M84 - 5 Popović 2014 PSO Sa GP Ua Biodizel Sa CaO Katalizatorom

НАУЧНА УСТАНОВА
ПРЕТХОДНА СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ

СА ГЕНЕРАЛНИМ ПРОЈЕКТОМ ПРОЦЕСА И ПОСТРОЈЕЊА
ПОЛУИНДУСТРИЈСКО ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА СИНТЕЗУ БИОДИЗЕЛА ИЗ

СУНЦОКРЕТОВОГ УЉА И МЕТАНОЛА У КОЛОНИ СА ПАКОВАНИМ
СЛОЈЕМ НЕГАШЕНОГ КРЕЧА КАО КАТАЛИЗАТОРОМ
Београд, Децембар 2014

У Н И В Е Р З И ТЕ Т У Б Е О Г Р АД У – НАУЧНА УСТАНОВА
„ИНСТИТУТ ЗА ХЕМИЈУ, ТЕХНОЛОГИЈУ И МЕТАЛУРГИЈУ“
АУТОР:
Сектор за техноекономику процесне индустрије
Београд, ул. Његошева бр. 12
ПРЕТХОДНА СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ СА ГЕНЕРАЛНИМ

ВРСТА
ПРОЈЕКТОМ ПРОЦЕСА И ПОСТРОЈЕЊА
ПРОЈЕКТА: (резултат из категорије М84 за пројекат ИИИ-45001 у 2014. год.)
ПОЛУИНДУСТРИЈСКО ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА СИНТЕЗУ

БИОДИЗЕЛА ИЗ СУНЦОКРЕТОВОГ УЉА И МЕТАНОЛА У
ОБЈЕКАТ:
КОЛОНИ СА ПАКОВАНИМ СЛОЈЕМ НЕГАШЕНОГ КРЕЧА
КАО КАТАЛИЗАТОРОМ
РУКОВОДИЛАЦ ИЗРАДЕ ПРОЈЕКТА:
Мр економ. Зоран М. Поповић, дипл. инж. технол.
САРАДНИЦИ НА ИЗРАДИ ПРОЈЕКТА:
Мр Далибор Маринковић, дипл. инж. технол.

Мр Гордана Нешић, дипл. инж. технол.
Др Влада Вељковић, дипл. инж. технол.
Др Оливера Стаменковић, дипл. инж. технол.
Руководилац израде Пројекта: За Научну установу „ИХТМ“:
__________________ ____________________
Мр економ. Зоран М. Поповић, дипл.инж. Проф. Др Јасмина Стевановић, Научни саветник
Руководилац Сектора за техноекономику Директор
Београд, Децембар 2014

РЕГИСТРАЦИЈЕ И ПОТВРДЕ
 Регистрација Научне установе “ИХТМ”
 Акредитација Научне установе „ИХТМ“
 Потврда зашто Научна утанова „ИХТМ“ није уписана у Регистар АПР

ЛИЦЕНЦЕ И РЕШЕЊА
 Лиценца Научне установе “ИХТМ” за израду техничке документације

за пројекте технолошких процеса за објекте базне и прерађивачке
хемијске индустрије
 Решење Директора ИХТМ о именовању Руководиоца израде Пројекта
 Пројектантска лиценца Руководиоца израде Пројекта

На основу ЗАКОНА О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ („Сл. гласник РС“ број 72/09,
81/09, 64/10 и 24/11 ("Сл. гласник РС", бр. 72/09, 81/09 - испр., 64/10 - одлука УС,
24/11, 121/12, 42/13 - одлука УС, 50/13 - одлука УС и 98/13 - одлука УС) и
Нормативних аката Научне установе „Институт за хемију, технолологију и
металургију“, Универзитет у Београду,
доносим:
РЕШЕЊЕ
ЗА РУКОВОДИОЦА
ПРОЈЕКТА: ПРЕТХОДНА СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ СА ГЕНЕРАЛНИМ

ПРОЈЕКТОМ ПРОЦЕСА И ПОСТРОЈЕЊА ЗА СИНТЕЗУ
БИОДИЗЕЛА ИЗ СУНЦОКРЕТОВОГ УЉА И МЕТАНОЛА У
КОЛОНИ СА ПАКОВАНИМ СЛОЈЕМ НЕГАШЕНОГ КРЕЧА
КАО КАТАЛИЗАТОРОМ
ОБЈЕКАТ: ПОЛУИНДУСТРИЈСКО ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА СИНТЕЗУ БИОДИЗЕЛА
ИНВЕСТИТОР: Универзитет у Нишу – Технолошки факултет у Лесковцу
ОДРЕЂУЈЕМ: Мр екон. ЗОРАНА М. ПОПОВИЋА, дипл. инж. технологије

Лиценца бр. 371 9794 04
ИМЕНОВАНИ ЈЕ СА САРАДНИЦИМА ОДГОВОРАН ЗА ПРИМЕНУ ВАЖЕЋИХ

ПРОПИСА, КАО И УСКЛАЂЕНОСТ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ СА ВАЖЕЋИМ
УРБАНИСТИЧКИМ УСЛОВИМА
За Научну установу „ИХТМ“
______________________________________
Проф. Др Јасмина Стевановић, Научни саветник
Директор
САДРЖАЈ
1. УВОД 1
1.1. ЦИЉЕВИ И СВРХА ИНВЕСТИРАЊА 1
1.2. ИНФОРМАЦИОНА ОСНОВА 3
1.3. МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП 7
2. КОНЦЕПЦИЈА ПЛАНИРАНОГ РАЗВОЈНОГ ПРОЈЕКТА 8

2.1. ПРОСТОРНА ЛОКАЦИЈА ОБЈЕКТА 8
2.2. ПЛАНИРАНИ ВЕК ПРОЈЕКТА 8
3. АНАЛИЗА ТРЖИШТА ФИНАЛНИХ ПРОИЗВОДА 9

3.1. СВЕТСКО И ЕВРОПСКО ТРЖИШТЕ БИОДИЗЕЛА 9
3.2. ТРЖИШТЕ БИОДИЗЕЛА У СРБИЈИ И ГРАВИТИРАЈУЋЕМ РЕГИОНУ 13
3.2.1. Анализа домаћег тржишта 13
3.2.2. Анализа тржишта суседних земаља 15
3.2.3. Могућност за пласман биодизела у Србији и суседним земљама 20
3.3. МОГУЋНОСТИ ПЛАСМАНА СИРОВОГ БИО-ГЛИЦЕРИНА (НУЗ-ПРОИЗВОД) 23
3.3.1. Светско и европско тржиште глицерина 24
3.3.2. Тржиште глицерина у Србији 26
3.4. АНАЛИЗА ЦЕНА ФИНАЛНИХ ПРОИЗВОДА 27
4. ТЕХНИЧКИ ДЕО 28
4.1. ТЕХНИЧКИ ПРОБЛЕМ И АНАЛИЗА ВАРИЈАНТНИХ РЕШЕЊА 28
4.1.1. Технички проблем 28
4.1.2. Варијантна техничка решења 28
4.2. ОПИС ОДАБРАНОГ ТЕХНИЧКОГ РЕШЕЊА 30
4.3. НОРМАТИВИ СА МАТЕРИЈАЛНИМ И ЕНЕРГЕТСКИМ БИЛАНСИМА 34
4.4. СПЕЦИФИКАЦИЈА ПОТРЕБНЕ РАДНЕ СНАГЕ 34
4.5. ПРЕДМЕР И ПРЕДРАЧУН ИНВЕСТИЦИОНИХ УЛАГАЊА 35
5. АНАЛИЗА НАБАВНОГ ТРЖИШТА 36

5.1. ДОМАЋИ ИЗВОРИ СНАБДЕВАЊА 37
5.1.1. Производња биљака уљарица у Србији 37
5.1.2. Прерада биљака уљарица у Србији 40
5.1.3. Међународна размена Србије 43
5.2. ИЗВОРИ СНАБДЕВАЊА ИЗ УВОЗА 45
5.2.1. Производња сунцокрета у гравитирајућем региону 45
5.2.2. Прерада сунцокрета у гравитирајућем региону 46
5.3. ПРОЈЕКЦИЈА ИЗВОРА СНАБДЕВАЊА ЗА ПЛАНИРАНУ ПРОИЗВОДЊУ 53
5.4. АНАЛИЗА ЦЕНА СИРОВИНА 56
6. ФИНАНСИЈСКА АНАЛИЗА И ОЦЕНА 61
6.1. ПРОЈЕКЦИЈА ИНВЕСТИЦИОНИХ УЛАГАЊА 61
6.2. ОБРАЧУН ПРИХОДА И ТРОШКОВА 62
6.2.1. Пројекција укупног прихода од продаје 62
6.2.2. Пројекција укупних расхода 63
6.2.2.1. Директни материјални трошкови 63
6.2.2.2. Трошкови радне снаге 63
6.2.2.3. Остали оперативни трошкови 63
6.2.2.4. Амортизација и остатак вредности пројекта 64
6.3. БИЛАНС УСПЕХА И ФИНАНСИЈСКИ ТОК 65
7. ЕКОНОМСКА И ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКА ОЦЕНА

РЕНТАБИЛНОСТИ СА АНАЛИЗОМ ОСЕТЉИВОСТИ 68
7.1. ИЗБОР ДИСКОНТНИХ СТОПА 68
7.2. ЕКОНОМСКА ОЦЕНА РЕНТАБИЛНОСТИ 68
8. АНАЛИЗА ОСЕТЉИВОСТИ И РИЗИКА ИНВЕСТИРАЊА 71

8.1. АНАЛИЗА ПРЕЛОМНЕ ТАЧКЕ 71
8.2. АНАЛИЗА ОСЕТЉИВОСТИ 72
Универ зит ет у Бео г рад у
ПРЕТХОДНА СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ СА ГЕНЕРАЛНИМ ПРОЈЕКТОМ ПРОЦЕСА
И ПОСТРОЈЕЊА ЗА СИНТЕЗУ БИОДИЗЕЛА ИЗ СУНЦОКРЕТОВОГ УЉА И МЕТАНОЛА
Научна установа ИХТМ У КОЛОНИ СА ПАКОВАНИМ СЛОЈЕМ НЕГАШЕНОГ КРЕЧА КАО КАТАЛИЗАТОРОМ
1. УВОД
1.1 ЦИЉЕВИ И СВРХА ИНВЕСТИРАЊА
Србија је стицањем статуса земље-кандидата за чланство у Европској Унији преузела и

обавезе које проистичу из одредби Директиве о обновљивој енергији 2003/30/EC и RED
Директиве о обновљивој енергији у сектору транспорта 2009/28/EC у погледу достизања до
2020. године пројектованих учешћа обновљивих извора енергије у укупној енергетској
потрошњи (мин. 20% на нивоу укупне ЕУ) и потрошњи моторних горива у сектору
транспорта (мин. 10% у свакој чланици ЕУ).
Србија већ има индустријске капацитете за производњу биодизела прве генерације – метил-
естара масних киселина (Fatty Acid Methyl Esters или скраћено „FAME“) од којих три мања у
функцији, а постоје и два већа производна постројења која су конзервирана. Затим, има
преко 1.000 индивидуалних пољопривредника широм Србије који уз помоћ малих „кућних
постројења” производе FAME за сопствене потребе. Такође, компанија НИС а.д. је у фази
планирања за изградњу једног већег погона за производњу биодизела друге генерације
(хидрокрекована биљна уља или скраћено „HVO“). И коначно, у Србији се већ две године на
бензинским станицама точе и конвенционална дизел горива са умешаним FAME.
Са друге стране у Србији још увек не постоје постројења за производњу биоетанола или било
којег од напредних биогорива друге генерације, чак не постоји ни индиција да би изградња
таквог објекта могла бити реализована у блиској будућности.
Стога је за очекивати да ће се у Србији постизање прописаног удела алтернативне енергије у

сектору саобраћаја до 2020. године релизовати скоро искључиво кроз развој производње и
потрошње FAME/HVO. Осим тога, важно је имати у виду да се ради о непосредној
будућности јер је Европска Комисија у оквиру задатка које Србија мора да испуни на свом
„путу ка ЕУ“ већ прописала обавезу намешавања 2-3% биодизела у конвенционална дизел
горива, а која ступа на снагу 1.1.2015. године.
Обзиром на захтеве у погледу испуњавања удела алтернативних горива која прописује

Европска Комисија и прогнозирану динамику раста потрошње дизел горива у Србији,
произилазе потребе Србије за биодизелом у 2020. години на нивоу од 179,000 тона, а 2025.
године на нивоу од 203,000 тона.
Предметни пројекат представља управо покушај да се и у Србији начини корак у правцу

реализације техноекономски оправданих процеса за производњу биодизела.
Техничким решењем, које је М83 резултат истраживања спроведених у оквиру реализације

пројекта ИИИ-45001, дефинисан је технолошки поступак добијања FAME континуалном
хетерогеном базно катализованом метанолизом негашеним кречом (CaO), у коме је остварен
висок принос FAME (око 99%).
1
Континуални технолошки поступак за добијање FAME сунцокретовог уља метанолизом

катализованом негашеним кречом у реактору са непокретним слојем катализатора развијен је
на основу резултата испитивања метанолизе уља у шаржном реактору, малобројних
објављених резултата испитивања континуалне хетерогено катализоване метанолизе уља и
сопствених испитивања метанолизе уља у реактору са непокретним слојем катализатора.
Технолошки поступак је проверен на лабораторијском нивоу.
Развијени технолошки поступак је друштвено оправдан, јер омогућава добијање високог

приноса FAME применом врло јефтиног и лако доступног катализатора. Поред тога,
метанолиза уља се одиграва на релативно ниској температури (60 оC) и при малом почетном
молском односу метанол : уље у поређењу са објављеним резултатима испитивања
хетерогено катализоване метанолизе. Ово практично значи да процес синтезе FAME није
енергетски и економски захтеван, а остварени принос метил естара је јако висок – 98.9%.
Оправданост реализације пројекта је у овој Претходној студији оправданости (ПСО)

проверавана на једном полуиндустријском постројењу мањих димензија, које генерира око
33 т/г финалних производа (ФАМЕ и сировог био-глицерина). Добијено биодизел гориво
Инвеститор може да користи интерно, у функцији супституента дела конвенционалног дизел
горива које уобичајно користи његов аутопарк.
Општи циљ у реализацији предметног пројекта је свакако генерирање додатне вредности,

или другим речима реализација економски оправданог пројекта који враћа уложена
инвестициона средства. Предметни пројекат је истовремено и друштвено-економски
оправдан, јер представља допринос националном циљу да се испуне еколошки захеви које
Европска Комисија задаје Србији на њеном путу ка чланству у Европској Унији.
2
1.2 ИНФОРМАЦИОНА ОСНОВА
[1] Башић Ђ., Тешић М., Киш Ф., Јанковић В., Могућност производње и коришћења
биодизела у АП Војводини, студија, Факултет техничких наука, Нови Сад (2007).
[2] Marchetti J.M., Miguel V.U., Errazu A.F., Possible methods for biodiesel production, Renew.
Sustain. Energy Rev. 11 (2007) 1300–1311.
[3] Behzadi S., Farid M.M., Production of biodiesel using a continuous gas–liquid reactor,
Bioresource Technol. 100 (2009) 683–689.
[4] Barnard T.M., Leadbeater N.E., Boucher M.B., Stencel L.M., Wilhite A.B., Continuous-flow
preparation of biodiesel using microwave heating, Energy Fuels 21 (2007) 1777-1781.
[5] Barnhorst J., Staley M., Oester D., Transesterification process, Patent No. US 6.489.496 B2,
2002
[6] Bouaid A., Diaz Y., Martinez M., Aracil J., Pilot plant studies of biodiesel production using
Brassica carinata as raw material, Catal. Today 106 (2005) 193-196.
[7] Chen Y-H., Huang Y-H., Lin R-H., Shang N-C., A continuous-flow biodiesel production
process using a rotating packed bed, Bioresource Technol. 101 (2010) 668–673.
[8] Chongkhong S., Tongurai C., Chetpattananondh P., Continuous esterification for biodiesel
production from palm fatty acid distillate using economical process, Renew. Energ. 34 (2009)
1059–1063.
[9] Darnoko D., Cheryan M., Continuous production of palm methyl esters, J. Am. Oil Chem. Soc.
77 (12) (2000) 1269-1272.
[10] Komers K., Skopal F., Čegan A., Continuous biodiesel production in a cascade of flow ideally
stirred reactors, Bioresource Technol. 101 (2010) 3772-3775.
[11] Lastella J., Continuous flow method and apparatus for making biodiesel fuel, Patent No. US
2005/0081435 A1
[12] Leevijit T., Wisutmethangoon W., Prateepchaikul G., Tongurai C., Allen M., Design and test
of a continuous reactor for palm oil transesterification, Songklanakarin J. Sci. Technol. 28(4) (2006)
791-802.
[13] Dekhitiaruk V.F., Krasnoholovets V.V., Heighway J., Manufacture of biodiesel, Patent No.
WO2007/138285 A1
[14] Harvey P.A., Mackley R.M., Seliger T., Process intensification of biodiesel production using a
continuous oscillatory flow reactor, J. Chem. Technol. Biot. 78 (2003) 338-341.
[15] He B.B., Singh A.P., Thompson J.C., A novel continuous-flow reactor using reactive
distillation for biodiesel production, Transactions of the ASAE 49 (2006) 107-112.
[16] Lertsathapornsuk V., Pairintra R., Aryusuk K., Krisnangkura K., Microwave assisted in
continuous biodiesel production from waste frying palm oil and its performance in a 100 kW diesel
generator, Fuel Process. Technol. 89 (2008) 1330-1336.
3
[17] Narváez P.C., Sánchez F.J., Godoy-Silva R.D., Continuous Methanolysis of Palm Oil Using a
Liquid–Liquid Film Reactor, J. Am. Oil Chem. Soc. 86 (2009) 343–352.
[18] Noureddini H., Harkey D., Medikonduru V., A continuous process for the conversion of
vegetable oils into methyl esters of fatty acids, J. Am. Oil Chem. Soc.75 (12) (1998) 1775-1783.
[19] Peterson C.L., Cook,J.L., Thompson J.C., Taberski J.S., Continuous flow biodiesel production,
Appl. Eng. Agric. 18 (1) (2002) 5-11.
[20] Стаменковић И., Стаменковић О., Банковић-Илић И., Тодоровић З., Лазић М., Вељковић
В., Скала Д., Добијање естара масних киселина континуалним поступком алкохолизе биљних
уља, P 2008/0177 (2008).
[21] Stavarache C., Vinatoru M.Y., Maeda H., Bandow H., Ultrasonically driven continuous
process for vegetable oil transesterification, Ultrason. Sonochem. 14 (4) (2007) 413-417.
[22] Thanh L.T., Okitsu K., Sadanaga Y., Takenaka N., Maeda Y., Bandow H., Ultrasound-assisted
production of biodiesel fuel from vegetable oils in a small scale circulation process, Bioresource
Technol. 101 (2010) 639-645.
[23] Sreeprasanth P.S., Srivastava R., Srinivas D., Ratnasamy P., Hydrofobic, solid acid catalysts
for production of biofuels and lubricants, Appl. Catal. A 314 (2006) 148-159.
[24] Furuta S., Matsuhashi H., Arata K., Biodiesel fuel production with solid superacid catalysis in
fixed bad reactor under atmosferic pressure, Catal. Commun. 5 (2004) 721-723.
[25] Park Y-M., Lee D-W., Kim D-K., Lee J-S., Lee K-Y., The heterogeneous catalyst system for
the continuous conversion of free fatty acids in used vegetable oils for the production of biodiesel,
Catal. Today 131 (2008) 238–243.
[26] Shibasaki-Kitakawa N., Honda H., Kuribayashi H., Toda T., Fukumura T., Yonemoto T.,
Biodiesel production using ion-exchange resin as heterogeneous catalyst, Bioresource Technol. 98
(2007) 416-421.
[27] Silva D.M., Hampton K., Continuous production process for ethyl esters (biodiesel), US Patent
2006/0069274 A1 (2006).
[28] Kouzu M., Hidaka J., Komichi Y., Nakano H., Yamamoto M., A process to transesterify
vegetable oil with methanol in the presensse of quick lime bit fuctioning as solid base catalyst, Fuel
88 (2009) 1983-1990.
[29] Hsieh L-S., Kumar U., Wu J.C.S., Continuous production of biodiesel in a packed-bed reactor
using shell-core structural Ca(C3H7O3)2/CaCO3 catalyst, Chem. Eng. J. (2008)
doi:10.1016/j.cej.2010.01.025
[30] Bournay L., Casanave D., Delfort B., Hillion G., Chodorge J.A., New heterogeneous process
for biodiesel production: A way to improve the quality and the value of the crude glycerin produced
by biodiesel plants, Catal. Today 106 (2005) 190-192.
[31] Stamenković O., Lazić M., Todorović Z., Velјković V.B., Skala D.U., The effect of agitation
intensity on alkali-catalyzed methanolysis of sunflower oil, Bioresource Technol. 98 (2007) 2688–
2699.
4
[32] Anthony Yeboah, Cephas Naanwaab, Osei Yeboah, John Owens, J. Bynum, Department of
Agribusiness, Applied Economics and Agriscience Education – N. Carolina A&T State University:
„Economic Feasibility of Sustainable High Oilseed-Based Biofuel Production: The Case for
Biodiesel in North Carolina“, Paper prepared for presentation at the Southern Agricultural
Economics Association Annual Meeting, Birmingham, AL, February 4-7, 2012
[33] T. R. Fortenbery, Director of Renk Agribusiness Institute, University of Wisconsin- Madison:
„Biodiesel Feasibility Study: An Evaluation of Biodiesel Feasibility in Wisconsin“, Badger AgVest
& Renk Agribusiness Institute, UW-Madison, August 2004
[34] Doris de Guzman, Green Chemicals Blog: “Oleochemicals: The Next Generation”, Plant Bio
Industial Oils Workshop, Saskatoon, Canada, March 7, 2013
[35] „Prospects for EU Agricultural Markets and Income 2014 – 2024“, European Commission,
December 2014
[36] EU-28 Biofules Annual 2014, GAIN Report Number: NL4025, USDA Foreign Agricultural
Service, the Hague, Neatherland, March 7, 2014
o Публикације – Periodicals:
 CHEMICAL BUSINESS, ICIS, UK (nedeljnik)
 CHEMICAL WEEK, IHS, US (nedeljnik)
o Интернет сајтови:
 Chemical Industry News & Chemical Market Intelligence (ICIS);www.icis.com
 Chemical Insight & Forecasting: IHS Chemical; www.ihs.com/products/chemical
 Nexant – ChemSystems; www.chemsystems.com
 UN Comtrade; comtrade.un.org
 PRODCOM; http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/prodcom/data/database
 Il Portale dei Prezzi della CCIAA da Milano (PiuPrezzi); www.piuprezzi.it/ingrosso/chimici
o Коришћени закони и правилници :

