UVOD U DIDAKTIKU

Centar za obrazovanje nastvnika

Magdalena Perišić
Šta nas danas očekuje...

 Čime se bavi didaktika

 Različiti didaktički pristupi/modeli
 Vrste nastave
 Modeli nastave prema Brunerovoj klasifikaciji
Elementi za definisanje
(opšte) didaktike

 Teorija nastave (podučavanja – učenja)

Elementi za definisanje
(opšte) didaktike

 Teorija nastave (podučavanja – učenja)

 U školama (institucionalnom obrazovanju)

(najviše) intencionalan i sistematičan oblik

obrazovanja
Didaktičke teme:
 Programiranje i planiranje nastave
 Nastavni proces (shvatanje učenja – nastavni modeli –
načini organizovanja, principi, metode, oblici rada,
grupna dinamika...)
 Nastavni sadržaji
 Povratna informacija – evaluacija nastave i praćenje i
ocenjivanje napredovanja učenika
 Nastavna sredstva (+ izbor i razvijanje udžbenika,
didaktičkog softvera…)
Elementi za definisanje
(opšte) didaktike

 Teorija nastave (podučavanja – učenja)

 U školama (institucionalnom obrazovanju)

Različiti didaktički modeli - teorije

 Istorija didaktičkog mišljenja

Komenski (XVII vek): obrazovanje za sve, obrazovna

načela (od opšteg ka posebnom, od bližeg ka daljem,
od lakšeg ka težem), princip očiglednosti, masovno
obrazovanje, razredno-predmetno časovni sistem.
Herbart (XIX vek): bavi se postupcima NASTAVNIKA
putem kojih se učenici upoznaju sa novim sadržajima
(formalni stupnjevi nastave).
Djui (XX vek): pridaje značaj aktivnosti UČENjA, aktivnoj
ulozi UČENIKA u nastavi.
Razvoj didaktičkog mišljenja

 Tradicionalna (herbartijanska) didaktika: didaktika

poučavanja

 Reformska didaktika / savremena traganja u

didaktici: didaktika učenja
TADICIONALNA VS REFORMSKA DIDAKTIKA
Neka pitanja herbartijanske didaktike:

- Kakav je odnos učenika prema nastavnom sadržaju i

kako da ga zasnujem
- Kako navesti učenika da usvoji nove sadržaje
- Kako da predstavim očigledno...Kako od predstava da
razviju pojmove
- Kako da obradim, oblikujem, prikažem elemente
nastavnog sadržaja da bih delovao na učenika
- Kako da artikulišem nastavu (rasčlanim u sadržajne
jedinice, dam smernice…)
 Herbartovi formalni stupnjevi
saznajnog procesa / procesa nastave
• PRIPREMA I JASNOĆA
• Prezentovanje sadržaja na očigledan način uz pozivanje
na iskustva učenika

• POVEZIVANJE - ASOCIJACIJA
• Upoređuje se novo gradivo sa prethodnim znanjem

• SISTEM – UOPŠTAVANJE
• Građenje opštih pojmova

• METOD
• Primena stečenog znanja
Neka pitanja reformske didaktike:

 Kako da strukturiram okolinu za učenje

 Kako da obezbedim relevantnu aktivnost učenika
 Kako da omogućim što veće uključivanje učenika u
aktivnost
 Tipična didaktička pitanja
HERBARTIJANSKA DIDAKTIKA REFORMSKA DIDAKTIKA

 Kakav je odnos učenika prema  Kako da strukturiram okolinu za

nastavnom sadržaju i kako da ga učenje
zasnujem  Kako da obezbedim relevantnu
 Kako navesti učenika da usvoji aktivnost učenika
nove sadržaje  Kako da omogućim što veće
 Kako da predstavim očigledno... uključivanje učenika u aktivnost
Kako da obezbedim da od
predstava razviju pojmove
 Kako da obradim, oblikujem,
prikažem elemente nastavnog
sadržaja da bih delovao na
učenika
 Kako da artikulišem nastavu
(rasčlanim u sadržajne jedinice,
dam smernice...)
 O nastavi danas...

