1. Navedi najznacajnije odrednice obrazovanja? 2. Sta je didaktika?

Didaktika je pedagoka disciplina koja prouava opte zakonitosti nastave kao jedinstvenog vaspitno-obrazovnog procesa.

3. Sta je nastava?
Vaspitno obrazovni proces u kojem se planski i organizovano provodi vaspitanje i obrazovanje uenika prema propisanom nastavnom planu i programu , pod rukovodstvom nastavnika i uz aktivno uee uenika, naziva se nastavom.

4. Sta cini didakticki trougao?

Nastavnik, uenik i nastavni sadraji

5. Sta cini didakticki cetvorougao?

Ono to ini didaktiki troutao i dodaje mu se posebno oblikovana tehnika, to je povezano sa obrazoviom tehnolgijom

6. Objasni materijalni zadatak nastave.

Pod materijalnim zadatkom nastave podrazumeva se usvajanje sistema znanja, vetina i navika. Pod znanjem podrazumevamo sistem naunih injenica i generalizacija koje su subjekti koji ue shvatili i upamtili. Znanje odlikuju sledee karakteristike: obim, dubina,sistemnost, smiljenost ,trajnost znanja.

7. Navedi zajednicka pitanja svake nastave koja su predmet proucavanja didaktike.

ta je sutina nastavnog procesa koji su sadraji i zadaci nastave kojih se principa i metoda treba pridrzavati u izvoenju nastave;koji su oblici organizacije rada najadekvatnije za ostvarivanje vaspitno obrazovnih zadataka nastave.

8.Kako se zove pojava kada se u nastavi predimenzionira njen materijalni zadatak?

Pojava didaktikog materijalizma

9.Objasni formalni zadatak nastave.

Pored toga to nastava omoguuje usvajanje odreenih znanja, navika i umenosti, ona treba da doprinosi psihofizikom razvoju. To znai da se u procesu nastave kod uenika razvija aktivan odnos prema objektivnoj stvarnosti, da se razvije sposobnost posmatranja, da se miljenjem uoe i izdvoje problemi, faktori i pojave, da se sagledaju njihove bitne strane i odnosi.

10. Kako se zove pojava kada se u nastavi predimenzionira njen formalni zadatak?
Didaktiki formalizam

11. Objasni vaspitni zadatak nastave?

Pored toga to nastava obrazuje, ona istovremeno i vaspitava. U ostvarivanju svoje vaspitne funkcije nastava utie na formiranje odreenih stavova, pogleda, motiva, da utie na drutveno ponaanje, I na moral linosti, na odnose prema sebi, drugima, radu itd.

12. Navedi osnovnu podelu didaktickih sistema nastave.

Heuristka nastava , egzemplarna nastava , problemska nastava , mentorska nastava , individualizovana nastava ,nastava putem otkria, programirani sistem nastave

13 , Koje su osnovne etape egzemplarne nastave?

- pripremna faza a) selekcija sadraja b} odabiranje egzemplarnih sadraja c) izdvajanje analognih sadraja - obrada egzemplarnih sadraja - obrada analognih sadraja - sistematizacija i proveravanje usvojenih sadraja

14. Koje su osnovne vrste programirane nastave?

Prema nacinu programiranja: linearno programiranje razgranato programiranje Vreste progamirane nastave: Poluprogramirana nastava Potpuno programirana nastava

15 . Koje se etape mogu izdvojiti u okviru didakticke funkcije nastave?

Pripremanje, usvajanje, vebanje, obnavljanje i analiza

16 . Navedi dve razlike u saznanju u nastavi i nauci?

1) u naunom saznanju izuava se objektivna stvarnost da bi se otkrile nove istine i zakonitosti koje do tog momenta nisu bile poznate nauci, a u nastavnom procesu se upoznaju ve otkrivene, verifikovane naune misli. 2) u procesu nastave uenik ne usvaja ceo obim naunih istina, ve samo jedan njihov deo koji je u saglasnosti sa ciljevima i zadacima vaspitanja.

17. Sta nastavni plan odredjuje na osnovu predmeta u njemu?

Nastavni plan sa nastavnim programima predstavlja drutveni document u kojem se odreuju i konkretizuju nastavni sadraji. Fizionomija kole, delatnost nastavnika i uenika, osnovna znanja, umenosti, navike i slino.

18.Kakav moze biti nastavni plan na osnovu rasporeda izucavanja predmeta u njemu?
- progresivni - predmetni ili logiko stepenast raspored koncentrican raspored organski ili celosan raspored

19.Sta odredjuje nastavni program?

Obim sadraja, dubinu osvetljavanja sadraja, raspored izraavanja sadraja, ciljeve i zadatke nastavnog predmeta i osnovna metodska uputstva o nastavi iz odgovarajueg.

