E TAPE N AS TAV N O G PR O C E S A

Strukturne komponente (etape) nastavnog procesa su: pripremanje uenika za

nastavni rad, obrada nastavnih sadraja i usvajanje znanja, vebanje, ponavljanje,
proveravanje i vrednovanje.
PRIPREMANJE UENIKA ZA NASTAVNI RAD
Svakom radu nuno prethodi priprema. U nastavnom radu, pripremanje za potrebe
nastave precizira se s obzirom na materijalno-tehniku, saznajnu, psiholoku i metodiku
stranu.
1. Materijalno-tehniki aspekt: Odnosi se na pripremanje nastavnih sredstava i
pomagala te na upoznavanje uenika sa materijalom za rad.
2. Saznajni aspekt: Uenici se informiu o tome ta e raditi, o emu e uiti, koje
sadraje e upoznati, koju problematiku e istraivati i prouavati.
3. Psiholoka strana: Odnosi se na motivisanost uenika za predstojei nastavni rad,
na aktiviranje uenika u sticanju novog znanja, na razvijanje intelektualne
radoznalosti i interesovanja, te na povoljnu radnu atmosferu.
4. Metodiki aspekt: Pretpostavlja didaktiku (i metodiku) transformaciju naunih
znanja i primenu adekvatnih metoda, postupaka i strategija u realizaciji nastave.

OBRADA NOVIH SADRAJA I STICANJE ZNANJA

Mnogi didaktiari smatraju da je obrada nastavnih sadraja glavna etapa u
izvoenju nastave. To je etapa nastavnog procesa u kojoj uenici, pod rukovodstvom
nastavnika, usvajaju nove injenice, na osnovu njih formiraju nove pojmove i sudove i tako
stiu nova znanja, koja se povezuju sa onim to je prethodno naueno, u sistem znanja.
Za obradu nastavnih sadraja potrebni su odgovarajui izvori. Izvori znanja u
nastavi su didaktiki oblikovani ili objektivno dati predmeti, pojave, proizvodi ljudskog
rada i dr., koji u sebi obuhvataju i na adekvatan nain izraavaju, u logikom pregledu,
injenice i generalizacije. Primarni su oni izvori na kojima se znanje stie neposredno,
odnosno bez posrednika. Nekada e uenici odreene pojave bolje razumeti iz
sekundarnih izvora.

U korienju izvora znanja primenjuju se razliite aktivnosti uenika u nastavi:

perceptivne, praktine, misaone i izraajne. Da bismo uenike pridobili za uenje novih
sadraja i aktivirali tako da ele i hoe neto da naue, u nastavi koristimo hipoteze.
Pretpostavljanje ima vano didaktiko psiholoko znaenje jer se njegovom primenom
razvija intelektualna radoznalost, duhovna znatielja, duhovna glad za znanjem.
1. Da bismo mogli primeniti pretpostavke, potrebno je u toku obrade novih sadraja
uenike staviti pred problem (zagonetku, tekou, prepreku). Uoavanje, shvatanje i
definisanje problema je osnovni uslov za postavljanje pretpostavki.
2. Potrebno je da pretpostavke po tematici budu psiholoki to blie uenicima, da
zadiru to dublje u podruje njihovih saznajnih interesovanja, da ulaze u okvir
njihovog svakodnevnog ivota i rada u koli i izvan nje, da su povezane sa
zbivanjem u blioj i daljoj okolini i svetu uopte. Tako u formulaciji pretpostavke
uenici mogu da osete svoje line probleme na koje ele dobiti taan odgovor.
3. Za primenu hipoteza potrebno je da uenici poseduju odreeno predznanje iz onog
podruja u kojem se koristimo hipotezom, da su im poznati barem neki elementi
prouavane zakonitosti. to je postotak prethodnih znanja vei, to je i vea
mogunost za postavljanje hipoteza. Sa druge strane, hipotezu smo prisiljeni
postaviti ba zato to raspolaemo ogranienim brojem injenica. Dakle, hipotezu
postavljamo jer nam jo uvek nije sve poznato o prouavanom problemu, a postaviti
je moemo kada ve neto o tome znamo, jer ba na temelju toga to neto znamo,
zamiljamo budue otkrivanje.
4. Svaku postavljenu hipotezu u nastavi treba proveriti i proveravanjem dokazati njenu
tanost ili pogrenost.
5. Hipoteze koje uenici (ili studenti) proveravaju i samostalno reavaju, moraju biti
prilagoene njihovim prethodnim znanjima i iskustvima kao i intelektualnim i
drugim mogunostima.
U korienju izvora znanja nastavnik uvaava zakonitosti saznajnog procesa u
kojem se uvek polazi od nekih konkretnih injenica, od ulnog aparata, pa se te injenice
misaono prerauju, dok se ne doe do generalizacija (oseaji, percepcije, pojmovi,
generalizacije). Posle se te generalizacije proveravaju u praksi, ime je zatvoren saznajni
krug.

