METOD I SREDSTVA VASPITNO OBRAZOVNOG RADA

METOD I SREDSTVA VASPITNO OBRAZOVNOG RADA

Nastavna metoda je nain, sredstvo i oblik postupanja u nastavnom radu, u kojem deca i surdolog zajednikim delovanjem putem predavanja i usvajanja znanja, navika i vetina pravilno obrauju vaspitno obrazovne sadraje i u tom obraivanju, psiholoki prilagoenom nivou saznajnih mogunosti dece, omoguuje deiji razvoj linosti, sticanje znanja i uenja govora kao i svih ostalih njihovih sposobnosti (T.Prodanovi). Metode koje se najee koriste u radu sa decom oteenog sluha su: metoda pokazivanja; metoda demonstracije; metoda ilustracije; metoda grfaikih radova; metoda vebanja; metoda objanjenja. Sama metoda nee dati adekvatne rezultate ako se ne primene odgovarajua sredstva za rad. Prema tome treba se voditi rauna o korelativnom odnosu metode i sredstva u realizaciji odreenih vaspitno-obrazovnih sadraja.

METOD I SREDSTVA VASPITNO OBRAZOVNOG RADA

Kriterijumi u izboru metode i sredstava u radu sa decom oteenog sluha su: nivo opteg razvoja dece oteenog sluha na odreenim uzrastima, stepen oteenja sluha, govorni depozit sa kojim deca dolaze u predkolsku ustanovu; oblik aktivnosti i sadraj vaspitno-obrazovnog rada koji se eli primeniti sa decom oteenog sluha; materijalna opremljenost ustanove; nivo strunosti surdologa i njegova obuenost da koristi odreene metode i sredstva rada. METODE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA Izbor metode takoe zavisi i od cilja zadatka koje elimo da ostvarimo u jednom zanimanju. Na jednom zanimanju treba da bude uvek samo jedna metoda glavna, dok su ostale pomone i primenjuju se da bi znanje i vetina bili to trajnije usvojeni. Ne treba koristiti samo jednu metodu jer ona vodi stereotipiji i mehanikom radu.

METODA POKAZIVANJA Metoda pokazivanja je jedna od osnovnih metoda jer na decu oteenog sluha veoma snano deluje ono to vidi.

METOD I SREDSTVA VASPITNO OBRAZOVNOG RADA

Meutim ne moe se sve pokazati deci oteenog sluha iz objektivnih razloga: zbog prostorne i vremenske udaljenosti, zbog mogue opasnosti, zbog bezbednosti deijeg zdravlja. U tim sluajevima se pribegava pokazivanju modela, slika, maketa i igraaka. Cilj pokazivanja je neposredno upoznavanje predmeta, pojava ili svojstava neega. Ovaj metod se koristi u veini oblasti, ali se najvie koristi u upoznavanju dece sa prirodom i drutvom koji ga okruuju. Principi koji se koriste pri korienju metode pokazivanja su: - Predmet, pojava ili zbivanje treba da budu dobro vieni; - Predmet, pojavu ili zbivanje treba prvo pokazati u celini a zatim se zadravati na odreenim karakteristinim delovima ili pojedinostima; - Ukazuje se na sledee bitne elemente: boja, oblik, veliina, redosled javljanja odreene pojave, uslovi javljanja odreene pojave i dr.; - Predmet, pojavu ili zbivanje treba da deca percipiraju sa to vie ula, da bi se i preko sopstvenog iskustva upoznalo sa njihovim svojstvima; - Na kraju svakog pokazivanja treba koncipirati neki zakljuak. Pokazivanje slika ima svoju veliku vrednost za decu jer ponekad je to jedini nain da se deci prikae neki predmet ili pojava. Sliku treba prvo pokazati u celini, a ako ima vie slika o jednom predmetu onda ih treba sukcesivno pokazivati jednu po jednu kao strip, i zadrati se onoliko kolko dete to trai ili koliko je ptrebno da mu se prikae odreeni sadraj slike.