 Закон о планирању и изградњи („Сл. Гласник РС“, бр. 72/09 , 81/09, 64/2010 и 24/2011)
 Правилник о садржини и обиму претходних радова, претходне студије оправданости
и студије оправданости („Сл. гласник РС“ бр. 001/2012). Правилник о садржини,
обиму и начину израде претходне студије оправданости и студије оправданости за
изградњу објеката („Сл. Гласник РС“, бр. 1/2012)
 Закон о заштити од пожара („Сл. Гласник РС“, бр. 111/09)
 Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и
претакању запаљивих течности („Сл. Гласник СФРЈ“, 20/23/71)
 Закон о експлозивним материјама, запаЉивим течностима и гасовима („Сл.Гласник
СРС“, бр. 44/77, 45/84 и 18/89 и „Сл. Гласник РС“, бр.53/1993, 67/1993, 48/1994,
101/2005)
 Закон о заштити животне средине („Сл. Гласник РС“, бр. 135/2004)
5
 Закон о заштити ваздуха („Сл. Гласник РС“, бр. 36/2009)

 Закон о заштити од буке у животној средини („Сл. Гласник РС“, бр. 36/2009)
 Закон о водама ("Сл. Гласник РС", бр. 46/91, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 54/1996,
101/2005 и 30/2010)
 Закон о управљању отпадом (“Сл. Гласник РС”, бр. 36/2009)
 Закон о процени утицаја на животну средину („Сл. Гласник РС“, бр. 135/2004)
 Правилник о садржини студије о процени утицаја на животну средину
(„Сл. Гласник РС“, бр. 69/2005)
 Уредба о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе
пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Сл. Гласник
РС“, бр. 114/2008)
 Закон о безбедности и здрављу на раду (“Сл. Гласник РС”, бр. 101/2005)
6
1.3 МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП
У изради ове Претходне студије оправданости (ПСО) коришћени су методолошки приступ и

обухватност које прописује „Правилник о садржини, обиму и начину израде претходне
студије оправданости и студије оправданости за изградњу објеката” („Службени Гласник
РС”, број 1/2012).
У делу ПСО под насловом „Анализа продајног тржишта“ је примењен стандардни

методолошки приступ за израду анализа тржишта развијен од стране Научне установе
“Институт за хемију, технологију и металургију”. Спроведена је детаљна анализа тржишта
биодизела у Србији са пројекцијама могућности продаје на домаћем тржишту. У анализи
могућности пласмана са посебном пажњом су елаборирани постојећа и перспективна
конкуренција у гравитирајућем региону (суседне земље, плус Грчка).
У делу ПСО под насловом „Приказ технолошко-техничких решења“ је презентирана

одабрана технолошко-техничких концепција поцеса и постројења, која је базирана на
Техничком решењу из категорије М83 под насловом “Континуални технолошки поступак
добијања метил естара масних киселина хетерогено катализованом метанолизом уља
сунцокрета“. Описи планираних процеса и постројења су усаглашени са приложеном
графичком документацијом. Постројење које је предмет анализе оправданости је
димензионисано на нивоу полуиндустријског постројења мањих димензија, које је
комерцијално расположиво као пакет јединица.
У делу ПСО под насловом „Анализа набавног тржишта“ је презентирана понуда зрна
уљарица и биљних уља на домаћем тржишту и у земљама гравитирајућег региона (Источна и
Југоисточна Европа), са посебним акцентом на могућностима набавке сунцокретовог уља
погодног за производњу биодизела (делимично рафинисано или рафинисано). Ово поглавље
садржи и анализу цена биљних уља, са средњерочним пројекцијама развоја цена.
У деловима ПСО који дефинишу пословне расходе (економске трошкове) коришћене су

специфичне предпоставке које примењују финансијске институције Европске Уније у
евалуацијама које се тичу изградње постројења процесне индустрије. У деловима ПСО који
дефинишу пословне приходе, идентификоване су вредности планиране продаје биодизела и
сировог био-глицерина произведених у полуиндустријском постројењу.
У деловима ПСО који обухватају анализу и оцену економско-финансијске ефикасности

инвестирања, анализу осетљивости, као и оцену неизвесности (ризика), коришћен је
стандардни методолошки приступ који примењују UNIDO и World Bank. Све калкулације и
прорачуни показатеља финанијске и економске ефикасности су спроведене коришћењем
софтверског пакета који је Научна установа “Институт за хемију, технологију и металургију”
самостално развила, а на бази апликативне примене најновије генерације „COMFAR IV”
софтверских пакета UNIDO-а.
У изради ПСО су примењена сва правила струке на плану израде техно-економске и

техничко-технолошке документације за развојне програме предметног типа.
7
2. КОНЦЕПЦИЈА ПЛАНИРАНОГ РАЗВОЈНОГ ПРОЈЕКТА
2.1. ПРОСТОРНА ЛОКАЦИЈА ОБЈЕКТА
Планирана производна јединица је димензија које могу бити смештене и у факултетским

просторима намењеним за мања “пилот” постројења или већа лабораторијска постројења.
Отпадни токови из јединице су минимални – ради се само о води за испирање произведеног

FAME. Дневна количина је минимална и њено одлагање не представља било какав проблем.
Емисије отпадних гасова нема.
За потребе обезбеђења воде је довољан приступ постојећој водоводној мрежи.
Постојање прикључка на електроенергетско снабдевање на микро-локације се подразумева.
Са становишта присуства опасних материја нема израженијег нивоа опасности. На том плану
је најризичнији метанол. Радно особље треба да буде добро обучено и пажљиво при раду са
метанолом.
2.2. ПЛАНИРАНИ ВЕК ПРОЈЕКТА
Планирани век трајања објекта представља временски период валоризације пројекта у фази
експлоатације, односно период мерен у годинама у коме се сагледавају економски ефекти
функционисања планирног производном погона, почев од момента његовог пуштања у рад.
Планирани век трајања објекта се веома разликује за поједине привредне делатности и у

сваком случају се не може поредити економски век једног постројења за производњу
агресивних хемикалија са економским веком једне процесне линије на намешавање
моторних бензина. Друго, планирани век трајања се често доводи у везу и са местом где се
објекат гради – по правилу је дужи у земљама у развоју у поређењу са индустријски
развијенијим земаљама.
У светској техно-економској пракси се економски век новоизграђених секција/јединица у

рафинеријским постројењима пројектује на период од 12 до 20 година.
Обзиром да се ради о биогориву, чија се будућност брже мења у поређењу са горивима

фосилног порекла (а и много зависи од политичких одлука), те је у том смислу и већа
непознаница, за анализу је одабран економски век од 12 година.
8
3. АНАЛИЗА ТРЖИШТА ФИНАЛНИХ ПРОИЗВОДА
3.1 СВЕТСКО И ЕВРОПСКО ТРЖИШТЕ БИОДИЗЕЛА
Биодизел прве генерације се обично производи трансестерификацијом биљних уља или

животињских масти. Хемијски, на овај начин добијени биодизел садржи мешавину моно-
алкил естара масних киселина дугог ланца. У овом поступку добијања биодизела –
етанолизе, најчешће се користи метанол за производњу метил естара (уобичајен назив је
метил естар масних киселина - FAME), понегде се користи и етанол за производњу у овом
случају етил естара (уобичајен назив је етил естар масних киселина - FAEE). Виши алкохоли,
као што је изопропанол и бутанол се веома ретко користе. У Европи се од биодизела прве
генерације, или како их још називају „конвенционални биодизели“, производи само FAME.
Европска Унија је највећи светски произвођач биодизела. Биодизел је најважније биогориво

у ЕУ, а на основу запремине, заузима око 70% од укупног тржишта биогорива. Биодизел је
било прво биогориво развијено и коришћено у ЕУ у сектору транспорта још од 1990. године.
У то време је брза експанзија производње и потрошње биодизела вођена повећањем цена
сирове нафте, усвајањем у ЕУ одредби које стимулишу производњу уљарица у оквиру
програма заједничке аграрне политике (Common Agricultural Policy Programme) и увођењем
знаајних пореских олакшица за произвођаче уљарица и произвођаче биогорива (посебно у
Немачкој и Француској). Циљеви постављени у ЕУ на плану коришћења биогорива кроз
Директиву 2003/30/EC (индикативни циљеви) и RED Директиву 2009/28/EC (обавезни
циљеви) додатно су погурали употребу биодизела.
Од 2006. до 2009. године су европски капацитети за производњу FAME увећани за 360%, а

потом је у 2011. години следило релативно мало увећање производних капацитета, за око
6%. Од тада повећања европских капацитета за производњу FAME практично није нити
било, премда су неки нови били пуштани у рад, али је истовремено одређени број постројења
широм ЕУ био привремено заустављен или затворен. Смањено интересовање за улагање у
капацитете за производњу FAME је било резултат отежаних тржишних услова: од 2008.
године па надаље релативно ниских цена сирове нафте, затим повећања цена биљних уља,
повећања увоза биодизела из Америке и Азије, а томе свакако треба придодати и велики
утицај глобалне економске кризе.
Коначно, током последње 2-3 године започиње у Европи снажан развој конкурентских
производа – биодизел горива друге генерације као што је HVO (Hydrotreated Vegetable Oils).
Повећање капацитета за производњу биодизела у Европи које региструју статистике у
периоду 2012-2014. година је уствари резултат пуштања у рад нових HVO постројења. А оно
што је битно са аспекта предметног пројекта (који би требало да валоризује сирови био-
глицерин из производње биодизела) јесте чињеница да у производњи HVO споредни
производ није сирови био-глицерин већ су то примарни бензин (за петрохемијске примене) и
ТНГ.
9
Данас, десетак година касније, дакле изгледа да су у Европи године брзе експанзије
производње биодизела прве генерације окончане. Ако се боље погледају подаци о
производњи Европске Уније у Табели 6.2, јасно је да обим производње FAME у
континуитету опада (јер расте производња HVO), што значи да у континуитету опада и
понуда сировог био-глицерина. Док је 2011. године у Европској Унији било произведено
9.47 милиона тона FAME и око 245 000 HVO, у 2013. години је произведено око 8.6 милиона
тона FAME и око 970 000 тона HVO. Структура европске индустрије FAME данас је веома
диверсификована, тако да су у функцији постројења од само неколико десетина тона у
власништву индивидуалних пољопривредника, па до капацитета од 600 000 т/г у власништву
великих мултинационалних компанија.
Табела 3.1: Капацитети, производња, увоз, извоз и потрошња биодизела у Европској Унији
(у милионима литара)
Година 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014*
Годишњи
6,600 12,745 17,970 22,600 23,190 25,020 26,310 26,030 26,100
капацитети
- - - - 430 430 1,340 1,510 2,080
- од тога HVO
Почетне залихе 0 0 0 1,100 805 530 560 820 490
Производња 5,410 6,670 9,550 9,860 10,710 11,040 10,475 10,890 11,000
- од тога HVO - - - - - 280 700 1,100 1,240
Увоз 70 1,060 2,020 2,190 2,400 3,160 3,290 1,415 1,740
Извоз 0 0 70 75 115 100 115 415 230
Потрошња 5,480 7,730 10,400 12,270 13,270 14,070 13,390 12,220 12,280
Завршне залихе 0 0 1,100 805 530 560 820 490 600
* Пројекција
Извор: EU-28 Biofules Annual 2014, GAIN Report Number: NL4025, USDA Foreign Agricultural Service, Hague,
Neatherland, March 7, 2014
После година убрзаног повећања потрошње, чини се да је у ЕУ достигнут врхунац. Највећи

потрошачи биодизел у ЕУ у 2011. години су били Немачка, Француска, Италија, Шпанија,
Пољска и Велика Британија. Пројекције за наредне године указују на то да ће Немачка и
Француска и даље бити водећи потрошачи, затим Шпанија, Пољска, Италија и државе
бенелукса. Док је у 2012. години пријављене нижа потрошња у Италији, Великој Британији,
Пољској и Шпанији. Ублажавања законске регулативе у Шпанији довеле су до изазивања
даљег пада потрошње од 4% у 2013. години. Смањење укупне потрошње биодизела у ЕУ у
2013. години скоро је искључиво резултат смањења потрошње у Шпанији.
Међутим, када се на нивоу Европске Уније укупна производња (и потрошња) биодизела

раздвоје на биодизел прве генерације (FAME) и биодизел друге генерације (хидротретирана
биљна уља или скраћено HVO), констатујемо још значајније заостајање на плану потрошње
конвенционалног FAME-а и све већа доступност HVO. Производња конвенционалног
биодизела у 2012. години je у односу на претходну годину опала за око 10%, а у 2013. години
остала на приближно истом нивоу, док је производња HVO наставила да лагано расте.
10
Прогнозе за 2014. годину су без даљег пада производње FAME, са могућношћу стагнације, и
лагани раст производње HVO. Потрошња биодизел је вођена готово искључиво законским
регулативама и, у мањој мери, политиком пореских подстицаја.
У погледу спољнотрговинске размене, Европска Унија је нето увозник на нивоу дефицита

који је 2014. године био на нивоу од око 1.5 милиона тона.
У марту 2009. године Европска Комисија (ЕК) је увела компензаторне (CvD) и анти-дампинг
(AD) царине на увоз биодизела из САД (Б20 и горива са још вишим процентом умешаног
биодизела). У мају 2011. године царине на увоз из САД су проширене и на Канаду, као и на
све смеше, без обзира на проценат умешаног биодизела. Ове мере су довеле до драстично
смањеног увоза биодизела из САД и Канаде. Овај покушај да се смањи притисак увозног
биодизела на тржишту ЕУ и помогне европској биодизел индустрији није у потпуности био
успешан јер је празнина била испуњена повећаним увозом биодизела из Аргентине (у
већини) и Индонезије. Укупан увоз биодизела порастао са нешто преко 2 милијарде литара у
2008. години на преко 3.2 милијарде литара у 2012. години. У 2012. години је већина
биодизела, око 3.1 милијарде литара, увезена HS-кодом ''3826.00.10'' са садржајем од најмање
96,5% биодизела. Само око 100 милиона литара је увезенo под HS-кодом ''2710.20.11'' са
садржајем највише 30% биодизела. У покушају да се сузбије увоз биодизела из Аргентине и
Индонезије, ЕК почев од 29. маја 2013. године спроводи анти-дампинг царине на увоз
биодизела из ових земаља. ЕК је установила сет привремених царина у распону од 6.8-10.6%
за увоз из Аргентине и између 0 и 9.6% за увоз из Индонезије. Као последица ових мера, увоз
биодизела у ЕУ је у 2013. години преполовљен. Анти-дампинг царине на биодизел из
Аргентине и Индонезије, међутим, отвориле су могућност за биодизел из других земаља, као
што су Малезија и Бразил. Трговински извори очекују да ће домаћа тражња у Бразилу
отежавати извоз, али ће извоз Малезије неспорно да расте.
Још једна препрека за увоз биодизела су захтеви одрживости наведене у Директиви за

