Obrazovno kreativni

centar
Okupljeni oko ideje poboljanja
kvaliteta obrazovnog sistema

Materijal sa
seminara

Aktivno
orijentisana
nastava
matematike

Dragana uri, profesor matematike

Vladimir Marinkov, profesor matematike

Creative Commons licenca

Ovaj dokument je autorsko delo za koje je:

Dozvoljeno:
deliti umnoavati, distribuirati, i javno saoptavati

pod sledeim uslovima:

Autorstvo Morate da navedete ime izvornog autora na nain koji je odreen

od strane izvornog autora ili davaoca licence (ali ne tako to ete sugerisati
da vas podrava ili odobrava vae korienje dela).

Nekomercijalno Ne moete da koristite delo u komercijalne svrhe.

Bez prerada Ne moete da menjate, preoblikujete ili da upotrebite delo u

svom delu, bez saglasnosti autora

Dragana uri, profesor matematike

Vladimir Marinkov, profesor matematike

Obrazovno kreativni centar

www.obrazovnokreativnicentar.com

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

POJAM AKTIVNO ORIJENTISANE NASTAVE

Da je tradicionalna nastava prevaziena moe se potvrditi iz dve
perspektive. Jedna je perspektiva uenika njihova oekivanja i
potrebe za uenjem su se u poslednjim decenijama znatno
promenile. Druga perspektiva polazi od drutvenih potreba za
kadrovima koje su se u postindustrijsko doba znaajno izmenile i
postavile kolu pred nove zadatke..

Zato aktivno orijentisana nastava?

Kad se promeni svet uenika, kad se promene sposobnosti i oekivanja od uenja, a pri tome
se promene i zahtevi za kadrovima koje drutvo postavlja koli, postaje jasno da se
nastava mora promeniti.
O tradicionalnoj nastavi koja je imala nastavnika u centru, jednostranu orijentisanost ka materiji
i preterano se oslanjala na predavanje nastavnika, moemo misliti ta hoemo. Takva e
nastava sigurno i u budunosti imati svoje mesto u koli jer je poznato i da je vreme za
uenje ogranieno kao i da uenici ne mogu sve sami odraditi. Ali ovakva nastava svakako
gubi na znaaju i stoga su joj pod hitno potrebne dopune i zamene kroz nove oblike
uenja i pouavanja i to u pravcu takvog uenja u kojem e uenici biti aktivniji, koje e biti
kreativnije i kooperativnije.
Druga osnova koja govori u prilog tome da treba da doe kako do revizije tradicionalnog stila
uenja i poduavanja tako i do pojaane primene nastavnih metoda koje od uenika zahtevaju da
samostalno planiraju, sprovode, kontroliu i procenjuju svoj rad, voena je specifinim zahtevima
za kadrovima koji su tipini za moderno industrijsko drutvo. Ne treba zaboraviti ni sve
neophodniji i rasprostranjeniji koncept doivotnog uenja (lifelong learning).

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

CILJEVI I ZADACI NASTAVE MATEMATIKE

Ciljevima se opisuju opredeljenja, namere i tenje koje treba ostvariti u
procesu nastave, obrazovanja i uenja. Funkcija ciljeva je
omoguavanje planiranja i razvoja programa. Ciljevi se formuliu u
obliku glagolskih imenica (osposobljavanje, razvijanje, usvajanje,...)
Ciljevi se navode u jednoj ili dve reenice.
Primeri:
1. Osposobljavanje uenika da reavaju probleme i zadatke u novim i
nepoznatim situacijama;
2. Usvajanje elementarnih matematikih znanja koja su potrebna za
shvatanje pojava i zakonitosti u prirodi i drutvu;
3. Osposobljavanje uenika da izraze i obrazloe svoje miljenje i
diskutuju sa drugima.

Zadaci nastave

Ciljevi nastave imaju svoj pravi smisao kada su operacionalizovani

u zadacima nastave. Dakle, cilj je uoptenija i saetija
formulacija didaktike namere, a konkretizuje se kroz zadatke
ili ue ciljeve.

materijalni
funkcionalni
vaspitni

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

MATERIJALNI ZADACI NASTAVE

Materijalni (obrazovni) zadatak
nastave opisuje oekivano
znanje i razumevanje koje
uenici treba da steknu.
Obuhvata
matematike
pojmove, definicije, teoreme,
dokaze, terminologiju i simbole
koje uenici treba da usvoje.
Najee
poinju
sledeim
glagolima: upoznati, pokazati,
ukazati, usvojiti, stei, razumeti,
nauiti,
proiriti,
formirati,
shvatiti...

Primeri:
1. Osposobljavanje uenika da
sadraj Pitagorine teoreme
ponovi sopstvenim reima
2. Usvajanje simbolikog zapisa
Pitagorine teoreme
3. Upoznavanje uenika sa
pojmom valjka i njegovim
osnovnim delovima
4. Usvajanje formula za povrinu i
zapreminu valjka
5. Dokazivanje osnovnih svojstava
logaritama

FUNKCIONALNI ZADACI NASTAVE

Funkcionalni (formalni) zadaci
nastave odnose se na razvoj
sposobnosti. Neki opti funkcionalni
zadaci matematike su: razvijanje
logikog, analitikog i proceduralnog
(algoritamskog) miljenja, razvijanje
sposobnosti reavanja problemskih
zadataka, uvebavanje konstrukcija
lenjirom i estarom, formiranje
matematikog
problema
iz
praktinog problema.

Primeri:
1. Osposobljavanje uenika da
primenjuju Pitagorinu teoremu
u zadacima
2. Razvijanje sposobnosti
samostalnog skiciranja
geometrijskih figura
3. Uvebavanje konstrukcije
znaajnih taaka trougla

Najee
poinju
sledeim
glagolima:
razviti,
osposobiti,usavriti, jaati, formirati,
uvebati, navikavati, izgraivati,
izotriti, izraavati,...

