2017 Milan Veljkovic - Etički Kodeks 24

Univerzitet u Nišu
Filozofski fakultet
Departman za psihologiju
ETIČKA PITANJA I ODGOVORI

SEMINARSKI RAD –METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA U PSIHOLOGIJI
Mentor: Student:
Doc. dr Vladimir Hedrih Milan Veljković
Niš, 2017
Odgovoriti na osnovu relevantnih propisa i standarda koji regulišu rad psihologa i istraživača.
Obrazloženje dati interpretiranjem situacije (objašnjavanjem šta se tu zapravo dešava sa stanovišta prava) i
pozivanjem na odgovarajuće članove relevantnih zakona, kodeksa, standarda ili drugih normativnih akata.
1. Radili ste istraživanje i dobili ste rezultata koje niste očekivali. Kolega vam kaže: „Ovo s ovakvim
rezultatima neće niko hteti da nam objavi. Ajde da malo naštimujemo ove rezultate i da tako
objavimo. Da nam ne propadne bezveze sav trud.“
Moja odgovor:
Negativni rezultati su, ipak, rezultati i mora da postoji neko logičko objašnjenje zbog čega smo ih dobili.
Šta da radimo, tako je ispalo, možda smo napravili neku grešku u metodologiji (mali uzorak), možda
nismo odabrali najadekvatniju teoriju. Ni jedan trud nije uzalud. Potrebno je da ukažemo ograničenja i na
nedostatke koje smo sami uvideli i da pošaljemo ovakve kakvi su. Neka šira javnost ukaže na greške, a mi
ćemo na osnovu kritika da planiramo buduća istraživanja. Štimovanje rezultata je isto što i falsifikovanje
podataka. „Štimovanje“ ne sme biti opcija!
Obrazloženje:
Ovo nije u skladu prema Etičkim kodeksu Društva psihologa Srbije.
U odredbama poglavlja 1 ODNOS PREMA STRUČNOM I ISTRAŽIVAČKOM RADU stoji:
1.5. U svakom poslu koji obavlja, psiholog nastoji da u punoj meri zadovolji zahteve objektivnosti, tj.
poštovanja činjenica, podataka, testovnih rezultata i nalaza.
1.5.1. U pismenim i usmenim izveštajima o istraživanjima psiholog je dužan da stručnoj javnosti
obelodani tačno, precizno i potpuno sve korake (metodološke, konceptualne, statističke) koje je preduzeo
a čije je poznavanje neophodno za kritičko procenjivanje obavljenog posla.
1.5.2. Psiholog ne sme istraživačke podatke, testovne rezultate i nalaze krivotvoriti i krivotvorene
prikazivati pojedincima ili javnosti.
U odredbama poglavlja 3 ODNOS PREMA JAVNOSTI stoji:

3.1. Predstavljajući javnosti naučnu psihologiju ili posebne psihološke discipline i službe, psiholog je
dužan da izveštava tačno, razumljivo i u potrebnoj meri informativno.
Takođe, prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA), koji se odnosi na poglavlje 8.
ISTRAŽIVANJE I OBJAVLJIVANJE ISTRAŽIVANJA, 8.10 Pisanje istraživačkih izveštaja, Ad. A
propisano je da “psihlozi ne fabrikuju istraživačke izveštaje”, a prema poglavlju 5. OGLAŠAVANJE I
JAVNE IZJAVE, 5.01 Izbegavanje pogrešnih i nepotpunih izjava, Ad. A “Javne izjave mogu, ali ne moraju
biti plaćene, upotrbljene za različiti oblik proizvoda, brošura, pisanih materijala, ličnih rezimea,
cirkularnih pisama, putem elektronske transmisije za različiti oblik izjava u legalnim procedurama,
predavanjima, javnim oralnim nastupima i objavljenim materijalima. Psiholozi ne smeju javno i namerno
da daju lažne ili pogrešne izjave koje se tiču njihovog rada, istraživanja, prakse, o njima samima, njihovim
aktivnostima sa osobama ili organizacijama sa kojima su profesionalno povezane”.
2. Kolega kaže: „Slušaj, ide mi sad reizbor, a nemam dovoljno referenci. Ako ga ne prođem ostadoh
bez posla. Aj me potpiši na taj rad sad što pišeš, pa ću ja tebe sledeći put.“
Moja odgovor:
Kolega predlažem vam da se uključite u pisanje ovog rada i sami date neki doprinos kako bi postali
koautor rada. Ipak je potrebno da ispoštujemo pravila i etički kodeks. Možemo i da prosištimo temu, da
predložite još neki test da upotpunimo istraživanje. Na ovaj način ćete i vi učestovati u radu i onda mogu
da vas potpišem ali nije u redu da vas stavljam na rad a da niste ništa uradili.
Obrazloženje:
Prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA) koji se odnosi na poglavlje 8.
ISTRAŽIVANJE I OBJAVLJIVANJE ISTRAŽIVANJA, 08.12 Publikovanje, Ad. A „Psiholozi preuzimaju
odgovornost, prava i autorska prava samo za onaj rad koji su oni lično izveli, ili na kome trenutno rade.
(vidi, takođe, 08.12, Ad. B).
Dopisivanje kolege koji nije dao nikakav doprinos radu je suprotno čl. 10 Zakona o autorskom i srodnim
pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012), koji kaže „Koautor je fizičko lice koje je
zajedničkim stvaralačkim radom sa drugim licem stvorilo delo.
Koautori su nosioci zajedničkog autorskog prava na koautorskom delu, ako ovim zakonom ili ugovorom
kojim se uređuju njihovi međusobni odnosi nije drukčije predviđeno.
Za ostvarivanje autorskog prava i prenošenje tog prava neophodna je saglasnost svih koautora. Koautor ne
sme uskratiti svoju saglasnost protivno načelu savesnosti i poštenja, niti činiti bilo šta što škodi ili bi
moglo škoditi interesima ostalih koautora.“
3. Kolega kaže: „Slušaj, ja ne znam ovo da uradim što treba. Mnogo je komplikovano. Nego
dogovorio sam se sa Sredojem da mu platim da mi napiše ovaj moj deo. On će to da završi za sredu i
to će da bude sređeno. Ti se ništa ne brini, ja ću to sve s njim da regulišem, a autori ostajemo ja i ti
kao što smo se dogovorili.“.
Moj odgovor:
Ovo nije etički dozvoljeno i prihvatljivo. Iako si nekom platio da uradi rad, ne smeš se potpisati kao autor,
jer to nije tvoj rad nego njegov. Da bi bio koautor rada, moraš da imaš udela u istraživanju i analizi
rezultata istraživanja, kao i u koncipiranju i pisanju rada. Možemo da se dogovorimo da zajedno sa
Sredojem osmislimo i realziujemo istraživanje, čije rezultate ćemo publikovati u zajedničkom radu.
Mislim da bi to bilo korektno i u skladu sa etičkim kodeksom i autorskim pravima.
Obrazloženje:
Prema čl. 10 Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012),
„Koautor je fizičko lice koje je zajedničkim stvaralačkim radom sa drugim licem stvorilo delo.
Prema čl. 14 istog zakona
“Autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu.”
Prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA) koji se odnosi na poglavlje 8.
ISTRAŽIVANJE I OBJAVLJIVANJE ISTRAŽIVANJA, 08.11 Plagijat, „psiholozi ne predstavljaju tuđe
podatke kao svoje, čak ni onda kada im je istraživačka baza jednaka“ a prema 08.12 Publikovanje
Ad. A
„psiholozi preuzimaju odgovornost, prava i autorska prava samo za onaj rad koji su oni lično izveli, ili na
kome trenutno rade“ i
Ad. B
„autorska prava ili drugi izdavački krediti reflektuju relativni naučni doprinos uključenih pojedinaca pri
čemu posedovanje institucijske pozicije, kao što su pozicija profesora, šef odseka, načelnik odelenja i dr.,
ne obezbeđuju bez učešća u istraživanjim pravo na naučne beneficije. Minorni doprinosi istraživanju,
(pisanje uvoda, apstrakata, indeksa, itd), obezbeđuju ovakve beneficije.“
4. Kolega vam kaže: „Nisu nam uplatili pare za istraživanje, tako da nema šanse da sve ovo što smo
planirali realizujemo. Ali reference nam trebaju. Ajde lepo ja ću da sednem da smislim neku
matricu kao da smo radili istraživanje i da mi to obradimo i da objavimo. Pa nek ide život. Neće
niko da vidi, a ako ne budemo objavili ništa ostasmo bez posla...“
Moj odgovor:
Falsifikovanje i pravljenje matrice na osnovu lažnih podataka ne dolazi u obzir. Hajde da pokušamo da na
drugi način nabavimo potrebna sredstva. Možemo da se obratimo nekoj nevladinoj organizaciji i preko
zajedničkog projekta obezbedimo stredstva. Možda nam neki od prijatelja mogu da pomognu.
Obrazloženje:
Ovo nije u skladu prema Etičkom kodeksu Društva psihologa Srbije. U poglavlju 1 ODNOS PREMA
STRUČNOM I ISTRAŽIVAČKOM RADU stoji:
“1.5. U svakom poslu koji obavlja psiholog nastoji da u punoj meri zadovolji zahteve objektivnosti, tj.
obelodani tačno, precizno i potpuno sve korake (metodološke, konceptualne, statističke).
prikazivati pojedincima ili javnosti.“
U poglavlju 3 ODNOS PREMA JAVNOSTI, prema odredbi 3.1. Predstavljajući javnosti naučnu
psihologiju ili posebne psihološke discipline i službe, “psiholog je dužan da izveštava tačno, razumljivo i
u potrebnoj meri informativno.”
Takođe, prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA), koji se odnosi na poglavlje 5.
OGLAŠAVANJE I JAVNE IZJAVE, 5.01 Izbegavanje pogrešnih i nepotpunih izjava, Ad. A “Javne izjave
mogu, ali ne moraju biti plaćene, upotrbljene za različiti oblik proizvoda, brošura, pisanih materijala,
ličnih rezimea, cirkularnih pisama, putem elektronske transmisije za različiti oblik izjava u legalnim
procedurama, predavanjima, javnim oralnim nastupima i objavljenim materijalima. Psiholozi ne smeju
javno i namerno da daju lažne ili pogrešne izjave koje se tiču njihovog rada, istraživanja, prakse, o njima
samima, njihovim aktivnostima sa osobama ili organizacijama sa kojima su profesionalno povezane”, a
prema poglavlju 8. ISTRAŽIVANJE I OBJAVLJIVANJE ISTRAŽIVANJA, 8.10 Pisanje istraživačkih
izveštaja, Ad. A propisano je da “psihlozi ne fabrikuju istraživačke izveštaje”.
5. Kolega kaže: „Ej, ajde i profesora da stavimo na ovaj rad što pišemo ja i ti. On će sad uskoro da
odlučuje o prijemu saradnika, pa ako ga stavimo kao koautora možda nas se bude setio.“
Moj odgovor:
Ubeđen sam da će profesor biti uvređen i da neće prihvatiti, jer poštuje etički kodeks i autorska prava.
Međutim, možemo da se sa njim posavetujemo oko teme našeg rada i zamolimo da odvoji vreme da
kritički razmotri rad u cilju njegovog poboljšanja. Ukoliko njegove sugestije i primedbe bude značajne,
možemo mu predložiti da bude koautor rada. Tako će nas više ceniti i bolje će nas zapamtiti ako vidi da
smo zainteresovani za ozbiljan i odgvoran rad.
Obrazloženje:
Prema čl. 10 Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011), sledi:
„koautor je fizičko lice koje je zajedničkim stvaralačkim radom sa drugim licem stvorilo delo.
Takođe, prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA), odnosno odredbama iz poglavlja
8. ISTRAŽIVANJE I OBJAVLJIVANJE ISTRAŽIVANJA, 08.12 Publikovanje
Ad. A
„Psiholozi preuzimaju odgovornost, prava i autorska prava samo za onaj rad koji su oni lično izveli, ili na
kome trenutno rade (vidi takođe 08.12, Ad. B)
Ad. B
Autorska prava ili drugi izdavački krediti reflektuju relativni naučni doprinos uključenih pojedinaca pri
čemu posedovanje institucijske pozicije, kao što su pozicija profesora, šef odseka, načelnik odelenja i dr.,
ne obezbeđuju, bez učešća u istraživanjim, pravo na naučne beneficije. Minorni doprinosi istraživanju,
(pisanje uvoda, apstrakata, indeksa, itd), obezbeđuju ovakve beneficije.“
6. Kolega s kojim pišete knjigu kaže: „Slušaj, zvao me je Žika i predlaže da njegovoj firmi prodamo
prava na distribuciju i prodaju knjige. Nudi da on plati štampu i organizuje distribucije i prodaju, a
mi ćemo onda da dobijamo procenat“
Moj odgovor:
To je odlična vest i prilika da nešto zaradimo. Hajde da pozovemo Žiku da se dogovorimo oko detalja.
Obrazloženje:
Prema čl. 19 Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011), 4.2.
Imovinska prava autora, „autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je
nastalo preradom njegovog dela.“ Takođe, „za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica
autoru pripada naknada ako ovim zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno.“
Prema čl. 73 istog zakona ”izdavačkim ugovorom autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ustupa,
odnosno prenosi na izdavača pravo na umnožavanje autorskog dela štampanjem, i na stavljanje u promet
tako umnoženih primeraka dela, a izdavač se obavezuje da delo umnoži i stavi primerke u promet, kao i da
za to plati naknadu, ako je ugovorena, autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava.
Ako autorsko delo iz stava 1. ovog člana nije objavljeno, autorskim ugovorom izdavaču se daje dozvola za
objavljivanje dela.
Izdavačkim ugovorom, autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava može izdavaču ustupiti, odnosno
preneti pravo na prevođenje svog dela, kao i pravo na umnožavanje i stavljanje u promet prevedenog
dela.“
7. Planirate da radite istraživanje u kome vam trebaju i neki posebni podaci o ispitanicima. Kolega
kaže: „Slušaj, svi ti podaci što nam trebaju zapravo se već nalaze u njihovim dosijeima. Mnogo nam
je jednostavnije i pouzdanije da lepo preuzmemo podatke koji već postoje u dosijeima, nego da ih
sad skupljamo od ispitanika. Em bi morali da ih molimo za dozvole, em ko zna da li bi se setili da
nam sve ispričaju kako treba.
Moj odgovor:
To bi nam zaista uštedelo vremena, samo da vidimo kako to da realizujemo. Trebali bi da pošaljemo
zahtev direktoru te ustanove da nam u skladu sa Zakonom dozvoli pristup i obradu podataka, uz
objašnjenje da ćemo podatke koristiti iksljučivo u istraživačke shvrhe, a da će sve svi ispitanici ostati
anonimni. Reći ćemo mu da se radi o naučnom istraživanju, sa jasno definisanim ciljevima i svrhom
istraživanja.
Obrazloženje:
Prema Etičkom kodeksu Društva psihologa Srbije, odnosno odredbama dela 1.6.3., „istraživač je dužan da
ispitanike i/ili lica/ustanove koji daju saglasnost za učestvovanje u istraživanju upozna sa svim osobinama
istraživanja (cilj, predmet, organizator,trajanje, moguće posledice, itd.) koje su relevantne za davanje
validne saglasnosti.“
Za slučaj da se uzimaju i lični podaci ispitanika, oni se mogu koristiti u naučnoistrazivačke svrhe samo u
skladu sa čl. 6 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon,
68/2012 - odluka US i 107/2012):
“podaci prikupljeni i obrađivani u druge svrhe mogu da se obrađuju isključivo u istorijske, statističke ili
naučnoistraživačke svrhe, ako ne služe donošenju odluka ili preduzimanju mera prema određenom licu uz
obezbeđivanje odgovarajućih mera zaštite.“
8. Kolega kaže: „Slušaj, ide sad reizbor i meni i tebi. Ja nemam vremena kad sad da radim novo
istraživanje i da pišem nešto ispočetka. Ajde lepo da uzmemo ovo što su nam objavili već u onom
časopisu, da mu prepravimo malo naslov, da ga prebacimo na srpski i da ga pustimo ovde u „XY“
(XY je naziv nekog časopisa). XY je M23 kategorija i ako prođe to nam skroz završava posao.
Moj odgovor:
To je jedan te isti rad, samo preveden na spski, pa bi to bio „čist“ autoplagijat, pa bi takav postupak bio
etički amoralan i zbog toga neprihvatljiv. Hajde da razmotrimo da li te podatke možemo da iskoristimo na
neki drugi način. Pošto smo istraživanje radili na studentima, koji su nam dostupni, možemo razmotriti
mogućnost da ih retestiramo, uz novi test. Možda na ovaj način rešimo naš problem.
Obrazloženje:
Prema čl. 4 Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012),
“prerade autorskih dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz člana 2. stav 1. ovog
zakona” i “delo prerade je delo u kome su prepoznatljivi karakteristični elementi prerađenog (izvornog)
dela (muzičke obrade, aranžmani, adaptacije i drugo)”.
Prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA), odnosno odredbama iz poglavlja 8.
ISTRAŽIVANJE I OBJAVLJIVANJE ISTRAŽIVANJA,deo 08.13 Umnožavanje istraživačkih publikacija,
Psiholozi ne objavljuju istraživanja koja su predhodno obljavljena. Ovo ne odriče pravo, u slučaju potrebe,
na reizdanje određenog istraživanja.
9. Kolega kaže: „Pazi, našo sam jedan mnogo dobar rad u jednom korejskom časopisu. Ja mislim da
se mi ne blesavimo ništa nego da to uzmemo da prevedemo lepo na srpski, malo da promenimo
naslov i da ga damo da nam se objavi ovde u XY.“
Moj odgovor:
Kolega, to je čist plagijat i ja ne želim da učestvujem u tome. Video sam taj rad i mislim da možemo da ga
iskoristimo za novo istraživanje. Možemo da kontakriramo autore da sa predlogom da realizujemo
zajednički to novo istraživanje (npr. razlika između CXV kod Korenaca i Srba). Uz njihove postojeće
podatke i insturmente i podatke novog istraživanja može proisteći zajednički rad.
Obrazloženje:
Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012),
“autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu” (čl. 14), kao i “da njegovo ime,
pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog
saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički
nemoguće ili necelishodno” (čl. 15) I “da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti”
(do objavljivanja dela samo autor ima isključivo pravo da javno daje obaveštenja o sadržini dela ili da
opisuje svoje delo)” (čl. 16), i “da štiti integritet svog dela, i to naročito:
1) da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica;
2) da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o
konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi;
3) da daje dozvolu za preradu svog dela. ”.
Čl. 4 istog zakona propisuje da se ”prerade autorskih dela smatraju autorskim delom ako ispunjavaju
uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona” i Da je ”delo prerade je delo u kome su prepoznatljivi
karakteristični elementi prerađenog (izvornog) dela (muzičke obrade, aranžmani, adaptacije i drugo).”
Ovo se odnosi i na osobe koje razgovaraju u tekstu tuđeg rada. Takođe, autor, u skladu sa čl. 31 istog
zakona, deo 4.2.11. Pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela, “ima isključivo pravo da
drugome dozvoli ili zabrani prilagođavanje, prevođenje, aranžiranje i druge izmene dela”.
Sve ovo važi u slučaju da važi čl. 108 istog zakona: “autorsko delo stranog autora zaštićeno je u Republici
Srbiji pod uslovom: 1) da je autor lice koje ima autorska prava na osnovu međunarodnog ugovora koji je
ratifikovala Republika Srbija; 2) da postoji uzajamnost između Republike Srbije i zemlje kojoj autor
pripada. Postojanje uzajamnosti iz stava 1. tačka 2. ovog člana dokazuje lice koje se na uzajamnost
poziva”.
Prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA), odnosno odredbama iz poglavlja 8.
ISTRAŽIVANJE I OBJAVLJIVANJE ISTRAŽIVANJA,deo 08.11 Plagijat i deo 08.13 Umnožavanje
istraživačkih publikacija, Psiholozi ne objavljuju istraživanja koja su predhodno obljavljena. Ovo ne
odriče pravo, u slučaju potrebe, na reizdanje određenog istraživanja. Psiholozi ne predstavljaju tuđe
podatke kao svoje, čak ni onda kada im je istraživačka baza jednaka.
10. Kolega kaže: „Slučaj, čujem da Mijat sprovodi neko istraživanje gde snima nešto ispitanike. Ali
pazi koja je fora – kaže im da neće da ih snima i onda im namontira kameru da im stoji ispred nosa
koja je isključena, a onda ih snima drugom skrivenom kamerom. I izgleda da niko ne provali da
ima ta skrivena, nego svi misle da ih stvarno ne snima. Kakav car!“
Moj odgovor:
Jasno je da Mijat obmanjuje učesnike u istraživanju ali ako ispituje ponašanje ispitanika za vreme
snimanja i ako je u skladu sa njegovim planom istraživanja, on jednostavno nema drugog načina kako to
da uradi. Na kraju snimanja, treba da im da izlazni intervju i objašnjenje i da zatraži saglasnost za
učestvovanje u istraživanju.
Obrazloženje:
Obično u psihološkim istraživanjima koja ispituju ponašanje ispitanika ovo nije redak slučaj. Kako bi
sačuvali spontanost, učesnicima se daju lažne ili nepotpune informacije o istraživanju kako ne bi remetili
spontanost ponašanja.
Nakon toga istraživač je dužan da ispitinicama zada izlazni intervju gde ce im predočiti stvarni cilj
istraživanja, i razlog žašto je bilo potrebno da budu obmanuti. Takođe, treba dobiti i saglasnost ispitanika
za učešće u istraživanju.
S obzirom da se učesnici snimaju automatski, istraživanje nije anonimno i potrebna je i saglasnost
učesnika za obradu prikupljenih podataka i da im se objasni za šta će ti podaci biti korišćeni. Ukoliko to ne
uradi. krši zakon o Zaštiti podatka o ličnosti.
Prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA), poglavlje 4. PRIVATNOST I
POVERLJIVOST, 04.03 Snimanje, ”pre početka snimanja zvuka ili slike individua ili organizacija kojima
psiholog pruža usluge, potrebno je od tih individua, organizacija ili njihovih pravnih zastupnika dobiti
saglasnost”.
Prema poglavlju 8. ISTRAŽIVANJE I OBJAVLJIVANJE ISTRAŽIVANJA, 08.01 Institucionalna prava,