METOD I SREDSTVA VASPITNO OBRAZOVNOG RADA

- Slike treba da budu dovoljno velike i da verno predstavljaju predmet koji

prikazuju, bez mnogo detalja; Funkcija metode pokazivanja je da osposobi decu oteenog sluha da opaa predmete i pojave i na taj nain stie tane predstave o njima kao i da zakljuuje iz njih. METODA DEMONSTRACIJE Ova metoda je veoma slina metodi pokazivanja, ali je ona ipak vie usmerena i vezana za demonstraciju odreene radnje i radne operacije ili za demonstraciju pokreta. Kod dece oteenog sluha postoji nezrelija motorika i koordinacija pokreta, slaba prostorna i vremenska orjentisanost, tako da ova metoda treba da potpomogne da se sve te bioloke disfunkcije razviju kod ove dece. U svim sluajevima gde se deca slue priborom ili nekim alatom primenjuje se metoda demonstracije. To se najbolje uoava kod obuavcanja u samoposluivanju (pranje ruku, zuba, oblaenju, upotrebi pribora za jelo, crtanju, bojenju...).

METOD I SREDSTVA VASPITNO OBRAZOVNOG RADA

METODA ILUSTRACIJE
Metoda ilustracije koristi metodski postupak u kome se prirodnim predmetom, modelom, slikom, crteom, grafikonom, aplikacijom, dijaprojekcijom ili drugim ilustrovanim materijalom konkretizuju detalji u procesu nastave i na taj nain proiruju granice saznanja putem oiglednosti. Za razliku od prethodne metode u kojoj je sutina neki oblik manipulativnosti i dinamikog pokazivanja, metoda ilustracije se bavi statikim pokazivanjem. Ilustracija stimulie deiju panju i motivie ih na veu koncentraciju, dopunjuje ono to govorom nisu dobro shvatili, daje semantiko odreenje re, konkretizuju apstrakciju. Uspela ilustracija olakava razumevanje apstraktnih pojmova i obezbeuje povoljnu distancu za nove pojmove, pojave i procese koji su na drugi nain nepristupani detetu. METODA GRAFIKIH RADOVA Razni vidovi deijih grafikih i drugih radova modelovanje, crtanje izrada predmeta od razliitih materijala prua surdolozima mogunost da utie na deije interesovanje i da ima na taj nain olaka da bolje i bre shvate svet koji ih okruuje. Crtanje i modelovanje je za dete oteenog sluha jedan od naina na koji izraava svoje misli, elje, stavove, shvatanja itd.

METOD I SREDSTVA VASPITNO OBRAZOVNOG RADA

Zato metoda grafikih radova ima viestruki znaaj: deca izraavaju ono to znaju i ele, pomae im se u grafomotorici i savladavanju rada sa odreenim materijalima, pomae im se u boljem razumevanju apstraktnih pojmova to utie na kognitivne procese kod ove dece. VEBANJE Pd vebanjem se podrazumeva ponavljanje neke radnje radi sticanja odreenih vetina i navika. estim ponavljanjem stie se psihomotorna sposobnost koja omoguava da se lake bre i tanije obavlja odreena radnja. Kvalitet ovih radnji ne zavisi samo od broja ponavljanja ve i od razumevanja izvoenja pokreta. Metoda vebanja koristi se svuda gde je potrebno formirati odreenu motornu sposobnost: govor, crtanje, plesanje. Vebanjem odreenih pokreta i ponavljanjem identinih radnji kod dece se stvara automatizam. To znai da se otklanjaju ne potrebni pokreti, smanjuje miini napor, uspostavlja koordinacija oko-ruka, diferenciranja motorike to poveava preciznost, brzinu i efikasnost motorne radnje. U primeni vebanja treba voditi rauna da broj ponavljanja bude dobro definisan kako ne bi dolo do monotonije, stereotipije ili mehaniziranja kod dece. Ovo se postie korienjem raznih situacija i formi vebanja.