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

VASPITNI ZADACI NASTAVE

Vaspitni zadaci nastave nas
upozoravaju da uenik mora biti
pripremljen i za aktivnu ulogu u
ivotu i kritiki odnos prema
stvarnosti.
Vaspitni
efekat
je
postignut ako uenik primenjuje
steena
znanja
u
ivotnim
situacijama. Zbog toga je vrlo vano
da nastavnik radi na formiranju
radnih navika i pravilnog odnosa
prema radu, kod uenika.

Primeri:
1. Razvijanje vetine pismene i
usmene komunikacije
2. Razvijanje vetine
komunikacije u socijalnoj grupi
3. Sticanje vetina tanosti,
preciznosti i urednosti u radu

Najee poinju sledeim

glagolima: formirati,navikavati,
razvijati...

ISHODI U NASTAVI MATEMATIKE

Ishodi uenja su, za razliku od ciljeva, usmereni ka uenicima i
njihovim aktivnostima. Ciljevi i ishodi se razlikuju po svojoj funkciji i
nainu formulisanja.
Funkcija ciljeva nastave je omoguavanje planiranja i razvoja
programa, a funkcija ishoda je omoguavanje praenja i vrednovanja
vaspitno-obrazovnog procesa. Ciljevi se formuliu u obliku glagolskih
imenica (razvijanje, osposobljavanje,) a ishodi kao aktivni glagoli
(definie, razlikuje, opie,).
Oekivani ishodi uenja pomau uenicima da razumeju ta se od
njih oekuje, a nastavnicima omoguavaju da definiu znanja, vetine i
stavove koje uenici treba da poseduju na kraju odreenog razdoblja
uenja. Ostvareni ishodi uenja daju informaciju uenicima,
roditeljima i iroj drutvenoj zajednici o kompetencijama uenika
steenih tokom kolovanja.
Formulacija ishoda uenja
Da bismo formulisali ishode uenja moramo imati jasno definisane
opte i specifine kompetencije. Formulaciju ishoda uenja poinjemo
reenicom Uenik e biti u stanju da, u nastavku reenice
opisujemo aktivnosti uenja (koristiti listu glagola Blumove
taksonomije), sadraj uenja i uslove (ukoliko je to mogue) kojima
treba biti postignut cilj uenja.

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

ISHODI U NASTAVI MATEMATIKE

Da bi ishodi bili pravilno formulisani, potrebno je da imamo
potvrdan odgovor na svako od postavljenih pitanja:
Da li sam aktivnost uenja opisao/la jednim glagolom?
Da li izbegavam neprecizne glagole tj. da li je mogue
proveriti aktivnosti uenja?
Da li sam ishode formulisao/la prema nivoima Blumove
taksonomije?
Da li su ishodi u skladu sa ciljevima i sadrajem nastave?

Primeri formulacije ishoda

Uenik e biti u stanju da

Rastavi polinom na inioce = aktivnost

koristei formulu za razliku = sadraj uenja
kvadrata
= uslov
Rei problem koji se odnosi
na smeu dve ili tri

komponente


Precizni i neprecizni glagoli
u formulaciji ishoda uenja
Primeri nepreciznih glagola, Primeri preciznih glagola,
koje bi prilikom formulisanja koji se mogu upotrebiti
ishoda trebalo izbegavati:
prilikom formulisanja ishoda:
napamet rei, nabrojati,
Znati, umeti, razumeti, misliti,
definisati, razlikovati, opisati,
biti upoznat, nauiti
izraunati, uporediti
Nije
mogue
aktivnosti uenja

proveriti Mogue je proveriti aktivnosti

uenja

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

BLUMOVA TAKSONOMIJA U NASTAVI

MATEMATIKE

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

DIDAKTIKA TEORIJE UENJA - BERLINSKI MODEL

Da bi se nastava planirala i procenjivala, trebalo bi da budu jasni
okvirni uslovi i mogunosti za oblikovanje nastave. To je zadatak teorija
planiranja nastave. Jedan od modela koji se koristi u planiranju nastave je
didaktika teorije poduavanja/uenja tzv. Berlinski model.
U didaktici teorije uenja est elemenata u meusobnom sadejstvu
konstituiu nastavu kao smiljeni pedagoki dogaaj. Ovih 6 elemenata se
mogu podeliti na dva polja uslova nastave i etiri polja odluivanja.

Razlikujemo dve vrste pretpostavki (uslova)

nastave i to:

Antropolokopsiholoke
pretpostavke

Kako uenici, tako i nastavnici unose svoje osobine i navike u nastavu.

Uzrast, pol, sredina, lina raspoloenja i sklonosti se odraavaju na
nastavu i utiu na postizanje ciljeva, na komunikaciju u razredu, na
spremnost za rad, itd. U svakoj nastavi se pretpostavlja izvestan stepen
prilagoavanja uenika na osobenosti nastave, u suprotnom nastava ne bi
mogla da se odri. Prema prirodi stvari, antropoloke pretpostavke nastave
se nikada u potpunosti ne mogu obuhvatiti.

Socijalnokulturoloke
pretpostavke

Formiranjem odeljenja sa mnogo razliitih uenika nastaje nova

drutveno-kulturoloka situacija. Odeljenje ima odreen broj uenika, oni
su izabrani u datom sluaju prema uzrastu ili prema eljenom smeru
obrazovanja. Nastaju socijalne razlike, rivaliteti, naznake neformalnog ili
formalnog grupisanja. Kao i antropoloke, tako i drutveno-kulturoloke
pretpostavke utiu na nastavu, na jednoj strani kao unapred formirano
miljenja nastavnika, a na drugoj kao injenice koje se dokazano javljaju.

