INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN: PEDAGOSKO- PSIHOLOSKE NAUKE

SEMINARSKI RAD
RAD U PAROVIMA I INDIVIDUALNI OBLIK RADA

Prof.dr Tarik Obralic Student:

Novi Pazar, 2014

1.UVOD
Neki didakticari svrstavaju sve oblika rada u nastavi u dve skupine: neposredne, u koje ubrajaju
one nastavne situacije kad nastavnik direktno rukovodi nastavnim procesom, izlaze nastavne
sadrzaje, pokazuje, oblikuje, sistematizuje, izvodi i evaluira sopstveni rad i rad ucenika i
posredne indirektne kad organizuje i usmerava ucenicki samostalni rad, primerava ga
sposobnostima grupa ucenika. (Vilotijevic, M., Beograd, 1999, str 179)

Ovde nas generalno interesuje efikasnost nastavnog rada koja zavisi od kvaliteta procesa
saznavanja u nastavi.

-2-
2.RAD U PAROVIMA
 2.1. POJAM RADA U PAROVIMA

Rad u parovima je takav oblik rada u kome dobijeni zadatak izvrsavaju dva ucenika. Neki autori
rad u parovima svrstavaju u grupni rad mada tamo ne pripada. Nije isto kad su u grupi dva, tri, ili
vise clanova. Od velicine grupe zavise odnosi u grupi , broj interakcija, komunikacija.

U paru se moze ostvariti jedinstvo ako su parovi po osobama i stavovima komplementarni.

Ukoliko jedan od parova nije spreman za saradnju par se rastura. Prema Verneru Lustembergeru
rad u paru nosi sa sobom dvije podjednake opasnosti: moze doci do potpunog jedinstva u
misljenjima ili do potpunog neslaganja. Prigovara se radu u paru i to se jedan clan moze izvlaciti
na racun drugoga. (Catic, R. (2003) Osnovi didaktike, Zenica, str 89)

Rad u parovima srece se i kod Sokrata. U srednjem veku takodje se susrece rad u parovima.
Sposobniji i stariji ucenici pomazu slabijim i mladjim ucenicima. Oni se u period reformacije
zovu mentori. Rad u parovima prisutan je u primeni ‘’Bel- Lankasterove metode’’ ili
monitorijalnog sistema u Engleskoj, u “radnoj skoli” u Nemackoj. Pristalice rada u parovima su i
P. Peterson, Kuzine, P.i dr. U nasim skolama rad u parovima najcesce poistovecujemo sa
grupnim oblikom rada. (Catic, R. (2003) Osnovi didaktike, Zenica, str 90)

O radu u parovima pisali su brojni didakticari u poslednjem desetoljecu medju kojima se isticu:
dr. Tihomir Prodanovic, dr. Ljubisa Prodanovic, dr. Vladimir Poljak, dr. Mladen Vilotijevic,
dr.Mile Ilic i drugi. Rad u parovima javlja se u prvo vreme kao radna egzistencijalna kategorija.

Stariji su poducavali mladje u lovu, ribolovu i drugim aktivnostima u Grckoj i Rimu su stariji i
sposobniji ucenici pomagali mladjim i manje sposobnim u ucenju.

-3-
 2.2. KARAKTERISTIKE RADA U PAROVIMA

Rad u parovima moze se promatrati sa pedagoskog, psiholoskog, didaktickog i socijalnog

aspekta. Ako ga promatramo sa pedagoskog aspekta onda vidimo da rad u parovima
omogucava da se prihvataju pozitivni uzori, doprinosi upoznavanju efikasnijih metoda i tehnika
ucenja, omogucava uporedjivanje postignutog tempa ritma rada i doprinosi racionalnom
koriscenju vremena na nastavnom casu.

Promatramo li rad sa psiholoskog aspekta naucicemo da stvara povoljnu radnu atmosferu i

emocionalnu ravnotezu. Doprinosi zajednickom preuzimanju odgovornosti , laksoj i brzoj
adaptaciji na skolu i skolske nastavne uvjete, napustanje egocentricnih stavova od strane ucenika,
pojacava fluetnost ideja i doprinosi razvoju svestrane misaone aktivnosti. ( Poljak, V. (1980).
Didaktika , Zagreb, str 128)

Didakticki razlozi za primenu rada u parovima su brojni. Brze se dolazi do rezultata,

omogucava pravovremeno dobijanje povratne informacije, motivise ucenike na rad. Rad u
parovima pomaze povucenim ucenicima da se smelije ukljuce u rad u nastavi.

Socijalne karakteristike grupnog oblika rada ogledaju se u zblizavanju ucenika. Ucenici se

medjusobno dopunjuju u priboru, razmenjuju pribor sto dovodi do smanjivanja razlika u
materijalnom polozaju ucenika i do oplemenjivanja decje licnosti.