обновљиву енергију (RED). Од 1. априла 2013. године сва биогорива ће морати да имају
најмање 35% мању емисију гасова стаклене баште (ГСБ), што је критеријум који биодизели
из Азије (на бази палмовог уља) и Америке (на бази сојиног уља) не испуњавају.
Даљи развој европске индустрије биодизела прве генерације (FAME) није лако предвидљив,
јер је овај производни сектор веома зависан од промена законске регулативе и других
променљивих фактора. Чињеница је да ово тржиште максимално зависи од политичких
одлука1, али се може рећи да ће димензија европске производње FAME доста зависити и од
следећих фактора: (1) кретања цена сирове нафте; (2) развоја производње биодизела у
1
Кључни доказ о немерљивом утицају политике је свакако и најновији пример. Наиме, у Јуну 2014.
године је Европски парламент коначно изгласао предложену измену Директиве о обновљивим
изворима енергије (RED) према којој се граница коришћења сировина за производњу биогорива које
налазе примену и у људској и сточној прехрани (биогорива прве генерације, где спада и FAME)
поставља на 7% од укупне тражње транспортних горива у ЕУ у 2020. години. Удео прве генерације
биогорива у укупној потрошњи моторних горива у сектору транспорта ЕУ је већ на око 5%, а до сада
инсталисани производни капацитети биодизела прве генерације су скоро довољни да задовоље 10%
тражње која је пројектована за 2020. годину. Ограничење од 7% ће зауставити изградњу нових постројења за
продукцију FAME, а и нека постојећа ће бити затворена.
11
европским земљама где постоје неискоришћени сировински потенцијали (као што су то,
примера ради, земље Југоисточне Европе); (3) количина и цена биодизела који ће бити у
понуди других светских региона2; и (4) динамике изградње капацитета за продукцију
биодизела друге генерације (као што је, примера ради, HVO) и развоја њихових цена.
Према пројекцијама датим у најновијој студији Европске Комисије („Prospects for EU

Agricultural Markets and Income 2014 – 2024“, European Commission, December 2014), у
анализираном периоду ће доћи до следећих промена на плану производње и потрошње
биодизела у Европској Унији:
2013 2024
Производња биодизела 9.3 мил. тона 10.2 мил. тона
од тога на бази:
- биљних уља 7.7 % 7.2 %
- отпадних јестивих уља и масноћа 1.6 % 2.9 %
- осталих сировина у биодизелима нове генерације 0.0 % 0.1 %
Потрошња биодизела 9.7 мил. тона 10.6 мил. тона
- удео свих биодизела у дизел гориву 5.0 % 5.9 %
Произвођачка цена биодизела 85 €/hl 96 €/hl
Ипак, сасвим је сигурно да будућност за индустрију биогорива постоји. Поготову ако се има
у виду информација на европском енергетском Интернет порталу www.energy.eu да ће све
доказане залихе нафте у свету биће исцрпљене 22. октобра 2047. године, и то у 20.58 h.
2
Где ће опет постојати снажан уплив политике, кроз увођење или укидање анти-дампинг мера.
12
3.2 ТРЖИШТЕ БИОДИЗЕЛА У СРБИЈИ И ГРАВИТИРАЈУЋЕМ РЕГИОНУ
Земље југоисточне Европе су почели да анализирају свој потенцијал за производњу

биогорива са глобалним растом цене сирове нафте у 2003-2004. години. Развој индустрије
биогорива у овом региону, међутим, заправо је започео у периоду 2005-2006. година, када су
домаћи и страни инвеститори у готово свим земљама региона ушли у реализацију низа
пројеката, а пре свега у изградњу погона за производњу биодизела.
Следећи приказ актуелне понуде биодизела обухватиће првенствено Србију, али потом и све
земље са којима се Србија граничи (осим Црне Горе и Албаније, где продукције биодизела
нема), плус Грчку.
3.2.1 Анализа домаћег тржишта
Према обиму производње биогорива који је постигнут током санкција УН, а нарочито у
периоду 1994.-1995. година Србија се у то време сврставала у земље са високим нивоом
производње биогорива. Током 1995. године у Србији је произведено око 11 500 т биодизела,
а неки производни капацитети били су значајни и у европским размерама. На жалост, одмах
након укидања ембарга на увоз нафтних деривата, производња биодизела у Србији је замрла.
Компанија Victoriaоil направила је 2007. године потпуно ново постројење са капацитетом од
100 000 т/г биодизела, у оквиру постојећег производног комплекса где се налази фабрика за
производњу јестивих уља Младост. Ова фабрика биодизела заснована је на технологији
обезбеђеној од стране познате немачке компаније Lurgi, а за сировине се планирана сирова
биљна уља (сунцокретово, уљане репице и сојино). Victoriaоil је већ у 2007. години
произвела 27 000 тона биодизела, а према званичним статистичким подацима у тој години у
Србији укупна потрошња је била на нивоу од око 30 400 тона. Међутим, од 2008. године
дошло је значајног пораста цена сировина, а само благог пораста цене моторних горива. Због
тога је производња биодизела у компанији Victoriaоil суспендована. Како су тржиштни
односи остали приближно исти до данас, и како није било очекиваних владиних подстицаја
за производњу и потрошњу биогорива, фабрика биодизела у Шиду и данас не ради.
Крајем 2008. године започиње изградња још једног домаћег капацитета за продукцију 25 000 т/г
биодизела у оквиру компаније ФАМ у Крушевцу. Због недостатка владиних подстицаја,
инвеститор није журио да заврши изградњу. Према неким проценама, степен завршетка
изградње овог постројења око 85%.
Другим речима, у периоду 2008-2010. година у Србији није било производње биодизела на
индустријском нивоу.
Међутим, од 2011. године поново у земљи стартује производња и потрошња биодизела.

Продаја биодизела из увоза на неким бензинским пумпама почиње средином 2012. године.
Осим пар произвођача који биодизел производе на скромнијем индустријском нивоу, а који
су наведени у Табели 3.2, биодизел у Србији производи и више од 1 000 пољопривредника,
уз помоћ малих „кућних постројења” производи биодизел за сопствене потребе. Наиме, на
13
тржишту Србије могуће је купити најсавременије машине за производњу биодизела чија

цена се, у зависности од капацитета, креће од € 2,700 € (без пресе, само процесор) до 4,200 €
(комплетна линија за производњу), а уз чију помоћ се може добити од 400 до 800 литара
биодизела на дан.
Табела 3.2: Капацитети за производњу биодизела у Србији
Годишњи капацитет
Фабрика, Локација Сировина
(у тонама)
Victoriaоil, Шид* Соја, уљана репица, палмино уље 100 000
Биопланта, Бачка Топола** Соја, уљана репица 20 000 (4 000)
ФАМ, Крушевац*** Соја, уљана репица 25 000
Коришћено јестиво уље, отпадне
Biodizel Co. д.о.о., Болеч 1 000
животињске масноће
Коришћено јестиво уље, отпадне
Bioenergo Oil, Сомбор 1 400
животињске масноће
* Фабрика је конзервирана
** Фабрика није завршена - цифра у загради представља садашњи капацитет у употреби.
*** Фабрика у фази изградње - ниво извршених инвестиционих активности је процењен на 80%.
Извор: ИХТМ
Због брзог раста потрошње биодизела, који је тек делимично алиментиран домаћом
производњом,а много више драматично растућим увозом, Влада Србије је била приморана да
средином 2013. године уведе акцизе на продају биодизела. Готово одмах након изрицања
акцизе сав увоз биодизела је био заустављен.
Према подацима које је објавило Удружење нафтних компанија Србије (УНКС) у првих шест
месеци 2013. године у Србију је увезено 7 870 тона биодизела, а након увођења акциза до
краја године још само око 500 тона. Ови подаци укључују само биодизел умешан у моторна
горива према евиденцији УНКС, али не и биодизел произведен у „кућној радиности“, нити
Биодизел-100 који су три произвођача у функцији из Табеле 3.2 продавали корисницима
изван УНКС-а.
Србија већ има капацитете за производњу биодизела, док је компанија НИС а.д. у фази
планирања да изгради погон за производњу биодизела друге генерације (хидрокрекована
биљна уља - HVO). Са друге стране у Србији још увек не постоје постројења за производњу
биоетанола или било којег напредног биогорива, чак не постоји ни индиција да би изградња
таквог објекта могла бити реализована у блиској будућности. Стога је за очекивати да ће се
постизање удела алтернативне енергије у сектору саобраћаја Србије до 2020. године од 8-
10%, као што Европска Комисија прописује свакој од држава-чланица ЕУ или држави-
кандидату за чланство3, релизовати скоро искључиво кроз развој производње и потрошње
FAME/HVO.
3
Додуше, Србија покушава да ту обавезу смањи са 10% на 6.5% због краћег временског периода на располагању
за остваривање циља у односу на чланице ЕУ.
14
Осим тога, битно је нагласити да се ради о непосредној будућности јер је Европска Комисија
у оквиру задатка које Србија мора да испуни на свом „кретању ка ЕУ“ већ прописала обавезу
намешавања 2-3% биодизела у конвенционална дизел горива, а која ступа на снагу 1.1.2015.
године.
Под претпоставком да је напред изнета пројекција развоја потрошње моторних горива

реалистична, произилазе потребе Србије за биодизелом би 2020. на нивоу од 179 000 тона, а
2025. године на нивоу од 203 000 тона. Било би логично да обзиром на расположиве
пољопривредне површине Србија кроз сопствену продукцију FAME и/или HVO подмири
највећи део ових потреба. Кључни проблем је што према актуелном ангажовању обрадивог
земљишта под уљарицама и расположивим капацитетима прераде у домаћим рафинеријама
биљних уља, сировинске базе за производњу биодизела која би покрила планирану
потрошњу биогорива у 2020. години реално нема ни приближно. Могућности за повећање
домаће сировинске базе се налазе у поревођењу дела „парлога“ (кога има много у Централној
Србији) у обрадиве ораничне површине, као и повећању приноса. Осим тога, процењује се да
би годишње у Србији могло да се сакупи око 10 000 тона отпадних јестивих уља погодних за
производњу биодизела. Сходно томе, у Србији би око 2020. године могло да се годишње
произведе нешто преко 170 000 тона биодизела прве генерације или око 155 000 тона HVO
(види Поглавље 5.2.1).
3.2.2 Анализа тржишта суседних земаља
Румунија
Производни капацитети биодизела: 277 000 т/г (2013)

Производња биодизела: 140 000 т (2012)
Тренутно постоји 31 компанија која се бави производњом биогорива, а укупан обим

производње биогорива креће око 200 000 до 250 000 тона на годишњем нивоу. Румунија има
веома велики потенцијал за производњу биодизела у смислу усева уљарица које се уобичајно
користе у производњи FAME (уљана репица, сунцокрет, соја, ...), а додатно поседује
потенцијал за производњу нових уљарица за које се процењује да могу бити погодне за даљи
развој сировина за биогорива (као што су шафранике, која се може експлоатисати са успехом
и на деградираном земљишту). Румунија би могла теоријски да произведе 3-4 пута више
уљарица за потребе производње биодизела него што је то потребно у складу са циљевима
које је Европска Комисија задала Румунији у погледу учешћа обновљивих моторних горива.
Међутим, треба напоменути да је развој индустрије биогорива у Румунији до сада био
углавном оствариван кроз повећање капацитета/производње биоетанола.
Највећи произвођачи биодизела у Румунији тренутно су следеће компаније:

 Expur је водећи румунски произвођач јестивог сунцокретовог уља, али има и капацитет за
производњу 100 000 т/г биодизела на локацији Слобозиа. Expur је најавио проширење
капацитета биодизела и унапређење екстракције уља. Биодизел се производи на бази
уљане репице и сунцокрета, а удео компаније на румунском тржишту биодизела
превазилази 55%. Expur је недавно купио француски концерн Saipol.
15
 Prio Biocombustibil је чланица компаније Nutre Group, има капацитет да произведе 100
000 т/г биодизела на локацију Лехлиу-Гара, око 60 км источно од Букурешта. Ова
производна јединица има тржишни удео од око 35% од укупног румунског тржишта.
 Procera Biofuels има произведни капацитет од 35 000 т/г биодизела на локацији Фундулеа.
 Ulerom, велики концерн прехрамбене индустрије, има произведни капацитет од 25 000 т/г
биодизела на локацији Васлуи.
 Постоји још 5-6 мањих произвођача, са укупним капацитетима од око 17 000 т/г.
Бугарска

Капацитети за производњу биодизела у Бугарској су за само 6-7 година увећани до актуелног

респектабилног нива.
Највеће производне капацитете имају следеће компаније:
 Zarneni Hrani Bulgaria Plc, која је ћерка компаније Chimimport PLC, има капацитет да
произведе 100 000 т/г биодизела на локацији Провадиа.
 Green Fuel, која је ћерка компаније Green Fuel O.O.D., има капацитет од 110 000 т/г
биодизела на локацији Плевен. Фабрика је пуштена у рад у 2008.г. Компанија Green Fuel
O.O.D. поседује још једно постројење капацитета 15 000 т/г у близини града Силистра.
 Bulmarket DM, након што је почетком 2011. године пустила у рад постројење за
производњу биодизела на локацији Enns, у Аустрији, средином 2013. године је започела
са релокацијом ове фабрике у Бугарску, на локацију Русе. Фабрика је пуштена у рад
средином 2014. године.
 Astra Bioplant Ltd, филијала компаније Bulmarket DM, има капацитет да произведе
60 000 т/г биодизела на на локацији Русе у близини Дунава и границе са Румунијом,
пуштен у рад 2009. године.
 Rapid Oil Industry Company Ltd поседује постројење за производњу биодизела капацитета
60 000 т/г у региону Козаревец, око 20 км источно од града Велико Трново.
 Kaliakra AD (Klas Oilo OOD) има капацитет да произведе 30 000 т/г биодизела на локацији
Добрич.
 Nora AD има капацитет да произведе 30 000 т/г биодизела на локацији Ловач.
 Trakia Oil Ltd, произвођач јестивог уља, на крају 2007. године започео је производњу
6 500 т/г биодизела на локацији 10 км источно од тоне Старе Загоре.
Према циљу који је поставила Европска комисија, већ у 2015. години Бугарска ће морати да
троши више од 185 000 т биодизела. Све ово ће бити велики подстрек за раст домаће
производње биодизела и расположивих и планираних капацитета.
16
Мађарска
Производни капацитети биодизела: 162 000 т (2013)

Од свих околних земаља Мађарска у последњих неколико година постиже најдинамичнији

раст производње и потрошње биогорива. У Мађарској постоји близу 200 000 т производних
годишњих капацитета за производњу FAME. Ту је и једна велика фабрика биодизела у
већинском власништву мађарске националне нафтне компаније MOL, али налази се у
Словачкој. MOL је почела продају Б5 дизел горива (дизел гориво помешано са 4.4%
биодизела) у 2008. години. Да би се обезбедила испоруку потребних биогорива, MOL је у
2008. години пустио у рад два велика капацитета за производњу биодизела:
 У северозападном делу Мађарске, на локацији Комаром, постоји фабрика за производњу
150 000 т/г биодизела. Ова фабрика је заједничко улагање MOL-а са немачком компанијом
Rossi Beteiligungs GmbH, а нова компанија се зове Rosi Biofuel Plc. Главне сировине су
уљана репица, сунцокретово уље и искоришћено јестиво уље. Rosi Biofuel Plc годишње
произведе 120 000 т биодизела за потребе MOL-а, а 30 000 т/г се извози.
 У западном делу Словачке, на локацији Леополд, постоји постројење за производњу
100 000 т/г биодизела, као заједничко улагање MOL-а са словачком компанијом Envien AS,
а нова компанија се зове Meroco AS. Ова фабрика биодизела планирана је да снабдева
рафинерију Slovnaft AS у Братислави (која је 98% у власништву MOL-а).
 Кesz Kft и Rezonator Kft, на локацији у северозападној Мађарској, у близини града
Баболна) од 2008. године производи биодизел у капацитету од 25 000 т/г. Ова фабрика је
у својој стратегији развоја навела удвостручење производних капацитета.
Мађарска има велики потенцијал за производњу биодизела, јер има на располагању велике
обрадиве површине. Најчешће коришћене сировине су уљана репица, сунцокрет и соја.
Хрватска

Производња биодизела у Хрватској дуго времена није била профитабилна, због недостатка
субвенција за узгој био-сировине или производњу биогорива. Међутим, већ као земља
кандидат за чланство у ЕУ, Хрватска се обавезала да до 2020. године замени минимум 10%
нафтних производа са биогоривима. У том смислу, неколико компанија ушло је у
производњу биодизела, макар само да заузму простор на тржишту које ће у будућности
функционисати у складу са прописима ЕУ:
 Прва фабрика биодизела у Хрватској пуштена је у рад на локацији Озаљ 2006. године, а
имала је капацитет од 30 000 т/г биодизела. Оператер постројења била је компанија
Modibit d.o.o. Данас је власник ове фабрике фирма Biotron d.o.o., али технолошки
капацитет је смањен на 20 000 т/г.
17
 Озбиљан произвођач биодизела у Хрватској је предузеће Biodizel Vukovar d.o.o. (члан

Envien групе) које има капацитет да произведе 35 000 т/г биодизела на локацији у
близини града Вуковара.
 Још један произвођач, компанија Vitrek d.o.o., има капацитет да произведе 6 000 т/г
биодизела у фабрици у месту Вировитица. Сировина је првенствено истрошено јестиво
уље, али и сирово, нерафинисано уље може бити коришћено. Фабрика је пуштена у рад
крајем 2006. године, а компанија је овлашћени концесионар за прикупљање коришћених
јестивих уља у Републици Хрватској.
Постоје још две фабрике које се налазе у фази изградње: (а) Компанија MEBU d.o.o. гради
капацитет за производњу 20 000 т/г FAME на локацији Неретић - поред сировог биљног уља,
ова фабрика ће као сировину трошити коришћена јестива уља. (б) Компанија BIOM d.o.o. у
луци Плоче гради мулти-сировинско постројење биодизела од 100 000 т/г HVO. Планирано
је коришћење сирових биљних уља, животињских масти и коришћених јестивих уља.
У 2013. години је структура сировинске базе коришћене за продукцију биодизела у

Хрватској била следећа: уљана репица (97%) и отпадно јестиво уље (3%).
БЈР Македонија

Током протеклих десет година у Македонији је било много иницијатива за изградњу

капацитета за производњу биодизела, али је до сада реализован само један развојни пројекат:
 АД Макпетрол, приватна компанија и велики домаћи дистрибутер нафтних моторних
горива, поседује фабрику биодизела са капацитетом од 20 000 т/г на локацији Илинден у
близини Скопља. Фабрика је отворена у 2007. године. У фабрици се користе биљна уља
(углавном сирово репичино уље) и коришћена јестива уља.
Најављено је још једна фабрика за производњу биодизел горива у Македонији. Компанија
Благој Горев, једини произвођач биљних уља у Македонији, у граду Велесу планира да
преусмери око 20 000 т/г својих сировина у новопланирано биодизел постројење капацитета
13 000 т/г. Наиме, компанија Благој Горев је једини произвођач биљних уља у Македонији са
капацитетом од преко 50 000 т годишње (сунцокрет, уљана репица, соја).
Македонија се одликује одличним земљиштем и климатским карактеристикама, а има око

546 000 ха обрадивог земљишта. Добар део од ових природних ресурса са повољном климом
може да се стави у функцију развоја производње биогорива. Међутим, према подацима које
је објавио Републички завод за статистику, од свих уљарица које су погодне сировине за
производњу биодизела, у 2011/2012 години је засејан само сунцокрет, и то на само 5 700
хектара. То би значило да Македонија, заправо, прво мора да развије сопствене сировинске
ресурсе за развијање производње биодизела.
БЈР Македонија планира да до 2020. године достигне потрошњу биодизела на нивоу од