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

DIDAKTIKA TEORIJE UENJA - BERLINSKI MODEL

polja odluivanja

Pedagoke
namere ciljevi

Sadraj
(tema)

Metode

Mediji

Nastava je dogaaj koji je orijentisan ka cilju. Svaki nastavnik

mora, pri planiranju nastave, razmiljati o pedagokim namerama,
tj. kojim ciljevima u nastavi se tei?
Da li uenici treba da steknu vetine, znanja ili uverenja?
Da li nastava uenicima treba da prenese pragmatine
sposobnosti?
Da li su u prvom planu odreene vetine ili uenici treba da kroz
vebanje steknu navike?
Svaka planirana nastava sledi neki sadraj/temu, koja se obrauje
da bi se ostvarili ciljevi nastave. ta je tema nastave?
Da li je to logika neke stvari?
Da li je to neki reprezentativan primer koji konkretizuje sadraj?
Da li tema moe biti pravljenje plana delovanja (poetak
aktivnosti uenika u obradi nastavne oblasti je pravljenje plana)?
Da li tema nastave moe biti cela nastavna oblast?
Nastavnik mora da se odlui koje nastavne metode da upotrebi, da bi ciljevi
uenja bili postignuti. Razlikujemo sledee grupe nastavnih metoda:
Celovito-analitiki postupci: polazei od ukupnog utiska, problem se razlae na
sastavne delove i obrauje korak po korak.
Elementarno-sintetiki postupci: u nastavi se obrauje element po element, da
bi se na kraju dolo do smislene celine.
Projekatske metode: uenici po mogunosti samostalno obrauju i stvaraju.

U kontekstu nastave medijima se oznaavaju sva sredstva koja koriste nastavnici

i uenici, da bi se sporazumevali o nastavnim ciljevima, Mediji sadraje prenose
ili putem prikaza (slike, filmovi, itd.), kao primere (stene, biljke, vetaki
proizvodi), kao simbole (crtei, eme u udbenicima).

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

PLANIRANJE NASTAVNOG ASA

Aktivnosti nastavnika i uenika
Za razliku od tradicionalne nastave gde se postavlja pitanje ta radi
nastavnik, u fokusu aktivne nastave je aktivnost uenika. Zato u planiranju
nastavnog asa posebno planirajte aktivnosti uenika, vodei rauna da
kroz te aktivnosti uenik treba samostalno da usvoji odreena znanja,
vetine i stavove definisane zadacima nastave tj. ishodima uenja.
Metode za realizaciju asa i oblici rada
U aktivnoj nastavi koriste se razne metode kako bi uenici mogli
samostalno dolaziti do odreenih naunih istina. Nastavnik je taj koji vri
odabir metoda da bi se nastava to bolje odvijala. Vano je napomenuti
da metode ne smeju biti cilj uenja. Metode treba posmatrati kao alatke
pomou kojih nastavnici i uenici ostvaruju ciljeve uenja. Iako se u naoj
literaturi metode i oblici rada striktno odvajaju, postoje autori koji
smatraju da je i oblik rada zapravo metoda kojom se dolazi do
postavljenih ciljeva uenja.
Potreban materijal, mediji - nastavna sredstva
Da bi se nastava to bolje realizovala, potrebno je
pripremiti odreene medije i materijal koji e uenicima
sluiti kao izvori uenja: crte, slika, grafikon, ema,
grafofolija, maketa, model, uzorci, simulatori, zvuni zapisi,
TV emisija, CD-DVD, film, veb-sajt, enciklopedija, knjiga,
izloba, postavka, nauni asopis i drugo.
Podsetimo se pomonih i tehnikih sredstava: knjiga,
enciklopedija, kolska tabla, flip art, TV, radio, CD-DVD
plejer, grafoskop, raunar, projektor...
Ishodi
Nastava je ciljano orijentisana aktivnost i zato nastavnik
planira u svakom delu asa ostvarenje ciljeva uenja, tj.
ishoda.

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

PRIMER TABELARNOG PRIKAZA PLANA TOKA ASA

FAZA/
OKVIRNO
VREME

MOTIVACIJA
10 minuta

AKTIVNOST
NASTAVNIKA

Zadaje
zadatak iz
zbirke

AKTIVNOST
UENIKA

Reavaju
zadatak

ISHODI
METODE/
MEDIJI I
uenik e biti u NAPOMENA
OBLICI RADA MATERIJAL
stanju da:

Individuala Zbirka
n rad
zadataka

Rei
tekstualni
zadatak
koristei jednu
od metoda
reavanja

Neobinim
zadatkom
zainteresovati
uenike za
dalji rad

Uenici se
priseaju
Deli uenike Odgovaraju
IZRADA
gradiva
u grupe.
na
Plakati,
ZADATAKA
Grupni rad
Komunicira sa osnovne kole,
Zadaje
postavljena
markeri
20 minuta
a neki moda i
ostalim
pitanja.
pitanja
naue neto
lanovima u
novo uz
grupi
Argumentovan drugove iz
grupe
o diskutuje
Uporeuje
Aktivno
PREZENTACIJA Prati
Moderacijs svoje odgovore
uestvuju u Plenum
sa odgovorima
5 minuta
prezentacije
ka tabla
prezentaciji
drugih grupa

ZAVRNI DEO
10 minuta

Upoznavaju
Predstavlja
Plenum
se sa novim
pripremljene
temama
plakate i
obrazlae
Diskutuju.
Odgovara na
Plenum
Postavljaju
pitanja
pitanja.

