Примена Блумове таксономије

у писању исхода учења

Факултет педагошких наука Универзитета у
Крагујевцу
Темпус пројекат “Хармонизација и модернизација
студија за образовање учитеља”
 Општи исходи васпитања и образовања

• Општи исходи образовања и васпитања резултат су целокупног

процеса образовања и васпитања којим се обезбеђује да деца,
ученици и одрасли стекну знања, вештине и вредносне ставове који
ће допринети њиховом развоју и успеху, развоју и успеху њихових
породица, заједнице и друштва у целини.
• Систем образовања и васпитања мора да обезбеди све услове да
деца, ученици и одрасли постижу опште исходе, односно буду
оспособљени да:
1) усвајају и изграђују знање, примењују и размењују стечено знање;
2) науче како да уче и да користе свој ум;
2а) овладају знањима и вештинама потребним за наставак школовања и
укључивање у свет рада;
3) идентификују и решавају проблеме и доносе одлуке користећи
критичко и креативно мишљење;
4) раде ефикасно са другима као чланови тима, групе, организације и
заједнице;
 Општи исходи васпитања и образовања

5) одговорно и ефикасно управљају собом и својим активностима;

6) прикупљају, анализирају, организују и критички процењују
информације;
7) ефикасно комуницирају користећи се разноврсним вербалним,
визуелним и симболичким средствима;
8) ефикасно и критички користе научна и технолошка знања, уз
показивање одговорности према свом животу, животу других и
животној средини;
9) схватају свет као целину повезаних система и приликом решавања
конкретних проблема разумеју да нису изоловани;
10) покрећу и спремно прихватају промене, преузимају одговорност и
имају предузетнички приступ и јасну оријентацију ка остварењу
циљева и постизању успеха.
• Остваривање општих исхода образовања и васпитања обезбеђује се
укупним образовно-васпитним процесом на свим нивоима
образовања, кроз све облике, начине и садржаје рада.
Исходи учења су изјаве о томе шта се од ученика очекује да
зна, разуме и/или уме да покаже након завршетка процеса
учења.
• У учењу заснованом на исходима, исходи образовања су јасно и
недвосмислено одређени. Они надаље опредељују садржај наставног
програма и његову организацију, наставне методе и стратегије,
предложене курсеве, поступке за проверу знања и оцењивање,
образовно окружење и временски оквир. Они такође обезбеђују
систем за евалуацију наставног програма.
• Приликом писања исхода учења често се користи Блумова
таксономија образовних циљева, будући да пружа већ готову
структуру и листу глагола који се сматрају кључним за писање исхода
учења. Обухвата три подручја развоја личности: когнитивно,
афективно и психомоторно. Свако од наведених подручја
организовано је по хијерархијски уређеним нивоима који ће бити
појединачно размотрени, уз одговарајућу листу глагола датих у
активном облику.
Писање исхода учења – когнитивно подручје

6. Евалуација

5. Синтеза

4. Анализа

3. Примена

2.
Разумевање

1.
Знање
 Писање исхода учења – когнитивно подручје

Знање се може дефинисати као способност

присећања или памћења чињеница, а да се оне
нужно и не разумеју.

Након успешног завршетка

Активни глаголи који се користе у
описивању знања: уредити, прикупити,
дефинисати, описати, набројати, испитати,
утврдити, означити, навести, именовати,
груписати, представити, цитирати,
препознати, избројати, известити,
поновити, репродуковати, показати,
изјавити, саставити табелу.
курса/програма, ученик је показао
способност да:
Користи терминологију науке о језику:
слово, реч, реченица, итд;
Опише промене које се дешавају на
биљкама у појединим годишњим добима;
Дефинише понашање које није пожељно.
 Писање исхода учења – когнитивно подручје
Разумевње се може дефинисати као
способност тумачења научених информација.
Активни глаголи који се користе у
описивању разумевања: повезати,
променити, објаснити, разврстати,
саставити, оправдати, разликовати,
истицати, проценити, изразити, уопштити,
утврдити, указати, закључити,
протумачити, парафразирати, предвидети,
установити, прерадити, одабрати,
решити...
Након успешног завршетка
курса/програма, ученик је показао
способност да:
Разуме и направи разлику између врсте и
службе речи у реченици;
Објасни социјалне, економске и политичке
ефекте Првог светског рата на послератни
свет;
Класификује хемијске реакције на
егзотермичке и ендотермичке.
 Писање исхода учења – когнитивно подручје

