СТРУКТУРА НАСТАВНОГ

ПРОЦЕСА
Након што проучите ово поглавље, моћи ћете да:
• Одредите садржај појмова „наставни процес“,
„артикулација наставног провеса“ и „наставни
час“;
• Именујете етапе наставног процеса и разумете
њихову функцију и међусобну условљеност и
повезаност;
• Наведете етапе наставног часа и објасните
њихову функцију.
 НАСТАВНИ ПРОЦЕС
Наставни процес представља комплексан и сложен процес у којем се
прожимају и међусобно условљавају активности наставника и
ученика. Конструише се у конкретним наставним ситуацијама у
којима се циљаним радом, друштвеном интеракцијом и
комуникацијом наставника и ученика разрађује наставни садржај.
Одвија се унутар три димензије које су међусобно повезане и
условљене наставним циљевима, садржајима и исходима.

Просторна и Развијање Временски и

настави

Акциона структура

Структура одвијања
Структура односа у

наставе
комуникациона компетенција за методички ток
структура деловање
ЕТАПЕ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА
Структуру наставног процеса чине етапе (елементи) наставе,
њихова повезаност и распоред.

Обрада
Припремање нових Вежбање
садржаја

Вредновање Понављање
ПРИПРЕМАЊЕ
Припремање или увођење у рад представља стварање повољних
објективних (спољашњих) и субјективних (унутрашњих) услова за
извођење даљег рада.

Учионица Ученик Наставник

• Материјално- • Психолошка • Методичка
техничка припрема припрема
припрема • Сазнајна • Организациона
припрема припрема
ПРИПРЕМАЊЕ
• Материјално-техничка припрема подразумева уређење простора за рад,
распоређивање ученика за рад у мањим групама, припрему наставних и
техничких средстава, поделу материјала за рад и сл.
• Психолошка припрема се првенствено односи на мотивацију ученика за
рад, подстицање радозналости за тему која ће се обрађивати, стварање
повољне радне атмосфере која ће динамично деловати на ученике итд.
• Сазнајна припрема има функцију упућивања ученика у то шта, зашто и
како ће се радити. Ученици који знају ШТА уче постижу 27% боље
резултате од ученика који немају јасну представу о томе (према Association
for Supervision and Curriculum Development).
• Методичка припрема подразумева наставниково осмишљавање и
припремање разноврсних активности путем којих ће се реализовати
наставни садржај.
• Организациона припрема се првенствено односи на планирање врменске
динамике реализације предвиђених садржаја и активности.
Садржај и начин припремања су условљени предстојећом етапом наставног
процеса. Припремање треба да траје кратко, али да буде ефикасно.
ОБРАДА НОВИХ НАСТАВНИХ САДРЖАЈА
Обрада нових садржаја је етапа у којој ученици, под руководством
наставника, усвајају нове чињенице, на основу њих формирају нове
појмове и судове и тако стичу нова знања која се са претходним
знањима повезују у систем.

• Утврђивање обима, количине знања која

Димензио- ученици треба да усвоје.
• Утврђивање дубине садржаја који ће се
нирање обрађивати.

• Постепено проширивање (нове чињенице и

генерализације) и продубљивање
Градуирање (постављање сложенијих захтева) знања.
• Односи се и на темпо обраде нових садржаја.
ВЕЖБАЊЕ
Вежбање представља систематично понављање одређене мисаоне или
физичке радње са циљем да се она трајно усвоји. Пре него што ученици
приступе вежбању одређене радње потребно је нагласити важност
поучавања у извођењу радње, тзв. инструкције. Путем инструкција
ученици упознају радњу у свим деловима и целини. Инструкција обухвата
следеће елементе:
• Демонстрацију (показивање) да би ученици упознали модел радње;
• Анализу радње да би ученици упознали поједине операције као њене
саставне елементе;
• Издвајање сложенијих места;
• Објашњавање појединих поступака и суштине саме радње;
• Упоређивање сличних поступака;
• Синтетизовање појединих операција у целовиту радњу итд.
ВРСТЕ ВЕЖБАЊА
• Ученици први пут приступају извођењу радње
Почетно на основу добијеног модела.

(уводно)
• Треба водити рачуна о правилности извођења,
а не о брзини.

• Континуирано понављање у циљу самосталног

Основно правилног и брзог извођења радње.
• Јављају се квалитативне промене: брже, тачније,
(темељно) рационалније радње, усклађеност, сигурност,
координација...