Aktivno orijentisana nastava matematike

Poto je uz
svaku novu
temu dat
jednostavan
primer uenici
razmiljaju o
Pripremlje
nainu
ni plakati:
Prepozna i
reavanja tih
- Prilog 1
opie razliite jednaina
- Prilog 2
oblike
Uenici
linearnih
doprinose
jednaina
daljem toku
Moderacijs
nastave dajui
ka tabla
teinu
odreenim
temama i na
taj nain mogu
uticati na broj
asova po
temi.
www.okcseminari.rs

ZADACI U NASTAVI MATEMATIKE

Kvalitet matematike koju uenik ui zavisi od vrste matematikih zadataka ili
aktivnosti koje im se zadaju. Zadatke moemo razvrstati na razliite naine.

Podela iz
ugla
didaktikog
stanovita:

1 .
Manipulativni manipulisanje stvarima, didaktikim
materijalom, konstrukcije lenjirom i estarom, rad sa tablicama,
raunarima itd;
2. Tehniki slue za uvebavanje, za sticanje tehnike raunanja,
dokazivanja, reavanja raznih matematikih modela, sa raunarom
ili bez njega;
3. Problemski zahtevaju intuiciju, matu, suptilnije misaone
operacije, nove originalne kombinacije znanja itd;
4. Matematiko modelovanje aktualizacija matematike u raznim
oblastima i u svakodnevnom ivotu;
5. Kontrolni za proveravanje nivoa znanja (kontrolni i pismeni
zadaci, testovi i slino)
Opta metodika nastave matematike: J. Pinter, N. Petrovi, V.
Sotirovi, D. Lipovac

Podela u
odnosu na
strukturu

Zatvoreni (dobro struktuirani) zadaci su oni zadaci kod kojih su

poetna situacija i cil zadatka jasno (nedvosmisleno) odreeni.
Otvoreni (loe struktuirani) zadaci su oni zadaci kod kojih poetna
situacija i/ili cil nisu jasno (nedvosmisleno) odreeni.

Podela u
odnosu na
sloenost

Standardni zadaci za vebu predstavlaju aktivnosti sa jasno

definisanom procedurom i cilem. Standardni zadaci za vebu se
koriste za ovladavanje novosteenim vetinama izraunavanja,
uvebavanje algoritama, korienje matematike terminologije. Ovo
su bitne aktivnosti u procesu uenja, ali se moraju koristiti umereno.
Ako nastavnim procesom dominiraju aktivnosti ove vrste, uenici e
smatrati da je matematika puko uenje injenica i procedura.
Situacijski zadaci to su aktivnosti koje ukluuju jasno definisane
cileve, ali reenja ili strategije nisu odmah oigledne.
Matematika istraivanja su aktivnosti u kojima nisu jasno
definisani cilevi niti strategije reavanja problema.

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

SITUACIJSKI ZADACI
Situacijski (ili situacioni) zadaci su zadaci kojima uenike postavlamo u neku realnu
ivotnu situaciju (ree situaciju sa matematikim kontekstom). Ovo su problemi
koji se reavaju iz nekoliko koraka koji zahtevaju od uenika da razmotre irok
spektar promenlivih koje se odnose na ishod. Da bi reio zadatak uenik mora da:
Identifikuje informacije koje su bitne za reavanje zadatka,
Uklui ove informacije u plan za reavanje zadatka,
ini neophodne proraune,
Objasni reenje koje je dobio.
Situacijski zadaci su otvoreni, obino ne postoji jedan pravi nain da se dobije odgovor
i ne postoji uvek jedan pravi odgovor.
Zato uvoditi situacijske zadatke u nastavu?
U realnim ivotnim situacijama retko emo dobiti sve informacije kako bismo reili
neki problem. Retko postoji samo jedan mogui metod ili strategija kojom emo
reiti neki problem, obino moemo birati izmeu nekoliko odrivih mogunosti.
Situacijskim zadacima se razvijaju kako opte tako i specifine predmetne
kompetencije. Uenike osposoblavamo da:
q Reavaju probleme realnog ivota,
q Koriste matematiko obrazlaganje,
q Razvijaju matematiku komunikaciju.

O standardnim tekstualnim i situacijskim zadacima

Tekstualni zadaci koje najee nalazimo u udbenicima i zbirkama zadataka
iz matematike predstavljaju jedan tip standardnih zadataka za vebu.
Koja je razlika izmeu standardnih tekstualnih zadataka i situacijskih
zadataka?
Karakteristike standardnih tekstualnih zadataka:
Podaci za pronalaenje reenja su dati u tekstu. Uenik formira matematiki
model za reavanje datog problema i prilikom reavanja zadatka koristi
sve date podatke. Obino postoji jedan pravi matematiki model kojim
se dobija reenje; uvek postoji jedan taan odgovor.
Karakteristike situacijskih zadataka:
Tip 1: Tekst sadri suvine podatke ili nedovoljno podataka. Nakon formiranja
matematikog modela, uenik dopunjuje date podatke ili vri selekciju
datih podataka i odreuje one koji su mu neophodni u datoj situaciji.
Tip 2: Zadaci u kojima se trai od uenika da odrede greku ili analiziraju i
daju svoje miljenje o iskazima datim u zadatku.
Uenik esto u situacijskim zadacima kroz matematiki model odreuje ta
sledi iz date situacije ili tumai reenja dobijena razliitim
izraunavanjima.

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

SITUACIJSKI ZADACI
Standardni tekstualni zadatak

Situacijski zadatak

Sa uitelicom idete u Beograd

da posetite Zooloki vrt.
Ulaznica kota 250 dinara, a
prevoz do Beograda 500 dinara
po ueniku. S obzirom na to da
ete u Beogradu biti ceo dan,
uitelica je rekla da treba da
ponesete uinu i neto za
pie. Kupio si dva sendvia od
po 100 dinara i dva soka od po
40 dinara. Koliko dinara e
potroiti za ovaj izlet?