”kada su institucionalna prava zahtevana, psiholozi obezbeđuju precizne informacije o njihovim
istraživačkim namerama, nadređenoj instituciji. Oni pristupaju istraživanju u skladu sa relevantnim
istraživačkim protokolom.“ Takođe prema 08.02 Informativna podrška istraživanju, Ad. A
“psiholozi obaveštavaju učesnike o: 1. svrsi istraživanja, trajanju, procedurama; 2. njihovom pravu da
prekinu, otkažu istraživanje od samog početka istraživanja; 3. ukažu na predvidljive posledice prekida ili
otkaza istraživanja; 4. racionalnim, predvidljivim faktorima, čiji se uticaj može očekivati, kao što su
[ptencijalni rizici, nelagodnost, neželjeni efekti, emocionalna patnja ili bol; 5. mogućim istraživačkim
beneficijama; 6. granicama prava pverljivosti; 7. ohrabrenjima za učesnike; 8. načinu dobijanja povratnih
informacija o istraživanu. (vidi takođe 08.03, 08.05, 08.07)
Ad. B
Psiholozi koji sprovode interventna istraživanja u koje uključuju eksperimentalne tehnike i metode, dužni
su da na samom početku istraživanja svojim učesnicima, sardnicima saopšte : 1. eksperimentalnu prirodu
tretmana; 2. tretmani koji se ne sprovode na kontrolnim grupama, ako to nije neophodno; 3. osnove na
kojima je tretman izgrađen; 4. moguće alternative, ako učesnik ne pristaje ili prekine tretman; 5. način
kompenzovanja ili cenu uključivanja u istraživanje, kako sa saradnike, učesnike, tako i za treću osobu tj.
investitore, donatore istraživanja.“
Takođe, prema 08.03 Pravo za snimanje audio/video zapisa istraživanja ”psiholozi traže dozvolu za
snimanje audio/video zapisa istraživanja osim ako priroda istraživanja zahteva prosto posmatranje pojave,
posmatranje na javnim mestima, i to na takav način da snimanje neće uzrokovati identifikaciju ili štetu
učesnika“, a prema
08.05 Saglasnost nacrtu istraživanja, ”psiholozi se mogu složiti sa istraživačkim osnovama ako : 1.
istraživanje ne može na bilo koji način uznemiriti ili oštetiti učesnike; 2. anonimni upitnici, prirodno
posmatranje i samoposmatranje neće dovesti učesnike u nesklad sa zakonom, oštetiti njihovo finansijsko
stanje, mogućnost zaposlenja, njihov ugled pri čemu je pravo poverljivosti zaštićeno; 3. u istraživanjima
faktora usmerenih na organizacijsku efektivnost ili posao”
Takože, prema 08.07 Navođenje obmana u istraživanju
“Ad. A
Psiholozi ne sprovode istraživanja kojauključuju obmanu učesnika, ukoliko tehnike obmane nisu utvrđene
kao tehnike koje donose naučne, istraživačke, edukativne vrednosti ili ukoliko obmanjujuće alternativne
tehnike sličnih navedenim vrednostima, nisu dostupne.
Ad. B
Psiholozi ne sprovode obmanjujuće tehnike ako se od njih racionalno očekuje da učesnicima istraživanja
mogu naneti nelagodnost, emocionalnu patnju ili bol.
Ad. C
Psiholozi su dužni da objasne svaku tehniku obmane učesniocima istraživanja ili edukacije u skladu sa
vremenskom uslovljenošću istraživanja.“
U skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon,
68/2012 - odluka US i 107/2012):
 „zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje se svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i
prebivalište, rasu, godine života, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu
pripadnost, socijalno poreklo i status, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili
druga lična svojstva” (čl. 1).
 “cilj ovog zakona je da, u vezi sa obradom podataka o ličnosti, svakom fizičkom licu obezbedi
ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda “ (čl. 2).
 „obrada nije dozvoljena ako:
1) fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja” (čl.
8).
 ”punovažan pristanak za obradu može dati lice, nakon što ga rukovalac prethodno obavesti u
smislu odredbe člana 15. ovog zakona. Punovažan pristanak lice može dati pismeno ili usmeno na
zapisnik (čl. 10).
 ”rukovalac koji podatke prikuplja od lica na koje se odnose, odnosno od drugog lica, pre
prikupljanja, upoznaće lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o:
1) svom identitetu, odnosno imenu i adresi ili firmi, odnosno identitetu drugog lica koje je odgovorno za
obradu podataka u skladu sa zakonom;
2) svrsi prikupljanja i dalje obrade podataka;
3) načinu korišćenja podataka;
4) identitetu lica ili vrsti lica koja koriste podatke;
5) obaveznosti i pravnom osnovu, odnosno dobrovoljnosti davanja podataka i obrade;
6) pravu da pristanak za obradu opozove, kao i pravne posledice u slučaju opoziva;
7) pravima koja pripadaju licu u slučaju nedozvoljene obrade;
8) drugim okolnostima čije bi nesaopštavanje licu na koje se odnose podaci, odnosno drugom licu bilo
suprotno savesnom postupanju” (čl. 15).
 “lice ima pravo da zahteva da ga rukovalac istinito i potpuno obavesti o tome:
1) da li rukovalac obrađuje podatke o njemu i koju radnju obrade vrši;
2) koje podatke obrađuje o njemu;
3) od koga su prikupljeni podaci o njemu, odnosno ko je izvor podataka;
4) u koje svrhe obrađuje podatke o njemu;
5) po kom pravnom osnovu obrađuje podatke o njemu” (čl. 19);
”lice ima pravo da od rukovaoca zahteva da mu stavi na uvid podatke koji se na njega odnose. Pravo na
uvid u podatke koji se na njega odnose obuhvata pravo na pregled, čitanje i slušanje podataka, kao i
pravljenje zabeležaka (čl. 2).
Prema Etickom kodeksu Drustva psihologa Srbije, poglavlje ODNOSU PREMA STRUČNOM I
ISTRAŽIVAČKOM RADU, odnosno odredbama:
“1.6.1. Psiholog je dužan da pribavi validnu saglasnost ispitanika za učestvovanje u istraživanju. 1.6.3.
Istraživač je dužan da ispitanike i/ili lica/ustanove koji daju saglasnost za učestvovanje u istraživanju
upozna sa svim osobinama istraživanja (cilj, predmet, organizator, trajanje, moguće posledice, itd.) koje su
relevantne za davanje validne saglasnosti.
1.6.4. Istraživač je dužan da prihvati odluku ispitanika,uključujući i maloletne osobe, odnosno lica koja
daju saglasnost za učestvovanje, da u bilo kom trenutku odustane od daljeg učestvovanja u istraživanju.
1.6.8. Ukoliko bi precizno obaveštavanje ispitanika o nekom aspektu istraživanja ugrozilo metodološke
kvalitete istraživanja, istraživač je dužan da preduzme sledeće: 3) da dokaze pod 1 i 2 ove tačke iznese
pred iskusne inepristrasne kolege (odnosno pred odgovarajući organ DPS) i dobije njihovu saglasnost; 4)
da se posluži uopštenijim ili tautološkim objašnjenjima umesto obmanjivanjem.
1.6.9. Ukoliko planirano istraživanje metodološki zahteva da se pažnja ispitanika skrene sa pravog
predmeta istraživanja,psiholog-istraživač je dužan da naknadno, po obavljenom prikupljanju podataka,
dodatno informiše ispitanike kako bidobio njihovu validnu saglasnost, da prodiskutuje sa njima sve
relevantne aspekte istraživanja kako bi se otklonila pogrešna razumevanja i uočile moguće negativne
posledice primenjene procedure, te da preduzme sve razumne korake na otklanjanju ili prevazilaženju tih
posledica.
1.7. Psiholog ne sme metodom posmatranja, kao jedinim naučnim metodom, narušavati privatnost i sferu
intime ispitanika; u načelu, posmatranje bez dobijene saglasnosti dozvoljeno je u onim okolnostima gde
posmatrani obično očekuje da može biti posmatran od nepoznatih osoba, ali i tada se naknadno mora
pribaviti validna saglasnost ukoliko se vrši trajno beleženje (neanonimnih) podataka. Ukoliko ispitanik
odbije davanje saglasnosti i zahteva brisanje zabeleženih podataka, istraživač je dužan da takvom zahtevu
udovolji.”
Prema odredbama istog kodeksa i dela koji se tiče Odnosa prema stranaki Sledi:
“2.7.3. Psiholog je dužan da pribavi validnu saglasnost stranke za bilo kakvo korišćenje poverljivih
podataka, ukoliko je to korišćenje individualizovano, odnosno takvo da stranka te podatke može
prepoznati kao svoje.
2.7.4. Prilikom korišćenja podataka sakupljenih tokom rada sa strankom psiholog je dužan da sakrije
identitet stranke i drugih lica na koje se podaci odnose, te da preduzme sve razumne korake kako ne bi
došlo do otkrivanja tih identiteta neovlašćenim licima ili javnosti.
2.7.5. Psiholog je dužan da ne otkrije identitet stranke čak i ukoliko stranka ne traži zaštitu svog
identiteta”.
11. Radili ste s kolegom istraživanje u kom ste ispitivali radnike u jednoj firmi o njihovim radnim
navikama. Radnike ste obavestili da se podaci prikupljaju u naučno istraživačke svrhe i svi
ispitanici su se saglasili da vam daju podatke i dozvole da ih koristite u naučno istraživačke svrhe.
Kolega s kojim ste radili istraživanje kaže: „Slušaj, Peca (direktor te firme) me zvao malopre. Hoće
da vidi ove rezultate što smo skupili, da može da vidi ko kako radi i ko mu zabušava. Kaže da će da
nam plati za to i kaže da će da ih čuva u tajnosti i da nikom neće da ih da ako mu ih damo.“
Moj odgovor:
Moras da obavestiš Pecu da mi psiholozi imamo Etički kodeks koji poštujemo tako da moramo da
postupamo moralno i u skladu sa njim. Sa druge strane, ne smemo da izigramo poverenje radnika koji su
nam izašli u susret i pomogli nam da sprovedemo istraživanje u naučno istraživačke svhe a ne za detekciju
lenjih radnika. Takođe, pravno smo obavezani da čuvamo prikupljene podatke o ličnosti radnika.
Obrazloženje:
Ukoliko su u istraživanju prikupljeni lični podaci, onda treba ispoštovati odredbe Zakona o zaštiti
podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012):
„Zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje se svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i
prebivalište, rasu, godine života, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu
pripadnost, socijalno poreklo i status, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili druga
lična svojstva” (čl. 1).
“ Cilj ovog zakona je da, u vezi sa obradom podataka o ličnosti, svakom fizičkom licu obezbedi
ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda” (čl. 2).
„Obrada nije dozvoljena ako:
1) fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja.
2) se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili
zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka, osim ako se vrši u svrhu prikupljanja sredstava za
humanitarne potrebe iz člana 12. tačka 2a) i člana 12a ovog zakona;
3) svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena” (čl. 8);
„Punovažan pristanak za obradu može dati lice, nakon što ga rukovalac prethodno obavesti u smislu
odredbe člana 15. ovog zakona. Punovažan pristanak lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik” (čl.
10).
“Rukovalac koji podatke prikuplja od lica na koje se odnose, odnosno od drugog lica, pre prikupljanja,
upoznaće lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o:
suprotno savesnom pos Rukovalac koji podatke prikuplja od lica na koje se odnose, odnosno od drugog
lica, pre prikupljanja, upoznaće lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o:
suprotno savesnom postupanju” (čl. 15)
“Lice ima pravo da zahteva da ga rukovalac istinito i potpuno obavesti o tome:
1) da li rukovalac obrađuje podatke o njemu i koju radnju obrade vrši;
2) koje podatke obrađuje o njemu;
3) od koga su prikupljeni podaci o njemu, odnosno ko je izvor podataka;
4) u koje svrhe obrađuje podatke o njemu;
5) po kom pravnom osnovu obrađuje podatke o njemu (čl. 19);
„Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva da mu stavi na uvid podatke koji se na njega odnose. Pravo na
uvid u podatke koji se na njega odnose obuhvata pravo na pregled, čitanje i slušanje podataka, kao i
pravljenje zabeležaka” (čl. 20).
–„ Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva kopiju podatka koji se na njega odnosi (čl. 21).
Prema Etičkom kodeksu Društva psihologa Srbije, poglavlje ODNOS PREMA STRUČNOM I
ISTRAZIVAČKOM RADU, odnosno odredbama 1.0., sledi “u svakom području delatnosti psiholog svoj
posao obavlja na nivou standarda koji važe za dato područje. Pri tome on prihvata da nikakvi ciljevi
strukovni ili vanstrukovni, ne mogu doći iznad dostojanstva i dobrobiti pojedinca koji je neposredno ili
posredno uključen profesionalni odnos.
1.6.1. Psiholog je dužan da pribavi validnu saglasnost ispitanika za učestvovanje u istraživanju.
1.6.3. Istraživač je dužan da ispitanike i/ili lica/ustanove koji daju saglasnost za učestvovanje u
istraživanju upozna sa svim osobinama istraživanja (cilj, predmet, organizator, trajanje, moguće posledice,
itd.) koje su relevantne za davanje validne saglasnosti.
1.6.4. Istraživač je dužan da prihvati odluku ispitanika, uključujući i maloletne osobe, odnosno lica koja
Prema delu koji se tiče
Odnosa prema stranki, tj.
2.7. Podaci do kojih psiholog dolazi u radu sa strankom poverljive su prirode i čuvanje njihove tajnosti
jedna je od osnovnih dužnosti.
2.7.1. Psiholog je dužan da obavesti stranku o poverljivosti podataka i nalaza dobijenih tokom
profesionalnog odnosa. Takođe je dužan da obavesti stranku o postojanju svoje dužnosti da štiti tajnost
podataka i nalaza.
2.7.6. Psiholog je dužan da preduzme sve potrebne korake kako bi sačuvao poverljivost podataka i nalaza,
odnosno sprečio pristup neovlašćenih lica tim podacima i nalazima”.
Prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA), odnosno odredbama iz poglavlja
Opšti principi
Inspirisani zakonitostima prirodnih pojava, namera opštih principa je da vodi, aspiriše psihologe
ostvarenju visokih etičkih ideala profesije. Opšti principi se ponekad supretstavljaju etičkim standardima,
pri čemu time ne predstavljaju obavezan deo ponašanja psihologa i ne zahtevaju sprovodjenje određenih
sankcija.
Princip A Prednosti i beneficije
Psiholozi teže da doprinesu sveopštem dobru uz pomoć onih sa kojima rade pri čemu vode računa da ih na
bilo koji način ne oštete. U profesionalnim akcijama koje sprovode, psiholozi su dužni da sačuvaju dobro
stanje onih sa kojima profesionalno sarađuju, one koji imaju probleme afektivne prirode, životinje koje
koriste u eksperimentima. Kada konflikti zaposednu obaveze psihologa prema klijentu, oni su dužni da
racionalnim rešavanjem problema izbegnu oštećenje subjkekta. Obzirom na naučnu, profesionalnu
uslovljenost sudova psihologa, koji kao takvi imaju uticaj na živote drugih, psiholozi su upozoreni da
svoje odluko donose bez učešća ličnih, finansijskih, socijalnih, kulturoloških, etničkih i političkih motiva.
Psiholozi moraju biti svesni, a i čuvati se uticaja sopstvenog psihofizičkog stanja na one sa kojima rade.
Princip B Odgovornost i odanost
Psiholozi ostvaruju iskrene odnose sa onima sa kojim sarađuju. Oni su svesni njihovih profesionalnih i
naučnih obaveza prema društvu i specifičnim zajednicama sa kojima ostvaruju profesionalnu saradnju.
Psiholozi ostvarjuju profesionalne standarde izvođenja, razjašnjavanja njihovih profesionalnih obaveza,
prihvataju odgovarajuđu odgovornost, za njihovo profesionalno ponašanje i tragaju za rešenjima
interesnih, eksplorativnih i konflikata koji sa sobom nose emocionalnu bol. Psiholozi se konsultuju i
sarađuju sa ostalim kolegama, institucijama u pravcu ostvarenja ciljeva onih sa kojima sarađuju. Oni
sebrinu za etičku poistovećenost njihovih kolega.
Princip E Poštovanje ljudskih prava i dostojanstva
Psiholozi su dužni da poštuju dostojanstvo i vrednosti, prava individualnosti, privatnosti, poverljivosti i
samoopredeljenosti svih ljudi sa kojima sarađuju. Psiholozi treba da su svesni nužnosti određenih tehnika,
zarad očuvanja prava pojedinca i zajednice, čija vulnereabilnost može oštetiti autonomno donošenje
odluka. Psiholog trba da je svestan, takođe i da poštuje kulturne, individualne i profesionalne razlike,
uključujući i one razlike zasnovane na polu, polnom identitetu, rasi, uzrastu, nacionalnoj, etičkoj,
religioznoj pripadnosti, seksualnom operdeljenju, nesposobnosti, jeziku, socioekonomskom statusu.
Psiholog je dužan da razmotri i eliminiše uticaj ovih faktora pri radu sa pojednicima, pripadnicima
navedenih grupa.
01.03 Konflikti između Etičkog kodeksa i organizacijskih zahteva
Ako je zahtev organizacije, sa kojom je psiholog u profesionalnom odnosu u sukobu sa Etičkim kodeksom
i kodeksom ponoašanja, psiholog je dužan da uz adekvatno razmatranje prezentuje prirodu konflikta i
pronađe rešenje, koje je svakako u skladu sa Etičkim kodeksom, i kodeksom pnašanja psihologa.
01.04 Kršenje Etičkog kodeksa i pravila ponašanja psihologa
Kada je psiholog uveren da je neko od njegovih kolega prekršio Etički kodeks i pravila ponašnja
psihologa, on je dužan da dotičnog kolegu upozori na potencijalne sankcije, pod uslovom da na taj način
ne krši pravo poverljivosti.
4. Privatnost i poverljivost
04.01 Opšta poverljivost

