POVRINSKI NAPON

-eksperimentiEksperiment 1:
Potreban materijal: Vinska aa,pare kartona
Postupak: Vinsku au napuniti vodom do samog vrha (pustiti da malo prelije),a
zatim au poklopiti paretom kartona. Ne uklanjajui karton,au okrenuti
naopake. Zatim uklonite ruku sa kartona I posmatrajte.

ta se deava?
Kada uklonimo ruku kojom smo pridravali karton,on ne pada ve je kao
zalepljen za au.

Eksperiment 2:

Potreban materijal: Posuda,teni sapun,biber,spajalica

Postupak: U posudu usuti flaicu vode,a zatim dodati biber. Odmotati kraj spajalice I
potom ga namazati tenim sapunom. Spustiti kraj spajalice u vodu I posmatrati.

ta se deava?
Kada stavimo biber u vodu,on pliva po povrini vode. Kada spustimo kraj spajalice u
vodu,biber se koncentrie oko zidova posude.

Eksperiment 3:
Potreban materijal: posuda,teni sapun,toalet papir I igla.
Postupak: U posudu usuti au vode. Iglu staviti na pare toalet papira I lagano
spustiti na povrinu vode,I posmatrati ta se deava. Zatim izvaditi iglu I papir iz
vode. U istu vodu sipati malo tenog sapuna. Iglu staviti na pare suvog toalet
papira I lagano spustiti u vodu,I posmatrati.

ta se deava?
Kada iglu na paretu toalet papira stavimo u vodu,I igla I toalet papir e plivati po
povrini vode. Posle nekoliko sekundi,papir e potonuti a igla e ostati da pliva po
povrini vode. Kada u tu istu vodu dodamo sapun,te stavimo novo pare papira I
iglu u vodu,I igla I papir e zajedno potonuti na dno posude.
ZAKLJUAK:
Molekuli vode se meusobno privlae. Oni koji se nalaze pri dnu ili u sredini,okrueni
su velikim brojem drugih molekula. Ako posmatramo samo jedan molekul,on je
okruen drugim molekulima koji ga privlae sa svih strana to dovodi do nula
ukupne sile. Ali molekuli vode koji se nalaze na povrini nisu okrueni drugim
molekulima sa svih strana. Sa gornje strane ih ne privlae drugi molekuli,tako da ih
privlae molekuli iz unutranjosti. Na ovaj nain se stvara mrea sile na povrini
vode koja se kontrakuje ka unutranjosti I odrava predmete na povrini. To je
zapravo molekularna osnova na kojoj se zasniva povrinski napon vode. Ovo
funkcionie dok se ne razbiju sile izmeu molekula,a to radimo tako to ubacimo
nove molekule, kao na primer molekule sapuna. Zbog toga igla u istoj vodi pliva po
povrini,dok e u vodi u kojoj je sapun-potonuti. Papir e uvek potonuti jer je
napravljen od vlakana koja upijaju vodu,dok je igla od metala i ima veu gustinu od
vode to znai da pluta samo zahvaljujui povrinskom naponu vode. Takoe
zahvaljujui vrstim vezama na povrini,voda e na rubovima stvoriti privremeni
vakuum i karton nee pasti im se stavi na au,ve posle nekoliko minuta.

KAPILARNI EFEKAT
-eksperimentPotreban materijal: dve ae,papirni ubrus ili maramica,prehrambena boja
Postupak: Napuniti jednu au vodom i u nju sipati prehrambenu boju. Drugu au
postaviti blizu prve. Smotati pare papirnog ubrusa. Postaviti ubrus tako da mu se
jedan kraj nalazi u ai sa vodom a drugi u praznoj ai pored. Ostaviti nekoliko sati.

SLIKE

ta se deava?
Voda je iz jedne ae preko papirnog ubrusa prela u drugu au koja je na poetku
bila prazna.

ZAKLJUAK:
Kao i povrinski napon,i kapilarni efekat se zasniva na molekulskim vezama i silama.
Meutim on se javlja izmeu vrstih i tenih tela i predstavlja posledicu povrinskog

napona. Ono to je karakteristino je sposobnost tenosti da tee kroz uske sudove

koje nazivamo kapilarima (imaju prenik ono 1mm) i to bez dejstva gravitacione sile
ili ak u smeru suprotnom od dejstva gravitacione sile. Ako bismo uzeli cev koja je
otvorena na oba kraja i ima mali prenik,i potopimo je u neku tenost ,primetili
bismo da se nivo tenosti u cevi ne poklapa sa nivoom tenosti u posudi. Ako ta ista
tenost potpuno kvasi zidove cevi,primetiemo da je nivo tenosti u njoj vei nego u
posudi,i obratno. Tako se ponaaju i vlakna ubrusa,kao kapilari. Nivo tenosti u
njima bie vei nego u ai i uzrokovae punjenje prazne ae.