Sa uitelicom idete u Beograd da posetite Zooloki vrt.

Ulaznica kota 250 dinara, a prevoz do Beograda 500
dinara po ueniku. S obzirom na to da ete u Beogradu
biti ceo dan, uitelica je rekla da treba da ponesete
uinu i neto za pie. Takoe je rekla da ne moete
poneti vie od 3 sendvia i dve litre soka ili vode. Koliko
dinara e potroiti za ovaj izlet?
Ulaznica ________
Prevoz ________
Sendvii _________
Pie
_________
Ukupno ___________
Objanjenje: Ovo je primer situacijskog zadataka u kom
je dato manje podataka nego to je potrebno.
U ovom zadatku uenici moraju sami dodati cene sokova
i sendvia kako bi mogli da ga ree.

Standardni tekstualni
zadatak

Situacijski zadatak

Znamo da je promet stranih

turista u Subotici u 2013.
godini bio: u januaru 10000,
a u martu 11000.
Pretpostavimo da se taj
promet u toku 2013. godine
moe izraziti linearnom
funkcijom.
(a) Odrediti funkciju
prometa stranih turista u
posmatranoj godini,
(b) Odrediti oekivani broj
turista u oktobru.

Znamo da je promet stranih turista u Subotici u

2013. godini bio: u januaru 10000, a u martu
11000, u maju 12000 i u junu 12200.
Pretpostavimo da se taj promet u toku 2013.
godine moe izraziti linearnom funkcijom.
(a) Odrediti funkciju prometa stranih turista u
posmatranoj godini,
(b) Odrediti oekivani broj turista u oktobru.

Objanjenje: Ovo je primer situacijskog zadataka

u kom je dato vie podataka nego to je potrebno.
Za formiranje linearne funkcije su potrebne dve
take, ovde su date etiri. U zavisnosti od
izabranih taaka dobijae razliite rezultate.

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

MATEMATIKO ISTRAIVANJE
Matematika istraivanja su zadaci koji imaju za cil da uenici razvijaju i
uvebavaju matematike procese kao to su utvrivanje pravilnosti, formulisanje,
testiranje, opravdavanje i/ili dokazivanje pretpostavki, generalizacija i primena
dobijenog reenja. Matematika istraivanja zahtevaju od uenika da opisuju
svoja razmilanja, piu definicije i pretpostavke, pravdaju svoje zakluke.
Matematika istraivanja se odvijaju u malim grupama uenika gde
interakcija meu njima postaje bitan elemenat, to podstie uenike da dele
ideje i objasne svoje pristupe. Diskusije u okviru grupe ili koje ukluuju celo
odelenje favorizuju razvoj jedne od specifinih predmetnih kompetencija
matematiku komunikaciju. U matematikim istraivanjima uenici sami
odreuju cileve (odnosno stvaraju sopstvene zadatke ili odreuju aspekte
problema kojima e se baviti) i pronalaze naine njihovog reavanja.
FAZE U MATEMATIKOM ISTRAIVANU
Temu matematikog istraivanja moe izabrati sam uenik, ali u veini
sluajeva je daje nastavnik.
Uenici tokom matematikog istraivanja prolaze kroz nekoliko faza (ovde
je data podela koja se zasniva na fazama koje su definisali Blomhoj i Jensen)
1. Inicijalno istraivanje matematikog problema
2. Formulisanje cila istraivanja
3. Izbor relevantnih podataka,
matematikih obrazaca za njihovu obradu

njihovo

organizovanje,

pronalaenje

4. Upotreba matematikih metoda za postizanje cila

5. Obrazlaganje i vrednovanje dobijenih rezultata
6. Generalizacija i primena
Napomenimo da nije obavezno prolaenje kroz sve faze istraivanja.

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

MATEMATIKO ISTRAIVANJE
Zadatak 1. (standardni zadatak za vebu)
2
Povrina kvadrata na slici 1. je 1 cm . Kolika
e biti povrina figure na slici 4.

Zadatak 3. (matematiko
istraivanje)
Ispitati ta se deava na slikama 4,5,
U ovom zadatku su jasno definisani i
procedura i cil (uenici znaju ta se trai
i nain da to urade). Zadatak se
jednostavno moe uraditi prebrojavanjem
kvadrata ili upotrebom formule.

Zadatak 2. (situacijski zadatak)

2
Povrina kvadrata na slici 1. je 1 cm .
Kolika e biti povrina figure na slici 20.

U ovom zadatku nisu jasno definisani ni cil ni

procedura njegovog reavanja (uenici ne znaju
ta se trai i nije im unapred dat nain
reavanja)
Uenici mogu odreivati broj kvadrata na svakoj
slici, odnosno njihovu povrinu. Neki e moda
odreivati obim figure na svakoj narednoj slici i
pronalaziti veze izmeu njih, ili e se baviti
izraunavanjem duina dijagonala figura itd.

U ovom zadatku je jasno definisan cil,

ali nije jasno definisan nain kako se
reava (uenici znaju sta se trai ali nije
unapred dat nain kako se reava)

Zadatak 4.
Jedan od tipinih primera istraivakog zadatka jeste pisanje projekata, eseja,
seminarskih radova.
Neka je tema matematikog istraivanja Prizma. Kako bi izgledale faze
istraivanja?
1. Uenici se koristei postojee udbenike upoznaju sa osnovni
pojmovima vezanim za datu temu.
2. Uenici se opredeluju za odreeni cil istraivanja. To moe biti pojam
prizme, odreivanje povrine ili zapremine prizme, podela prizmi
(prava, pravilna, kosa)
3. Ako se uenik opredelio za odreivanje povrine pravilne prizme moe
se od uenika oekivati da izvri podelu pravilnih prizmi, da ih skicira ili
napravi njihove modele.
4. U ovoj fazi se moe oekivati da uenik navede optu formulu za
izraunavanje povrine prizme, a zatim iz nje izvede formule za
pojedine pravilne prizme.
5. Uenici mogu navoditi primere zadataka u kojima e izraunavati
povrinu pravilne prizme.
6. Uenici mogu navoditi primere iz svakodnevnog ivota.