Psiholozi imaju primarnu obavezu i preduzimaju poželjne mere da zaštite poverljive podatke dobijene,
ostavljene, sačuvane u različitim medijskim oblicima, gde pri tome prihvataju da granice poverljivosti
moraju biti određene zakonom ili utvrđene pravilima profesionalnih odnosa određene institucije. (vidi
takođe 02.05)
4.05 Objavljivanje poverljivih informacija
Ad. A
Psiholozi mogu da objave poverljive informacije samo uz dozvolu individue ili organizacije ili neke druge
autorizovane osobe ukoliko objavljivanje ovakvih informacija nije onemogućeno zakonom.
12. Kolega izlaže nacrt istraživanja, deo o proceduri ispitivanja: „I onda kad pristanu da učestvuju
u eksperimentu, onda jednu grupu zatvaramo u eksperimentalne prostorije i povremeno im u njih
ubacujemo suzavac. Oni su znali da će biti izloženi averzivnim stimulusima, ali nisu znali da će to
biti baš suzavac, tako da će verovatno biti iznenađeni. Takođe, kako je prostorija zatvorena i nema
provetravanja, neće biti u mogućnosti da pobegnu, tako da ćemo tako zasigurno dobiti željenu
intenzivnu reakciju na stres...“
Moj odgovor:
Suzavac mogu da koriste samo vojska i policija, i to u specijalnim prilikama. Naime, ukoliko upotrebite
suzavac, možete zaraditi zatvorsku kaznu do pet godina. Moramo pronaći drugi način da izazoveno
stresnu reakciju koja ih neće dovesti u situaciju opasnu po život. Ovi nije ni etički ni humano.
Zabrana nošenja i korišćenja suzavca u Srbiji je uređena sa čak dva zakona – Zakonu o oružju i municiji,
kao i Krvičnim zakonikom. Prema Zakonu o oružju i municiji sprejevi se svrstavaju u gasno oružje koje
izbacuje ili ispušta gas i druge supstance štetne po zdravlje. Krivičnim zakonikom Republike Srbije
propisuje se kazna od šest meseci do 5 godina za nabavljanje, držanjanje i nošenje gasnog oružja
Obrazloženje:
Prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA), odnosno odredbama iz poglavlja
3. Ljudski odnosi
03.04 Izbegavanje povređivanja
Psiholog preduzima racionalne akcije da bi izbegao da na bilo koji način povredi klijenta/pacijenta,
studenta, supervizora, kolegu istraživača, sve one sa kojima psiholog saraćuje pri čemu je dužan da
minimizira povređivanje u situacijama u kojima je ono neizbežno.
Ad. D
Psihlolozi koriste procedure koje sadrže bolne, stresogene ili infektivne stimuluse, samo u slučaju
nedostupnosti neke alternativne tehnike, koja ne sadrži ovakve nadražaje pri čemu je cilj istraživanja
opravdan naučnim, edukativnim ili primenjenim vrednostima
08.05 Saglasnost nacrtu istraživanja
Psiholozi se mogu složiti sa istraživačkim osnovama ako :
1. istraživanje ne može na bilo koji način uznemiriti ili oštetiti učesnike;
2. anonimni upitnici, prirodno posmatranje i samoposmatranje neće dovesti učesnike u nesklad sa
zakonom, oštetiti njihovo finansijsko stanje, mogućnost zaposlenja, njihov ugled pri čemu je pravo
poverljivosti zaštićeno;
3. u istraživanjima faktora usmerenih na organizacijsku efektivnost ili posao gde učešće u istraživanju ne
bi smanjilo mogućnost zaposlenja ili povredilo pravo privatnosti;
4. su one na neki način određene zakonom.
U skladu sa članom 2. stav 2. tačka 3. Zakona o oružju i municiji ("Sl. glasnik RS" broj 9/92, 44/98 i
39/03) sprejevi se svrstavaju u gasno oružje koje izbacuje ili ispušta gas i druge supstance štetne po
zdravlje.
Na osnovu člana 5. stav 1. ovog Zakona, zabranjen je promet, nabavljanje, držanje i nošenje ovog oružja.
U članu 348. stav 2. Krivičnog zakonika Republike Srbije propisano je da će se za nabavljanje, držanje i
nošenje gasnog oružja učinilac krivičnog dela kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
http://www.mup.gov.rs/cms_lat/sadrzaj.nsf/nosenje-sredstava-za-samoodbranu.h
Prema Etičkom kodeksu Društva psihologa Srbije, odnosno poglavlju Odnos prema stručnom i
istrazivačkom radu, ovo nije u skladu sa odredbama:
1.6.1. Psiholog je dužan da pribavi validnu saglasnost ispitanika za učestvovanje u istraživanju.
1.6.6. Istraživač je dužan da otkloni od ispitanika svaku predvidivu štetu ili neugodnost koju učestvovanje
u istraživanju može povećati u odnosu na uobičajeni način života ispitanika.
1.6.7. Ukoliko planirano istraživanje neizbežno proizvodi neku
neugodnost učesnicima, povećanu u odnosu na njihov uobičajeni način života, psiholog-istraživač je
dužan da se najpre posavetuje sa iskusnim i nepristrasnim kolegama (odnosno sa odgovarajućim organom
DPS), kako bi potražio alternativna rešenja, makar takva koja smanjuju neugodnost, odnosno rizik od
neugodnih posledica...
13. Kolega s kojim radite istraživanje kaže: „Slušaj, Marija (koleginica s kojom radite istraživanje u
timu, takođe istraživač, u istom zvanju u kom je i kolega koji vam se obraća) mi se izgleda nabacuje.
A nije da nije simpatična. Mislim da ću da vidim da se dogovorim da izađem sutra s njom, pa možda
nešto i ispadne.“
Moj odgovor:
Dobra je Marija. Lepa, pametna. Ma kakvi sutra, ne čekaj, odmah nastupi!
Obrazloženje:
Ne dolazi do narušavanja Etičkog kodeksa Društva psihologa Srbije zato što su kolege u istom zvanju,
14.Kolega kaže: „Slušaj, nama niko neće da da podatke niti da nam dobrovoljno učestvuje u
istraživanju ako kažemo da radimo za Ministarstvo odbrane. Nego mi lepo da kažemo da smo
studenti i da istraživanje radimo za diplomski, pa nek ide život. Svi ima da pristanu.“
Moj odgovor:
Zašto misliš da nam niko neće pristati, ja baš mislim suprotno da će baš zbog toga što radimo za
ministartvo i pristati(iz patriotskih razloga ili pobošanje bezbednosti npr). Nema potrebe da varamo ljude i
da se predstavljamo lažno. Objasnićemo kako stoje stvari koja je svrha i cilj istraživanja i ne vidim
nikakav problem što radimo za ministartsvo.
Obrazloženje:
Lažno predstavljanje je prevara.
Prema članu 329. Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr.,
72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013) u poglavlju koji se odnosi na Lažno predstavljanje stoji:
(1) Ko se u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist ili da drugom nanese kakvu štetu, lažno
predstavlja kao službeno ili vojno lice ili neovlašćeno nosi kakve znake službenog ili vojnog lica, kazniće
se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA), u poglavlju 8. Istraživanje i objavljivanje
istraživanja stoji:
08.01 Institucionalna prava
Kada su institucionalna prava zahtevana, psiholozi obezbeđuju precizne informacije o njihovim
istraživačkim namerama, nadređenoj instituciji. Oni pristupaju istraživanju u skladu sa relevantnim
istraživačkim protokolom.
08.02 Informativna podrška istraživanju
Ad. A
Psiholozi obaveštavaju učesnike o : 1. svrsi istraživanja, trajanju, procedurama; 2. njihovom pravu da
prekinu, otkažu istraživanje od samog početka istraživanja; 3. ukažu na predvidljive posledice prekida ili
otkaza istraživanja; 4. racionalnim, predvidljivim faktorima, čiji se uticaj može očekivati, kao što su
[ptencijalni rizici, nelagodnost, neželjeni efekti, emocionalna patnja ili bol; 5. mogućim istraživačkim
beneficijama; 6. granicama prava pverljivosti; 7. ohrabrenjima za učesnike; 8. načinu dobijanja povratnih
informacija o istraživanu. (vidi takođe 08.03, 08.05, 08.07)
Ad. B
Psiholozi koji sprovode interventna istraživanja u koje uključuju eksperimentalne tehnike i metode, dužni
su da na samom početku istraživanja svojim učesnicima, sardnicima saopšte : 1. eksperimentalnu prirodu
tretmana; 2. tretmani koji se ne sprovode na kontrolnim grupama, ako to nije neophodno; 3. osnove na
kojima je tretman izgrađen; 4. moguće alternative, ako učesnik ne pristaje ili prekine tretman; 5. način
kompenzovanja ili cenu uključivanja u istraživanje, kako sa saradnike, učesnike, tako i za treću osobu tj.
investitore, donatore istraživanja.
15. Kolega kaže: „Slušaj, Miloje se nešto izvodi. Proveravao kao naše istraživanje i dobio kaže
različite rezultate i sad hoće to da objavi i da nam osporava teoriju. Ali čuo sam gde to hoće da
objavi, a urednik mi je dobar drugar. Ću da ga zamolim da to što Miloje pošalje lepo drži neki
mesec, pa da mu on to lepo odbije i da ga mi skinemo s vrata.“
Moj odgovor:
Ma nemoj, urednik ti je drugar, nemoj da se sramotiš. Mozda je Miloje u pravua, možda je pogrešio, to ne
znamo. Svakako ima pravo da pošalje rad. Možemo da vidimo da li nam je teorija u redu. Pisaćemo
kritike, osporavačemo se, pa ćemo videti šta je ispravno. Ako je Miloje u pravu, možemo dopuniti našu
teoriju ili nastaviti saradnju zajedno sa Milojem ako je zainteresovan, ali ga nikako nećemo sabotirati
njegov rad.
Obrazloženje:
Ovo nije u skladu prema Etičkom kodeksu Društva psihologa Srbije, deo o Odnosu prema stručnom i
istrazivačkom radu, odnosno odredbama:
1.1. Psihologija nema zabranjene teme. Stoga psiholog ne sme sprečavati ili ometati druge u prikupljanju
građe, u raspravljanju ili istraživanju bilo kojih tema, kao ni objavljivanju stručnih radova. Ovo isto nije u
skladu ni sa odredbama koje se odnose na Odnos prema kolegama, tj.
4.0. Psiholog će sa posebnom pažnjom negovati kolegijalnost, saradnju i stručnu razmenu, ne stavljajući
nikada te vrednosti iznad dostojanstva drugih ljudi, neposredno ili posredno uključenih u profesionalni
odnos.
16. Kolega kaže: „Pazi plan, da probamo empirijski da simuliramo Kiti Đenoveze slučaj, pa da
probamo to posle da objavimo. Ja ću da legnem na ulicu tamo kod ulaza na fakultet i da se pravim
mrtav, a okolo ću da rasporedim skrivene kamere da snimaju, pa ćemo onda da brojimo koliko je
ljudi prošlo, a koliko se zaustavilo da vidi šta je sa mnom. Šta misliš?
Moj odgovor:
Mislim da si skrenuo s uma, pa nije ti ovo Amerika. Okupiće se gomila ljudi, a rizikuješ i da dobiješ batine
od nekog pa ćeš stvarno proći kao Kiti. I šta ćeš dobiti tim snimcima, kako ćeš ispitati ljude. Šta je sa
onima koji prođu ili ne žele da sarađuju? Sa druge strane, snimaš ljude bez njihove saglasnosti za
snimanje, nekog ko je žurio i nije mario možeš da dovedeš u neugodan položaj. Kako i kad ćeš im
objasniti o čemu se radi i da je to u naučno istraživačke svrhe?
Obrazloženje:
Ovo nije u skladu prema Etickom kodeksu Drustva psihologa Srbije, ovo je suprotno Odnosu prema
stručnom i istrazivačkom radu, odnosno odredbama:
1.6.1. Psiholog je dužan da pribavi validnu saglasnost1 ispitanika za učestvovanje u istraživanju.
1.6.6. Istraživač je dužan da otkloni od ispitanika svaku predvidivu štetu ili neugodnost koju učestvovanje
u istraživanju može povećati u odnosu na uobičajeni način života ispitanika.
1.6.8. Ukoliko bi precizno obaveštavanje ispitanika o nekom aspektu istraživanja ugrozilo metodološke
kvalitete istraživanja, istraživač je dužan da preduzme sledeće: 3) da dokaze pod 1 i 2 ove tačke iznese
pred iskusne I nepristrasne kolege (odnosno pred odgovarajući organ DPS) i dobije njihovu saglasnost; 4)
da se posluži uopštenijim ili tautološkim objašnjenjima umesto obmanjivanjem.
1.6.9. Ukoliko planirano istraživanje metodološki zahteva da se pažnja ispitanika skrene sa pravog
predmeta istraživanja, psiholog-istraživač je dužan da naknadno, po obavljenom prikupljanju podataka,
dodatno informiše ispitanike kako bi dobio njihovu validnu saglasnost, da prodiskutuje sa njima sve
relevantne aspekte istraživanja kako bi se otklonila pogrešna razumevanja i uočile moguće negativne
posledice primenjene procedure, te da preduzme sve razumne korake na otklanjanju ili prevazilaženju tih
posledica.
1.7.Psiholog ne sme metodom posmatranja, kao jedinim naučnim metodom, narušavati privatnost i sferu
intime ispitanika; u načelu, posmatranje bez dobijene saglasnosti dozvoljeno je u onim okolnostima gde
posmatrani obično očekuje da može biti posmatran od nepoznatih osoba, ali i tada se naknadno mora
pribaviti validna saglasnost ukoliko se vrši trajno beleženje (neanonimnih) podataka. Ukoliko ispitanik
odbije davanje saglasnosti i zahteva brisanje zabeleženih podataka, istraživač je
dužan da takvom zahtevu udovolji.
Prema odredbama koje se tiču Odnosa prema stranki
2.7.3. Psiholog je dužan da pribavi validnu saglasnost stranke za bilo kakvo korišćenje poverljivih
podataka, ukoliko je to korišćenje individualizovano, odnosno takvo da stranka te podatke može
prepoznati kao svoje.
2.7.4. Prilikom korišćenja podataka sakupljenih tokom rada sa strankom psiholog je dužan da sakrije
identitet stranke I drugih lica na koje se podaci odnose, te da preduzme sve razumne korake kako ne bi
došlo do otkrivanja tih identiteta neovlašćenim licima ili javnosti.
2.7.5. Psiholog je dužan da ne otkrije identitet stranke čak I ukoliko stranka ne traži zaštitu svog identiteta.
Ovo nije u skladu prema čl. 1 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009
- dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012)
Zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje se svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i prebivalište,
rasu, godine života, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno
poreklo i status, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva.
Prema čl. 2 istog zakona, cilj ovog zakona je da, u vezi sa obradom podataka o ličnosti, svakom fizičkom
licu obezbedi ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda.
Prema čl 8. 2 istog zakona, obrada nije dozvoljena ako: 1) fizičko lice nije dalo pristanak za obradu,
odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja; 2) se vrši u svrhu različitu od one za koju je
određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez
pristanka, osim ako se vrši u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe iz člana 12. tačka 2a) i
člana 12a ovog zakona; 3) svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već
ostvarena. Član 10 Punovažan pristanak za obradu može dati lice, nakon što ga rukovalac prethodno
obavesti u smislu odredbe člana 15. ovog zakona. Punovažan pristanak lice može dati pismeno ili usmeno
na zapisnik. Clan 15 Rukovalac koji podatke prikuplja od lica na koje se odnose, odnosno od drugog lica,
pre prikupljanja, upoznaće lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o: 1) svom identitetu,
odnosno imenu i adresi ili firmi, odnosno identitetu drugog lica koje je odgovorno za obradu podataka u
skladu sa zakonom; 2) svrsi prikupljanja i dalje obrade podataka;3) načinu korišćenja podataka; 4)
identitetu lica ili vrsti lica koja koriste podatke; 5) obaveznosti i pravnom osnovu, odnosno dobrovoljnosti
davanja podataka i obrade; 6) pravu da pristanak za obradu opozove, kao i pravne posledice u slučaju
opoziva; 7) pravima koja pripadaju licu u slučaju nedozvoljene obrade; 8) drugim okolnostima čije bi
nesaopštavanje licu na koje se odnose podaci, odnosno drugom licu bilo suprotno savesnom pos
Rukovalac koji podatke prikuplja od lica na koje se odnose, odnosno od drugog lica, pre prikupljanja,
upoznaće lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o: 1) svom identitetu, odnosno imenu i adresi
ili firmi, odnosno identitetu drugog lica koje je odgovorno za obradu podataka u skladu sa zakonom; 2)
svrsi prikupljanja i dalje obrade podataka; 3) načinu korišćenja podataka; 4) identitetu lica ili vrsti lica
koja koriste podatke; 5) obaveznosti i pravnom osnovu, odnosno dobrovoljnosti davanja podataka i
obrade; 6) pravu da pristanak za obradu opozove, kao i pravne posledice u slučaju opoziva; 7) pravima
koja pripadaju licu u slučaju nedozvoljene obrade; 8) drugim okolnostima čije bi nesaopštavanje licu na
koje se odnose podaci, odnosno drugom licu bilo suprotno savesnom postupanju
Član 19 Lice ima pravo da zahteva da ga rukovalac istinito i potpuno obavesti o tome: 1) da li rukovalac
obrađuje podatke o njemu i koju radnju obrade vrši; 2) koje podatke obrađuje o njemu; 3) od koga su
prikupljeni podaci o njemu, odnosno ko je izvor podataka; 4) u koje svrhe obrađuje podatke o njemu; 5)
po kom pravnom osnovu obrađuje podatke o njemu;
Član 20 Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva da mu stavi na uvid podatke koji se na njega odnose.
Pravo na uvid u podatke koji se na njega odnose obuhvata pravo na pregled, čitanje i slušanje podataka,
kao i pravljenje zabeležaka.
Pravo na kopiju Član 21 Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva kopiju podatka koji se na njega odnosi.
Prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA) koji se odnosi na poglavlje
Opšti principi,
Princip C Integritet
Psiholozi teže promociji istine, čestitosti, iskrenosti u nauci, podučavanju i psihološkoj praksi. U ovim
aktivnostima, psiholozi ne smeju da kradu, varaju, ometaju, ili namerno ne opažaju činjenice. Psiholozi
ispunjavaju svoje dužnosti i izbegavaju nesigurne obaveze. U situacijama u kojima prihvatanje neistine
može dovesti do poboljšavanja i izbegavanja emocionalnog bola ili patnje klijenta/pacijenta, psiholozi
imaju ozbiljnu obavezu da razmotre potencijalne ishode i odgovornost da otklone bilo kakvu mogućnost
negativnih posledica korištenja ovakvih tehnika.
Takođe u poglavlju 04.03 Snimanje, Pre početka snimanja zvuka ili slike individua ili organizacija kojima
psiholog pruža usluge potrebno je od tih individua, organizacija ili njihovih pravnih zastupnika dobiti
saglasnost.
08.03 Pravo za snimanje audio/video zapisa istraživanja
Psiholozi traže dozvolu za snimanje audio/video zapisa istraživanja osim ako priroda istraživanja zahteva
prosto posmatranje pojave, posmatranje na javnim mestima, i to na takav način da snimanje neće
uzrokovati identifikaciju ili štetu učesnika.
08.05 Saglasnost nacrtu istraživanja
Psiholozi se mogu složiti sa istraživačkim osnovama ako : 1. istraživanje ne može na bilo koji način
uznemiriti ili oštetiti učesnike; 2. anonimni upitnici, prirodno posmatranje i samoposmatranje neće dovesti
učesnike u nesklad sa zakonom, oštetiti njihovo finansijsko stanje, mogućnost zaposlenja, njihov ugled pri
čemu je pravo poverljivosti zaštićeno; 3. u istraživanjima faktora usmerenih na organizacijsku efektivnost
ili posao gde učešće u istraživanju ne bi smanjilo mogućnost zaposlenja ili povredilo pravo privatnosti; 4.
su one na neki način određene zakonom.
08.07 Navođenje obmana u istraživanju
Ad. A
Psiholozi ne sprovode istraživanja kojauključuju obmanu učesnika, ukoliko tehnike obmane nisu utvrđene
kao tehnike koje donose naučne, istraživačke, edukativne vrednosti ili ukoliko obmanjujuće alternativne