Pored toga radom u parovima razvija se ljubav, paznja i prijateljstvo, neguju se saradnicki
odnosi, brze se usmerava drustveni razvoj dece, formiraju se vlastiti stavovi interesi, jaca se svest
o tome da se zajednickim radom postizu veci rezultati, ucenici bolje upoznaju svoje ja i vlastiti
identitet.
(Vilotijevic, M., Beograd, 1999, Didaktika )

-4-
 2.3. NACINI RADA U PAROVIMA

Postoji vise nacina rada u parovima . M. Stevanovic, (1998) navodi sledece modele rada:

 Instruktivni rad;
 Zajednicko kooperativno ucenje;
 Individualno ucenje u paru;
 Zajednicki stvaralacki rad u paru;
 Medjusobno vrednovanje;
 Zajednicko vrednovanje;
 Istrazivanje u tandemu, itd.

Instruktivni rad u parovima- u organizovanom instruktivnom radu u paru bolji ucenik pomaze
slabijem uceniku u odredjenim aktivnostima kao sto su: objasnjavanje novih sadrzaja i tumacenje
novih pojmova i termina, zatim upoznavanje i koriscenje novih tehnickih pomagala, nastavnih
sredstava i didaktickog materijala.

Zajednicko ( kooperativno) ucenje- ova varijanta rada u paru moze se primenjivati u svim
fazama nastavnog rada: preparativnoj, operativnoj, verifikativnoj i aplikativnoj.
U preparativnoj fazi clanovi para se zajednicki dogovaraju o organizaciji o organizaciji rada i
ucenja. U ovome moze i nastavnik pruziti pomoc.U operativnoj fazi partneri zajednicki uce
nove sadrzaje, a mogu vezbati i ranije sadrzaje. Verbalne aktivnosti najcesce se zasnivaju na
razgovoru, slusanju, promatranju, razmisljanju i manipuliranju.

Individualno ucenje u paru- zadatak je individualnog ucenja u paru je da se ucenici prioreme

za zajednicki rad. Organizuje se u dve varijante i to: kao usmereno individualno ucenje gde
ucenik radi samostalno uz pomoc druga ili nastavnika, i slobodno ili samousmereno
individualno ucenj gde svaki ucenik radi duze sam u toku casa.
 -5-
Zajednicki stvaralacki rad u paru- pruza veliku mogucnost za razvijanje stvaralackih
sposobnosti kod ucenika. Moze se odvijati u svim fazama stvaranja jednog dela ili izrade nekog
zadatka.
Primena rada u tandem pruza mogucnost uspostavljanja razlicitih vidova interakciskih odnosa i
oblika komunikacija. ( Stevanovic, M., Tuzla, 1998, Didaktika str 89-94)

2.4 PREDNOSTI RADA U PAROVIMA

Rad u parovima ima brojne prednosti koje se ogledaju u sledecem:

 Povoljno utice na razvoj drugarskih odnosa i na socijalizaciju.
 Omogucuje parovima da potpuno dodju do izrazaja sto je u frontalnom radu
nemoguce.
 Vazan je i izvan nastave u okviru domaceg rada ucenika.
 Nalazi svoj puni smisao u ispunjavanju skolskih zadataka izvan nastave ( domaci
zadaci, zajednicko pripremanje ispita)
 Nalazi svoju primenu u svim nastavnim oblastima, nastavnim predmetima, svim
razredima.
 Vrlo uspesno se kombinira sa svim oblicima rada u nastavi.
 -6-

2.5 NEDOSTATCI RADA U PAROVIMA

Rad u parovima ima i svoje nedostatke kao i svi ostali oblici rada. Kod primene rada u parovima
veoma je bitno da nastavnik dobro poznaje specificnosti ovog oblika rada, da poznaje dobro
sposobnosti ucenika i da osposobi ucenike za uspesan rad u parovima.

Pitanje je i kako sastavljati parove. Istrazivanja su pokazala da odlicnim ucenicima ne odgovara

rad sa slabijim ucenikom jer ih ne motivira. Sastavljanje parova je veoma osetljivo pitanje.
Nastavnik mora dobro poznavati ucenike mora voditi racuna da li se oni medjusobno slazu i
dopunjuju, kakav je njihov uspeh, da li su iskljucivi ili tolerantni, umiju li saradjivati. Rad u
parovima najvece rezultate dace u matematici, maternjem jeziku, poznavanju prirode, istoriji,
biologiji i geografiji, pa ga u tim predmetima najcesce treba primenjivati. Posebno ga treba
provoditi u fazi vezbanja i ponavljanja gradiva.
(Tomic, R., Didaktika, 1998, Tuzla)
 -7-

3. INDIVIDUALNI OBLIK RADA U NASTAVI

3.1. POJAM INDIVIDUALNOG OBLIKA RADA

Individualni oblik nastavnog rada je takav oblik rada u kome svaki ucenik u odeljenju radi
samostalno postavljeni zadatak. Individualni rad spada u posebnu nastavu. On je pedagoski
rukovodjen proces. Nastavnik ucenike treba osposobljavati za samostalan rad.