 Misliti o strukturi procesa “u glavama učenika” (kako

stvoriti uslove za nevidljive konstruktivne aktivnosti) –
promena fokusa sa aktivnosti nastavnika na aktivnost
učenika
 “koreografija”, “scenario” => planiranje podučavanja i
učenja (kako podstaći učenje) – podučavanje se ne
može posmatrati odvojeno od učenja!
 Misliti o celovitom razvoju – ukupnosti učenja
PODUČAVANJE I UČENJE
- VRSTE NASTAVE -
Centar za obrazovanje nastavnika
Zadatak:

 Beležite u toku predavanja koje su to osnovne

prednosti i nedostaci različitih vrsta nastave:
predavačke, problemske, grupne.
ZADATAK ZA RAD U GRUPI:

 Navedite prednosti i nedostatke različitih vrsta

nastave
 Navedite kojoj vrsti didaktike (reformska ili
tradicionalna) odgovara svaka od njih
 Koja je vrsta nastave najbolja i zbog čega?
Dobra nastava = Nastava u kojoj dolazi do
učenja

- različita učenja -različita podučavanja

Predavačka nastava – receptivno učenje

 Cilj: prikazivanje jasno

strukturiranog sadržaja
(znanja)
 Pristup: transmisivni
(prenošenje znanja )
 Strategija: direktne
instrukcije, kontrole  Učenici naknadno
usvajaju – pamte...
 Metod: predavanje
 Oblik organizacije:
frontalna nastava
Predavačka nastava – receptivno učenje

Prednosti frontalne nastave: Kritike:

 Ekonomičnost  Pasivno, receptivno učenje i
(vremena i novca) mehanicističko bubanje
 Odgovara nekim sadržajima (lakšim)  Preopterećenost učenika,
i kada su predznanja učenika
preopširnost gradiva
ujednačena  Izolovanost znanja od iskustva
 Jednostavnost  Zanemarianje socijalnih aspekata
razvoja i ličnosti u celini na uštrb
 Olakšava kontrolu discipline znanja
(da li... ?)  Autoritarno vezivanje...
 Zanemarivanje individualnih
razlika među učenicima
Problemska nastava: učenje putem otkrivanja

 Cilj: oblikovati saznavanje koje  induktivno otkrivanje,

prevazilazi izložene informacije
 Pristup: otkrivanje znanja
 Strategija: (samo)aktiviranje
učenika - aktivno učenje,
stvaranje uslova za otkrivanje
kroz problemski materijal
 Metode: rešavanje problema,
istraživanje učenika
 Oblik organizacije: fleksibilan
heurističko učenje,
rešavanje problema,
istraživanje
 učenik otkriva tehnike i
postupke sticanja
znanja
Problemska nastava: učenje putem otkrivanja

Prednosti Kritike
 Aktivnost
 Kognitivizam
 Veća sposobnost primene
 Učenje postupaka i razvoj  Odvojenost školskog
sposobnosti
Savremene verzije: učenja od životnih situacija
 Interesovanja – problemi
učenika
 razvoj motivacije za
učenje, samorefleksivnosti i
metakognicije
 Grupna nastava:
kooperativno učenje

 Cilj: psihosocijalni i kognitivni

razvoj
 Pristup: interaktivni
razvoj grupnih odnosa i grupne
dinamike, timski rad na
rešavanju zadataka
 Strategija: kooperacija  Učenici radeći timski
 Metod: fleksibilno rešavaju zadatke, zatim
 Oblik organizacije: grupni razmenjuju ideje i na
kraju se sumiraju
rezultati rada svih
grupa
 Grupna nastava:
kooperativno učenje
Prednosti
 Razvoj kognitivnih sposobnosti
višeg reda
 Trajnost znanja
 Psihosocijalni razvoj
 Participacija učenika, aktivnost –
povećanje inicijativnosti,
fleksibilnosti
 Pozitivan odnos prema sebi
 Pozitivan odnos prema učenju
 Razvoj samostalnosti, samouvida i
samorefleksivnosti, sposobnost
planiranja...
 Razvoj celovite ličnosti
 Osnov za demokratične odnose
Kritike
 Otpori :
- Institucionalni: razlika između
deklarativnog značaja vaspitne
uloge škole i skrivenog
programa (arhitektura, uzrasno
grupisanje, vremenska
organizacija)
- Individualni (navike)
 Zahteva drugačiji rad nastavnika
(pokretač i motivator,
organzator, demonstrator,
usklađivač...)
 Izaziva “strah od haosa” kod
nastavnika
 Navike učenja i kompetencije
učenika
 Dobra nastava = Nastava u kojoj dolazi do
učenja

- različita učenja - različita podučavanja

Dobra nastava = Nastava u kojoj dolazi do
učenja

Različita učenja Različita podučavanja

 različiti učenici  različita podučavanja

 različiti sadržaji  različita podučavanja
 različiti ciljevi  različita podučavanja