tehnike sličnih navedenim vrednostima, nisu dostupne.
Ad. B
Psiholozi ne sprovode obmanjujuće tehnike ako se od njih racionalno očekuje da učesnicima istraživanja
mogu naneti nelagodnost, emocionalnu patnju ili bol.
Ad. C
Psiholozi su dužni da objasne svaku tehniku obmane učesniocima istraživanja ili edukacije u skladu sa
vremenskom uslovljenošću istraživanja.
17. Koleginica s kojom radite istraživanje vam kaže: „Pazi onog momka što nam je bio ispitanik
kakav frajer. Moram da probam da ga smuvam. Ajde da smislim nešto da mu zakažem kao neko
nasamo testiranje kad svi odu. Ću da mu kažem da nam je on kao poseban slučaj pa da moram da
ga posebno testiram i onda ću da ga pozovem da dođe tamo pridveče ovde na institut, pa ću šatro da
ga nešto testiram. Izem ti ja ovakav istraživački život, od gledanja nema neke vajde.“
Moj odgovor:
Pazi, ako stvarno pomisli da je on poseban slučaj i ne provali da ga „muvaš“, onda je stvarno slučaj. Ne
glupiraj se i ako ti se sviđa na neki drugi način mu stavi to do znanja. Nemoj da zloupotrebljavaš položaj i
dovodiš ljude na institut, samim tim ugrožavaš kredibilitet ustanove i dovodiš u pitanje istraživanje.
Obrazloženje:
Prema Etičkom kodeksu Društva psihologa Srbije, odnosno deo o Odnosu prema stručnom i
istraživačkom radu, ovo je suprotno odredbama:
1.0. U svakom području delatnosti psiholog svoj posao obavlja na nivou standarda koji važe za dato
područje. Pri tome on prihvata da nikakvi ciljevi strukovni ili vanstrukovni, ne mogu doći iznad
dostojanstva i dobrobiti pojedinca koji je neposredno ili posredno uključen u profesionalni odnos.
1.6. Vršeći empirijska istraživanja psiholog se obavezuje na puno poštovanje ispitanika kao ravnopravnog
učesnika u istraživanju.
Prema istoimenom kodeksu i odredbma o Odnosu sa strankom:
2.0. Puna, tj. nedeljiva nadležnost i kompetencija psihologa važi u profesionalnom radu sa pojedincem i
malom grupom. U tim okvirima psiholog nastoji da primeni svoja stručna znanja i iskustvo za dobrobit
stranke, poštujući istovremeno njeno dostojanstvo. Kao i stranka, i psiholog je ličnost; iako je psiholog, on
je takođe i unutar predmeta psihologije. Otuda psiholog drži na umu da i on kao ličnost može biti izvor i
stručno i etički neopravdanih postupaka.
2.4. Psiholog je svestan da u njegovom odnosu sa strankom dolazi do razlike u moći (psihološkoj,
institucionalnoj, itd.), te je stoga dužan da vodi računa kako ne bi došlo do njene zloupotrebe.
2.5. Psiholog je dužan da izbegne mešanje profesionalnog sa drugim vrstama odnosa - sa rođacima,
prijateljima i bliskim saradnicima, kao i sa drugima ako postoji opasnost da bude ugrožen profesionalni
odnos.
Prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA) koji se odnosi na poglavlje 3 Ljudski
odnosi, 03.05 Višestruki odnosi
Ad. A
Višestruki odnosi su prisutni onda kada je psiholog profesionalno povezan sa određenom osobom, pri
čemu : 1. sa tom osobom ima izgrađen još neki odnos; 2. je u isto vreme povezan sa osobom koja je u
bliskom odnosu sa osobom sa kojom je psiholog u profesionalnom odnosu; 3. je u obavezi da će u
budućnosti ući u odnos, sa osobom, ili osobom koja je u bliskom odnosu sa kojom je psiholog u
profesionalnom odnosu. Psiholog je obavezan da izbegne višestruke odnose, ako je izvesno da će ovi
odnosi smanjiti njegovu profesionalnu objektivnost, kompetentnost, efikasnost, ili ako će ti odnosi na neki
način eksploatisati ili oštetiti osobu sa kojom je psiholog u profesionalnom odnosu. Višestruki odnosi od
kojih se realno ne očekuju ovakve posledice nisu ne etični.
Ad. B
Ako psiholog shvati da su višestruki odnosi značajno ugrozili profesionalni odnos, dužan je da preduzme
sve ono što je potrebno da bi se ostvarili najbolji interesi afektirane osobe, pri čemu to rade u skladu sa
Etičkim kodeksom i kodeksom ponašanja psihologa.
Ad. C
Kada se od psihologa zahteva da od strane zakona, institucionalnom politikom ili zbog nekih drugih
okolnosti uđe u višestruke odnose, pri čemu je na taj način dužan da profesionalno reaguje, psiholog je
obavezan da u skladu sa pravilima Etičkog kodeksa i kodeksa ponašanja psihologa i prava poverljivosti
nastavi svoj profesionalni rad. (vidi takođe 03.04, 03.07)
03.06 Konflikti interesa
Psiholog izbegava obavljanje profesionalne ulogekada lični, naučni, profesionalni, legalni, finansijski ili
drugi interesi ili odnosi dovode u pitanje : 1. objektivnost, kompetentnost, efektivnost u izvođenju
profesionalnih psiholoških delatnosti; 2. ličnost ili organizaciju sa kojom je psiholog profesionalno
povezan u smislu oštećenja ili eksploatacije. ogranienja poverljivosti. (vidi takođe 03.05, 04.02)
03.08 Eksploativni odnosi
Psiholog ne eksploatiše osobe nad kojima vrši superviziju, evaluaciju ili neku drugu autoritarnu delatnost
(klijent/pacijent, student, zaposleni, istraživački saradnici). (vidi takođe 03.05, 06.04, 06,05, 07.07, 10.05,
10.06, 10.07)
Takođe poglavlje 07.07 Odnosi sa studentima i licima nad kojima se vrši supervizija
Psiholozi se ne upuštaju u seksualne odnose sa studentima, licima nad kojima vrše superviziju, koji se
nalaze u njihovom odseku, agenciji, centru za edukaciju, a nad kojima psiholozi imaju ili će imati
evalutivni autoritet. (vidi takođe 03.05)
18. Kolega kaže: „Slušaj, jeste, super smo uradili istraživanje i sve je ispalo kako treba. Ali to
nikako ne smemo da objavimo. To se nikako ne uklapa u profesorovu teoriju. Ima sve da nas podavi
ako uzmemo to da objavimo. Ima da kaže kako smo izdajice, kad nas on čuva i uči, a mi će da
objavljujemo podatke koji mu obaraju teoriju. Nego da mi to lepo zaboravimo i da uzmemo da
radimo nešto drugo.“
Moj odgovor:
Profesoru će biti drago da smo napredovali i da učenik jednoga dana prestigne svog učitelja. Nauka treba
da se razvija, a to nije moguće bez provere i stalnog preispitivanja. Možda smo napravili neku grešku, a
možda i otkrili nešto novo. Najbolje je da popričamo sa profesorom pre objave, da vidimo šta će nam
kazati.
Obrazloženje:
Prema Etičkom kodeksu Društva psihologa Srbije ovo nije u skladu sa Odnosom prema stručnom i
istraživačkom radu, odnosno odredbama:
1.1. Psihologija nema zabranjene teme. Stoga psiholog ne sme sprečavati ili ometati druge u prikupljanju
građe, u raspravljanju ili istraživanju bilo kojih tema, kao ni objavljivanju stručnih radova.
1.5. U svakom poslu koji obavlja psiholog nastoji da u punoj meri zadovolji zahteve objektivnosti, tj.
obelodani tačno, precizno i potpuno sve korake (metodološke, konceptualne, statističke).
prikazivati pojedincima ili javnosti. Takodje, prema istoimenom kodeksu i delu o Odnosu prema javnosti,
tj. odredbi
3.1. Predstavljajući javnosti naučnu psihologiju ili posebne psihološke discipline i službe, psiholog je
dužan da izveštava tačno, razumljivo i u potrebnoj meri informativno.
19. Kolega kaže: „Jeste da je Miša mnogo dobar lik i meni se sviđa ova njegova teorija, ali ovi naši
podaci se nikako u nju ne uklapaju, tj. ne podržavaju je nikako. Šta da mu radim, nek smisli nešto
bolje. Kad ne drži vodu, ne drži vodu. Mi ćemo to lepo da objavimo, pa i Miša će valjda da se
odljuti.“
Moj odgovor:
Miša nema nikakvo pravo da se ljuti, a i zbog čega bi se ljutio. On dobro zna kako nauka funkcioniše. U
svakom slučaju popričaćemo sa njim.
Obrazloženje:
Prema Etičkom kodeksu Društva psihologa Srbije, odnosno poglavlja koji se tiče Odnosa prema stručnom
i istrazivačkom radu, odnosno odredbe:
2.1.3. Psiholog je dužan da neguje svoju otvorenost prema sebi i da pažljivo uzima u obzir dobronamerna
ukazivanja kolega o svojim ličnim izvorima smanjene kompetentnosti
Etičkim kodeksom Društva psihologa Srbije i delom koji se tiče Odnosa prema kolegama, tj.odredbama:
odnos.
4.1. Kritikujući stručni rad svojih kolega, uključujući i druge profesije, psiholog je dužan da vodi računa
da predmet kritike bude zaista rad, a ne ličnost. U kritici njegova je dužnost da izbegava ne samo otvorene
uvrede i omalovažavanja, nego i aluzije na račun ličnosti ili drugih, sa predmetom kritike nepovezanih,
osobina i postupaka autora.
20. Kolega kaže: „Ej, vidi onaj test što traže pare da se kupi može lepo da se skine ceo s interneta.
Lepo mi to da skinemo i naštampamo i možemo da radimo. Ne moramo da dajemo pare bezveze.“
Moj odgovor:
Mislim da je mnogo bolje rešenje da kontaktiramo autora i da mu objasnimo da bi smo hteli u
naučnoistraživačke svrhe da koristimo njegov test uz njegov pristanak. Ukoliko ne pristane, sigurno
postoji slični testovi koji su besplatni. Možemo da potražimo od Fakulteta da nam nabavi test ili da
kupimo test preko projekta, ukoliko ima neiskorišćena sredstva. Ako ga samo skinemo s neta, a nismo
platili da ga koristimo neće nam rad objaviti u časoposu. Autor testa nas može tužiti za nezakonito
korišćenje testa.
Obrazloženje:
Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012),
“autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku
dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na
konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno” (čl. 15).
Deo 2. Imovinska prava autora
“Autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog
dela. Za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada ako ovim
zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno” član 19, stav 1.
4.2.1. Pravo na umnožavanje
“Autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili
delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili
neposredni način” član 20, stav 1.
U skladu sa članom 39. , stav 1. ovog Zakona, kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora,
shodno odredbama člana 46. st. 1. i 2. ovog zakona, autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu,
može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta za
lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica (književna, muzička, filmska dela i dr.) imaju pravo na posebnu
naknadu od uvoza Obaveza plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana nastaje: 2) pri prvoj prodaji u
Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, praznih nosača zvuka, slike i teksta;
U članu 44. dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade za nekomercijalne svrhe
nastave:1) javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi;
U članu 46. dozvoljeno je fizičkom licu da bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožava
primerke objavljenog dela za lične nekomercijalne potrebe, čime nije isključena primena člana 208. stav 1.
tač. 4. i 5. ovog zakona. Umnoženi primerci dela iz stava 1. ovog člana ne smeju se stavljati u promet niti
koristiti za bilo koji drugi oblik javnog saopštavanja dela.
U član 55. propisuje se da bez dozvole autora, a uz obavezu plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je u
državnim organima, obrazovnim institucijama i javnim bibliotekama umnožavanje, za potrebe nastave ili
naučnog istraživanja, na papiru ili sličnom nosaču odlomaka iz publikacija putem fotokopiranja ili bilo
kojeg oblika fotografske ili slične tehnike koja daje slične rezultate.
Prema Etičkom kodeksu Društva psiholga Srbije, tj. Odnosu prema stručnom i istrazivačkom radu,
tj.odredbi:
1.9. Psiholog je dužan da se sa posebnom pažnjom odnosi prema mernim instrumentima i psihološkim
sredstvima procene ličnosti.
21. Kolega kaže: „Slušaj, Miku sada treba da biraju u akademiju. Sve je organizovao, samo mu
treba da ga neko kandiduje. Ajde on nudi da nam plati da ga mi predložimo i da onda on ide kao
kandidat sa našeg departmana. Da zakažemo sednicu i da krene taj predlog.“
Moj odgovor:
Primanje i davanje mita je krivično delo.
Obrazloženje:
72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013i 108/2014) u poglavlju trgovina uticajem stoji:
(1) Ko zahteva ili primi nagradu ili kakvu drugu korist za sebe ili drugog, neposredno ili preko trećeg lica,
da korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja, posreduje
da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ko drugom neposredno ili preko trećeg lica obeća, ponudi ili da nagradu ili kakvu drugu korist da
korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja posreduje da
se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(3) Ko koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj posreduje da se
izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala
izvršiti,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljen uticaj posreduje da se izvrši
službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti,
(5) Ako je za posredovanje iz stava 3. ovog člana zahtevana ili primljena nagrada ili kakva druga korist,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(6) Strano službeno lice koje učini delo iz st. 1. do 4. ovog člana,
kazniće se kaznom propisanom za to delo.
(7) Nagrada i imovinska korist oduzeće se.
Prema članu 367. ovog Zakona u poglavlju o primanju mita stoji:
(1) Službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi
obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa
svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu
radnju koju bi moralo izvršiti,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(2) Službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi
obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa
svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu
radnju koju ne bi smelo izvršiti,
kazniće se zatvorom od dve do osam godina.
(3) Službeno lice koje izvrši delo iz st. 1. ili 2. ovog člana u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela,
pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka, izricanjem ili izvršenjem krivične sankcije,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
(4) Službeno lice koje posle izvršenja, odnosno neizvršenja službene radnje, navedene u st. 1. do 3. ovog
člana, a u vezi s njom, zahteva ili primi poklon ili drugu korist,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(6) Odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini delo iz st. 1, 2. i 4. ovog člana,
(7) Primljeni poklon i imovinska korist oduzeće se.
Prema članu 368. ovog Zakona u poglavlju o davanju mita stoji:
(1) Ko službenom ili drugom licu učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da službeno lice u okviru
svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi
smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili ko posreduje pri ovakvom
podmićivanju službenog lica,
(2) Ko službenom ili drugom licu učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da službeno lice u okviru
svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju bi
moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili ko posreduje pri ovakvom
podmićivanju službenog lica,
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuje se i kada je mito dato, ponuđeno ili obećano stranom
službenom licu.
(4) Učinilac dela iz st. 1. do 3. ovog člana koji je prijavio delo pre nego što je saznao da je ono otkriveno
može se osloboditi od kazne.
(5) Odredbe st. 1, 2. i 4. ovog člana primenjuju se i kad je mito dato, ponuđeno ili obećano odgovornom
licu u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu.
22. Kolega kaže: „Slušaj sad će da dođe na dnevni red tema za doktorat od onog Sredoja. Nije baš
kako treba, ali taj Sredoje je mali od profesorke Jagode. Nemoj slučajeno nešto da pametuješ i da
mu nalaziš zamerke. To mora da prođe glatko, inače smo obrali bostan kod Jagode.“
Moj odgovor:
Svi kandidati su jednaki i Sredoje ne treba biti privilegovan zato što je Jagodin sin. Tako da ukoliko imam
neke zamerke ili kritike, ja ću da ih iznesem – dužan sam, a imam pravo na svoje mišljenje.
Obrazloženje:
Prema Etičkom kodeksu Društva psihologa Srbije, odnosno odredbama:
ukazivanja kolega o svojim ličnim izvorima smanjene kompetentnosti.
2.10. Psiholog uvažava standarde svoje struke i odredbe ovog Kodeksa; njega ne obavezuju nalozi
nikakvih drugih autoriteta (pojedinaca ili ustanova) ukoliko se kose sa strukom I Kodeksom. Kada je reč o
odnosu sa kolegama, tj. odredbama:
odnos.
72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013 i 108/2014) u poglavlje o trgovina uticajem stoji:
izvršiti,
23. Kolega kaže: „Slušaj, ajde ovako, ja ću da prikupim podatke u mojoj zemlji, ti prikupi u svojoj i
dogovoriću se sa još par kolega iz Irana, Sudana, SAD i Rusije da prikupi podatke tamo i onda
možemo svi zajedno da objavimo rad gde ćemo da poredimo kako stoje stvari oko ovog fenomena u
različitim zemljama koje smo ispitivali.“
Moj odgovor:
Slažem se, baš me interesuju kroskulturalne razlike. Odlična ideja.
Obrazloženje:
Prema Etičkom kodeksu Društva psihologa Srbije, deo o Odnosu prema stručnom i istrazivačkom radu,
odnosno odredbama:
1.3. Koristeći psihološke teorije, metode, instrumente ili praktične programe potekle u drugim sredinama,
psiholog je dužan da ih upotrebljava oprezno i kritički, nastojeći da u punoj meri uvaži kulturne i druge
osobenosti ljudi sa kojima radi.
24.Kolega kaže: „Slušaj, na Mikin konkurs se prijavila kandidatkinja koja ima mnogo jače
reference od njega. Ako joj te reference budemo priznali, moraćemo da izaberemo nju.
A onda Mika i cela njegova porodica ostaju na ulici. Već znaš da je on u mnogo lošoj finansijskoj
situaciji i da jedini izdržava porodicu. Od ovog posla mu sve zavisi.
S druge strane ova kandidatkinja već ima dobar posao i ništa joj neće faliti ako ne bude izabrana na
Mikino mesto jer će moći da nastavi radi to što je radila do sada i da od toga živi.
Ja predlažem zato da mi usvojimo mišljenje da njeni radovi ne pripadaju naučnoj oblasti za koju se
sprovodi izbor i da na osnovu toga onda damo negativnu ocenu njenog naučnog rada za ovaj izbor.
Onda će Mika imati pozitivnu ocenu, a ona negativnu i sa tim Mika prolazi sigurno, jer ti za izbor
treba pozitivna ocena. Ovako rešavamo problem skroz bez da iko nastrada. Šta misliš da uradimo
tako?“
Moj odgovor:
Konkus je javni i svako ko ispunjava islove konkursa može da se prijavi. Moramo biti objektivni pri
ocenjivanju svakog kandidata. Ukoliko je jedan od kriterijuma radno iskustvo u ovoj konkretnoj oblasti,
bodovanje radova neće imati značajan uticaj na izbor kandidata. Ja ću se potruditi da sve bude po zakonu.
Mika može da popriča sa dotičnom kandidatkinjom i da joj predstavi stanje u kome se nalazi.
Obrazloženje:
Prema Pravilniku o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih

rezultata istraživača ("Sl. glasnik RS", br. 24/2016, 21/2017 i 38/2017)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1 Ovim pravilnikom bliže se uređuje postupak sticanja naučnih i istraživačkih zvanja, postupak
reizbora u zvanje, kao i način vrednovanja kvaliteta naučnih rezultata, i kvantitativnog iskazivanja
naučnoistraživačkih rezultata istraživača.
Član 2 Pravo na sticanje naučnih, odnosno istraživačkih zvanja kao i na reizbor u zvanje imaju sva lica
koja ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost (u daljem
tekstu: Zakon) i ovim pravilnikom, kao i nastavnici i saradnici visokoškolskih ustanova.
Član 3 Odluku o sticanju naučnog zvanja, odnosno odluku o reizboru u naučno zvanje, donosi Komisija za
sticanje naučnih zvanja, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom. Sastavni deo ovog pravilnika čine: 1)
Elementi za kvalitativnu ocenu naučnog doprinosa kandidata - Prilog 1; 2) Razvrstavanje i način
navođenja naučnoistraživačkih rezultata - Prilog 2; 3) Vrsta i kvantifikacija individualnih
naučnoistraživačkih rezultata - Prilog 3; 4) Minimalni kvantitativni zahtevi potrebni za sticanje
pojedinačnih naučnih zvanja odnosno za reizbor u naučno zvanje - Prilog 4; 5) Nacrt rezimea i elektronska
verzija rezimea, odnosno sažetog izveštaja o kandidatu - Prilog 5. Komisija za sticanje naučnih zvanja
donosi odluku o sticanju naučnih zvanja, odnosno odluku o reizboru u naučno zvanje, nakon pribavljenog
mišljenja odgovarajućeg matičnog naučnog odbora. Kriterijumi prema kojima Komisija za sticanje
naučnih zvanja vrši izbore mogu se menjati na zahtev ministarstva nadležnog za naučnoistraživačku
delatnost (u daljem tekstu: Ministarstvo) najviše jednom godišnje, u odgovarajućoj proceduri. Prilozi iz
stava 2. ovog člana odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Takođe u poglavlju,
Postupak izbora u istraživačka zvanja
Član 14 Radi sprovođenja postupka za sticanje istraživačkih zvanja, naučno odnosno nastavno-naučno
veće naučnoistraživačke organizacije, povodom podnetog zahteva za sticanje istraživačkog zvanja pokreće
postupak za izbor tako što obrazuje komisiju od najmanje tri člana, koja imaju naučno ili nastavno zvanje,
kompetentnih za oblast nauke kojom se kandidat za sticanje istraživačkog zvanja bavi. Komisija iz stava
1. ovog člana dužna je da, u skladu sa zakonom, u roku od 30 dana od dana obrazovanja naučnom,
odnosno nastavno-naučnom veću podnese izveštaj o kandidatu.
Član 15 Izveštaj komisije sadrži: ime i prezime kandidata za izbor u istraživačko zvanje, podatke o
sadašnjem i prethodnom zaposlenju, pregled stručnog i naučnog rada, ocenu stručnog i naučnog rada
kandidata za prethodni izborni period, ocenu o tome da li su ispunjeni uslovi za sticanje istraživačkog
zvanja, kao i predlog naučnom veću za odlučivanje. Izveštaj se podnosi naučnom, odnosno nastavno-
naučnom veću koje je komisiju obrazovalo. Izveštaj komisije učiniće se dostupnim javnosti na način
utvrđen opštim aktom naučnoistraživačke organizacije, najmanje 30 dana pre donošenja odluke naučnog,
odnosno nastavno-naučnog veća.
72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013 i 108/2014) u poglavlje o trgovina uticajem stoji:
izvršiti,
Prema Etičkom kodeksu Društva psihologa Srbije, odnosno poglavlja koji se tiče Odnosa prema stručnom
i istrazivačkom radu, odnosno odredbe:
ukazivanja kolega o svojim ličnim izvorima smanjene kompetentnosti
Etičkim kodeksom Društva psihologa Srbije i delom koji se tiče Odnosa prema kolegama, tj.odredbama:
odnos.
Prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA) u poglavlju