50 000 до 56 000 тона, и самим тим се планира раст производних капацитета.
18
Босна и Херцеговина
Производње биодизела у М-Х Федерацији нема, нити је икада и било.
Крајем 2008. године почео је са радом први погон за производњу биодизела у БиХ, у оквиру
новоформираног предузећа Систем Екологица д.о.о. Инвеститор је био америчка компанија
Better Energy Solutions Today (BEST) , а производни погон капацитета 60 000 т/г је изграђен у
месту Ситнеши код града Србац у Републици Српској. Планирано да се на почетку производи
~ 30 000 т/г биодизела. Производња се заснивала на коришћењу сировог биљног уља из увоза,
али је обим производње био низак. Сав произведени биодизел је реализован у извозу, који је
у 2012. години достигао ниво од око 18 000 т. У јуну 2013. године производња је обустављена,
како је наведено због још нерешених имовинских права над земљиштем на коме је изграђена
фабрика. Наговештено је могуће премештање постројења и производње у Македонију.
Република Српска има веома повољне природне услове за производњу уљарица и та

производња може бити веома значајна на националном нивоу. Република Српска има
фабрику биљног уља Бимал у Дистрикту Брчко која има капацитет прераде од 125 000 т/г,
као и способност да произведе 50 милиона литара јестивог уља годишње.
Република Српска има веома повољне природне услове за производњу уљарица, али су оне
још увек недовољно заступљене на обрадивим ораничним површинама Републике Српске. У
децембру 2012. године Влада РС усвојила је Програм за побољшање производње и прераде у
индустријским постројењима у РС до 2015. године. Овај документ прокламовао је циљ да у
2015. години у РС буде засађено 40 000 ha соје, 5 000 ha уљане репице и 2 000 ha сунцокрета.
Дакле, површине под те три уљарице би требало да буду повећане десет пута у односу на
актуелно стање.
Грчка
Производни капацитети биодизела: 812 000 т (2014)

Производња биодизела: 102 000 т (2012. година)
Производња биодизела у Грчкој почела је у децембру 2005. године када је компанија Hellenic
Biopetroleum произвела првих 3 000 тона. Већ у 2006. години ова компанија је произвела
42 000 тона. Након тога нови погони су сукцесивно пуштани у рад.
Тренутно постоје 12 произвођача биодизела у Грчкој. Грчка, генерално, има проблем

доступности сировина, јер клима и квалитет обрадивог земљишта не иде у прилог успешног
гајења сировина. Већи део потребног биљног уља се увози, док од домаћих сировина се
користе коришћено јестиво уље, уље семена памука и сунцокретово уље. Највећи
производни капацитет имају следеће компаније:
 Крајем 2008. године компанија GF Energy завршила је изградњу највећег производног
погона у Грчкој који се налази 60 км од Атине, на локацији Соусаки - Агиои Теодорои
(Коринт). Фабрика има производни капацитет од 250 000 т/г биодизела. Најсавременија
технологија омогућава производњу најквалитетнијег биодизела од било које врсте
сировина, укључујући и употребљавана јестива уља и отпадне животињске масноће.
19
 Agroinvest S.A. управља другој по величини фабрици биодизела у Грчкој. Ова фабрика
има капацитет од преко 200 000 т/г. Налази се у централној Грчкој, на локацији
Фтиохилда. Фабрика је отворена почетком 2007. године.
 Biodiesel S.A. која је ћерка компанија великог концерна текстилне индустрије Хеллениц
фабрицс С.А. поседује велики производни капацитет од 100 000 т/г биодизела на локацији
Алмирос Магнисиа. Фабрика је пуштена у рад почетком 2009. године.
 Elin Biofuels S.A. ћерка фирма нафтне компаније Elin Oil S.A. има капацитет од 80 000 т/г
биодизела на локацији у близини града Волос. Фабрика је пуштена у рад 2006. године.
 Pavlos N. Pettras Industrial and Commercial S.A. има капацитет да произведе 50 000 т/г на
полуострву Пелопонезу. Фабрика је пуштена у рад у току 2006. године.
 Hellenic Biopetroleum Industrial and Commercial S.A. има капацитет да произведе 45 000 т/г
и налази се у северном делу Грчке, у близини града Килкис. Фабрика је пуштена у рад у
2005. години.
 Vert Oil S.A. има капацитет да произведе 25 000 т/г биодизела на локацији у близини
града Солуна. Фабрика је пуштена у рад у току 2006. године.
Грчка, генерално, има проблем доступности сировина за продукцију биодизела, јер клима и
квалитет обрадивог земљишта не иде у прилог успешног гајења сировина. Већи део
потребног биљног уља се увози, док од домаћих сировина се користе коришћено јестиво
уље, уље семена памука и сунцокретово уље.
3.2.3 Могућности за пласман биодизела у Србији и суседним земљама
Суб-пројекција која је ближа објашњена у наставку ове ПСО заснива се на пројекцији

потрошње дизел горива у Србији до 2025. године.
У изради пројекције је коришћен модел за пројектовање тражње моторних горива у

Републици Србији, који је НУ ИХТМ из Београда развила почетком 2012. године.
Модел се заснива на корелацији која постоји између развоја бруто домаћег производа (БДП)
и тражње моторних горива у сектору саобраћаја (подаци о очекиваном расту БДП-а у Србији,
преузети су из студија ММФ-а). Овај модел, међутим, укључује низ других променљивих,
чија је улога се не само да коригују основну међузависност, већ и да омогуће раздвајање
пројекције са укупне потрошње моторних горива на појединачне подгрупе пројекција за
потрошњу бензинских горива, дизел горива, ТНГ-а и алтернативних горива.
За потребе ове ПСО, приликом тестирања модела коришћене су временске серије остварене
потрошње моторних горива у Србији у периоду 2002-2013. год.
Резултати модела приказани су на следећим сликама:
20
Слика 3.2: Пројекција тражње моторних горива у Србији до 2025. године
Извор: D. Marinković, Z. Popović, A. Orlović, M. Ristić, Modeling of motor fuel consumption in Serbia,
with projection to 2025, ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА, 66 (3) 413–423 (2012).
Година Укупна потрошња моторних горива Потрошња дизел горива
2015 2,220,000 тона 1,410,000 тона

2020 2,430,000 тона 1,560,000 тона
2025 2,660,000 тона 1,740,000 тона
21
Србија већ има капацитете за производњу биодизела, док је компанија НИС а.д. у фази
планирања да изгради погон за производњу биодизела друге генерације (хидротретирана
биљно уља - HVO). Са друге стране у Србији још увек не постоје постројења за производњу
биоетанола или било којег напредног биогорива, чак не постоји ни индиција да би изградња
неког таквог индустријског постројења могла бити реализована у блиској будућности. Стога,
разумно је очекивати да ће се постизање 10% удела алтернативне енергије у сектору
саобраћаја до 2020. године (циљ који је свакој од држава чланица ЕУ или кандидата за
чланство задала ЕК) реализовати кроз развој потрошње (и производње) FAME/HVO и
повећање возног парка електричних возила.
Табела 3.3: Слободан простор за биодизел на тржиштима суседних земаља (у тонама)
Доступне
Слободан
количине за
Потрошња Производња простор на
умешавање са
Држава дизел горива FAME/HVO тржишту за
FAME/HVO
FAME/HVO
[(A x 0,07) / 0,78)]
(2 – 3)
A B C
Румунија 3,129,000 280,800 140,000 140,800
Бугарска 1,496,000 134,250 185,000 - 50,750
Мађарска 2,418,000 217,000 150,000 67,000
Хрватска 1,148,000 103,030 50,000 53,030
БЈР Макединија 288,000 25,850 5,000 20,850
Република Српска 455,000* 40,830 18,000 22,830
КиМ 328,500** 29,480 0 29,480
Укупно: 9,262,500 831,240 548,000 > 283,000
* 420.000 тона дизел горива, плус око 35.000 тона Евро ЕЛ лож уља, које је користи као моторно гориво
**288.500 тона дизел горива, плус око 40.000 тона Евро ЕЛ лож уља, које је користи као моторно гориво
22
3.3 МОГУЋНОСТИ ПЛАСМАНА СИРОВОГ БИО-ГЛИЦЕРИНА

(КАО НУЗ-ПРОИЗВОДА)
Комерцијално расположиви квалитети глицерина се могу сврстати прво у две категорије: (1)
сирови глицерин и (2) рафинисани глицерин.
Сирови глицерин је нуз-производ производ сапонификације, те производње оелеохемикалија

(масне киселине, масни алкохоли, метил-етар-сулфонати) и биодизела.
Сирови био-глицерин из процеса трансестерификације у производњи биодизела садржи 40%

до 90% глицерина. Процесима упаравања и деметилизације се овај споредни производ
производње биодизела може превести у комерцијални квалитет. Сматра се да су минимални
услови да би неки био-глицерин имао комерцијалну вредност садржај глицерина од преко
80% и садржај метанола испод 1%.
За произвођаче биодизела који располажу великим производним капацитетима постоји

економска оправданост да сирови био-глицерин рафинишу до разних фармакопејских
квалитета, који се затим пласирају корисницима у прехрамбеној индустрији, индустрији
тоалетно-козметичких производа и фармацеутској индустрији.
За мање произвођаче, међутим, “on-site” пречишћавање сировог био-глицерина до

рафинисаног глицерина нема економску оправданост, како због озбиљних капиталних
улагања, тако и због високих фиксних оперативних трошкова. Мали произвођачи, међутим,
могу наћи економски интерес у рафинисању сировог био-глицерина до техничког квалитета,
који би потом примену налазио у традиционалним и новим применама глицерина у органској
хемијској индустрији или у индустрији производње полимера и синтетичких смола, још
бројним индустријским применама.
И коначно, и најмањи произвођач биодизела има економски интерес да свој сирови-

биоглицерин преведе у квалитет који омогућава његово коришћење у следећим применама:
Додатак у сточној храни, првенствено у храни преживаре у функцији

Производња превенције кетозе.
сточне хране Дијететски додатак прехрани свиња.
Додатак за прехрану бројлер пилића.
Производња
хране за кућне Дијететски додатак прехрани мачака и паса.
љубимце
Инценерација за производњу топлотне енергије.
Енергетске Гориво за парне котлове.
примене Глицеринске пелете као супституенти угља.
Агенс за унапређење сагоревања биогаса у анаеробним дигесторима.
Производња Помоћно средство у производњи специјалних типова бетона (типова
бетона са повећаном тврдоћом и олакшаном прерадљивошћу и применом).
23
3.3.1 Светско и европско тржиште глицерина
Почев од 2003. године, са снажним пробојем биодизела на глобално тржиште моторних

горива (а тиме аутоматски и повећане понуде глицерина као нуз-производа производње
биодизела) наступају велике промене на плану структуре и обима понуде и тражње ове
олеохемикалије. Производња биодизела стартује у Западној Европи, потом у Северној
Америци, а затим почиње да се развија и у осталим светским регионима.
Глобална производња биодизела је порасла са око 200.000 тона у 2003. години, на око 29
милиона тона, колико се очекује да ће бити произведено у 2014. години. На тај начин је за
само 11 година глобална понуда глицерина из производње биодизела (био-глицерина)
повећана са око 20,000 тона на чак 2.9 милиона тона.
Осим из производње биодизела, на коју данас отпада близу 2/3 глобалне понуде сировог
глицерина, ова значајна олеохемикалија се данас добија и из производње масних киселина,
масних алкохола и сапуна. До 2005-2006. године су затворена сва постројења за продукцију
синтетичког глицерина.
Да би се абсорбовала овакво нарасла димензија глобално расположивог глицерина, а и да би

се искористила сировина чија је цена због хипер-понуде драстично опала, наједном је дошло
до пропулзивног развоја нових каталитичких процеса за продукцију комерцијално
интересантних хемикалија полазећи од глицерина (или радова на унапређењу већ одраније
познатих технолошких поступака). Од процеса ове врсте који су већ комерцијализовани на
врло озбиљном индустријском нивоу треба свакако поменути производње епихлорхидрина,
пропилен-гликола, 1,3-пропанедиола и био-метанола. Генерално, преовлађује мишљење да
би у наредних 4-5 година глицерин могао да постане еколошки супериорна замена за низ
петрохемикалија (а пре свега пропилена) у производњи спектра других хемијских
интермедијера.
Глобална потрошња глицерина је у 2013. години достигла димензију од око 3,17 милиона
тона, од чега је око 2,25 милиона тона отпадало на рафинисани глицерин.
Највећи потрошач глицерина је Европа, са уделом у глобалној тражњи од 28-30%. Удео

Европе у глобалној производњи глицерина је још већи, на нивоу од око 33%. После Европе
су глобално највећи потрошачи глицерина Кина (27%) и САД (21%). Сви остали заједно
троше испод 25%.
С друге стране, иза Европе су по обиму производње глицерина у 2013. години следиле САД
и земље АСЕАНА са по 18%, Латинска Америка са 12% и Кина са 7%. Два глобално највећа
национална произвођача глицерина су Немачка и Малезија.
Процењује се да је у 2013. години Европа произвела 1,08 милиона тона сировог глицерина,
од чега је око 627.000 тона конвертовано у рафинисани глицерин (што је било повећање у
односу на производни резултат од ~ 600.000 тона из 2012. године).
24
Као што се лако може запазити, у периоду од 2010. до 2102. године је дошло до опадања
понуде сировог био-глицерина из производње биодизела. У 2013. година је ова тренд
тренутно заустављен, али је у 2014. години редукција понуде глицерина у Европи
настављена. Разлога за овакав тренд било је неколико: (1) опадање продаје дизел горива у
Европи у функцији комбинације пада куповне моћи због продужене рецесије и развоја нових
дизел мотора који троше мање горива, (2) повећане употребе коришћених јестивих уља у
производњи биодизела4 и (3) повећаних пласмана „обновљивог дизела“5 који су у периоду
2009-2012. година почеле да све интензивније производе неке европске нафтне компаније6.
У наредном периоду ће на нивоу Европске Уније постојати још један лимитирајући фактор
понуде био-глицерина из производње биодизела, а исти је директно повезан са недавном
одлуком Европског Парламента – Савета за Енергију од 13.06.2014. године да се потрошња
биогорива произведених на бази животињских масноћа и биљних уља који налазе примену и
у људској и сточној исхрани лимитира на максимум 7% у односу на укупну потрошњу
моторних горива у сектору саобраћаја.
Имајући све претходно у виду, реално је за очекивати да у наредном средњерочном периоду

укупна европска производња глицерина неће премашивати 1 милион тона годишње.
3.3.2 Тржиште глицерина у Србији
У Србији данас постоји расположивост извесних количина сировог био-глицерина из

продукције биодизела, али у количини која није већа од 300 тона годишње. У Србији се
рафинисани глицерин не производи, те сходно томе нема нити домаће понуде рафинисаног
глицерина техничког квалитета.
Дакле, потребе домаћег тржишта за глицерином се алиментирају из увоза. Обзиром да у

Србији нема производње рафинисаног глицерина, нити је икада и било7, углавном се увози
рафинисани глицерин (технички или фармакопејски).
4
Коришћена јестива уља (Used Cooking Oils или скраћено UCO) имају у европској регулативи третман
сировина за производњу биодизела чија употреба није лимитирана и која се подстиче кроз примену double-
counted raw materials регулативе. Производња биодизела на бази UCО генерише био-глицерин слабијег
квалитета, који захтева озбиљније пречишћавање, а то доста кошта и често није рентабилно.
5
„Обновљиви дизел“ је популарни назив за биодизел друге генерације или скраћено HVO (Hydrotreated
Vegetable Oils), који се производи процесом хидрокрековања биљних уља (полурафинисаног палмовог,
репичиног и сојиног уља, плус UCO, сопшток и отпадне животињске масноће). HVO је квалитетнији производ
од конвенционалног биодизела (FAME) и погоднији за умешавање у дизел горива. Процес производње HVO не
генерише глицерин, већ за нуз-производе има примарни бензин за петрохемију и ТНГ.
6
Финска нафтна компанија “Neste Oil” реализује производњу HVO у своја три европска капацитета (два у
Финској и један у Холандији са укупним капацитетом од 1.18 милиона тона на годишњем нивоу) и једног
капацитета у Сингапуру (800,000 т/г). Компанија “Haldor Topsøe“ реализује у Шведској производњу HVO на
бази талног уља у свом капацитету од 440,000 т/г. Нафтна компанија „Repsol“ у Шпанији од 2012. године
производи HVO у обиму од око 150,000 т/г. Иначе, средином 2014. године је италијанска нафтна компанија „ENI“
пустила у Италији у рад још један велики капацитет за продукцију HVO од 500,000 т/г.
7
Фирма „Невена“ из Лесковца је средином осамдесетих година прошлог века планирала изградњу фабрике
масних киселина и фармакопејског глицерина у Бујановцу, израђени су и сви главни пројекти, али инвестиција
на крају није реализована.
25
Неких 85-90% рафинисаног глицерина се набавља из Немачке, Чешке Републике, Аустрије,

Италије и Словеније.
Сирови био-глицерин се углавном увози из Грчке.
Табела 3.4: Србија: Увоз (потрошња) рафинисаног глицерина и сировог глицерина
Рафинисани глицерин Сирови глицерин

Година
Тона 000 US $ Тона 000 US $
2005 381.7 397.0 11.8 21.9
2006 566.2 587.2 9.5 33.8
2007 674.8 1,036.4 3.6 6.1
2008 899.5 1,707.7 75.9 131.7
2009 666.0 585.6 2.3 4.5
2010 897.9 772.2 47.8 12.0
2011 1,271.2 1,193.7 104.7 61.1
2012 1,856.7 1,748.8 41.3 47.9
2013 2,084.7 2,222.5 359.1 158.2
Извор: UN COMTRADE Data Base
Неких 85-90% рафинисаног глицерина се набавља из Немачке, Чешке Републике, Аустрије,

Италије и Словеније.
Сирови био-глицерин се углавном увози из Грчке.
Највећи извоз сировог био-глицерина на нивоу од 570 тона остварен је 2007. године када је
радило велико простројење за продукцију биодизела компаније “Victoriaoil” у Шиду, као и
2010. године када је извезено 405 тона. Осталих година извоз није био већи од 160 тона.
Практично једини купац у последњих 6-7 година били су Словенци.
Највећи потрошачи рафинисаног глицерина у Србији су произвођачи сапуна, тоалетно

козметичких производа и средстава за прање, производња нитроглицерина и дуванска
индустрија.
У фази планирања је инвестиција за превођење расположивих количина сировог био-

глицерина (нуспродуката производње биодизела из три мања индустријска капацитета за
производњу биодизела у функцији, као што је наведено у Табели 3.2) у глицерин техничког
квалитета (који би се потом користио за производњу неких хемијских деривата глицерина за
које постоји озбиљнији ниво актуелне и перспективне тражње у Србији, као што су
глицерин-триацетат и пропилен-гликол. У реализацији овог развојног програма учествује
Научна Установа „Институт за хемију, технологију и металургију“ из Београда, и то управо
исти тим који је реализовао и предметно Техничко решење.
26
3.4 АНАЛИЗА ЦЕНА ФИНАЛНИХ ПРОИЗВОДА
Финални производи планираног полуиндустријског постројења су биодизел (FAME) и

сирови био-глицерин (који је нуз-производ производног процеса).
Средином Децембра 2014. године је цена биодизела (Б-100) на европском тржишту била на
нивоу од око 905 € по тони.
Пројекције цена FAME у 2015. години су преузете из следеће прогностичке серије за

