You are on page 1of 7

Обука за наставнике – Настава која подстиче критичко мишљeње и решавање

проблема, додатни прилози за припрему часа и пројекта.

Разматрање и планирање будућих корака у развоју способности критичког мишљeња


и решавања проблема
Образац за припреме за часове

Предмет

Школа

Наставник/ца

Разред

Наставна јединица

Циљ/еви

Исходи

Ток часа

Уводни део

Средишњи део

Завршни део

Начин коришћења
микробита

Литература

Прилози:
Објашњење за попуњавање табеле

Савремене теорије наставе и учења су засноване на бројним истраживањима праксе


све више тежиште рада наставника стављају на планирање и припрему за наставу.
Образовни системи који су значајно унапредили своју праксу показују нам да је кључ
промене наставник, односно његово размишљање и припрема онога шта треба да се
дешава у учионици како би су постигли жељени исходи.

Циљ/еви и исходи

Циљ часа треба да буде формулисан тако да је остварљив на једном часу. Он може
бити део неког ширег циља, али из његове формулације треба да буде јасно шта се жели
постићи овим конкретним часом. Уобичајено је да час има један један циљ, мада у неким
ситуацијама може бити и два до три. Циљ се одређује у односу на ученике, односно тако
да нам представи шта је то што они треба да науче, развију, увежбају... (нпр.
Оспособљавање ученика за тумачење бајке.)

Најчешће час има два до пет исхода. Они су формулисни као резултати учења ученика
и описују шта ученик може и уме да уради на крају одређеног часа., односно након учења
на том часу. Да би се формулисали ови исходи, наставник може да пође од исхода
наведених у програмима наставе и учења, али треба да их обликује и конкретизује тако
да се види шта је резултат учења на том часу.

Да би се достигли исходи, важно је пратити везу између исхода и активности. Потребно


је дефинисати исходе тако да се јасно види како предвиђене активност доводе до
остваривања наведених исхода. Дакле, треба проверити како се сваки исход на часу
остварју анализом појединачних активности на часу и предвиђеном повратном
информацијом која треба да пружи недвосмислен доказ о томе да су исходи остварени.

Пример: Ученик/ученица:
– наводи карактеристике народне бајке;
– објашњава везе између појединих догађаја;
– описује поступке ликова, њихове особине и односе са другима;
– уме да опише догађај из различитих перспектива.

Ток часа

Напомена о опису активности у уводном, средишњем и завршном делу часа:

Све активности треба да истакну улогу ученика и њихов самосталан рад, који укључује
истраживачки приступ, критичко размишљање и решавање проблема, коришћење
различитих извора и разматрање различитих перспектива.

У активностима треба да буде видљив опис стратегија или техника КМРП и коришћења
микробита (ако се користе питања вишег рада, треба навести тачну формулацију
питања, ако се користи мапа ума навести шта је централни појам и сл.)

Активност треба да буде дефинисана тако да прати структуру субјекат, предикат,


објекат и конкретно укаже на то шта ко предузима, на који начин, на чему се ради и која
средства се користе.
Пример дефинисања активности: Ученици у паровима праве мапу ума о води на
великим папирима.

Сваки део часа треба да има кратак наслов који садржи опис главних активности у том
делу часа.

Формативно оцењивање (које би требало да буде присутно на сваком часу, без обзира
да ли се ради о обради новог градива или утврђивању) на часу треба да помогне
наставнику да разуме колико су ученици савладали садржаје које уче и колико су
остварили исходе на којима се ради. Наставник може у различитим деловима часа да
примењује бројне технике и поступке формативног праћења, нпр. издвајање кључних
речи, писање резимеа, графичко представљање одређених идеја, сумирање наученог и
исказивање жеље за новим сазнањима у вези са наученим, питања која сами ученици
припремају у вези са лекцијом, предвиђање догађаја…)

Самовредновање ученика треба да омогући ученицима и наставницима да


сагледају оствареност исхода на крају часа, као и сопствено учешће у раду и рад других
ученика. Од бројних могућих техника за самовредновање треба изабрати оне које су
најпогодније за процену остварености исхода конкретног часа. Поред самопроцене
ученика, корисно је дати ученицима у завршном делу часа неки кратак задатак у коме
треба да примене у другачијем контексту нова знања које су стекли на том часу.

Пример

Уводни део (у овом делу треба да се види како се садржај часа повезује са претходно
научним градивом и/или свакодневним искуством ученика, односно како се ученици
мотивишу за рад):

Припрема за читање и доживљавање бајке (кратак назив активности)


● Ученици у уводном делу часа одговарају на следећа питања: ….

Средишњи део (у овом делу потребно је јасно описати активности и задатке на којима
ученици раде током часа):

У овом делу часа ученици имају неколико активности у којима се види повезивање
са претходним искуством, читање, доживљавање и анализа бајке.

Уводни разговор о бајкама


● Разговор са ученицима о већ познатим бајкама и писцима бајки.
● Питање за ученике: Шта су бајке? Шта вам се највише допало у бајци коју сте
раније прочитали и зашто? Како бајке почињу и како се завршавају и зашто?....

Ученици слушају аудио-запис бајке

Ученици фронтално одговарају на неколико основних питања о тексту који су


чули:

● Питања за ученике: ...


Перспективе појединих ликова

Ученици у групама пишу текст у којем заузимају перспективу појединих ликова: Све
што смо сазнали у бајци приказано је из угла главног јунака. Ваш задатак ће бити да
напишите како ови догађају изгледају из угла других јунака). Напишите састав,
користите прво лице у тисању да бисте догађаје представили из угла вашег јунака.
Поделићу вам радне листове за сваку групу. Договорите се које догађаје ћете
издвојити и представити из угла вашег јунака, како ће се он понашати у тим сутацијама
и каква ће бити реакција других јунака и шта ће се десити на крају.