M. Stevanovic (1998) navodi da u toku samostalnog rada:

 Ucenik regulira vlastite aktivnosti;
 Samostalno uci i tako stice znanja, navike, umeca;
 Bira redosled obavljanja zadataka;
 Odredjuje tempo rada;
 U datom trenutku trazi pomoc nastavnika, svojih partnera ili roditelja;
 Daje inicijativu;
 Moze menjati podrucja svoje aktivnosti;
 Prakticno primenjuje stecena znanja;
 Vrsi kontrolu i evaluaciju uradjenog;
 Samostalno prelazi iz zadatka u zadatak;
 Samostalno promatra, istazuje, izlaze, belezi;
 Upoznaje i rukuje raznim aparatima i tehnickim sredstvima, vrsi analizu i generalizaciju;
 Samostalno se sluzi raznim pisanim materijalima i koristi raznovrsne izvore informacija ;

Za individualni rad navode se psiholoski i pedagosko- ekonomski argumenti. Psiholoski

argumenti navode na velike razlike izmedju ucenika, od kojih su najvazniji stepen opste
obdarenosti kvaliteta “tip” obdarenosti i ritam rada.
Pedagosko- ekonomski argumenti navode da se tek individualiziranim radom mogu u
potpunosti razviti sposobnosti nadprosecnih ucenika i moze se smanjiti neuspeh ucenika
ispodprosecnih sposobnosti. ( Stevanovic, M., Tuzla, 1998, Didaktika)
 -8-

3.2. TEHNIKE SAMOSTALNOG RADA

Zahtevi o kojima treba voditi racuna tokom organizacije individualnog rada odnose se na:
 Racionalno koriscenje raspolozivog vremena,
 Aktivnost ucenika u skladu sa razlicitim psihofizickim mogucnostima,
 Samostalno resavanje postavljenih zadataka i
 Davanje povratne informacije.
Dr. Tihomir Prodanovic navodi da ucenike treba osposobljavati za primenu odgovarajucih
tehnika kao sto su:
 Tehnika rada sa pisanim i stampanim tekstovima,
 Tehnike rada sa ilustracijama i tehnickom dokumentacijom,
 Tehnike rada u promatranju i eksperimentiranju i
 Tehnike rada u manipuliranju i konstruiranju

U samostalnom radu ucenika sve cesce se primenjuju : ankete, nastavni listici, kontrolni zadaci i
zadaci za petominutno ispitivanje. Veoma je bitno na svakom casu pratit, usmeravati i
proveravati napredovanje ucenika. To ucenje jako motivira i podstice na dalji rad. Ucenike treba
osposobljavati za usmenu i pisanu izradu svih zadataka i da se pridrzavaju vremenskih
ogranicenja. Pitanja ucenicima mogu se postavljati u usmenoj i pisanoj formi. Nastavnik pri
proveravanju znanja ucenika moze koristiti esejski test, interpretativni tekst i testove znanja iz
razlicitih oblasti. (Filipovic, N.,1988. Didaktika I, Sarajevo)

Da bi se zadaci uspesno izvrsili oni moraju uceniku biti jasni, ucenici moraju saciniti plan, treba
im odrediti raspolozivo vreme za izradu. Pored toga nastavnik je duzan osposobiti ucenike i za
uredjenje radnog mesta- higijena ucenja. Ovde se misli na urednost prostorije u kojoj se uci, na
dovoljnu osvetljenost, odsustvo vlage, buke, itd.
Narocitu paznju nastavnik mora obratiti na pojavu Zamora kod ucenika. Potrebno je da u periodu
zamora organizuje ventilaciju, rekreativnu pauzu. Ucenike je neophodno uputiti na pravilno
vodjenje beleski, koriscenje tabela, grafikona, itd.
-9-

3.3. VRSTE INDIVIDUALNOG RADA

Dr. Mladen Vilotijevic, (1999) govori o tri vrste individualnog rada sa ucenicima:
1. Nastavnikov rad sa pojedincem,
2. Svi ucenici rade na istom zadatku i
3. Rad ucenika na razlicitim zadacima

U prvoj vrsti individualnog rada nastavnik neposredno daje uceniku pojedincu zadatke,
upucuje ga u rad, u izvore znanja.
Ucenik zatim samostalno resave zadatak. Ukoliko mu nesto nije jasno trazi od nastavnika
objasnjenje i dodatna upustva. Nastavnik prati rad ucenika i pomaze mu ukoliko mu je pomoc
potrebna. Nastavnik proverava svaku etapu ucenickog rada. Za ovaj rad nastavnik se mora dobro
pripremiti didakticki i pripremiti potrebna sredstva. Za ovakav rad treba pripremiti ucenike.
Pojedinacan rad moguc je paralelno sa grupnim radom.
Nastavnik stice realnu sliku o znanju svakog pojedinca i odeljenja kao celine.