произвођачке цене у Европској Унији:
2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

€ по хектолитру 83.8 83.9 84.4 91.1 95.1 94.8 93.8
€ по тони * 907.2 908.3 913.7 986.2 1,029.5 1,026.3 1,015,5
* На бази конверзионог фактора који важи за биодизел 1 тона = 10.826 хектолитара
Извор: OECD Data extracted on 23 Dec 2014 13:28 UTC (GMT) from OECD.Stat
Пројекције цена сировог-био глицерина су преузете из следеће прогнозе:
Прогноза за
Квалитет / Тип Децембар 2014
2015
Сирови био-глицерин (Kosher, GMO-free; 80%),
320-335 290-305
намењен за сточну храну и даљу рафинацију
Сирови био-глицерин (Kosher, GMO; 80%),
210-220 180-190
намењен за рафинацију
Сирови био-глицерин, непогодан за рафинацију због ниске
160-190 160-180
чистоће, намењен за енергетске примене и грађевинарство
Извор: OLEOLINE
Све напред назначене цене не укључују трошак амбалаже.
27
4. ТЕХНИЧКИ ДЕО
4.1 ТЕХНИЧКИ ПРОБЛЕМ И АНАЛИЗА ВАРИЈАНТНИХ РЕШЕЊА
4.1.1 Технички проблем
Биодизел је алтернативно, еколошки прихватљиво гориво, које се добија из биообновљивих

извора и намењено је супституцији фосилног дизел горива Д-2 у моторима са унутрашњим
сагоревањем. По хемијском саставу, биодизел је смеша алкил естара виших масних киселина
и нижих алифатичних алкохола, најчешће метанола, тако да се под биодизелом у ужем
смислу подразумева смеша метил естара масних киселина (Fatty Acid Methyl Esters – FAME)
стандардизованог квалитета (EN 14214; SRPS EN 14214:2005) [1].
Погодности коришћења биодизела су многобројне: производи се из обновљивих биолошких

извора, биоразградљив је, практично је неотрован, а емисија чврстих честица и испарљивих
органских и сумпорних једињења у току његовог сагоревања вишеструко је мања у односу на
емисије приликом сагоревања дизела минералног порекла.
Најчешће проучавани и у индустријским процесима најчешће употребљавани начин

добијања биодизела је метанолиза биљних уља у присуству хомогених базних катализатора у
шаржним реакторима [2]. Ови процеси су обично спори и дуготрајни, непогодни са аспекта
аутоматизације и имају велике оперативне трошкове. Пројектовањем континуалних процеса
могуће је смањити трошкове производње биодизела, а самим тим и укупну цену биодизела и
његову конкурентност фосилним горивима [3]. Поред тога, уклањање хомогених
катализатора и пречишћавање производа је сложено и захтева вишеструко испирање метил
естарског слоја водом, што отвара еколошки проблем отпадних вода.
Нови правци развоја технологије синтезе биодизела усмерени су ка поступцима који дају
високе приносе метил естара у што једноставнијим и еколошки прихватљивијим процесима.
Употребом катализатора нерастворних у реакционој смеши, значајно се поједностављује
поступак издвајања катализатора и пречишћавања производа и омогућава поновно
коришћење катализатора.
Избор реакторског система у континуалним поступцима добијања биодизела зависи, у првом

реду, од врсте катализатора реакције метанолизе.
Техничким решењем, које је резултат истраживања спроведених у оквиру реализације

пројекта ИИИ-45001, дефинисан је технолошки поступак добијања FAME континуалном
хетерогеном базно катализованом метанолизом негашеним кречом (CaO), у коме је остварен
висок принос FAME (око 99%).
Реакција метанолизе се изводи у реактору са непокретним слојем катализатора, а добијена

метилестарска фаза раздваја се од метанолно-глицеролне фазе у гравитационом сепаратору.
28
4.1.2 Варијантна техничка решења
Највећи број досадашњих испитивања континуалних процеса односе се на синтезу FAME

хомогеном базно катализованом метанолизом биљних уља, и то применом проточних
реактора са мешањем [4-12], цевних реактора [13-22], као и нових типова реактора, као што
су гас-течност реактори [3]. Истраживања континуалних процеса добијања биодизела
применом хетерогених катализатора су новијег датума и веома актуелна због вишеструких
предности хетерогених у односу на хомогене катализаторе. Ови процеси базирају се
углавном на примени реактора са непокретним или експандованим слојем катализатора.
Генерално, принос естара масних масних киселина зависи од врсте катализатора, квалитета
уљне сировине и примењених реакционих услова.
У алкохолизи биљних уља са високим садржајем слободних масних киселина у реактору са

непокретним слојем катализатора коришћени су Fe-Zn цијанидни комплекси [23] и WO3/ZrO2
[24], при чему је висок принос алкил естара остварен температурама изнад 170oC и при
великом молском односу алкохол : уље. Каталитичка активност WO3/ZrO2 и остварени
принос FAME је мањи при нижим температурама реакције [25]. У присуству базних
хетерогених катализатора реакција алкохолизе се изводи на нижим температурама.
Етанолиза триолеина катализована анјонском порозном смолом PA306s је изведена у
реактору са експандованим слојем катализатора, а висок принос естара остварен је на
температури 50oC и при молском односу етанол : уље 10 : 1 [26].
Silva и Hampton [27] су развили двостепени (хидролиза-естерификација) процес за добијање

етил естара масних киселина применом CaO/MgO у пакованом слоју, познат под именом
DUOBIO процес. Метанолиза различитих врста уља испитивана је у присуству CaO
припреманог на различите начине.
Kouzu и сараданици [28] су користили CaO добијен калцинацијом CaCO3 на 900oC у

реактору са непокретним слојем са рециркулацијом реакционе смеше кроз реактор. На
температури 60oC и при почетном молском односу метанол:уље 18 : 1 принос FAME у току
120 мин рециркулације реакционе смеше кроз реактор износи преко 96.5%.
Друга група истраживача је користила Ca(C3H7O3)2/CaCO3 у непокретном слоју у метанолизи

уља на температури 60oC и при молском односу метанол : уље 30 : 1 [29]. Остварени принос
FAME износи 95% при времену задржавања реакционе смеше од 168 мин.
Једини комерцијалнo расположиви континуални поступак метанолизе биљних уља применом

хетерогеног катализатора, познат као Esterfip-H Proces, пројектован је од стране компаније
Axens IFP Group Technologies (Француска). Катализатор реакције метанолизе је мешавина
оксида цинка и алуминијума спиналне структуре, а реакција се изводи на повишеној
температури и притиску, у присуству вишка метанола у два узастопна реактора са
непокретним слојем катализатора са међустепеном сепарацијом глицерола. Вишак метанола
се уклања парцијалним упаравањем после сваког реактора [30].
29
4.2 ОПИС ОДАБРАНОГ ТЕХНИЧКОГ РЕШЕЊА
Одабрано техничко решење дефинише континуални поступак добијања FAME на бази уља
сунцокрета применом комерцијалног негашеног креча као катализатора у реактору са
непокретним слојем катализатора и раздвајање метилестарске и метанолно-глицеролне фазе
у гравитационом сепаратору.
Верификација одабраног техничког решења ће се извршити у полуиндустријском постројењу

капацитета 100 кг/дан биодизела, на бази рада 10 часова на дан. Као нуз-производ рада
постројења се добија и 10.56 кг/дан сировог био-глицерина. Оба производа имају своју
комерцијалну вредност.
На Слици 4.1 је приказана општа блок шема овог процеса.
За катализу реакције је коришћена фракција честица негашеног креча (CaO) величине од 2 до

3.15 mm. У циљу активације катализатора, негашени креч је пре примене жарен на
температури 550oC у трајању од 4 h и охлађен у ексикатору. Реакција метанолизе изведена је
на атмосферском притиску и температури 60oC. Реактор је термостатиран водом која је
помоћу пумпе циркулисала из термостатираног воденог купатила кроз омотач реактора.
Реакција метанолизе је изведена при молском односу метанол : уље 18 : 1, са током струје
реакционе смеше навише и при времену задржавања у реактору од 1.5 h. Предност овог
континуалног поступка огледа се у постизању високог приноса метил естара (99%) на
релативно ниској температури, примени веома јефтиног катализатора (цена негашеног креча
је око шест пута је мања у односу на цену KOH, који се у производњи FAME традиционално
користи као катализатор), лакој контроли процеса и побољшању економије процеса.
На Слици 4.2 приказана је технолошка шема поступка добијања FAME који дефинише
техничко решење.
Негашени креч је уситњен у комерцијалном електричном млину (PS-299, Elite) и просејан

кроз стандардна сита. Као катализатор реакције коришћена је фракција честица негашеног
креча величине од 2 до 3.15 mm. У циљу активације катализатора, негашени креч је
калцинисан 4 h на 550oC у пећи за жарење. Након хлађења, калцинисани катализатор је чуван
у ексикатору у присуству пелета калијум-хидроксида (KOH) у добро затвореној стакленој
боци.
Реакција метанолизе је изведена у стакленом реактору са омотачем (1). Реактор је запремине

V = 0.03 м3 (радна запремина износи 0.024 м3). Реактор је напуњен катализатором који је
претходно испран метанолом у циљу уклањања праха CaO са површине честица.
Након тога је реактор напуњен метанолом и смеша катализатора и метанола термостатирана

60 мин на 60 oC. За термостатирање је коришћена загрејана вода из воденог купатила, која је
помоћу центрифугалне црпке циркулисала кроз омотач колоне. Струје реактаната су мешане
непосредно пре њиховог увођења на дно колоне.
30
Слика 4.1. Општа блок шема континуалног поступка метанолизе сунцокретовог уља катализоване негашеним кречом
(испрекидана линија- преусмеравање улазног тока са реактора 1 на реактор 2)
31
Биљно уље је транспортовано из резервоара (2) помоћу перисталтичке пумпе (4), а метанол
из резервоара (3) помоћу клипне пумпе (5). Запремински протоци метанола и уља (0.49 и 1.85
cm3/мин, респективно) обезбеђују молски однос метанол : уље 18 : 1 и контактно време у
рекатору са непокретним слојем катализатора од 1.5 h. Реакциона смеша се са врха реактора
помоћу перисталтичке пумпе (6) одводи у сепаратор (7) у коме се гравитационо раздвајају
метилестарска и метанолно-глицеролна фаза (горњи слој). Из сепаратора се метанолно-
глицеролна фаза одводи у резервоар (8). Принос FAME остварен овим поступком метанолизе
уља износи 98.9%. Издвојени FAME са дна сепаратора (7), одводе се у резервоар (9).
Слика 4.2: Шема континуалног технолошког поступка добијања FAME биљног уља
хетерогено катализованом метанолизом
Легенда: 1 – реактор са непокретним слојем катализатора, 2 и 3 - резервоари за биљно

уље и метанол, 4 и 5 – црпке за транспорт реактаната, 6 - црпка за транспорт
реакционе смеше из реактора, 7 – гравитациони сепаратор, 8 – резервоар за
метанолно-глицеролну фазу, 9 – резервоар за метилестарску фазу
Испирање FAME слоја вршиће се по методи коју су развили Alba-Rubio et al. (2012) који се
састоји из две фазе испирања, од којих се једна фаза односи на испирање FAME слоја водом.
Количина потребне воде је 10% у односу на масу добијених FAME и мања је у односу на
потребну количину (14%) за хомогену катализовану метанолизу.
32
Најважнији подаци из масеног биланса континуалног технолошког поступка за добијање

FAME уља сунцокрета хетерогено катализованом метанолизом на лабораторијском нивоу
приказани су у Tабели 4.1.
Табела 4.1: Биланс масе континуалног технолошког поступка добијања

FAME процесом хетерогено катализоване метанолизе
Масени проток, г/мин Улаз Излаз
Биљно уље (ТГ) 1.18 0

Метанол 0.78 0
Метилестарска фаза 0 1.18
Метанолно-глицеролна фаза 0 0.77
Укупно 1.96 1.95
Састав добијене смеше FAME одређен је применом HPLC методе [31], а резултати су
приказани у Tабели 4.2. Поређења ради, у табелу су укључене и вредности прописане
стандардом квалитета биодизела SRPS EN 14214:2005.
Табела 4.2: Састав сирове смеше МЕМК уља сунцокрета у поређењу са

стандардом квалитета биодизела SRPS EN 14214:2005
Садржај Садржај Садржај Садржај
FAME биљних уља FAME, моноглицерида, диглицерида, триглицерида,
% % % %
Уље сунцокрета 98.9 0.70 0.20 0.0

SRPS EN14214:2005
min 96.5 max 0.8 max 0.2 max 0.2
Стандард квалитета биодизела [1]
33
4.3 НОРМАТИВИ СА МАТЕРИЈАЛНИМ И ЕНЕРГЕТСКИМ БИЛАНСИМА
Табела 4.3: Нормативи утрошка сировина и енергије

Јединица
Норматив
ИНПУТ мере
(J.M./тона)
(J.M.)
1. СИРОВИНЕ
1.1 Делимично рафинисано сунцокретово уље кг 1 000
1.2 Метанол кг 670+500
1.3 Негашени креч (CaO) кг 220
1.4 Натријум-карбонат (Na2CO3) кг 50
1.5 Дестилована вода лит 100
2. ЕНЕРГЕНТИ Нема података
2.1 Електрична енергија kWh 55
2.2 ЕЛ лож уље кг 31
Табела 4.4: Годишњи биланс сировина и енергије

Јединица
Дневни Годишњи
ИНПУТ мере
биланс биланс
(J.M.)
1. СИРОВИНЕ
1.1 Делимично рафинисано сунцокретово уље кг 100 30 000
1.2 Метанол кг 67.4 20 000 + 15 000
1.3 Негашени креч (CaO) кг 21.6 6 500
1.4 Натријум-карбонат (Na2CO3) кг 5 1 500
1.5 Дестилована вода лит 10 3 000
2. ЕНЕРГЕНТИ
2.1 Електрична енергија kWh 5.5 1 650
2.2 ЕЛ лож уље кг 3.1 930
4.4 СПЕЦИФИКАЦИЈА ПОТРЕБНЕ РАДНЕ СНАГЕ
Спецификација потребне радне снаге је дефинисана за рад полуиндустријског простројења за

производњу биодизела у једној смени.
Табела 4.4: Спецификација потребне радне снаге

Производња биодизела
Ред. бр. Назив радног места Квалификација Број извршилаца
1. Управник производње – инж. технологије ВСС 1
2. Радник у производњи КВ 1
3. Складиштење сировина и производа ССС 1
4. Лабораторија ССС 1
СВЕГА: 4
34
4.5 ПРЕДМЕР И ПРЕДРАЧУН ИНВЕСТИЦИОНИХ УЛАГАЊА
Глобални аналитичари [33] су идентификовали грубу пропорцију за процену улагања у основна

средства у случају изградње једног врло малог индустријског постројења за производњу
биодизела ( < 1 000 т/г), а која износи око 1.25 US $ по галону годишњег капацитета за
производњу биодизела (са улагањем у опрему за пред-третман сирових биљних уља до квалитета
који је погодан за производњу биодизела, али без резервоарских простора за сировине и финалне
производе). Што је капацитет већи, то и претходни параметар има нижу вредност, а за капацитет
око 10 000 т/г износи око 1.125 US $ по галону производног капацитета измереног на годишњем
нивоу. Такође, процењено је да удео опреме за пред-третман сирових биљних уља у срачунатом
капиталном трошку износи око 25%.
Пошто је производни капацитет предметног полуиндустријског постројења планиран на 30 т/г, а

једна тона биодизела садржи 286 галона, то би процењено капитално улагање било на нивоу од
10,725 US $ x 0.75 = 8,044 US $. Конвертовано према девизном курсу 1 € = 1.196 US $, улагање у
основна средства би било ≈ 6,725 € (без складишних резервоара).
Претходна калкулација димензије улагања у процесну опрему би лако могла да буде и

предимензионирана, јер је у Поглављу 3.2.1 наведена публикована информација да је на
тржишту Србије могуће је купити најсавременије машине за производњу биодизела чија
цена се, у зависности од капацитета, креће од € 2,700 € (без пресе, само процесор) до 4,200 €
(комплетна производна линија), а уз чију помоћ се може добити од 400-800 литара биодизела
на дан.
У предметном пројекту набавка опреме за пред-третман сировина није предвиђена – дакле,

полазна сировина је делимично рафинисано биљно уље.
Складиштење сунцокретовог уља и финалних производа (биодизел и сирови био-глицерин) је,

обзиром на димензију полуиндустријског капацитета, планирано у металним бурадима
(носивости 230 кг) уз предпоставку просечног задржавања на залихама од 60 дана:
Бурад, метална (носивост: 230 кг) ................. 44 ком. x 30 €/ком. = 1,320 €
Израда неопходне техничке документације (пројектна документација, елеборат о утицају

пројекта на животни средину) је грубо процењена на нивоу од око 6% улагања у опрему, тј.
износи ≈ 500 €.
Износи улагања у складишни простор и техничку документацију су придружени претходној

процени капиталних трошкова производног постројења, и тако је формирана финална вредност
улагања у основна средства на нивоу од: 6,725 + 1,320 + 500 = 8,545 €.
Потребна трајна обртна средства (ТОС) ће у финансијско-економском делу бити процењена на

нивоу недељних директних оперативних трошкова.
35
5. АНАЛИЗА НАБАВНОГ ТРЖИШТА
У анализи економске оправданости производње биодизела кључни фактор је по правилу

трошак материјалних инпута, чији удео у структури оперативних трошкова (Operating
Expenditures – OPEX) најчешће износи 85-95%. Егзактан удео зависи од конкретне сировине
који се користи у процесу производње (репичино уље, сојино уље, сунцокретово уље,
искоришћено јестиво уље, друга отпадна уља и масноће) и степена претходне припреме ове
сировине (да ли се ради о делимично рафинисаним8 или комплетно рафинисаним биљним
уљима).
Сирова биљна уља, а поготову сирово сунцокретово уље, нису погодни за директно
коришћење у производњи биодизела.
Имајући у виду претходне наводе, постаје прилично јасно да оправданост реализације