Примена се може дефинисати као способност да се

научено градиво користи у новим ситуацијама, нпр.
идеја и концепата у решавању проблема.
Активни глаголи који се користе у описивању
примене: применити, променити, изабрати,
израчунати, конструисати, показати, развити,
открити, драматизовати, употребити,
испитати, експериментисати, пронаћи,
илустровати, протумачити, модификовати,
организовати, предвидети, селектовати,
скицирати, решити, употребити...
Након успешног завршетка курса/програма,
ученик је показао способност да:
Представи временски ток значајних догађаја
у историји Србије XIX века;
Примени знање о предностима и
недостацима појединих врста питања и
задатака приликом конструисања теста
знања;
Доведе у везу промене енергије са
раскидањем и стварањем веза у атомима.
 Писање исхода учења – когнитивно подручје

Анализа се може објаснити као способност рашчлањавања

информација на саставне елементе, нпр. испитивање
међуодноса и идеја (разумевање организационе структуре).

Након успешног завршетка

Активни глаголи који се користе у
описивању анализе: анализирати,
проценити, организовати, поделити,
категорисати, класификовати, упоредити,
повезати, разликовати, критиковати,
закључити, истаћи, истражити, раздвојити,
поставити питање...
курса/програма, ученик је показао
способност да:
Анализира зашто друштво криминализује
одређена понашања;
Упореди и разликује врсте књижевних
дела;
Дискутује о еколошким последицама
процеса производње електричне енергије.
 Писање исхода учења – когнитивно подручје
Синтеза се може објаснити као
способност да се делови саставе у целину.
Активни глаголи који се користе у описивању
синтезе: аргументовати, организовати,
саставити, категорисати, прикупити,
комбиновати, формирати, конструисати,
створити, пројектовати, развити, осмислити,
уопштити, интегрисати, измислити,
припремити, предложити, реконструисати,
резимирати...
Након успешног завршетка курса/програма,
ученик је показао способност да:
Препозна и систематски изложи проблеме
који се могу решити унапређењем система
управљања енергијом;
Предложи решења сложених проблема
управљања енергијом, усмено и у писаној
форми;
Резимира узроке и последице Мајског
преврата.
 Писање исхода учења – когнитивно подручје

Евалуација се може одредити као способност

одређивања вредности неког материјала у односу на
дату сврху.
Активни глаголи који се користе у описивању
евалуације: оценити, заступати, утврдити,
проценити, приложити, изабрати, упоредити,
закључити, разликовати, уверити,
критиковати, одлучити, одбранити,
просудити, измерити, рангирати,
препоручити, вредновати...
Након успешног завршетка курса/програма,
ученик је показао способност да:
Оцени значај кључних учесника у
спровођењу промена у историји Србије;
Предвиди ефекте промене температуре на
равнотежно стање;
Процени области које имају највећи утицај на
вештине које карактеришу искусне
наставнике.
Писање исхода учења – афективно подручје

5. усвајање

4.
организација
3.
вредновање
2.
реаговање

1.
примање
 Писање исхода учења – афективно подручје

• Ово подручје се односи на питања емоционалне

компоненте учења и креће се од основне спремности за
Суштина пријем информација, до интеграције уверења, идеја и
ставова.

• Подразумева спремност за пријем информација, нпр.

појединац прихвата обавезу да буде на часу, слуша остале
1. Примање са уважавањем, показује заинтересованост за друштвене
проблеме и сл.

• Односи се на активно учествовање појединца у сопственом

образовању, нпр. појединац показује интересовање за
2. Реаговање предмет, вољан је да припреми презентацију, учествује у
дискусијама на часи, воли да помаже другима, итд.
 Писање исхода учења – афективно подручје

• Креће се од простог прихватања неке вредности до

3. посвећености, као када нпр. појединац исказује веру у
демократске процесе, уважава улогу науке у свакодневном
Вредновање животу, показује бригу за добробит других, показује
разумевање личних и културолошких разлика, итд.

• Односи се на процес кроз који особа пролази када повезује

4. различите вредности, разрешава конфликте међу њима и
почиње да их усваја, нпр. прихвата одговорност за своје
Организација сопствено понашање, прихвата стандарде професионалне
етике, прилагођава понашање систему вредности и сл.

• На овом нивоу појединац има развијен систем вредности у

смислу сопствених уверења, идеја и ставова који усмеравају
5. Усвајање његово понашање на конзистентан и предвидљив начин,
нпр. испољава самопоуздање у самосталном раду, показује
добру личну, социјалну и емоционалну прилагођеност и сл.
 Писање исхода учења – афективно подручје

• Деловати, придржавати се, ценити,

Активни глаголи питати, прихватити, одговорити, помоћи,
који се користе у покушати, комбиновати, прилагодити,
сарађивати, дискутовати, усвојити,
писању исхода за иницирати, оправдати, учествовати,
афективно подручје похвалити, подржати...

