Univerzitet u Niu

Departmant psihologije

Seminarski rad iz predmeta Teorije kognitivnog razvoja

BATERIJA ZA ISPITIVANJE PREDOPERACIONALNOG

MILJENJA

Profesor: Tatjana Stefanovi

Student: Tijana Jovanovi, 1916

Ni,2017

1.Teorijski deo
an Pijae, roen je u vajscarkoj, 1896. godine. Jo u detinjstvu bio je veoma radoznao,
pokazivao je inetresovanje za prirodne nauke, bio je veoma inteligentan i vredan. U desetoj
godini je objavio svoj prvi nauni rad o albinu, vrapcu iz oblinjeg parka. Do 1930. je
objavio je oko 30 radova iz oblasti koljkasa, a na prirodnim naukama je diplomirao u 21.
godini. Psihologiju je studirao u vajcarskoj, saraivao je sa uvenim psihijatrom
Bleulerom, a zatim sa dr. Bineom i dr. Simonom, zahvaljujui kojima je zapoeo
prouavanje sa decom. Njegov metod rezgovora sa decom sastojao se od unapred
pripemljenih pitanja. On se pre svega bavio razvojem inteligencije, a psihiki ivot po
njemu sastoji se od kretanja ka ravnotei, i sa tog aspekta Pijae posmatra i intelektualni
razvoj. Zastupao je princip stadijalnosti, po kojom je redosled stadijuma konstantan i
sekvencijalan, i svaki stadijum je neophodan za sledei.

Po Pijaeu postoje 4 glavna peorioda u ravoju:

Faza senzomotorne intelignecije traje od roenja do pojave govora (druge godine)

Faza predoperacionog (egocentricnog) miljenja traje od 2. do 7.
Faza konkretnih operacija od 7. do 12. godine
Faza formalnih (propozicionih) operacija od 12. do 14/15. godine

Predoperacionalnu fazu razvoja karakterie to da deca u ovom periodu koriste govor kao
pratnju svojih materijalnih aktivnosti. Po Pijaeu nain na koji se dete slui govorom,
pokazuje i nain na koji dete misli. Pa tako govor na poetku ne slui za komunikaciju, ve
nosi crte egocentrizma, jer dete nema nameru da nesto saopti. Takoe, karakteristina je
odlika da deca, kada rade zajedno, svako dete govori verujui da ga druga deca sluaju, to
je kolektivni monolog, koji se sastoji od obostranog podsticanja na delanje, a ne na stvarnoj
razmeni misli. Ovu fazu karakteriu dva krajnja oblika miljenja, prvi oblik je miljenje
pomou asimilacije iji egocentrizam iskljuuje objektivnost. Drugi oblik jeste miljenje
adaptirano na druge i na stvarnost koje na taj nain priprema logiku misao. Pored ovih
miljenja, karakeristino je animistiko miljenje - kada dete shvata stvari ivim, zatim
artificijelizam-da su ljudi sagradili sve stvari, zatim sinkretizam, fenomenizam,
participacija itd. Takoe, u ovoj fazi deca imaju karakteristinu odliku da sve vreme neto
tvrde, a nita ne dokazuju, odsustvo dokaza proistie iz egocentrine pozicije deteta, kao
nerazlikovanje sopstvene take gledita i take gledita drugih neosetljivost na
protivurenost. Dete ovog uzrasta rasuuje prelogiki i taj nedostatak logike nadoknauje
mehanizmom intuicije.

2.Opis tehnike
 Ova tehnika sui za ispitivanje predoperacionalnog (egocentrinog) miljenja kod dece uzrasta
od 3. do 7. godine. Ova tehnika se sastoji se od niza zadataka:

1. Zadaci konzervacije: a) koliine materije1 -sa asama i vodom

b)koliine materije2 -sa plastelinom
c) teine - sa plastelinom

2. Zadaci korespodencije

3. Zadaci razmene 1:1

4. Zadaci kvantifikacije inkluzije klasa

5. Zadaci serijacije duine

Stadijumi razvoja mogu biti predoperacionalan (0) kada se dete u svom odgovaranju
rukovodi perceptivnim izgledom i ini greke, zatim prelazan (1) i operacionalan (2) kada se
dete oslobaa perceptivnog i shvata logike odnose koji stoje iza konfiguracija.

3.O ispitaniku
Ispitank se zove Isidora Todorovi, ima 6 godina, i zivi u Leskovcu. Ima brata blizanca Strahinju,
i pohaa predkolsku ustanovu. Isidora ide u kolicu sporta, vec je nauila da pie irilicna slova
i jedva ceka da poe u prvi razred. Kad poraste volela bi da bude balerina. Tokom dana najvie
voli da se igra sa svojim bratom, i da zajedno gledaju crtani. Otac joj je stomatolog, a majka je
profesorka u srednjoj skoli.
4.Rezultati
 Isidora (6g)
-Da li u obe ase ( A1 I A2) ima isto
vode da se pije?

0)Ima.

-Da li u obe ase (A1 i B) ima isto vode

da se pije?

-Kako to misli?

1)- Ima isto. Samo si iz ove ase (A2)

vodu presipala u ovu uzu asu (B).

-Da li u ovim asama( A1 i C) ima isto

vode da se pije?

Konzervacija koliine -Zato tako misli? 2

materije1 2)Opet isto. Jer si istu vodu presipala
samo u iru asu(C).

-Da li sad u ovim malim asama zajedno

ima vie/manje ili isto vode da se pije
kao i u ovoj asi (A1)?

3) U ovim malim aicama ima isto vode

kao i u ovoj veoj, zato jer si vodu iz one
case (A2) podelila u ove tri male.

Zakljuak: Isidora je veoma brzo i lako

odgovarala na zadatke, nije se uopte
premiljala oko odgovora, nije se vodila
perceptivnim utiskom, ve je
zakljuivala na osnovu logikih odnosa.

-ta je ovo?

-Da li u ove dve lopte ima isto

plastelina?

-Napavi ih tako da obe imaju isto

plastelina?

1)To su lopte. Nema, A1 je vea, (zatim

joj je oduzela malo plasteilna i nakon
provere zakljuila je da obe imaju isto
plastelina ) Sada imaju isto.

-Da li ovde (B) ima vie/manje ili isto

plastelina kao i ovde (A1)?

-Zasto misli da ima isto plastelina?

2)Isto. Pa samo si joj promenila oblik.

 5.Zakljuak
Ispitanica se veoma dobro snala sa zadacima, veoma je brzo davala odgovore, i skoro da se nije
dvoumila kod veine zadataka, smatram da je prevazila perceptivno zakljuivanje, i da je u
najveem broju sluaja zakljuivala na osnovu logikih odnosa, meutim zbog ne snalaenja kod
zadataka kvatifikacije inkluzije klasa i serijacija duina, smatram da se ona nalazi izmeu
prelaznog i operacionalnog stadijuma razvoja.