• Примена усвојене радње у свакодневном

Завшрно раду.
• Аутоматизовање радње и формирање
(допунско) навика.

• Изводи се са ученицима који су

формирали погрешну вештину и навику,
Корективно односно погрешно изводе делове радње
или радњу у целини.
ПОНАВЉАЊЕ

Понављање је етапа чији је задатак да

вишеструким враћањем обрађеним
садржајима обезбеди трајност знања ученика.
Продуктивно -
Репродуктивно – понављање овладаних
доследно понављање садржаја са разумевањем,
садржаја које је наставник уз примену мисаоних
изложио, без икаквих активности (упоређивање,
промена. аналогија, синтетизовање,
Неопходно код учења систематизовање,
песмица, дефиниција и сл. мењање,
конкретизовање...)
ПРОВЕРАВАЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ

Проверавање и вредновање је релативно

самостална етапа у којој се тражи и добија
повратна информација о резултатима
наставних активности. Може бити текуће,
тематско и завршно. Према начину
провере дели се на усмено, писмено и
практично.
НАСТАВНИ ЧАС
Наставни час представља најмању временску
организациону јединицу наставног рада.
Артикулација наставе представља унутрашњу
структуру наставног процеса у одређеној
временској јединици.
• Трајање часа (45 или 90 минута – блок час)
• Унутрашња организација (делови или
компоненте часа)
ТИПОЛОГИЈА НАСТАВНИХ ЧАСОВА
Тип наставног часа је одређен етапом наставног процеса која на њему
преовладава.
Тип часа Суштина
Уводни час Упознавање са новим предметом, преглед задатака
новог предмета у току школске године, неопходан
прибор, увођење у нову целину, тему...
Час обраде нових Стицање знања, умења и навика.
садржаја
Час понављања а) утврђивања – усвајање битних чињеница,
уопштавање правила у новим видовима;
б) систематизације – упоређивање нових и старих
знања, стварање већих целина (система) знања.
Час вежбања Развијање и усавршавање способности и навика.
Час проверавања Утврђивање квалитета и квантитета усвојености
знања и вештина.
АРТИКУЛАЦИЈА НАСТАВНИХ ЧАСОВА
Приликом артикулисања наставног часа, за сваки час треба одредити
број етапа, њихов редослед, временско трајање и међусобно
усклађивање и интегрисање.
Припремање Обрада нових Вежбање Понављање
садржаја

Припремање Обрада и вежбање Понављање Провера

Понављање Обрада Понављање и вежбање

Припремање Проверавање и оцењивање

СТРУКТУРА НАСТАВНИХ ЧАСОВА

Уводни
део

Главни
део

Завршни
део
УВОДНИ ДЕО ЧАСА
Уводни део часа има функцију припреме ученика за главни део
часа. Методички поступци: понављање раније научених
садржаја (усмено, писмено, практично), извештавање о
обављеном домаћем задатку, читање краћих текстова и
разговор о њима, драматизација, аудио или аудио-визуелни
запис, решавање проблема, и сл.
Уводни део часа мора да дâ ученицима јасну слику о томе:
ШТА ће учити
ЗАШТО је то битно
У КАКВОЈ ЈЕ ВЕЗИ са претходно ученим садржајима и
ваншколским знањем
КАКО ћемо то урадити
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА
Главни део часа је предвиђен за реализацију наставних садржаја. Код
часова обраде, наставни садржај треба поделити на мање логичке
целине (2-4). После обраде одређене целине треба извршити краће
понављање са циљем уопштавања, извођења и формулисања
закључака.
Активности ученика и наставника зависе првенствено од циља и типа
часа. Истраживања показују да ученици у главном делу часа
најчешће:
• Слушају наставниково излагање
• Засписују
• Дискутују
• Одговарају на питања, усмено или писмено
• Самостално раде на тексту
• Вежбају решавање задатака
• Изводе практичне радове и/или огледе
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА
Завршни део часа има функцију интеграције,
систематизације и закључивања (повратна
информација). Код часова обраде то се постиже
продуктивним понављањем садржаја наставне
јединице, а код часова понављања, вежбања и
проверавања вршењем краће анализе резултата
рада.
ЛИТЕРАТУРА
Вилотијевић, М. (2000). Дидактика 3, Београд: Учитељски факултет
Јукић, Лазаревић, Вучковић (1998): Дидактика, Јагодина: Учитељски факултет
Лексикон образовних термина (2014), Београд: Учитељски факултет