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

METODE I TEHNIKE RADA

esto se zapitamo kakva je razlika izmeu metoda i tehnika rada. Iako
ta teorija nije presudna za kvalitetnu realizaciju naeg asa, treba da
znamo razliku kako bismo najoptimalnije iskoristili vreme na asu.
Metoda je postupak ili radnja nastavnika ili uenika pomou koje uenici
usvajaju odreena znanja, vetine i razvijaju odreene sposobnosti.
Nastavna metoda se primenjuje na odreeni deo asa ili na ceo as. Moe
biti vie ili manje sloena, jasno ima svoj tok i treba je objasniti uenicima,
kako bi dobro razumeli i metodu i ta se od njih oekuje dok rade pomou
te metode.
Tehnika rada je mnogo kraa aktivnost na asu. Tehnike koristimo kada
elimo neto kratko i brzo da uradimo (proverimo znanje, prikaemo neto
novo ... ).

Nastavne metode

Tehnike rada vezane za:

Od teksta do tabele

Individualni oblik rada

Uenje po stanicama

Rad u paru

Mape uma

Grupni rad

Ispitivanje strunjaka
Analiza sluaja
Slogovna slagalica
Od teksta do slike

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

NASTAVNE METODE
Od teksta
do tabele

Kratak opis: Nakon proitanog i obraenog teksta zadatak uenika jeste da

izrade tabelu u koju e uneti kljune pojmove, njihova objanjenja,
primere, nai oblast primene i sl.
Osobina metode: Podstie uenike da analiziraju gradivo, izdvajaju bitno
od nebitnog i prave pregled gradiva.

Mape uma

Kratak opis: Uenici samostalno ili u grupama grafiki prikazuju strukturu

neke teme. Polazi se od kljunog pojma koji se dalje grana. Poeljno je
koristiti crtee, simbole i druge vizuelne prikaze pojedinih pojmova.
Osobine metode: Podstie na analizu, olakava uvianje odnosa izmeu
kljunih pojmova, olakava razumevanje strukture, pospeuje pamenje jer
unosi vizuelnu dimenziju.

Ispitivanje
strunjaka

Kratak opis: Poziva se gost-strunjak iz oblasti. Uenici imaju zadatak da

osmisle pitanja koja e biti postavljena, crtee, simbole i druge vizuelne
prikaze pojedinih pojmova.
Osobine metode: Omoguava uenicima da prodube znanja iz odreenih
oblasti, izdvoje ono to im je nejasno ili pak jako interesantno, razumeju
drugaije naine posmatranja odreenih problema...

Analiza
sluaja

Slogovna
slagalica

Kratak opis: Uenici se suoavaju sa odreenom situacijom/sluajem. Grupe

dobijaju zadatak da analiziraju dati sluaj, u skladu sa cilem asa. Data
situacija treba da bude dovolno kompleksna da bi bilo dovoljno materijala za
razmiljanje i diskusiju.
Osobine metode: Povezuje gradivo i temu sa konkretnom situacijom i daje joj
realne okvire, podstie na razmilanje i analizu, pospeuje razumevanje
problema...

Kratak opis: Uenici dobijaju radni list sa slogovima/reima. Na osnovu datih

slogova /rei sklapaju reenice.
Osobine metode: Metoda se moe koristiti u glavnom delu asa ili kao
osiguranje znanja.

Od teksta
do slike

Kratak opis: Nakon proitanog i obraenog teksta zadatak uenika jeste da

pronae sliku (skicu) koja odgovara datom tekstu
Osobine metode: Podstie uenike da analiziraju gradivo i vizuelno
predstavljaju matematike pojmove.

Uenje po
stanicama

Osobina metode Pomae u organizaciji gradiva; moe obezbediti bolje

osiguranje znanja usled instrukcije da uenici ne prelaze na naredni nivo
dok ne savladaju prethodni; postupno uvodi uenike u problematizovanje
gradiva.

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

PRIMERI NASTAVNIH METODA

Mapa uma

Od teksta do slike

Uenje po stanicama

Primer
Pretpostavimo da smo sa uenicima obradili pojam prizme. U nastavku tog asa ili na narednom
asu bismo mogli organizovati rad po stanicama na sledei nain:
Klupe u uionici spojimo tako da postavimo npr. 4 radne stanice. Oko klupa postavimo stolice.
Teme po stanicama bi mogle biti: 1. etvorostrana prizma; 2. Trostrana prizma; 3. n-tostrana
prizma; 4.Pravilna prizma
Na svakoj od stanica moemo postaviti sledei materijal: 1. teorijski deo o odreenoj vrsti
prizme; 2. model prizme,; 3. zadatke koje uenici samostalno reavaju.
Od uenika se moe zahtevati da napravi rezime u svesci, pa nakon toga da reava zadatke.
Iako e na jednoj stanici sedeti vie uenika, rad nije grupni ve individualni. Svaki uenik ima
svoj tempo rada, a prelazi na sledeu stanicu kada rei sve zadatke. Poto stanice nisu povezane,
uenici e prii onoj stanici na kojoj ima prazna stolica. U ovom primeru, nastavnik bi pripremio
jedan ili dva modela prizme koji bi stajali na stanici, a list sa teorijskim delom i list sa zadacima
u dovoljnom broju primeraka, za svakog uenika po jedan.