програма производње биодизела зависи од следећих фактора:
 Расположивост сировина, у оквиру чега је неопходно идентификовати:

o актуелну и будућу понуду уљарица и биљних уља на домаћем тржишту, са
посебним освртом на производњи сунцокретовог зрна и сунцокретовог уља у
Србији;
o понуђаче уљарица и биљних уља у гравитирајућем региону, са посебним освртом
на произвођаче сунцокретовог зрна и сунцокретовог уља (уз специфицирање
уобичајних набавних аранжмана),
o слободне капацитете у домаћим рафинеријама биљних уља за прераду у 2-3 фазе –
дробљење домаћих или увозних зрна уљарица и делимична рафинација добијених
сирових уља (или даље прерада, до пуног рафинисања), односно за прераду у 1-2
фазе – делимична рафинација увозних сирових уља (или даља прерада, до пуног
рафинисања).
 Цена сировине, са посебним освртом на цене сунцокретовог уља (дегумираног или
рафинисаног).
8
Рафинисана јестива уља добијају се процесом физичке рафинације који се састоји из 4 фазе – дегумирање,
бељење, деваксација и деацидификација са деодоризацијом. Рафинисано сунцокретово уље пролази кроз све
напред наведене фазе (због садржаја воскова које носи у себи), док рафинисана уља произведена од других
уљарица не пролазе кроз фазу деваксације. Делимично рафинисано уље (укључујући и сунцокретово уље)
пролази кроз фазе дегумирања и неутрализације/бељења, и као такво се користи као сировина за производњу
биодизела, маргарина и биљних масти.
36
5.1 ДОМАЋИ ИЗВОРИ СНАБДЕВАЊА
5.1.1 Производња биљака уљарица у Србији
У Србији се производе следеће културе уљарица: сунцокрет, соја и уљана репица.
Поред дугoгодишње традиције узгоја уљарица, велики значај производње уљарица огледа се
у следећем: (1) димензији актуелне призводње, (2) технолошким и техничким побољшањима
и модернизацијама у постојећим постројењима за прераду уљарица, (3) изградњи неколико
нових постројења за прераду уљарица и (4) постојање тржишта биљних уља.
У 2013. гoдини пoвршинe под уљaрицaма су изнoсилe oкo 360 хиљaдa хeктaрa, oднoснo зa
oкo 4% вишe oд пeтoгoдишњeг прoсeкa (2008-2012) и зa oкo 6% вишe у oднoсу нa 2012.
гoдину.
Дугoрoчни трeнд пoвeћaњa укупнe прoизвoдњe уљaрицa, прeкинут у 2012. гoдини,

нaстaвљeн je током 2013. гoдине, кaдa je oвa прoизвoдњa дoстиглa 925 хиљaдa тoнa
(пoвeћaње зa скoрo 40% у oднoсу нa 2012. гoдину, oднoснo зa 11% у oднoсу нa пeтoгoдишњи
прoсeк). Нajзнaчajниjи пoрaст прoизвoдњe мeђу уљaрицaмa oствaрeн je у прoизвoдњи
сунцoкрeтa, кoja je сa 513 хиљaдa тoнa у 2013. билa нajвишa у пoслeдњoj дeцeниjи (зa 40%
вeћa у oднoсу нa 2012. гoдину и зa скoрo 30% вeћa oд пeтoгoдишњeг прoсeкa). Висoк рaст
прoизвoдњe сунцoкрeтa услoвљeн je рeкoрдним принoсимa у oвoj гoдини, нajвишим у
прoтeклoj дeцeниjи.
Табела 5.1: Засејане површине и приноси уљарица у Србији

Репица Сунцокрет Соја
Принос Принос Принос
Година Засејана Укупан по
Засејана Укупан
по
Засејана Укупан
по
површина принос површина принос површина принос
јединици јединици јединици
hа t hа t hа t
kg kg kg
2008 17 996 51 907 2 884 187 822 454 282 2 419 143 684 350 946 2 442
2009 18 091 44 300 2 449 157 337 377 549 2 400 144 386 349 193 2 418
2010 12 012 24 399 2 031 169 384 378 409 2 234 170 255 540 859 3 177
2011 15 357 44 531 2 900 174 270 432 020 2 479 165 253 440 847 2 668
2012 8 258 20 076 2 431 166 920 366 020 2 193 162 714 280 638 1 725
2013 9 686 26 992 2 800 188 189 512 839 2 700 159 724 385 214 2 400
Извор: Републички завод за статистику, Република Србија
У светским размерама се највећи просечан принос сунцокрета постиже у Швајцарској

(3.2 t/hа) и Хрватској (3.0 t/hа), док је Србија на светској листи на 6-7 месту по величини
приноса оствареног у 2013. години од 2.7 t/hа.
37
Овај резултат Србије у 2013. години се може сматрати одличним, нарочито ако се узме у
обзир слаба примена минералних ђубрива и других агро-техничких мера, а истовремено и
потврђују подобност сунцокрета за гајење на овим просторима.
Шта више, према прелиминарним резултатима, у 2014. години је у Србији остварен

историјски рекордан принос од скоро 3 тоне по хектару. Површине под сунцокретом износе
око 176 000 хектара, тако да се очекује производња од око 520 000 до 530 000 тона.
Производња биљака уљарица је најзаступљенија у Војводини, где површине засејане под

уљарицама чине 92-93% укупних површина засејаних под уљарицама у Србији (357,6
хиљада хектара у 2013. години). Организација производње уљарица у Војводини је таква, да
нешто већу улогу имају пољопривредна предузећа (52%) у поређењу са пољопривредним
фармама. Гледајући појединачне усеве уљарица, пољопривредна предузећа имају већи удео
у производњи уљане репице (> 85%) и соје (> 65%), док индивидуални пољопривредници
доминирају у производњи сунцокрета (> 55%).
Могу и удео површина под уљарицама у укупним ораничним површинама условљен је

плодоредом. Уљарице као што су сунцокрет, соја и уљана репица не подносе гајење у
монокултури. У плодосмени се на исту површину враћају сваке пете године.
Због специфичних болести и заједничких штеточина исти размак се мора поштовати и

између две уљарице. Стога се по правилу калкулише да је максимално учешће уљарица у
сетвеној структури 20%. Потенцијална површина за гајење уљарица у Србији износи 668 800
хектара, што чини 20% укупних ораничних површина.
Табела 5.2: Могуће расположиве површине за производњу уљарица у Србији (hа)
Централна Република
Ставка Војводина
Србија Србија
1. Ораничне површине 1 762 000 1 582 000 3 344 000
Потенцијална површина за узгајање

2. уљарица (20% ораничних површина)
352 400 316 400 668 800
Извор : Републички завод за статистику, Реп. Србија, ДОО „Индустријско биље“ Нови Сад
Од укупних површина предвиђене за узгајање уљарица, прво је потребно издвојити део који
је намењен узгајању сировина за производњу прехрамбеног уља, маргарина и хидрираних
биљних масти. За производњу одређених количина прехрамбеног уља, маргарина и
хидрираних биљних масти потребно је прерадити око 165 000 тона сировог уља. Под
претпоставком да се 75% сировог уља добија из сунцокрета, а осталих 25% прерадом соје, за
поменуту производњу је потребно ангажовати 271 720 hа ораничних површина. Процена је,
такође, да је за производњу уљарица намењених сточној прехрани потребно изузети додатних
8% од укупних површина које су предвиђене за узгајање уљарица (или око 54 000 hа).
38
Потенцијално расположиве ораничне површине за узгајање уљарица намењених индустрији

биогорива димензионисане су као разликом између потенцијално расположивих ораничних
површина за узгајање уљарица и површина на којима ће се производити уљарице намењене
прехрамбеној индустрији (тј. производњи јестивих уља, маргарине и хидрираних биљних
масти), као и површинама на којима ће се производити уљарице намењене индустрији сточне
хране.
Потенцијално расположиве ораничне површине за узгајање уљарица намењених индустрији

биодизела се апроксимативно могу проценити као (668 800 ha - (271 722 ha + 54 000 hа)).
Ових приближно 343 000 хектара се може користити за узгајање разних типова уљарица.
Реалистично је предпоставити да би се ове ораничне површине користиле за узгајање
сунцокрета и репице, које у нашим условима дају најбољи принос по јединици површине.
У зависности од уљарица које би се узгајале на потенцијалној површини од 343 000 hа,
могуће је обезбедити сировину за годишњу производњу од 235 000 до 255 000 тона биодизел
горива прве генерације (FAME) или друге генерације (HVO).
Ипак, претходна рачуница је дала само теоријски потенцијал за производњу FАМЕ/HVО у

Србији, док је реални потенција далеко нижи.
Уствари, гледајући на регионалну расподелу уљарица у Србији, може се закључити да се

преко 94% уљарица производи у Војводини. Са оваквом пропорцијом, удео уљарица у
укупној производњи на обрадивим ораничним површинама Војводине износи око 20%, што
је на граници биолошког максимума.
С друге стране, удео уљарица у укупној производњи биљних култура на обрадивим

ораничним површинама Централне Србије износи само око 1%. Ово значи да озбиљнији
потенцијал за нове засаде уљарица који би били намењени производњи FАМЕ/HVО
практично има само Централне Србије.
Највећа сметња значајнијег раста производње уљарица у Централној Србији је уситњеност

обрадивих површина и различити логистички поблеми, а понајвише неопходност
инвестирања у нове складишне силосе и саобраћајну инфраструктуру.
Према Пољопривредном цензусу из 2011. године, Србија има 400 000 хектара обрадивог
земљишта које није култивисано, што је скоро 12% укупно обрадивог земљишта. Већина
некултивисаног земљишта лоцирано је у Источној и Јужној Србији, а налази се у поседу
старијег становништва или у поседу људи који су на привременом раду у иностранству.
Пошто су ове парцеле изразито уситњене, за стављање у функцију ових 400 000 хектара ће
бити потребно извесно време. Влада је најавила увођење виших такси на пољопривредно
земљиште као и строжије казне за власнике који не обрађују земљу. Садашња пореска стопа
на имовину у форми обрадивог земљишта је веома ниска и отуда власници радије држе
некултивисано обрадиво земљиште него да га продају, по принципу чувању земљишта за
будућност и нека боља времена.
39
Средњерочно се код сунцокрета очекује повећање засејаних површина на око 200 000 хектара
и производње на око 600 000 т/г и соје на око 188 000 хектара. Најзначајније повећање треба
реализовати код соје – засејаних површина на 188 000 хектара и производње на ~550 000 т/г.
Овим обимом производње уљарица обезбеђују се:

 укупне потребе за јестивим уљем на домаћем тржишту,
 потребне количине протеинских хранива за сточарску производњу,
 плус значајне количине сировог уља за превођење у јестива уља намењена извозу
(садашњост) или за коришћење у производњи биодизела (евентуална будућност).
5.1.2 Прерада биљака уљарица у Србији
Као један од највећих произвођача уљарица у региону, Република Србија је уједно и земља
са највећим прерађивачким капацитетима у Југоисточној Европи.
Капацитети домаћих рафинерија за прераду уљарица омогућавају годишњу прераду више од

1.6 милиона тона уљарица, од чега близу 900 000 тона сунцокрета. Овај капацитет прераде је
немогуће достићи на бази само домаће сировинске базе, имајући у виду потенцијал
засејавања уљарица на бази расположивих ораничних површина и обавезне ротације
пољопривредних култура. Просечан ниво прераде сунцокрета у последњих 10 година у
Републици Србији је био на нивоу од свега 40% расположивих капацитета.
Због дефицита домећег сунцокрета у домаћим рафинеријама уља све више прерађују соју
(која се последњих година плански приближава сунцокрету). Просечан ниво прераде соје у
последњих 10 година у Републици Србији је био на нивоу од 70% расположивих капацитета.
У 2013. години су прерађивачи уљарица у Србији произвели око 197.7 хиљада тона сировог
сунцокретовог уља, што је било повећање од близу 35% у односу на претходну годину. Око
158.9 хиљада тона су прерађене у рафинисано сунцокретово уље. Такође је произведено око
66.9 хиљада тона сировог сојиног уља, 23.8 хиљада тона маргарина, и 18.1 хиљада тона
хидрираних биљних масти.
Табле 5.3: Производња биљних уља у Србији (у тонама)

Врста уља Година
2008. 2009. 2010. 2011. 2012.
Сунцокретово 220 000 140 000 148 000 195 000 198 000
Сојино уље 52 000 48 000 91 000 75 000 67 000
Уљана репица 18 000 17 000 6 000 18 000 0
УКУПНО 290 000 205 000 245 000 288 000 265 000
Извор: ДОО Индустријско биље, Нови Сад
40
Према прелиминарним проценама, у 2014. години је у Србији произведено 520-530 хиљада

тона сунцокретовог зрна. Прерадом ове количине сунцокрета процењује се могућа
производња сировог сунцокретовог уља од око 210 000 тона, што је за близу 80 000 тона
изнад актуелних потреба Србије за сировим сунцокретовим уљем у прехрамбеним
применама (јестиво уље, маргарин, мајонез, хидриране биљне масти, итд.).
Највеће капацитете за прераду уљарица у Србији има компанија Victoria Group, односно
њене филијале Victoriaoil из Шида и Сојапротеин из Бечеја. Удео компаније Victoria Group у
куповини сунцокрета, соје и репице износи 50%, 60% и 70%, респективно.
Табела 5.4: Укупне количине уљарица прерађених у фабрици “Victoriaоil”
Укупна количина прерађених уљарица (т)

Врста уљарице
2010 2011 2012
Сунцокрет 190 236 207 754 217 093
Соја 26 454 31 138 84 750
Репица 24 167 39 691 0
Извор: Victoriaoil
Фабрика Дијамант (чланица хрватског система Агрокор) је други највећи купац сунцокрета
и соје, а следе фабрика Витал (чланица система Инвеј Београд) и фабрика Банат (чланица
система Миротин Врбас).
Табела 5.5: Инсталисани капацитети за производњу биљних уља у Србији

Инсталисани годишњи улазни капацитети
(тона уљарица за 280 радних дана)
Фабрика
Сунцокретово
Сојино уље Репичино уље
уље
1. Биопротеин, Обреновац - 25 000 -
2. Плима М, Крушевац 28 000 14 000 16 800
3. Дунавка, Вел. Градиште 85 000 56 000 47 600
4. Витал, Врбас 196 000 100 000 156 800
5. Дијамант, Зрењанин 200 000 140 000 156 800
6. Сунце, Сомбор 100 000 50 000 70 000
7. Банат, Нова Црња 150 000 50 000 70 000
8. Victoriaoil, Шид 200 000 50 000 70 000
9. Сојапротеин, Бечеј - 260 000 -
УКУПНО 1 (теоријски) 959 000 745 000 588 000
УКУПНО 2 (реално)* 846 000 675 000 523 600
* Изузети су прерађивачки капацитети фабрика Плима М и Дунавка, које не раде или раде са минималним
степеном искоришћења
41
Од девет рафинерија у Србији које прерађују уљарице, шест рафинерија производе јестиво уље
и остале производе базиране на рафинисаном уљу као што је маргарин, мајонез, намази и
остали производи.
Свака од ових фабрика има могућност делимичне прераде сировог биљног уља у својој
рафинерији, односно само рад секцијa дегумирања и неутрализције/бељења за продукцију
делимично рафинисаних уља. Делимично рафинисана уља су аутпут прве 2 фазе рафинације,
од укупно 4 фазе, тако да Victoriaoil и друге домаће фабрике производе ова уља на захтев
купаца. Делимично рафинисана биљна уља се највише користе у производњи FAME/HVО.
Фабрика Плима М, која се налази у Крушевцу, неуспешно је приватизована и данас се налази

под управом Агенције за приватизацију Републике Србије, у статусу предузећа у
реструктурирању. Због недостатка средстава за куповину сунцокретовог семена, ова
рафинерија услужно прерађује сирово уље за друга тржишта и ради са врло ниским
капацитетом. Заинтересованост за куповину је најавила једна аустријска компанија.
Фабрика Дунавка, која се налази у Великом Градишту, такође је неуспешно приватизована и

2012. године одведена у стечај. Фабрика годину и по дана није била у функцији, неки
вреднији делови опреме су продати да би се намирили повериоци, али је крајем 2014. године
усвојен план о реорганизацији и објављен излазак из стечаја.
Фабрика Сунце, која се налази у Сомбору, у 2012. години је забележила губитак на нивоу од
око 3,5 милиона евра, да би исти у 2013. години био редукован на око 2,1 милиона евра. Ова
рафинерија је пословно блиско повезана са компанијом Инвеј, кроз коју пласира комплетну
производњу.
Све фабрике за прераду уљарица које се налазе у Војводини имају постројења у којима је
могућа делимична рафинација сировог уља. Ово је нарочито значајно за уља која се користе
у производњи биогорива да би се обезбедила квалитетна сировина (одстрањена слуз,
фосфатиди, слободне масне киселине и влага).
У односу на укупно инсталисане капацитете прераде може се рећи да је последњих пет

година искоришћење капацитета за прераду сировог уља било на нивоу које се кретало од
65% до 85%. С друге стране, садашње потребе Србије износе максимум 165 000 тона
годишње сировог биљног уља (сунцокретовог и сојиног) које се даље прерађују у јестива
уља и друге производе (види Табелу 2.19 у Поглављу 2.4.1).
Треба такође напоменути да Србија увози и троши годишње 17 000 до 19 000 тона јестивог
палминог уља.
У средњерочном плану било би оправдано предвидети повећање потрошње биљних уља

(сунцокретовог и сојиног уља) за око 5 000 тона годишње.
Са садашњом структуром улазане сировине и искоришћењем капацитета прераде на нивоу

од око 95%, производња сировог биљног уља на бази сунцокрета и репице могла би достићи
42
око 300 000 тона годишње, плус око 50 000 тона годишње уља на бази соје. Ово значи да би
неки максимум вишкова капацитета за производњу биљних уља који би били расположиви
за производњу биогорива износио 185 000 тона годишње (350 000 – 165 000). Ово је
теоријски максимум, јер подразумева изостанак извоза биљних уља
5.1.3 Међународна размена Србије
Сербија је мали извозник уљарица пошто се највећи део уљарица преради у домаћм
фабрикама за прераду. Резултат ове ситуације је да је Србија мали извозник уљарица а
значајан извозник биљног уља.
Претходне четири године Србија је извезла следеће количине зрна уљарица (у тонама):
Сунцокрет Соја Репица Укупно

2009 10 217 2 323 10 861 23 401
2010 460 48 605 2 392 51 457
2011 15 957 40 529 14 438 70 924
2012 10 122 14 052 16 196 40 370
2013 116 102 22 245 - 138 347
Главни купци сунцокретовог уља које се извози из Србије су Република Српска (14-18 000 т/г),
Хрватска (12 000-15 000 т/г), Словачка (11 000-14 000 т/г), Црна Гора (10 000-12 000 т/г),
Аустрија (9 000-13 000 т/г), БЈР Македонија и Словенија.
Табела 5.6: Србија – Извоз и увоз главних биљних уља (2009-2013)
2009 2010 2011 2012 2013
000 $ тона 000 $ тона 000 $ тона 000 $ тона 000 $ тона
ИЗВОЗ
Сојино уље 28,232 33,177 39,595 42,420 58,532 45,016 60,183 49,794 29,266 25,598
Сунцокретово уље 72,715 75,742 88,152 88,222 114,117 80,119 116,900 88,275 147,278 142,618
Репичино уље 14,201 16,666 9,552 10,616 15,580 11,754 6,106 4,877 6 1
Палмово уље 102 75 92 70 220 135 152 84 144 90
Укупно 115,250 125,660 137,391 141,328 188,449 137,024 183,341 143,030 176,694 168,307
УВОЗ
Сојино уље 3,238 3,363 99 99 3,263 2,900 116 73 1,232 999
Сунцокретово уље 7,501 6,753 4,309 4,202 1,921 1,269 4,948 3,290 19,407 14,141
Репичино уље 662 416 776 516 816 457 987 578 976 557
Палмино уље 17,182 17,079 18,455 17,837 18,979 14,226 24,447 19,294 25,998 23,792
Укупно 28,583 27,611 23,639 22,654 24,979 18,852 30,498 23,235 47,613 39,489
43
Главни купци сојиног уља из Србије су Бугарска, Италија и Словенија – удео поменуте три
земље у укупном извозу износи између 70 и 75%.
У годинама у којима је било извоза репичиног уља, оно је у највећој мери било намењено
произвођачима биодизела у БЈР Македонији и Хрватској.
44
5.2 ИЗВОРИ СНАБДЕВАЊА ИЗ УВОЗА
Она количина сировина за производњу биодизела која не може бити обезбеђена на домаћем
тржишту може бити алиментирана увозом. То се може извршити увозом (1) сунцокретовог
зрна, (2) сировог сунцокретовог уља и (3) делимично рафинисаног сунцокретовог уља.
Само у варијанти под (3) се обезбеђује материјални инпут који може директно да се користи
у планираној производњи. Материјални инпути у варијантама (1) и (2) морају да претходно
прођу прераду у некој од домаћих рафинерија биљних уља, што је апсолутно изводљива
опција имајучи у виду да су домаћи капацитети прераде сунцокрета до сада коришћени са
степеном испод 40%.
Имајући у виду да се ради о сировинама чија цена не трпи високе трошкове транспорта, у
анализу оправданости набавки из увоза су укључене само земље Источне и Југоисточне
Европе. Експортни потенцијал ових земаља је мерен њиховим извозним остварењима у
периоду 2009-2013. година.
Анализа оправданости је издвојила Украјину, Русију, Румунију, Мађарску и Бугарску, као

глобалне извознике материјалних инпута у све 3 варијанте. Овим земљама се могу придружити
и Словачка и Република Молдавија, али само као потенцијални испоручиоци сунцокретовог
зрна, односно Турска, али само као потенцијални извозник сунцокретовог уља.
5.2.1 Производња сунцокрета у гравитирајућем региону
У 2013. години је глобална производња сунцокрета досегла историјски максимум од 41.2

милиона тона.
Табела 5.7: Глобални извозници сунцокрета
2011 2012
Извозник Вредност Количина Вредност Количина
(US $) (кг) (US $) (кг)
Мађарска 285,050,000 397,293,700 514,463,000 688,053,900
Бугарска 676,254,073 1,040,706,928 507,280,528 753,821,434
Румунија 701,032,691 1,182,870,486 432,274,049 652,464,116
Француска 379,940,349 389,622,507 401,969,406 445,617,281
Кина 244,541,699 169,602,235 273,225,561 184,200,523
САД 225,331,158 134,460,527 265,644,181 118,463,829
Украјина 247,363,132 406,070,444 165,724,689 282,097,255
Словачка 179,952,851 165,815,817 152,343,689 232,558,683
Руска Федерација 43,601,051 113,823,861 118,958,369 274,747,339
Република Молдавија 123,719,878 218,862,735 72,648,459 113,100,580
45
Европска Унија је највећи произвођач и прерађивач сунцокрета у светским размерама.