20.Kakav raspored sadrzaja moze biti u nastavnom programu?

- progresivni - predmetni ili logiko stepenast raspored - koncentrian raspored - organski ili celosan raspored

21.Kako se dele vestacka nastavna sredstva?

Auditivna, vizuelna i audiovizuelna.

22. Koji je znacaj nastavnih (didaktackih) principa u nastavi?

Kvalitetno usvajanje novih znanja Dimenzioniralje obima, intenziteta i redosleda gradiva Graduiranje nastavnih sadraja

23.U cemu se ogleda sustina principa naucnosti nastave?

Sutina ovog principa sastoji se u tome da uenici tokom svih godina ucenja i kolovanja ussvajaju nauno proverena znanja, odnosno da se u nastavi obrauje samo ono to je verodostojno, neosporno i da se kod uenika razvija nauni pogled na svet koji verno odraava pojave i predmete stvarnosti, njihove veze i odnose.

24 Kako mozemo definisati nastavu odmerenu prema uzrastu ucenika?

Nastava je odmerena prema uzrastu uenika samo onda kada sadraji koji se obrauju nisu ni preteki ni prelaki, ve omoguavaju ueniku da ih savlada uz odgovarajui napor.

25 Zahtev sistematicnosti ogleda se kroz tri oskovna aspekta i to:

na izbor i raspored nastavnih sadraja na obradu veih ili manjih celina nastavnih sadraja redosled rada i postupaka u nastavi

26.Koja su osnovna pravila u okviru principa postupnosti nastave?

Od poznatog ka nepoznatom, od lakeg ka teem, od jednostavnog ka sloenom i od blieg ka daljem

27.Kako treba da izgleda savremena koncepcija ociglednosti u nastavi?

(1) Uenici u toku nastavnog procesa stiu konkretne i jasne percepcije o spoljnom svetu, a put koji vodi do percepcije jeste primena oiglednosti u nastavi, opaanje, zatim (2) na posmatranje i apstraktno miljenje ne sme se gledati kao na dve suprotnosti ve kao na elemente u dijalekgikom jedinstvu. Ovde treba ukljuiti i praksu, kao kriterijum istine, koja treba da se posmatra u jedinstvu sa prva dva momenta.

28. Koji su osnovi nastavni oblici?

Kolektivni, grupni i individualni oblik rada kojim se u poslednje vreme dodaje i tzv rad u parovima . tandem.

29. Koje su prednosti kolektivnog oblika rada?

Frontalni oblik rada ili kolektivni oblik rada je najekonominiji jer nastavnik istovremeno prouava ceo razred. Ovaj oblik rada uslovljava javljanje takmiarskog duha u kolektivu, pre svega onih koji postiu bolje rezultate. On je takoe od velikog zanaaja za razvijanje drutvene svesti uenika, za njihovo ukljuivanje u kolektivni ivot

30. Koji je osnovni nedostatak kolektivnog oblika rada?

Kolektivni oblik rada tei prosenom sastavu uenika gde se nedovoljno uvaavaju individualne razlike, tako da se zadovoljavaju razvojne potrebe i mogunosti osrednjih uenika, a zanemaruju daroviti i ispod proseni uenici. Zbog preoptereenosti nastavnsa i njegove velike angaovanosti sa mnogo uenika taj rad brzo zamara nastavnika.

31. Koje su osnovne prednosti grupnog oblika u nastavi?

Osnovna prednost grupnog rada je u tome to su nosioci glavnog dela nastavnog rada uenici.Najidealniji sastav grupe je od 4-6 uenika.

32. Koje su slabosti grupnog oblika u nastavi?

Uenici esto lutaju u radu? jer im nedostaje direktno rukovodstvo nastavnika, zatim veoma esto nisu u stanju da zapaaju pgga je bitno, a zapaaju ono to je manje bitno ili uopte nije bitno.

33. Koja su dva osnovna modaliteta individualnog oblika rada u nastavi?

- usmeravani ili vodeni individui rad ima uvodni karakter i primenjuje se u prvim godinama kolovanja dece - slobodni ili.potpuno samostaJgni individualni rad koji uega organizuje slobodno ili samostalno

34.Koje su osnovne varijante grupnog oblika u nastavi skolskog fizickog vaspitanja?

Rad sa vrstama, paralelni rad, rad sa dopunskim vebama, rad sa stanicama, i poligon ili staza.

35.Navedi osnovne varijante metode usmenog izlaganja.