Pripremajui se za nastavu, nastavnik je duan da dimenzionira znanje. To se

postie utvrivanjem obima i dubine sadraja koji e se na asu obraivati. Nastavnik je
duan da odredi koliinu injenica koja se moe protumiti i koju uenici mogu shvatiti i
usvojiti u etapi obrade novih sadraja. To je EKSTENZITET ZNANJA, odnosno obim ili
kvantitet koji mora biti dovoljan da se na njemu izvedu planirane generalizacije. Nastavnik
mora unapred da odredi i do koje e dubine obraditi neki sadraj ( INTENZITET ZNANJA),
to se odreuje stepenom analize sadraja koji se eli postii.
Graduiranje znanja je postepeno produbljivanje i proirivanje znanja uvoenjem
novih injenica i poveavanjem analitikih zahteva koje treba savladati. Nastavnik prvo
mora da utvrdi kojim fondom injenica uenici ve raspolau i kakav je kvalitet tih znanja i
da, zavisno od toga, graduira nove zahteve po dubini i po irini. Premalim zahtevima po
irini i dubini postie se mali saznajni i razvojni efekat, a prevelike zahteve uenici ne
mogu da prate pa e se demoralisati.
as obrade novih sadraja najee ovako artikulie:
1. Uvodni deo - Organizacija poetka asa, stvaranje odgovarajue psiholoke klime;
Isticanje cilja asa, izazivanje panje i gotovosti za rad, formiranje slike budueg
rada na asu;
2. Centralni deo Obrada sadraja (razgovor, demonstriranje, aktivnosti uenika i
dr.); utvrivanje gradiva;
3. Zavrni deo Sumiranje rezultata, proveravanje razumevanja obraenog gradiva i
zadavanje domaeg zadatka.
4.
VEBANJE U NASTAVI
Na etapi obrade novih sadraja ostvaruje se samo deo obrazovnih zadataka
(uglavnom sticanje znanja). Na ovu etapu se nadovezuje vebanje radi ostvarivanja
funkcionalnog zadatka (razvijanje radnih sposobnosti). Vebanje je esto i sistematsko
ponavljanje neke radnje, misaone ili fizike, sa ciljem da se ona trajno usvoji, da
preraste u vetinu, a ako je to mogue i u naviku. U fiziolokom pogledu, vebanjem se
u nervnom sistemu formiraju odreene psihomotorne strukture, koje omoguavaju

pojedincu da lake i bre obavlja odreene radnje. Takva psihomotorna struktura se stvara
brojnim izvoenjem radnje, a vebanje je proces koji vremenski due traje.
Struktura radnje (model rada) nastoji se preciznije izraziti algoritmom. Algoritam
je sveukupnost operacija koje treba izvriti odreenim redom da bi se izvela radnja. Bitna
odreenja vebanja su:
1. Uvebava se rad;
2. Sistematski se ponavlja rad;
3. Vebanje se didaktiki oblikuje.
Priprema za vebanje

Izbor operacije za vebanje

Upoznavanje rada i njegovo savladavanje

Pripremanje materijalno tehnike opreme

Organizacija radnog mesta

Pouavanje u izvoenju radnje instruktaa

Demonstrira se rad (uz opisivanje, obrazlaganje, objanjavanje, zapisivanje, crtanje

i dr.);

Instruktaa je saznajni proces na upoznavanju modela rada. Kvalitet instruktae

zavisi od osmiljenosti vebanja.