Највећи произвођачи сунцокрета у Европској Унији су Француска, Румунија, Бугарска,
Мађарска и Шпанија.
Велики произвођачи и извозници сунцокрета у Европи су још и Украјина, Русија, Србија и

Република Молдавија.
У средњерочном периоду ће глобална понуда сунцокрета да расте веома динамично.

Комбинација експанзије глобално обрадивог земљишта за око 10% и раста просечног
глобалног приноса за око 14% ће за резултат имати раст глобалне производње сунцокрета за
око 26% у наредној деценији.
Где ће овај пожњевени сунцокрет да буде прерађиван зависиће од много фактора,

укључујући ту првенствено трошкове транспорта, трговинску политику, трошкове прераде (а
пре свега трошак радне снаге и трошак енергената) и расположивост инфраструктуре (луке,
путеви, силоси ...).
5.2.2 Прерада сунцокрета у гравитирајућем региону
Производња биљних уља постаје све значајнија у функцији раста тражње ове категорије
прехрамбених роба у четири сектора тражње – прехрамбена индустрија, припрема хране у
домаћинствима, индустрија сточне хране и индустрија биогорива.
Слика 5.1: Глобална производња биљних уља (2013)
Глобална производња биљних уља је у сезони 2012/2013 достигла обим од око 160.4 милиона
тона. У задње три године је производња биљних уља у светским размерама расла по
просечној годишњој стопи од 4.5%.
46
Већина глобалне тражње биљних уља намењена је сектору исхране, али удео сектора
биогорива расте у континуитету – процењује се да ће до 2017. године око 1/3 глобалне
потрошње биљних уља да буде реализовано у индустрији биогорива.
Удео Европске Уније у глобалној производњи биљних уља креће се у опсегу 10-11%. Око
38% укупне потрошње биљних уља у Европској Унији реализује се у индустрији биодизела,
али у овом сектору тражње доминира репичино уље, са уделом од око 48-50%.
Највеће капацитете прераде биљних уља у оквиру Европске Уније имају Француска,
Шпанија, Румунија, Мађарска, Холандија и Италија.
У сезони 2013. години је у светским размерама произведено преко 13.9 милиона тона
сунцокретовог уља.
Производња биодизела постаје све значајнији сектор тражње сунцокретовог уља. Прво, због
чињенице да има неколико агроекономских предности у односу на репичино уље и сојино
уље, као што су висок принос биљне масе, висок садржај уља у зрну уљарице (преко 40%) и
могућност да се узгаја и на малим фармама. Друго, почев од 1. априла 2013. године сва
биогорива морају да имају најмање 35% мању емисију гасова стаклене баште, што је
критеријум који биодизели из Азије (на бази палмовог уља) или Америке (на бази сојиног
уља) не испуњавају, док биодизел произведен на бази сунцокретовог уља задовољава (има
51% мању емисију гасова стаклене баште). Тражња сунцокретовог уља у овом сектору
опстаје упркос чињеници да су цене овог уља већ у дужем периоду убедљиво највише у
поређењу са конкуретским биљним уљима.
Слика 5.2: Глобална производња сунцокретовог уља (2013)
47
За разлику од трговине сунцокретовим зрном, која се често одвија на међудржавном нивоу,

трговина сунцокретовим уљем се одвија међу фирмама.
Украјина и Русија су убедљиво највећи глобални извозници сунцокретовог уља.
Табела 5.8: Глобални извозници сунцокретовог уља у 2012
од чега:
Сунцокретова уља
делимично рафинисана и
(укупно)
Извозник рафинисана уља
Вредност Количина Вредност Количина
(US $) (кг) (US $) (кг)
Украјина 3,933,975,214 3,576,505,378 231,215,589 178,015,207
Русија 1,653,729,418 1,460,723,506 359,795,600 266,017,983
Аргентина 943,731,675 804,022,744 104,664,065 66,237,487
Француска 642,556,553 440,101,503 299,372,973 192,190,043
Холандија 590,228,197 423,084,852 285,132,005 192,206,871
Мађарска 427,095,000 304,218,000 334,423,000 237,668,000
Турска 417,812,306 271,869,683 416,127,857 270,690,428
Немачка 213,467,997 144,110,963 150,387,501 98,896,108
Белгија 200,760,508 123,374,672 183,851,396 110,523,120
Румунија 178,476,741 141,199,589 62,339,220 45,347,080
Шпанија 164,387,983 111,598,278 148,673,962 100,528,977
Бугарска 156,101,625 132,175,770 51,924,396 37,544,687
САД 132,045,717 140,923,694 48,222,775 25,768,768
Египат 90,060,130 N/A 35,844,706 21,385,411
Репуб. Молдавија 80,735,430 65,598,293 15,544,999 11,301,378
Аустрија 79,027,827 N/A 78,503,152 54,040,035
Јужна Африка 78,419,776 48,469,264 65,050,557 39,494,132
Боливија 76,442,984 66,938,536 15,758,245 10,515,513
БиХ 33,144,456 20,641,043 33,144,456 20,641,043
БЈР Македонија 13,775,734 10,238,294 13,749,578 10,224,326
Хрватска 8,503,315 5,589,565 8,475,288 5,566,846

Извор: UN COMTRADE
48
Посебно треба нагласити потенцијал за испоруке сунцокретовог уља (а и сунцокретовог

зрна) који има Украјина. Пре избијања текуће кризе у источним деловима земље, украјински
комплекс производње и прераде уљарица био је најмоћнији и највише обећавајући сектор у
европским размерама.
У 2013. години је у Украјини сунцокрет био засејан на површини од око 5.35 милиона
хектара, а произведено је 9.8 милиона тона сунцокретовог зрна и 3.6 милиона тона
сунцокретовог уља. Поређења ради, ради се о остварењима која су и до 20 пута изнад оних
које данас реализује Србија. Експанзију производње сунцокрета у Украјини „гура“ виша
профитабилност производње уљарица у поређењу са производњмом житарица, снажна
тражња домаћих прерађивача (који су углавном експортно орјентисани) и чињеница да
сунцокрет добро рађа у скоро свим деловима земље (са изузетком региона Волин, Лавов и
Ривне). Додуше, убудуће ће домаћа производња сунцокрета ипак бити редукована, јер је
један од највећих произвођача сунцокрета био регион Крима. Осим тога, битно ће утицати и
војно-политичка ситуација у Источној Украјини, где се налазе још неки од најплодоноснијих
региона за производњу сунцокрета.
У Украјини се око 80% сунцокрета производи у оквиру пољопривредних комбината, а око

20% на приватним газдинствима.
Тражња сунцокретовог уља на домаћем тржишту се процењује на око 570 хиљада тона, што
значи да је у 2013. години Украјина располагала вишковима сунцокретовог уља за извоз на
нивоу од преко 3 милиона тона. Сирово сунцокретово уље учествује са близу 90% у укупном
извозу сунцокретових уља. Највећи купци сунцокретовог уља су Индија, Турска и Египат, а
озбиљније количине Украјина извози и у Холандију, Италију, Француску, Шпанију, Алжир,
Иран и Белорусију.
Табела 5.9: Главни произвођачи и извозници сунцокртовог уља у Украјини

Компанија Извозник
Kernel Group (CVO и SRVO/RVO) Kernel Group
Cargill Ukraine (углавном CVO) Cargill Ukraine
Bunge Ukraine (CVO и SRVO/RVO) Creativ Group
Agrocosm (CVO и SRVO/RVO) Mironivsky Khleboproduct
ViOil (углавном CVO) Yugecotop
Oliyar (CVO и SRVO/RVO) Mironivsky Khleboprodukt
Creativ Group (CVO и SRVO/RVO) ViOil
Напомена: CVO – Сирово, SRVO/RVO – Делимично рафинисано/Рафинисано
У Украјини је у функцији око 84 постројења за производњу биодизела. Ради се о

постројењима мањих капацитета, а годишњи обим производње се одржава на нивоу од око
100 000 тона. Скоро укупан призведени биодизел се троши интерно, у оквиру пољопривредних
газдинстава. Комерцијалне производње и потрошње биодизела у Украјини нема, јер је
конвенционално дизел гориво у Украјини значајно јефтиније него у Европској Унији.
49
Скоро идентичан потенцијал за експортне испоруке сунцокретовог уља (а и сунцокретовог

зрна) има и Руска Федерација. Томе свакако доприноси и чињеница да производња
биодизела у Русији за потребе локалног тржишта има још мање смисла, обзиром да је цена
конвенционалног дизел горива још доста нижа од цене истог у Украјини.
У 2013. години је у Руској Федерацији сунцокрет био засејан на површини од око 6.9
милиона хектара, а произведено је 8.0 милиона тона сунцокретовог зрна (што значи да се
остварују врло ниски приноси) и 3.1 милиона тона сунцокретовог уља.
Најбољи региони за гајење сунцокрета су у јужним деловима Русије, а само Северни и

Североисточни Кавказ учествују у националној продукцији са око 38%. Ово подручје ниј
само погодно због погодних климатских услова, већ и због географске близине значајних
експортних лука. Међутим, у последњих 5 година је остварен динамичан раст производње
сунцокрета и у централним регионима Русије, чему је доста допринела и изградња неколико
нових рафинерија биљних уља у Вороњежкој и Белгородској области.
Око 75-85% експорта сунцокретовог зрна Русија реализује у Турску, а остатак иде углавном
у земље ЗНД и остале евроазијске државе.
Сунцокретово уље је главно биљно уље у структури домаће потрошње, са уделом од 63-65%.
Лидери у производњи сунцокретовог уља су следеће компаније:
“Yug Rusi” Oil-Extracting Plant

Efirnoe
Kargil Russia
Bunge CIS
Sodruzhestvo-Soya
Atkarsk Oil-Extracting Plant
Sodruzhestvo
Aston Foods and Food Ingredients
Kazan Oil-Extracting Plant
Uryupinsk Oil-Extracting Plant
Food Ingredients
Masloprodukt
Orenburg Oil-Extracting Plant
Valuisky Plant of Vegetable Oils
Anninsk Oil-Extracting Plant
Liskinsk Oil-Extracting Plant
“Elit-Maslo” Kuban Company
Stavropol Oil
Pavlovskagroprodukt
Sunoil-Bakar
Chernyansky Plant of Vegetable Oils
50
Слично као и код сунцокретовог зрна, главна експортна дестинација за руско сунцокретово
уље је Турска, али са много нижим уделом од 25-30%. Остали значајнији купци су Египат,
Узбекистан, Италија и још неке земље ЗНД. Од укупно извезених количина сунцокретовог
уља око 18-20% отпада на делимично рафинисана уља и рафинисана јестива уља.
Од суседних земаља, највећи потенцијал за експортне испоруке сунцокретовог уља (и

сунцокретовог зрна) имају Мађарска и Румунија.
У Мађарској се површине под сунцокретом крећу у опсегу од 540 до 580 хиљада хектара,
што је око три пута више него у Србији. Међутим, приноси су нижи у поређењу са Србијом,
тако да се производња у задњих 5 година кретала у распону од 1.03 до 1.26 милиона тона. Од
тога домаћа индустрија биљних уља преради око 600 000 т/г (углавном за прехрамбене
намене, премда има и мање потрошње у продукцији сточне хране, а у функцији је и један
озбиљнији индустријски капацитет за производњу биодизела који као сировину користи
делимично рафинисано сунцокретово уље), док остатак производње сунцокретовог зрна иде
у извоз.
Извоз сунцокретовог зрна се реализује доминантно у земље ЕУ, а традиционално највећи

купац је Холандија. Остали значајнији купци су још и Немачка, Италија, Словачка и
Аустрија.
Производњу сунцокретовог уља у Мађарској реализују следеће компаније:
Bunge Zrt. (Bunge Group)

NT-KFT
Heliosz-Coop Kft
Konya Farm
N-P Press Bt. Etolaj Üzem
Rebiol Kft.
Solio Kft.
Oleum Europae Meyogazdasagi Kft
Jozsef Laboda
Melker 2000 Kft
Приближно половина произведеног сунцокретовог уља се извози. У извозу доминира

делимично рафинисано и јестиво уље, са уделом од 70-80%. Главни купци су неколико
чланица ЕУ (Немачка, Словачка, Аустрија, Чешка Република), плус БиХ.
У Румунији сунцокрет данас учествује са око 2/3 у укупној националној производњи

уљарица. Историјски рекордне производње сунцокретовог зрна и сунцокретовог уља
Румунија је реализовала 2011. године.
Румунија заузима треће место у светским размерама по извозу сунцокретовог зрна, а извоз
доминантно иде у Турску, Шпанију, Француску, Холандију и Италију.
51
Са друге стране, румунска индустрија биљних уља у последље време бележи динамичан
развој уз крупне инвестиције великих ино-компанија, и постаје веома конкурентна. Око 2/3
производње сунцокретовог уља реализују велики произвођачи биљних уља са Запада (и то
углавном компаније са седиштем у САД). Актуелно, индустрија цеђења и рафинације
биљних уља годишње абсорбује око 950 000 тона сунцокретовог зрна.
Убедљиво највећи произвођачи биљних уља у Румунији су компаније Bunge Romania

(филијала концерна Bunge са седиштем у САД) и Expur (филијала француског лидера у
производњи биљних уља – компаније Saipol). Удео ове две компаније на националном
тржишту превазилази 60%. Expur је значајно укључен и у производњу биодизела.
Компаније са значајнијим тржишним уделима су још и Argus Constanţa (18%), Agricover

Buzău (9%), а постоји још 7-8 мањих рафинерија биљних уља које се све теже боре за
преживљавање у све оштријој тржишној утакмици.
По димензији извоза сунцокретовог уља, Румунија се у светским размерама налази око

десете позиције. Око 70% експорта отпада на сирово уље. Главне дестинације експорта су
земље ЕУ (Шпанија, Бугарска, Грчка и Пољска).
52
5.3 ПРОЈЕКЦИЈА ИЗВОРА СНАБДЕВАЊА ЗА ПЛАНИРАНУ ПРОИЗВОДЊУ
Закључна анализа расположивости сировина које се могу обезбедити из домаћих извора је

како следи:
 Укупна површина обрадивог земљишта у Србији процењује се на око 3 344 000 хектара;
 Уљарице се у Србији гаје на површини од 340-360 хиљада хектара, од којих се око 94%
налази у Војводини;
 Због пар техничких разлога (ротација уљарица, размак плодореда) максималан удео уљарица
у структури усева је око 20%; сагласно претходном, потенцијалне ораничне површине за
узгајање уљарица у Србији се процењује на 3 344 000 x 0,2 = 668 800 хектара;
 Од укупних обрадивих површина предвиђене за узгајање уљарица, прво се мора одузети део
намењен производњи сировина за прехрамбени сектор (производњу јестивих уља, маргарина
и хидрираних биљних масти). За производњу поменутих количина прехрамбеног уља,
маргарина и масти потребно је прерадити око 165 000 тона сировог уља (сунцокретовог и
сојиног уља). Под претпоставком да 75% сировог уља добија од сунцокрета и да остатак од
25% одлази на соју, за производњу дефинисаних количина сировог уља потребно је
обезбедити 271 800 хектара обрадиве земље. Претпоставка је да за потрошњу зрна уљарица у
сектору сточне хране треба изузети још додатних 8% обрадиве земље, или око 54 000 хектара;
 Потенцијална површина за узгајање уљарица за прераду у биодизел горива добија се као
разлика раположивих површина за узгајање уљарица и површина резервисаних за уљарице
намењене прехрамбеној индустрији и индустрији сточне хране;
Сходно претходном могућа површина за узгајање уљарица намењених производњи биодизела
процењује се на 668 800 - (271 800 + 54 000) ≈ 343 000 хектара;
 У зависности од врсте уљарица површина од 343 000 хектара могла би да обезбеди
сировину за годишњу производњу од 235 000 до 255 000 тона FАМЕ/HVО; међутим, ово је
само теоријска вредност могућности за FАМЕ/HVО производњу у Србији, док се је реално
ова вредност много нижа (јер се потенцијалне нове површине за узгајање уљарица већином
налазе у јужном и источном делу Централне Србије, где постоји проблем расцепканости
газдинстава и и још низ логистичких „минуса“ (неопходност инвестирања у изградњу нових
силоса, лоша саобраћајна инфраструктура, високи транспортни трошкови ...);
 Поредећи садашње приносе уљарица у Србији и Хрватској, и прелиминарне процене домаћих
остварења у 2014. години, изгледа да је пораст приноса у Војводини од најмање 5% у
наредних 5 година, односно за 15% у наредном петогодишту, реално сасвим остварљив циљ;
 Током последњих пет година постројења за производњу сировог биљног уља у Србији су
радила са искоришћењем капацитета у опсегу 65% до 90%,
 Србија актуелно у просеку троши око 165 000 тона годишње сировог биљног уља
(сунцокретово и сојино уље) које се прерађују у јестиво рафинисано уље и друге производе
(маргарин, мајонез ...). Са садашњом демографском динамиком у пројекцијама за
петогодишњи период почев од 2019. године, могло би се калкулисати са повећањем домаће
потрошње јестивог уља за око 5 000 тона годишње.
 Са реално сагледаним растом површина засејаних уљарицама и приноса који се постижу, са
садашњом структуром улазне сировине по врстама уљарица, и са искоришћењем капацитета
за прераду истих на нивоу од 80-85%, може се рачунати са просечном годишњом
производњом сирових биљних уља од око 300-305 хиљада тона у периоду 2014-2018. година
53
(нешто преко 260 000 т/г сунцокретовог уља/репичиног уља, и око 40 000 т/г сојиног уља),
односно 360-365 хиљада тона у периоду 2019-2023. година (преко 360 000 т/г сунцокретовог
уља/репичиног уља, и преко 50 000 т/г сојиног уља).
Табела 5.10: Домаће сировине: Подаци за пројекцију расположивих количина

