima, moramo voditi
računa o sledeća dva kriterijuma:

- Tip časa treba da bude određen nekom bitnom didaktičkom funkcijom;

- Nema „čistih“ tipova kojima se vodi računa samo o jednoj didaktičkoj funkciji.

U didaktičkoj teoriji i praksi jedna od najrasprostranjenijih klasifikacija nastavnih časova je

ona koja uzima u obzir glavni didaktički zadatak.

1. Časovi čiji je glavni zadatak uvođenje u novu oblast nastave;

2. Časovi za prenošenje novog znanja;
3. Časovi za utvrđivanje znanja;
4. Časovi za razvijanje i usavršavanje sposobnosti i umešnosti;
5. Časovi za kontrolu znanja i umenja.
• NASTAVNI ČAS
Nastavni časovi koji služe za uvođenje u novu oblast, služe upoznavanju učenika sa
novim nastavnim predmetom, njegovim ciljevima i zadacima, strukturom i sadržajem, ili
njihovom pripremanju za usvajanje sadržaja većih celina, područja, tema.
Časovi za prenošenje novih znanja služe za sistemsko prenošenje, objašnjavanje i
usvajanja znanja, pravila i zakona. Potrebno je da nastavnik vodi računa da se pri
izlaganju ograniči na ono što je bitno, da brižljivo odabrane činjenice temeljno obradi.
Časovi predviđeni za utvrđivanje znanja imaju za cilj ostvarivanje funkcija nastave koja se
odnose
na sigurnost i trajnost stečenih znanja. U školskoj praksi ovaj tip časa se veoma često
primenjuje i u
različitim oblicima. Valja razlikovati časove ponavljanja i časove sistematizovanja. Na
časovima
ponavljanja insistira se na zamapćivanju i usvajanju bitnih činjenica, na uopštavanju i
usvajanju
pravila i obrazaca ako je moguće u novim vidovima. Na časovima sistematizacije nova znanja
se
upoređuju s ranije usvojenim i uspostavlja se redosled, stečena znanja se sređuju u veće
celine.
 Karakteristika časova koji pretežno služe razvoju i usavršavanju sposobnosti i umešnosti
sastoji se u tome što učenici obavljaju određene aktivnosti pod neposrednim ili posrednim
rukovodstvom
Nastavnika.
Javljaju se u dvostrukoj funkciji:
1. Ako se aktivnost obavlja s ciljem da se oforme sposobnosti, umešnosti ili navike, radi se o
časovima vežbanja. Inače, Časovi vežbanja su tipični u nastavi crtanja, likovnog i muzičkog
vaspitanja.
Različitim vežbama i stvaralačkom primenom usvojenog gradiva, u okviru pomenutih časova,
razvijaju se i usavršavanje brojne navike i umenja.
2. Ako nasuprot tome dominira, primena stečenih znanja, umešnosti ili samostalnih
aktivnosti, s
ciljem njihovog daljeg razvijanja i usavršavanja, onda se radi o časovima primene.
Časovi koje služe kontroli znanja i umenja imaju osnovni zadatak da utvrde da li su i koliko
učesnici
usvojili neophodna zanja i veštine, Sadržaj ovih časova određuje karakter proveravanja.
Zavisno od
karaktera primene, može se vršiti frontalno, grupno ili individualno proveravanje,
Proveravanja
mogu biti usmena, pismena, praktična i kombinovana. Inače ovi časovi retko kada imaju
čisto
HVALA NA
PAZNJI!!