Pripovedanje, predavanje, objanjenje, i dokazivanje

36. Navedi tri osnovna zahteva u okviru metode razgovora.

- pitanje se postavlja svima u odeljenju, a odgovor na pitanje daje jedan uenik koga odredi nastavnik - pitanja moraju biti tako formulisana da se na njih ne moe odgovarati sa da ili ne. -nastavnik mora da pone pitanjima koja su jasna svim uenicima u odeljenju

37. Sta se sve moze prikazati u okviru metode demonstracije?

U nastavi demonstracije (pokazivanje, dokazivanje, objanjavanje) je prikazivanje svega to je mogue perceptivno doiveti i zato je ova metoda povezana sa materijalno-tehnikom stranom nastave, sa primenom nastavnih sredstava i radom u laboratorijama.Demonstrirati se moe: stav, poetni poloaj, pokret, raspored uenika u prostoru pravac pokreta kretanja...

38. Sta je razred?

Odabrani kolektiv uenika priblino ujednaenog nivoa obrazovanja, jednakog uzrasta koji zajedno sa nastavnikom rade na obradi sadraja predvienih planom i programom za taj razred

39. Sta je odeljenje?

obuhvaen odreeni broj uenika sa kojim je mogue ostvariti optimalne rezultate u savlaivanju nastavnih sadraja odreenog razreda

40. Sta je nastavni cas?

Osnovna vremeiska i organizaciona jedinica vaspigpno-obrazovnograda

41 .Koji su osnovni stupnjevi nastave po Herbartu?

-jasnost -Asocijacija (Analiza karakteristika predmeta i pojava) -asocijacija (povezivanje novog o starog gradiva) -Sistem (povezivanje injenica i pojmova u sistem znanja) -Metod (primena u praksi)

42. Koji su osnovni zahtevi u struktuiranju razreda i odeljenja?

Pedagoki,didaktiki, socioloki,higajenski, i ekonomski.

43. Koja su glavna pitanja u vezi orgaiizacije nastavnog casa?

Trajane,unutranja organizacija, njegovo mesto u sklopu radnog dana i funkcija u okviru nastavnog procesa

44. Navedi tipologiju nastavnih casova.

Uvodni as, as obrade novih sadraja, as ponavljanja, as sistematizacije, as vebanja, as proveravanja i ocenjivanja, meoviti as.

45. Kada se koristi uvodni cas?

Informativno sadrajni ciljevi - Koristi se na poetku kolske godine.Na poetku izuavanja neke ire i kompleksnkje celine

46. Navedi artikulacionu strukturu casa vezbanja?

podsticajan poetak. odreivanje cilja vebanja. tok vebanja, primena na novim situacijama i sumiranje rezultata

47. Koja su tri osnovna nivoa u pripremanju nastavnika?

-Pripremanje za novu skolsku godinu (globalno-godinje planiranje) -Pripremanje u toku kolske godine (tematsko planiranje i pripremanje -Pripremanje za realizaciju nastavne jedinice (za nastavni as)

48. Koji je osnovni redosled u izradi godisnjeg (globalnog) plana rada nastavnnka?
- iz slubenog teksta nastavnog programa izvodi se osnovna tematika i saine se kratke formz^lacije nastavnih tema - rasporeivanje nastavnih tema u logaki niz po mesecima -kratko naznaenje sadraja izdvojenih tema i odreivanje broja asova za obradu, vebanje, ponavljanje i proveravanje. - odreivanje specifinih izvora znanja

49. O emu nastavnik odlucuje u okviru pripremanja u toku skolske godine?

On odluuje o obimu dubini i strukturi nastavnih sadraja ija se obrada i usvajanje oekuje u nastavnom radu.

50. Sta sadrze opsti dkdaktiko-metodicki podaci u pisanoj pripremi za nastavni cas? ??

51. Navedi dve tipicne greske u obradi novog nastavnog gradiva?

Uenicima se prezentuju samo injenice a na generalizacijama se insistira. Uenicima se prezentujee nedovoljan broj injenica. tako da ne mogu generalizovata.

52. Koji je osnovni zadatak ponavljanja u nastavi?

Osnovni zadatak poiavljanja u nastavi je da usvojena znanja, umeca i navike postaju trajna svojina uenika.

53. Navedi dve didakticke funkcije ponavljanja u nastavi?

Ponavljanje spreava da se neto zaboravi tj omoguava da se usvojeno gradivo trajno zadri u pamenju to je njegov cilj

54. Koja je osnovna funkcija vezbanja u nastavi?

Vebanjem se formiraju umeca i navike i razvijaju sposobnosti uenika.

55. Kakve vrste vezbanja razlikujemo?

Uvodno ili poetno globalno ili temeljno dopunsko ili dodatno korektivno ili pomono vebanje

56. Koje su odlike dobrog ocenjivanja?

Objektivnost, Blagovremenost, Jasnoa, Uestalost, Javnost, Raznovrsnost

57. Koje je najobjektivnije sredstvo za merenje znanja?

Testovi znanja ili postignua

58. Cemu doprinosi primena znanja u praksi?

Primena znanja u praksi doprinosi proveri, jasnoi i shvatanju znanja.