Uvazavaju se potrebe i mogucnosti svakog ucenika. Nastavnik dobija bazu povratnih

informacija o znanju svojih ucenika sto mu omogucuje korekciju i poboljsanje organizacije
nastave. Individualnim nacinom rada stedi se nastavno vreme. Odredjene sadrzaje ucenici mogu
obraditi samostalno, kod kuce.

Narocito vaznu pedagosku vrednost ima individualni rad zasnovan na pojedinacnoj

komunikaciji nastavnika i ucenika i individualni rad u kome svi ucenici resavaju razlicite
zadatke. (Vilotijevic, M., Beograd, 1999 )
 -10-

3.4. TESKOCE I OGRANICENJA U PRIPREMI RADA

Pozitivni efekti individualnog rada zavise od toga koji se oblik primenjuje. Ukoliko se ucenicima
daju isti zadaci da ih savladjuju, onda tu nema nikakve diferencijacije i ne uvazavaju se
individualne sposobnosti svakog pojedinca. Zato ovu vrstu rada treba retko davati ucenicima.

Individualni rad ucenika zahteva temeljnu pripremu nastavnika (da uradi zadatke prilagodjene
psihofizickim mogucnostima ucenika, da pripremi i umnozi nastavne listice, da ih temeljno
pregleda).
Primenom individualnog oblika rada ne treba preterivati. Ma koliko bio dobro pripremljen on
trazi povecan napor ucenika pa ga treba umereno koristiti.
Ucenici individualnim radom nemaju mogucnost da se verbalno izrazavaju, pa preterani
individualni rad moze stetiti razvijanju sposobnosti govornog izrazavanja.
(Vilotijevic, M., Beograd, 1999, str 179)

Ukoliko bi se individuani rad u nastavi prenaglasio moglo bi doci do nedovoljne racionalizacije i

ekonomicnosti obrazovanja, sticanja teoretskih znanja manjeg obima, nedovoljnog razvoja
socijaliziranih licnosti pojedinaca, itd.
 -11-

4. ZAKLJUCAK

Iz ovoga mozemo zakljuciti da didakticka stanovista o socioloskim formama ucenja u nastavi

pripadaju korpusu klasicnih pitanja nauke o nastavi. Ovde nas interesuje pozicija ucenika, a ne
nastavnika u nastavnom procesu i efekti ucenja postignuti primenom pojedinog oblika nastavnog
rada ili kombinacijom dva (retko vise) oblika rada.

Drugo, jednako je bitno shvatiti didakticku organizaciju ucenja u svakom od cetiri forme
nastavnog rada, kao i kreativne mogucnosti individualizovanog ucenja u okviru svakog od oblika
nastavnog rada.
 -12-
LITERATURA

Vilotijevic, M. (2000). Didaktika I, II, III, Uciteljski fakultet, Beograd

Catic, R. (2003). Osnovi didaktike, Pedagoski fakultet, Zenica
Filipovic, N. (1988). Didaktika I i II, “Svjetlost”, Sarajevo
Poljak, V. (1980). Didaktika, Skolska knjiga, Zagreb
Tomic R., Osmic I. (2006). Didaktika, Defus, Tuzla
Stevanovic, M. (1998). Didaktika, R&S, Tuzla
Poljak, V. (1990). Didktika, Skolska knjiga, Zagreb.
 -13-

SADRZAJ

1. UVOD…………………………………………………………………………………….2

2. RAD U PAROVIMA…………………………………………………………………....3
2.1. POJAM RADA U PAROVIMA……………………………………………………...3
2.2. KARAKTERISTIKE RADA U PAROVIMA……………………………………….4
2.3. NACINI RADA U PRAVIMA……………………………………………………...5-6
2.4. PREDNOSTI RADA U PAROVIMA………………………………………………..6
2.5. NEDOSTATCI RADA U PAROVIMA………………………………………………7

3. INDIVIDUALNI OBLIK RADA U NASTAVI………………………………………...8

3.1. POJAM INDIVIDUALNOG OBLIKA RADA………………………………………8
3.2. TEHNIKE SAMOSTALNOG RADA………………………………………………...9
3.3. VRSTE INDIVIDUALNOG RADA………………………………………………….10
3.4. TESKOCE I OGRANICENJA U PRIPREMI RADA……………………………...11

4. ZAKLJUCAK……………………………………………………………………………12

LITERATURA……………………………………………………………………………...13