Izvoenje vebanja
1. Poetno vebanje Uenicima je najtee poetno vebanje. To je momenat kada
oni, na osnovu prethodnog modela rada, pristupaju izvoenju operacije (imitiranje,
kopiranje modela). Naglasak je na pravilnom izvoenju operacije, a ne na brzini.
2. Osnovno (temeljno) vebanje Sastoji se u tome to uenici ve savladanu
strukturu radnje povezano ponavljaju, ime se postie brzina, tanost i racionalnost.
Radnja se celovito izvodi, a veliki broj ponavljanja podie kvalitet vebanja.
3. Zavrno ili dopunsko vebanje svakodnevno primenjivanje steene vetine u
izabranom podruju rada.
Ukoliko su neki uenici ve u samom poetku formirali pogrenu naviku, za njih treba
organizovati korektivno vebanje.

PONAVLJANJE U NASTAVI
Ponavljanjem se uvruju steena znanja, funkcionalno povezuju s prethodnim
znanjima i racionalno ukljuuju u tokove budueg procesa saznavanja u nastavi. Izmeu
ponavljanja i vebanja postoji visok stepen uzajamnosti i uslovljenosti. Da bi bilo smisleno,
ponavljanje treba organizovati odmah posle obrade novih sadraja. Prema razliitim
kriterijumima, ponavljanje se moe klasifikovati na sledei nain:

prema rasporedu ponavljanja, ono moe biti kontinuirano (stalno) i raspodeljeno

(distribuirano, u vremenskim razmacima);

s obzirom na vreme izvoenja, ponavljanje moe biti na poetku asa, u toku

asa, na kraju asa kao i na poetku, u toku i na kraju kolske godine;

po kriterijumu obuhvatnosti sadraja, ponavljanje moe biti fragmentarno

(delimino), tematsko i kompleksno;

prema kvalitetu, ponavljanje moe biti reproduktivno i produktivno.

Reproduktivno ponavljanje se sastoji u doslovnoj reprodukciji sadraja koje je

izloio nastavnik, ili iz udbenika ili iz nekog drugog izvora.
Produktivno ponavljanje je ponavljanje sadraja sa razumevanjem. Tako se
pojmovi i sadraji meusobno uporeuju, utvruju slinosti i razlike meu njima, porede se
predmeti i pojave po suprotnosti, odvija se zakljuivanje po kriterijumu slinosti
(analogija), obavlja ralanjivanje celine na delove, koji se razmatraju i opet spajaju u
celinu (analiza i sinteza), povezuje se naueno sa prethodno nauenim podacima i
injenicama (sistematizovanje znanja) itd.
PROVERAVANJE I VREDNOVANJE
Proveravanje i ocenjivanje ima posebno mesto u strukturi nastavnih asova.
Proveravanjem se eli utvrditi kako su ostvareni zadaci nastave, tj. do kakvih je promena
dolo u ponaanju uenika. Naime, proveravanje je etapa u kojoj nastavnik trai i dobija
povratnu informaciju o rezultatu nastavne aktivnosti. Proveravanje mora biti permanentno
(na poetku asa, u toku obrade, pri uvebavanju, pri ponavljanju). Proveravanje i
ocenjivanje su dva aspekta iste pojave. Ponekad su u praksi ove dve koherentne aktivnosti
odvojene, iako za to nema posebnog opravdanja. Prema vremenu, proveravanje moe biti
prethodno, tekue, zavrno, a prema nainu, usmeno, pismeno, praktino i testiranjem.