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

TEHNIKE RADA

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

INDIVIDUALNI OBLIK RADA

Osnovne tehnike
1. Jedan minut papir (the "one minute paper")
Ovo je veoma efektivna tehnika za proveravanje napretka uenika, i u smislu shvatanja
materijala, kao i reakcije na nastavni materijal. Zahtevajte od uenika da uzmu prazan papir,
postavite pitanje (zatvorenog ili otvorenog tipa) i dajte im jedan (ili dva, ali ne vie od dva)
minuta
da
odgovore.
Druga mogunost je da postavite pitanje poput: ta je je poenta dananjeg asa? Takvo pitanje
vam omoguava da proverite da li su uenici videli/razumeli sadraj na nain kako ste to vi
hteli.
2. NAJnejasnija (ili NAJjasnija) TAKA (Muddiest or Clearest Point)
Ovo je varijacija prethodne tehnike ako moete da uenicima date malo vie vremena
da odgovore na vae pitanje. Na kraju asa ili na pauzi izmeu prezentovanja ete postaviti
pitanje poput: ta je bilo najnejasnije na dananjem asu? Ili ete moda biti jo precizniji pa
pitati: Ima li neto to nije bilo jasno u vezi rastavljanja polinoma na proizvod prostih
inilaca? Koja metoda rastavljanja polinoma na proizvod prostih inilaca je najmanje jasna?
3. Dnevnik (Daily Journal)
Ova tehnika dozvoljava dublju diskusiju ili reakciju na sadraj koji se obrauje. Ovo se
moe zadati za domai zadatak. Jedini nedostatak ovog pristupa je da povratna informacija
(feedback) nee biti trenutna kao kod prve tehnike, ali zato koristei ovu tehniku pitanja mogu
biti kompleksnija.
4. Kviz razumevanje proitanog (Reading Quiz)
Ovo je jedan od naina da prinudite uenike da itaju dodeljeni materijal. Aktivno
uenje zavisi od toga da li su uenici na as doli pripremljeni. Kviz tehnika itanja, moe
posluiti i za proveru razumevanja proitanog. Zatim, postavljajui odreeni tip pitanja na
nekoliko uzastopnih kvizova daete uenicima smernice - ta je to to treba da trae kada
itaju neki tekst. Ako postavljate pitanja poput: Definisati pravilnu etvorostranu prizmu? time pokazujete uenicima da traite detaljno opisivanje matematikih pojmova, a ako
podvlaite pitanja koja se tiu razlike izmeu prave i kose prizme, onda naglaavate
razumevanje teksta. Vano je paljivo odabrati pitanja kojima se moe uoiti ko je proitao
zadati tekst (jer je to vama vano) i ko je pronaao vane informacije u tekstu (veoma vano
za uenje uenika).
5. Pauza za pojanjavanje (Clarification Pauses)
Ovo je jednostavna tehnika koja pospeuje aktivno sluanje. Kroz
predavanje, pogotovo nakon izreene kljune ideje, definisanja koncepta,
algoritma, napravite pauzu, saekajte da se slegne izreeno, pa nakon krae
pauze, zapitajte da li ima neto to treba pojasniti. Takoe moete etati
uionicom tokom tih pauza da biste pogledali uenike beleke, odgovorili na
pitanja i sl. etanje uionicom je dobra strategija jer uenici koji imaju problem
postavljanja pitanja pred celim odeljenjem e, kada im priete, postaviti
pitanje.
6. Reagovanje na demonstraciju ili neku drugu nastavnikovu aktivnost
(Response to a demonstration or other teacher centered activity)
Uenici bivaju zamoljeni da napiu paragraf koji poinje sa Bio sam
iznenaen... Nauio sam da... Ovo omoguava uenicima da sagledaju ta su
stvarno dobili - nauili iz nastavnikove prezentacije. Takoe uenici mogu da
razumeju da je odreena aktivnost bila vie nego zabava.

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

INDIVIDUALNI OBLIK

Pitanja i odgovori

Dok mnogi od nas koriste pitanja kao nain provere razumevanja gradiva, postoje
jednostavni naini prepravljanja nae tehnike postavljanja pitanja koja poveavaju uenikovo
uestvovanje u asu i razumevanje sadraja asa. Iako se u daljem tekstu javljaju tehnike koje
su uglavnom poznate, nije zgoreg da ih svi jo jednom ponovimo.
Sokratov metod se sastoji u tome da nastavnik proverava znanje uenika time to mu
postavlja set pitanja vezanih za neko gradivo, u toku predavanja. Uobiajeno je da nastavnik
prozove jednog uenika. Ukoliko ovaj ne zna, postavi pitanje drugom, pa treem, sve dok se
ne doe do zadovoljavajueg odgovora. Kritike ove metode se odnose na to da ukoliko neki
uenik ne zna odgovor moe doi do potencijalnog "ruganja" ostalih uenika. Takoe, ovom
metodom se manji broj uenika "favorizuje".
Takoe, ukoliko uenik da taan odgovor, njegova panja e opasti jer e proi dosta
vremena dok ga nastavnik ponovo ne prozove. Iako postoje negativne strane ove metode, ona
ipak zauzima znaajno mesto te emo u nastavku dati neke njene varijacije, a pokuaemo da
izbegnemo neke njene nedostatke.
1. ekanje (Wait Time)
Uvek je bolje prvo postaviti pitanje, saekati petnaestak sekundi pa onda prozvati
uenika, nego prozvati uenika pa postaviti pitanje. Vano je insistirati na tome da niko ne
podie ruku ili glasno kae odgovor sve dok vi ne kaete da moe, iz razloga da se izbegne
tipina situacija: uenici iz prvih klupa ili oni koji veito znaju odgovore se prvi jave, pa ostali
mogu da odahnu jer najverovatnije nee biti pitani. ekanje primorava uenike da razmisle o
pitanju, a ne da se pasivno oslone na one koji su najbri u davanju odgovora. Zato nastavnik
moe da pita ko su dobrovoljci ili da izabere uenika koji e odgovoriti na pitanje. Kada
uenici steknu naviku da e nastavnik saekati pre nego to prozove, mnogi e se aktivno
ukljuiti u ovakav nain rada.
2. Sumiranje odgovora drugog uenika (Student Summary of Another Students
Answer)
Da bi se promovisalo aktivno sluanje nakon to jedan uenik dobrovoljno dogovori na
vae pitanje, pitajte drugog uenika da sumira odgovor prvog. Mnogi uenici uju samo mali
deo onoga to su njihovi drugovi iz odeljenja rekli, ekajui ili da nastavnik ispravi ili ponovi
odgovor. Znajui za mogunost da e biti pitani da ponove ili sumiraju pitanje druga iz
odeljenja, veina uenika e paljivije sluati jedni druge.
3. Akvarijum (The Fish Bowl)
Od uenika se trai ili na kraju asa ili za domai zadatak, da na papiru ili
kartici ispie jedno pitanje koje se tie sadraja koji se obrauje. Nastavnik daje
uputstvo da pitanje treba da bude takvo da trai objanjenje za deo gradiva koje
nije u potpunosti razumeo ili se pitanja mogu odnositi na primenu sadraja u
praksi. Uenici svoja pitanja stavljaju u posudu-akvarijum. Nastavnik izvlai
nekoliko pitanja I odgovara na njih ili moli nekoga iz odeljenja da odgovori. Ova
tehnika se moe kombinovati sa nekom od ranije pomenutih tehnika.