• Цени спремност за самостални рад;

Примери исхода • Има добар однос са свим ученицима у
учења у групи, без обзира на њихове способности;
афективном • Испољава спремност да гради добре
односе са ученицима;
подручју • Учествује у дискусијама на часу.
Писање исхода учења – психомоторно подручје

5. Натурализација

4. Артикулација

3. Прецизност

2.
Манипулација

1. Имитација
 Писање исхода учења – психомоторно подручје

• Психомоторно подручје примарно истиче физичке

вештине које укључују координацију мождане и
Суштина мишићне активности. У области образовања ово
подручје је најмање разматрано и највише се користи
у области физичког васпитања.

• Посматрање понашања друге особе и

1. Имитација подражавање тог понашања. То је
прва фаза учења сложених вештина.

2. • Способност извођења одређених

корака уз праћење инструкција, и
Манипулација увежбавање вештина.
 Писање исхода учења – психомоторно подручје

• На овом нивоу, ученик је способан да изврши задатак

са само неколико грешака и буде знатно прецизнији у
3. Прецизност извођењу, без присуства оригиналног извора
понашања. Вештина је стечена, а спретност се открива
по лаком и прецизном извођењу.

• Способност координације низа корака

комбиновањем две или више вештина. Шаблони се
4. Артикулација могу мењати тако да одговарају посебним
захтевима или да реше проблем.

• Представља висок ниво природног извођења,

5. вршење аутоматизованих радњи (“без
размишљања”). Вештине се комбинују, ређају и
Натурализација усклађено изводе са лакоћом.
 Писање исхода учења – психомоторно подручје

Активни глаголи • Прилагодити, изменити, применити,

који се користе у саставити, уравнотежити, изградити,
пројектовати, остварити, показати,
писању исхода за испитати, извршити, поправити,
психомоторно руковати, манипулисати, одмерити,
подручје забележити, реаговати, користити...

• Рукује различитим инструментима, безбедно

Примери исхода и делотворно;
учења у • Усмено презентује методологију и добијене
податке истраживачког пројекта;
психомоторном • Дизајнира добро илустровану постер
подручју презентацију да укратко изложи пројекат;
• Ефикасно и вешто користи одговарајући
софтвер.
 Опште смернице за писање исхода учења
• Приликом писања исхода учења од помоћи је фокусирати се на оно што се
очекује да ће ученици умети да раде или прикажу након завршетка наставе из
неког предмета.
• У начелу, исходи учења описују суштину учења у оквиру предмета. Из тог
ралога, приликом писања исхода учења за неки предмет, опште је
прихваћено да се наводи минимални прихватљиви ниво (праг знања) који
омогућава ученику да добије позитивну оцену. Сходно томе, препоручљиво је
имати мањи број важних исхода учења које треба написати за један наставни
предмет.
• Примери глагола који се користе за писање сврхе и исхода учења:
Сврха Исходи
Знати Правити разлику
Разумети Изабрати
Одредити Саставити
Бити свестан Прилагодити
Схватити Утврдити
Бити упознат са Применити
 Опште смернице за писање исхода учења

• Започните сваки исход учења активним глаголом, који

прати објекат глагола и затим израз који их смешта у
одговарајући контекст.
• Користите само један глагол по исходу учења.
• Избегавајте нејасне термине попут “знати”, “разумети”,
“научити”, “бити упознат са”. Ови термини су везани за
циљеве наставе, а не за исходе учења.
• Избегевајте сложене реченице. Уколико је неопходно,
користите више од једне реченице да би осигурали
јасноћу и разумљивост.
• Исходи учења морају бити очигледни и мерљиви.
• Осигурајте да је могуће вредновати исходе учења.
 Опште смернице за писање исхода учења

• Приликом писања исхода учења имајте на уму

временски оквир у коме исходи треба да буду
савладани. Поставите себи питање да ли је реално
савладати написане исходе учења за предвиђено време
и са предвиђеним ресурсима.
• Док пишете исходе учења имајте на уму не који начин
ће ти исходи бити вредновани, тј. како ћете знати да ли
је ученик савладао исходе учења. Уколико су исходи
уопштени, биће тешко ефикасно их проверити, а
уколико су исувише уско дефинисани, листа исхода
може бити предугачка.
• Већина исхода учења треба да се односи на више нивое
Блумове таксономије.
 Литература

• Закон о основама система образовања и васпитања

(2013), Београд: Министарство просвете РС
• Kennedy, D. (2007): Pisanje i upotreba ishoda učenja,
Beograd: Tempus kancelarija u Srbiji