Opšt principi,
Princip B Odgovornost i odanost
Psiholozi ostvaruju iskrene odnose sa onima sa kojim sarađuju. Oni su svesni njihovih profesionalnih i
naučnih obaveza prema društvu i specifičnim zajednicama sa kojima ostvaruju profesionalnu saradnju.
Psiholozi ostvarjuju profesionalne standarde izvođenja, razjašnjavanja njihovih profesionalnih obaveza,
prihvataju odgovarajuđu odgovornost, za njihovo profesionalno ponašanje i tragaju za rešenjima
interesnih, eksplorativnih i konflikata koji sa sobom nose emocionalnu bol. Psiholozi se konsultuju i
sarađuju sa ostalim kolegama, institucijama u pravcu ostvarenja ciljeva onih sa kojima sarađuju. Oni
sebrinu za etičku poistovećenost njihovih kolega.
Princip B Integritet
Psiholozi teže promociji istine, čestitosti, iskrenosti u nauci, podučavanju i psihološkoj praksi. U ovim
aktivnostima, psiholozi ne smeju da kradu, varaju, ometaju, ili namerno ne opažaju činjenice. Psiholozi
ispunjavaju svoje dužnosti i izbegavaju nesigurne obaveze. U situacijama u kojima prihvatanje neistine
može dovesti do poboljšavanja i izbegavanja emocionalnog bola ili patnje klijenta/pacijenta, psiholozi
imaju ozbiljnu obavezu da razmotre potencijalne ishode i odgovornost da otklone bilo kakvu mogućnost
negativnih posledica korištenja ovakvih tehnika.
Princip D Pravda
Psiholozi prihvataju poziciju da pravdoljubivost daje mogućnost svima, da pristupe i profitiraju od
posledica psihologije, podjednako kvalitetno, kako u procesima, procedurama i uslugama koje psihologija
nudi. Psiholozi vežbaju racionalno suđenje gde sprovode određene mere da ne dozvole da potencijalni,
latentni uticaji, granice njihove kompetentnosti, ograničenja njihovih ekspertiza ne dovedu do
neadekvatnih situacija.
02.05 Selekcija kadra, supervizija
Psiholozi koji se bave koordinacijom zaposlenih, profesionalnom selekcijom, podučavanjem,
istraživanjima, interpretacijom rezultata su dužni da preduzmu racionalne korake da bi : 1. izbegli takvu
koordinaciju zaposlenih koja bi dovela do neadekvatnih veza poslodavac/zaposlen, pri čemu bi došlo do
gubitka objektivnosti; 2. odobrili samo one odgovornosti koje su zasnovane na stručnom znanju i
adekvatnoj edukaciji; 3. izabrali one ljude koji su za određene usluge kompetentni. (vidi takođe 02.02,
03.05, 04.01, 09.01, 09.02, 09.03, 09.07)
U poglavlju Oglašavanje i javne izjave
05.01 Izbegavanje pogrešnih i nepotpunih izjava
Ad. A
Javne izjave mogu, ali ne moraju biti plaćene, upotrbljene za različiti oblik proizvoda, brošura, pisanih
materijala, ličnih rezimea, cirkularnih pisama, putem elektronske transmisije za različiti oblik izjava u
legalnim procedurama, predavanjima, javnim oralnim nastupima i objavljenim materijalima. Psiholozi ne
smeju javno i namerno da daju lažne ili pogrešne izjave koje se tiču njihovog rada, istraživanja, prakse, o
njima samima, njihovim aktivnostima sa osobama ili organizacijama sa kojima su profesionalno povezane.
Ad. B
Psiholozi ne smeju namerno da daju lažne, pogrešne, nepotpune izjave : 1. o njihovoj edukaciji, iskustvu,
kompetentnosti; 2. o njihovim akdemskim stepenima; 3. u ličnim memorandumima; 4. o institucionalnoj
ili asocijacijskoj pripadnosti; 5. o njihovim uslugama; 6. o njihovim kliničkim ili naučnim osnovama,
rezultatima ili stepenima uspeha; 7. o njihovim cenama; 8. u publikacijama ili o rezultatima istraživanja.
Prema STAТUTU UNIVERZITETA U NIŠU

Zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika
Član 121.
Dekan fakulteta, polazeći od planirane politike zapošljavanja i angažovanja
nastavnika i saradnika Univerziteta i odluke odgovarajućih organa fakulteta i
Univerziteta, objavljuje konkurs za zasnivanje radnog odnosa i izbor u zvanje nastavnika
za uže oblasti utvrđene opštim aktom fakulteta, najkasnije šest meseci pre isteka
vremena na koje je nastavnik biran.
Konkurs, sa rokom prijavljivanja kandidata od 15 dana, objavljuje se u dnevnom
listu ili „Službenom glasniku Republike Srbije“, a informacija o konkursu objavljuje
se i na internet stranici Univerziteta.
Član 122.
Dekan fakulteta obaveštava Univerzitet o objavljenom konkursu za izbor
nastavnika i dostavlja kopiju objavljenog konkursa, najkasnije pet dana po objavljivanju
konkursa.
Odgovarajuće naučno-stručno veće Univerziteta, na predlog Izbornog veća
fakulteta, imenuje komisiju i predsednika komisije za pisanje izveštaja o prijavljenim
kandidatima na konkurs i o tome obaveštava dekana fakulteta, najkasnije u roku od 15
dana od dana prijema obaveštenja dekana o objavljenom konkursu.
Član 123.
Komisija se sastoji od najmanje tri nastavnika u istom ili višem zvanju iz
naučne, odnosno umetničke oblasti za koju se nastavnik bira, od kojih je najmanje jedan u
radnom odnosu u drugoj visokoškolskoj ustanovi.
Dekan fakulteta, u roku od pet dana od imenovanja komisije, dostavlja
predsedniku Komisije za pisanje izveštaja prijave učesnika konkursa sa priloženom
dokumentacijom.
Član 124.
Komisija je dužna da sačini izveštaj o prijavljenim kandidatima, sa predlogom
za izbor određenog kandidata u odgovarajuće zvanje, u skladu sa uslovima utvrđenim
zakonom.
Komisija dostavlja izveštaj fakultetu koji je objavio konkurs, u roku od 30 dana
od dana kada je predsednik Komisije primio od dekana fakulteta prijave kandidata.
Ako Komisija ne sačini izveštaj u roku iz prethodnog stava, dekan fakulteta o
tome obaveštava odgovarajuće naučno-stručno veće Univerziteta, koje na predlog
naučno-nastavnog veća fakulteta imenuje novu Komisiju.
Član 125.
Dekan fakulteta, u roku od pet dana od prijema izveštaja Komisije, stavlja
izveštaj na uvid javnosti u trajanju od 30 dana.
Ako se na izveštaj koji je na uvidu javnosti blagovremeno stave primedbe, te
primedbe dekan fakulteta dostavlja predsedniku Komisije za pisanje izveštaja, sa
zahtevom da se Komisija o njima izjasni u roku od 15 dana od dana prijema.
Član 126.
Dekan fakulteta, u roku od 15 dana od isteka roka za prijavljivanje kandidata na
konkurs, podnosi zahtev studentskom parlamentu fakulteta da u roku od 15 dana dostavi
mišljenje o pedagoškom radu kandidata. Ako studentski parlament ne dostavi mišljenje
o pedagoškom radu kandidata, smatraće se da nema primedbe.
Izborno veće fakulteta upoznaje se sa mišljenjem studenata prilikom davanja
ocene o pedagoškom radu kandidata.
Član 127.
Dekan fakulteta, u roku od 15 dana od dana dostavljanja referata, obezbeđuje da
Izborno veće fakulteta usvoji sledeće ocene:
1. ocenu rezultata naučnog, istraživačkog odnosno umetničkog rada kandidata,
48
2. ocenu angažovanja kandidata u razvoju nastave i razvoju drugih delatnosti
visokoškolske ustanove,
3. ocenu rezultata pedagoškog rada kandidata, i
4. ocenu rezultata koje je kandidat postigao u obezbeđivanju naučno-nastavnog,
odnosno umetničko-nastavnog podmlatka.
Član 128.
Izborno veće fakulteta utvrđuje predlog za izbor kandidata u odgovarajuće
zvanje, većinom od ukupnog broja nastavnika koji su u istom ili višem zvanju od zvanja u
koje se kandidat predlaže.
Član 129.
Fakultet dostavlja odgovarajućem naučno-stručnom veću Univerziteta:
1. Predlog odluke izbornog veća fakulteta o izboru kandidata u zvanje nastavnika,
uključujući i slučaj kada se ni jedan od prijavljenih kandidata ne predlaže za
izbor;
2. Izveštaj Komisije o prijavljenim kandidatima na konkurs za izbor nastavnika, a
ako je u toku uvida javnosti bilo primedaba, dostavljaju se i primedbe, i odgovor
Komisije na primedbe;
3. Ocene iz člana 127. ovog Statuta.
Član 130.
Odgovarajuće naučno-stručno veće Univerziteta donosi odluku o izboru u zvanje
nastavnika i tu odluku dostavlja fakultetu i učesnicima konkursa.
Učesnici konkursa imaju pravo prigovora Senatu u roku od 15 dana od dana
dostavljanja odluke o izboru.
Senat odlučuje po prigovoru i donosi odluku koja je konačna.
Član 131.
Sa licem izabranim u zvanje nastavnika ugovor o radu zaključuje dekan fakulteta.
Nastavniku koji je u radnom odnosu na fakultetu i koji je učestvovao na konkursu
za izbor u određeno zvanje, a ne bude izabran, dekan donosi rešenje o otkazu ugovora o
radu.
Prestanak radnog odnosa zbog neizbora u zvanje i gubitak zvanja
Član 132.
Nastavniku i saradniku koji je u radnom odnosu na Univerzitetu, odnosno u
visokoškolskoj ustanovi ili jedinici u njegovom sastavu, koji ne bude izabran u isto
ili više zvanje, prestaje radni odnos istekom perioda na koji je izabran, ako u
visokoškolskoj ustanovi – poslodavcu nema mogućnosti da se rasporedi na drugo
odgovarajuće radno mesto.
Neizborom, odnosno prestankom radnog odnosa u skladu sa zakonom, osim na način
iz člana 145. ovog Statuta i iz člana 175. tačka 6. Zakona o radu ("Službeni glasnik
RS", br. 24/05, 61/05), nastavnik, odnosno saradnik gubi zvanje koje je imao do momenta
neizbora, odnosno prestanka radnog odnosa.

2017 Milan Veljkovic - Etički Kodeks 24

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2017 Milan Veljkovic - Etički Kodeks 24

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Nišu

ETIČKA PITANJA I ODGOVORI

U odredbama poglavlja 3 ODNOS PREMA JAVNOSTI stoji:

Prema poglavlju 8. ISTRAŽIVANJE I OBJAVLJIVANJE ISTRAŽIVANJA, 08.01 Institucionalna prava,

04.01 Opšta poverljivost

Prema Pravilniku o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih

Prema Etičkom kodeksu Američke psihološke asocijacije (APA) u poglavlju

Prema STAТUTU UNIVERZITETA U NIŠU

You might also like