4.
Sastaviti
pitanja
za
kviz/test
(Quiz/Test
Questions)
Od uenika se zahteva da uestvuju u sastavljanju pitanja za kviz ili test. Ova
veba se moe zadati i za domai zadatak. Kada od uenika zahtevamo da sastave
pitanja za proveru znanja mi ih zapravo ohrabrujemo da dublje uu u materiju i
vie o njoj razmiljaju. Sakupljena pitanja nastavnik moe iskoristiti za
ponavljanje gradiva ili kao osnovu za kreiranje najefektivnijih (kljunih) pitanja.
Uenike moete angaovati da procene pitanja koja su postavljena, oni e
svakako poveati svoje angaovanje u traenju odgovora. Uenici mogu
diskutovati aspekte dva razliita pitanja vezana za isti sadraj. Aspekti se mogu
ticati i stepena teine pitanja, pravilno postavljenog pitanja, pravog opsega
pitanja

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs

INDIVIDUALNI OBLIK RADA

TRENUTNA POVRATNA
INFORMACIJA

MOTIVATORI KRITIKOG
MILJENJA

Naredne tehnike vezane su za

dobijanje povratne informacije u toku
trajanja asa, vezano za razumevanje
sadraja prezentovanog na asu. Za svaku
od fidbek metoda nastavnik se zaustavlja na
odreenim takama dajui uenicima
kratak test. Na taj nain nastavnik moe
usporiti kako bi vie vremena posvetio
sadrajima koji uenici ne razumeju ili
ubrzao ukoliko su uenici sadraj savladali.

Nekada je korisno uenike ukljuiti

u diskusiju ili razmiljanje o sadraju
koji se obrauje pre nego to je obrada
neke teorije poela ili nakon to su
predstavljene suprotstavljene teorije. U
prvom sluaju ideja je da se prikupe
podaci i postave pitanja pre izlaganja
teorijske pozadine. U drugom sluaju
uenici ue da procene odnose
(povezanost i razlike) nekoliko razliitih
pristupa.

Signali prstima (Finger Signals)

Ova metoda je trenutno sredstvo koje
omoguava testiranje razumevanja sadraja
od strane uenika. Uenicima se postavi
pitanje/tvrdnja.
Odgovor
se
dobija
podizanjem npr. 1 prsta ukoliko je tvrdnja
tana, a 2 prsta ako je netana. Od uenika
se zahteva da ruku ne podignu visoko, ve
samo ispred sebe, u visini torza. Time
onemoguavamo "kopiranje" od strane
drugih uenika. Nastavnik moe dati i
pitanje viestrukog izbora (koje je unapred
pripremio npr. na projektoru).

Aktivno orijentisana nastava matematike

Mozgalica/paradoks
(Puzzles/Paradoxes)
Jedno od najkorisnijih sredstava za
pokretanje/podsticanje
uenike
intuicije o zadatoj temi je da im
predstavimo paradoks ili mozgalicu koja
ukljuuje nepodudarne, suprotstavljene
ideje i da ih podstaknemo da se bore da
pronau reenje. Zahtevajui od
uenika da razree zadatu situaciju
nastavnik poveava zainteresovanost
uenika za dalji tok asa - kada treba
kritiki proceniti teorije koje e biti
prezentovane.
Na
primer:
kada
govorimo o matematikoj logici i teoriji
istine moe se predstaviti paradoks o
laovu "ova reenica je netana" i
sugerisati naine na koje se ovakvi
paradoksi mogu izbei.

www.okcseminari.rs

Creative Commons licenca

Ovaj dokument je autorsko delo za koje je:

Dozvoljeno:
deliti umnoavati, distribuirati, i javno saoptavati

pod sledeim uslovima:

Autorstvo Morate da navedete ime izvornog autora na nain koji je odreen

od strane izvornog autora ili davaoca licence (ali ne tako to ete sugerisati da
vas podrava ili odobrava vae korienje dela).

Nekomercijalno Ne moete da koristite delo u komercijalne svrhe.

Bez prerada Ne moete da menjate, preoblikujete ili da upotrebite delo u

svom delu, bez saglasnosti autora

Aktivno orijentisana nastava matematike

www.okcseminari.rs