● …
● ...

Завршни део (Активности усмерене на процену остварености исхода часа):


Самовредновање ученика
● Ученицима одговарају на питање: Шта је најважније што су научили на овом
часу? Одговоре пишу у свеску, а затим их они који желе гласно прочитају.
● Ученици на две скале процењују: 1. Колико сте били активни на овом часу? 2.
Оцените сарадњу у вашој групи (Означи оцену од 1 до 5 за активност и сарадњу
у групи).

Литература

Литература се најпре наводи према азбучном реду презимена аутора за радове


објављене ћирилицом, а затим се наводе (према абецедном реду презимена аутора)
радови објављени латиницом; у текстовима писаним латиницом редослед је обрнут.

Литература се наводи на следећи начин:

а) књига (један и више аутора):

Јовановић, Славица. Поетика Душана Радовића. Београд: Научна књига – комерц,


2001.

Velek, Rene, Ostin Voren. Teorija književnosti. Beograd: Nolit, 1991.

б) часопис:

Опачић, Зорана. Одрастање у мултикултуралним срединама у српској књижевности за


децу и младе. Детињство 4 (2009): 55-64.

в) речник:

Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска, 2007.

г) публикација доступна on-line (пример за часопис)


Опачић, Зорана. Одрастање у мултикултуралним срединама у српској књижевности
за децу и младе.
<http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Detinjstvo/XXXV_4/index_html?stdlan
g=ba_rs> 02. 09. 2010.

Прилози:

Радни материјали коришћени на часу (делови текста или посебно припремљени


текстови, задаци за ученике), продукти ученика (попуњене мапе ума или дрво
проблема), ППТ презентације, други продукти коју указују на процес рада (не треба
постављати фотографија ученика како раде!)

**************
Планирање школског пројекта
Прва дефиниција: Пројекат је посао који има почетак и крај, унапред дефинисан
резултат са задатим нивоом квалитета и буџет.
Друга дефиниција: Пројекат је ефикасно коришћење ресурса да би се
реализовала замишљена идеја у предвиђеном року, предвиђеним роком, предвиђеним
начином извршења у оквиру планираног буџета.
Напомена за водитеље: Само у случају да учесници питају нешто у вези са буџетом,
објаснити им да буџет значи да треба да предвидимо потребне ресурсе за реализацију
пројекта, нпр. простор, ангажовање људи, опрему, кад пишемо пројекат у коме се
обраћамо донаторима који додељују средстава. Школски пројекат којим ћемо се ми
бавити није пројекат тог типа.
Водитељ на крају наглашава да активности које се сваке године планирају и
реализују, уобичајене активности, активности које доводе до познатих и очекиваних
резултата, краткотрајне активности, школске приредбе, спортски догађаји и
манифестације, по правилну, нису пројекти и подсећа на елементе дефиниције који
описују шта јесте пројекат.

Елементи пројектног циклуса:


o дефинисање проблема;
o планирање пројекта;
o реализација пројекта;
o праћење и процена пројекта.

Дефинисање дугорочног циља, циља, специфичних циљева, резултата, индикатора и


активности
Након препознавања проблема или дефинисања жељене промене коју желимо
да уведемо, следи фаза планирања у којој се одређују циљеви, резултати, индикатори и
активности.
Технике са којим смо се упознали (дрво проблема и дрво циљева) треба да се
користе пре почетка планирања пројекта јер доприносе јаснијем сагледавању проблема
и лакшем почетном планирању. Техника шест шешира такође је корисна у овој фаза
припреме за планирање пројекта јер може да укаже на све аспекте једног проблема,
односно могуће добити и изазове и помогне у доношењу одлука у вези са пројектном
идејом.
Треба одредити:
● дугорочни циљ – утицај који ће пројекат имати на општу добробит;
● општи циљ пројекта – описује промену коју коју желимо да остваримо у односу
на одређени проблем или појаву. Обично се формулише тако да одговара на
питање: Шта хоћемо да побољшамо, унапредимо и за кога?;
● специфичне циљеве – они воде ка остварењу општег циља, односе се на
специфичне аспекте циља, односно промене коју желимо да постигнемо (јасни,
мерљиви, остварљиви, реални, временски одређени);
● резултате (исходе) – конкретне добити од активности, мерљиве последице
активности које су директно повезане са специфичним циљевима. Резултати се
јављају када дође до промене понашања циљне групе;
● индикаторе – показатеље остварености резултата који указују на то се оно на шта
је пројекат имао утицај, променило. Могу бити квалитативни и квантитативни;
● активности – конкретне радње којима остварујемо циљеве, односно које треба
да доведу до резултата.

Пример:

Дугорочан циљ: нпр. Побољшан квалитет образовно-васпитног система.

Општи циљ пројекта: (очекивана промена): Унапређивање компетенција наставника у области


формативног оцењивања.

Специфични циљ 1: Унапређивање вештине давања повратне информације

Резултат 1: Индикатор 1: Резултат 2: Индикатор 2:


Наставници Број наставника који је Побољшан квалитет Задовољство ученика
оспособљени за похађао обуку о давању повратне информације добијеним повратним
давање повратне повратне информације ученику информацијама
информације.

Активности 1: Активност 2: Активност 3: Активност 4:


Обука наставника за Међусобне посете … …
давање повратне часовима у циљу
иформације вежбања давања
повратне информације.
АКЦИОНИ ПЛАН
Општи циљ пројекта:

Активност Резултат/Исход Одговорна Време Ресурси/средства Извори


особа реализације доказа

You might also like