Средњерочн Дугорочна
Јед.
Но Извор снабдевања а пројекција пројекција
мере
(2014-2018) (2019-2020)
Расположиве ораничне површине hа 3,344,000 1/ 3,544,000 2/
1 Површина засејана уљарицама hа 353,265 3/ 403,265 4/
2 Проценат повећања просечног приноса % 5% 5/ 15% 5/
3 Укупна производња зрна уљарица т/г 971,300 6/ 1,214,370 7/
4 Произведена зрна уљарица намењена сточној прехрани т/г 148,500 8/ 172,150 9/
5 Зрна уљарица намењена извозу т/г 64,900 10/ 129,800 11/

Укупан излазни капацитет домаћих рафинерија за
6 т/г 350,000 450,000 12/
прераду уљарица
Укупна домаћа производња сировог биљног уља,
7 т/г 303,160 364,970
у просеку 40% од (3 – (4 + 5))
Проценат укупног искоришћења капацитета у домаћим
8 % 86.6 81.1
рафинеријама биљних уља
Укупна потрошња рафинисаног биљног уља у домаћој
9 т/г 165,000 170,000
прехрамбеној индустрији
Вишкови произведеног биљног уља,
9 т/г 138,160 194,970
сировог и делимично рафинисаног (7 – 9)
Произведене количине биљног уља,
10 т/г 41,460 13/ 58,490 13/
сировог и делимично рафинисаног, намењене извозу
Делимично рафинисана биљна уља расположива за
11 т/г 96,700 136,480
коришћење у производњи биодизела (9 – 10)
Сопшток и отпадна уља / масти који су расположиви као
12 т/г 7,000 9,000
сировина за производњу биодизела
УКУПНО РАСПОЛОЖИВЕ СИРОВИНЕ ЗА
13 т/г ~ 103,700 ~ 145,500
ПРОИЗВОДЊУ БИОДИЗЕЛА 1. И 2. ГЕНЕРАЦИЈЕ
1/
Преузето из Табеле 5.2.
2/
Расположиве ораничне површине су увећане за 1/2 ораничних површина у парлогу
3/
Просечна површина засејана уљарицама у „типичној сезони“ (просек за последњих 5 сезона)
4/
Површина засејана уљарицама је повећана за 1/8 пољопривредног земљишта у парлогу
5/
У односу на просечан пондерисани принос остварен у базној 2013. години од 2,75 тона по хектару
6/
Домаћа производња три главне уљарице у базној 2013. години, увећана за 5%
7/
Домаћа производња три главне уљарице увећана сагласно повећању површина за производњу уљарица и
повећању просечног приноса
8/
На бази ангажовања производње са 54 000 хектара ораничних површина
9
/ На бази раста тражње уљарица у сектору производње сточне хране по просечној стопи од 3% годишње
у петогодишњем периоду
10/
Просек извоза зрна уљарица који је реализован на годишњем нивоу у петогодишњем периоду (2009-13)
11/
Дуплирани извоз зрна уљарица у односу на претходни средњерочни период
12/
Када се у пуну функцију врате капацитети рафинерија у Великом Градишту, Сомбору и Крушевцу
13/
Око 30% количина из претходног реда (потпуно слободна процена аутора са циљем смањења ризика од
необјективности процене расположивости домаће сировине)
54
 Сагласно претходној аналитици, уз претпоставку да око 30% остварене производње биљних

уља оде у извоз, слободни домаћи вишкови сирових биљних који се могу искористити за
производњу биодизела се процењују на око 105 000 т/г у периоду 2014-2018. година, односно
на око 145 000 т/г у периоду 2019-2023. година
Сировине које се не могу обезбедити на домаћем тржишту могуће је набавити увозом из

неколико земаља Источне и Југоисточне Европе, које спадају у категорију великих извозника
сунцокретових уља (и сунцокретовог зрна) чак и у светским размерама.
Анализа могућности обезбеђења допунских количина биљних уља из увоза, на

конвенционалан начин са спота, указала је на постојање значајних ризика. Сигурнија опција
било би закључење дугорочних уговора о испорукама сировог или полурафинисаног
сунцокретовог уља са неким од поузданијих партнера из Украјине или Русије (или са
партнерима из неке од суседних земаља, као што су Мађарска, Румунија или Бугарска).
Добра опција је и узимање у закуп (аренду) обрадивог земљишта у Русији, Украјини или
Белорусији, где би се производиле потребне количине уљарица. То би било слично поступку
који је већ извела МК Group, која у Украјини преко своје компаније Аgro Invest Ukraine,
обрађује око 55 000 хектара. На пример, ова димензија обрадивог земљишта би могло да
обезбеди базу за производњу 50 000 до 55 000 т/г сунцокретовог уља.
У овој последњој варијанти, ипак постоји проблем постојећих капацитета у Србији да би се

прерадиле ове количине зрна уљарица. У анализама домаћег тржишта сировина, поменуто је
да су расположиве количине делимично рафинисаног уља у директној вези са постојећим
извозним вишковима домаћих фабрика и њихових слободних капацитета за дегумирање.
Домаће фабрике данас располажу са максимум 140 000 т/г слободних капацитета за прераду
биљних уља која би могла бити намењени извозу или потрошњи у домаћој индустрији
биогорива. Ова вредност представља горњу границу у погледу расположивих сировина за
евентуалну производњу биодизела, али само теоријску.
Решења која би се могла узети у разматрање су:
 Закључење дугорочнoг уговора за цеђење и производњу сировог уља са неким од

већих домаћих произвођача биљних уља (Витал, Victoriaoil);
 Ревитализација једне од две домаће фабрике уља које не раде (Дунавка или Плима М)
или које су у пословним проблемима (као што је фабрика Сунце, која има највећи
капацитет за производњу уља од свих домаћих произвођача, а која је у пословним
проблемима) и адаптација капацитета прераде уљарица или сировог уља до квалитета
који захтева производња биодизела.
55
5.4 АНАЛИЗА ЦЕНА СИРОВИНА
За само 2 године, у периоду од 2006. до 2008. године, тржишне цене биљних уља су у
светским размерама нагло порасле за више од 60%, до историјских врхова.
Многи фактори су допринели оваквом скоку цена биљних уља. Неки фактори су били
последица бржег раста тражње у односу на остваривану динамику развоја производње, што
је за последицу имало све натегнутије глобалне билансе уљарица током протекле деценије.
Додатни утицајни фактори били су изразито динамично растућа потрошња биогорива и
неповољни временски услови у 2006. и 2007. години за гајење уљарица у подручјима која су
носиоци глобалне понуде ове категорије биљних култура. Остали фактори који су допринели
расту цена биљних уља били су опадање вредности долара, раст цена енергената и повећање
трошкова пољопривредне производње.
Посматрајући историјски развој цена биљних уља дат на Слици 5.3, чини се јасно да су цене
кључних прехрамбених уља (уљане репице, соје и палме) прилично међусобно повезане (у
корелацији). Коефицијент корелације између уља пламе и уљане репице је 0.89, док је у
поматраном периоду корелираност цена уља соје и палме била још и већа – 0.97. Цене
палмовог уља су по правилу испод цена репичиног уља, али је јасно да су подложне истим
тржишним притисцима, снажно сугеришући да се ради о производима који супституишу
једни друге.
Коначно, због високог процента биљних уља која иду у производњу биодизела, постоји и
висока зависност развоја цена високо-тонажних биљних уља (практично свих, осим
сунцокретовог уља, јер се ово уље процентуално доминантно троши у прехрамбеним
наменама) од динамике цена конвенционалних моторних горива, без обзира који су били
узроци ценовних померања сирове нафте. То се јасно може констатовати на Слици 5.3, ако се
анализира период драстичног пада цена сирове нафте на глобалном тржишту, дакле
догађање које је у многоме било последица политичких притисака Запада на Руску
Федерацију везаним за кризу у Украјини.
Оно што је још битно наглсити јесте чињеница да уљарице спадају међу само неколико
пољопривредних роба чија се трговина обавља на споту, пошто се продају у самом моменту
жетве. Врло је слична ситуација и са биљним уљима. Плодови уљарица и биљна уља су робе
са врло ниским тржишним капацитетом и врло ретко се појављују у берзанском пословању.
Због тога цене које се публикују у форми берзанских извештаја треба по правилу узети са
резервом, и користити само као индикатор кретања и нивоа неких просечних остварења.
Добар род усева у Украјини и Русији је спустио цене сунцокретовог уља на 950 УС $ по тони
у Октобру 2013. године, у поређењу са 1,060 УС $ колика је био претходни ниво. Тона
сунцокретовог уља је после дуго времена, дакле од пред крај 2007. године, постала јефтинија
од тоне конвенционалног дизел горива.
56
Слика 5.3: Историјски развој цена рафинисаних биљних уља (укључујући и упоредни приказ цена конвенционалног дизел горива)
(спот цене, у US $ по тони)
2000
1000
0
mar.04
mar.05
mar.06
mar.07
mar.08
mar.09
mar.10
mar.11
mar.12
mar.13
mar.14
dec.03
sep.03
jun.04
dec.04
sep.04
jun.05
dec.05
sep.05
jun.06
dec.06
sep.06
jun.07
dec.07
sep.07
jun.08
dec.08
sep.08
jun.09
dec.09
dec.10
dec.12
sep.09
jun.10
sep.10
jun.11
dec.11
sep.11
jun.12
sep.12
jun.13
dec.13
dec.14
sep.13
jun.14
sep.14
Сунцокретово уље Сојино уље Репичино уље Палмово уље Дизел гориво (ULSD)
57
А онда смо добили потврду поменутог ефекта корелисања. Наиме, као што се види на
Слици 5.3, у Октобру 2013. године су цене свих главних биљних уља пале испод цене
дизел горива. Овакво стање на тржишту десило се тада по први пут од средине 2006.
године.
Додуше, цена сунцокретовог уља се већ у следећем месецу попела изнад цене дизел
горива. Лоша вест за предметни пројекат је и чињеница да у другој половини 2014. године,
коју је иначе окарактерисао значајнији пад цена дизел горива, цена сунцокретовог уља не
само да није опадала као цене осталих високо-тонажних биљних уља, већ је почев од
Октобра 2014. године чак почела и да расте.
Крајем Новембра 2014. године је европска цена сунцокретовог уља на паритету FOB лука
у Европској износила око 865 US $ по тони за сирово уље, око 910-920 US $ по тони за
делимично рафинисано уље, односно око 1 065 US $ по тони за рафинисано јестиво уље.
Уобичајни европски додаци на тржишну цену сировог сунцокретовог уља да би се добиле
цене сунцокретовог уља различитих степена прераде, јесу плус 40-50 €/т за делимично
рафинисано уље (за индустрију биогорива) или плус 180-205 €/т за рафинисано уље
(јестивог квалитета).
Све у свему, конкретан моменат у коме се израђује предметна ПСО, дакле период:
 у коме јеу глобалним размерама забележен велики пад цена сирове нафте и нафтних
деривата (укључујући и дизел горива),
 у коме пад цена нафте и нафтних деривата још увек није у пуној мери „испраћен“ и
глобалним падом цена биљних уља (што је глобално већ много пута доказана
корелација),
 у коме се цена сунцокретовог уља у четвртом кварталу 2014. године не само да није
нашла на силазној путањи (као цене осталих биљних уља), већ је од почетка месеца
Новембра чак почела и да расте,
апсолутно не погодује доказивању економске оправданости производње биодизела.
Сходно томе, у оценама рентабилности производње биодизела по предложеном

новоразвијеном катализованом поступку би стално требало имати у виду да се анализе
раде у једном нетипичном периоду, као и да су бенефити инвестирања свакако подцењени.
Најбоља потврда је и најновија пројекција глобално познатих аналитичара тржишта
биљних уља, компаније Economist Intelligence Unit (EIU) са седиштем у Лондону, о
средњерочном развоју цена сунцокретовог уља (види Табелу 5.5). Према овој пројекцији
би просечна цена сировог сунцокретовог уља у 2015. години била 857.8 US $ по тони. Ако
се изврши конверзија у евре према текућем курсу 1 € = 1.196 US $, то би одговарало
износу од 717.2 € по тони. Ако се томе придода рецимо 45 €/т за делимичну рафинацију до
квалитета погодног за коришћење у производњи биодизела, долазимо до цене са којом смо
ушли у финансијско-економску анализу на нивоу од 762.2 € по тони.
58
Слика 5.4: Пројекције цена за период 2014-2019 (Извори: Economist Intelligence Unit (EIU) и World Bank (WB))
1500 сталне цене 2013, FOB NWE, у US $ по тони
1000
500
Сунцокретово уље Сојино уље
Репичино уље Палмово уље
Дизел гориво ULSD (WB projection) FAME (WB projection)

0
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
59
Дакле, да би избегли замку да због претходних навода неадекватно оценимо рентабилност

предметног пројекта, у финансијско-економску анализу смо ушли са пројектованим
ценама за 2105. годину, а ради конзистентности то је учињено не само за цене биљне
сировине, већ и за цене енергената и продајне произвођачке цене финалних производа.
Слика 5.5: Пројекција развоја цена сировог сунцокретовог уља

(на паритету лука у Европској Унији)
Извор: Economist Intelligence Unit (EIU)
60
Un i v e rzi te t u B eo gr a du
Naučna ustanova IHTM У КОЛОНИ СА ПАКОВАНИМ СЛОЈЕМ НЕГАШЕНОГ КРЕЧА КАО КАТАЛИЗАТОРОМ
6. ФИНАНСИЈСКА АНАЛИЗА И ОЦЕНА
6.1 ПРОЈЕКЦИЈА ИНВЕСТИЦИОНИХ УЛАГАЊА
У Табели 6.1 су приказане пројектоване вредности улагања по инвестиционим активностима

које су планиране за реализацију предметног пројекта. Наведене позиције капиталних
трошкова (CAPEX) обухватају:
 набавку и монтажу опреме
o процесне јединице за производњу биодизела прве генерације (FAME) полазећи од
делимично рафинисаног сунцокретовог уља (сировине која физичко-хемијски
одговара потребама производње биодизела),
o уређаја за производњу дестилисане воде,
o опреме у функцији снабдевања ових процесних јединица са енергијом, и
o металне буради у функцији складишног простора за биљно уље, FAME и сирови
био-глицерин (на бази 60 дана задржавања на залихама);
 реализацију свих неопходних улагања која претходе изградњи (израда техничке
документације, надзор над монтажом, пуштање у рад, прибављање дозвола и сагласности
…).
Пројектовани износи улагања у основна средства су преузета из предемера и предрачуна

улагања које садржи концепционо техничко решење (види Поглавље 4).
Табела 6.1: Пројекција инвестиционих улагања у основна средства

Трошак у
Ред. 2015
Позиција капиталног трошка
бр.
(€)
1. ОПРЕМА 8,045
1.1 Процесна и помоћна опрема (набавка и монтажа) 6,725
1.2 Метална бурад за складиштење сировина и производа 1,320
2. ОСНИВАЧКА УЛАГАЊА 1,700
2.1. Техничка документација 500
2.2. Надзор, пуштање у рад, обука кадрова, административни трошкови 1,200
ИНВЕСТИЦИОНА УЛАГАЊА У ОСНОВНА СРЕДСТВА: 9,745
За микро-локацију процесне јединице одабран је постојећи простор на Технолошком

факултету у Лесковцу превиђен за смештај пилот-постројења или већих лабораторијских
постројења. Овај простор располаже свим неопходним прикључцима за електроснабдевање,
водоснабдевање и одводом у канализацију. Сходно томе, улагања везана за ове позиције
нису специфицирана у Табели 6.1.
61
Улагања у трајна обртна средства (ТОС) су пројектована на нивоу једнонедељних директних

оперативних трошкова (без трошкова воде и електричне енергије):
(37,740 € – 72 € – 99 €) / 42 недеље ≈ 895 €
увећаних за иницијалну набавку оног дела метанола који у вишку рециркулише кроз
процесну јединицу9
431.4 кг (једнонедељне потребе) x 0.36 € (набавна цена) ≈ 155 €
Сходно претходној калкулацији, иницијално потребна ТОС су процењена на укупно 1,050 €,

а укупна инвестициона улагања износе 10,795 € (9,745 € + 1,050 €).
9
Набавка дела метанола који који се хемијски везује при синтези FAME укалкулисана је у пројекцију
оперативних трошкова (OPEX) у Табели 6.3.
62
6.2 ОБРАЧУН ПРИХОДА И ТРОШКОВА
6.2.1 Пројекција укупног прихода од продаје
Обзиром да се ради о малим количинама, динамика обима продаје финалних производа

(FAME и сирови био-глицерин) је дефинисана абсорпционим потенцијалом домаћег
тржишта. Шта више, пласман FAME би могао бити реализован и интерно, у форми
супституције дела конвенционалног дизел горива које Инвеститор троши на годишњем
нивоу са биодизелом.
Аутори ПСО су одабрали приступ са пројекцијама фиксних цена за финалне производе,

материјалне инпуте и енергенате у целом економском веку пројекта. Обзиром да је актуелни
моменат нетипичан, јер тржиште биљних уља још увек није у потпуности реаговало на
велики пад цена сирове нафте (и нафтних деривата), у калкулације се ушло са ценама
сировина, енергената и финалних производа које су глобални аналитичари предвидели за
2015. годину.
Табела 6.2: Пројекција укупног прихода

2016 - 2026
Јединица
Ред. Годишњи Јединична Вредност
Финални производ мере
број обим продаје цена продаје
(Ј.М.) (Ј.М.) (€/Ј.М.) (€)
1 Биодизел (FAME) тона 30 914 27,420
2 Сирови био-глицерин тона 3.17 586.5 586.5
ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ РОБА: тона 33.17 28,006.5
Прогнозе цена финалних производа су преузете из Поглавља 3.4., а прогнозе цене

сунцокретовог уља (делимично рафинисаног) из Поглавља 5.4. Економски ефекти сценарија
раста или редукције цена финалних производа су посебно обрађени код спровођења Анализе
осетљивости.
6.2.2 Пројекција укупних расхода
Пројекција укупних расхода у свакој од година економског века пројекта обухвата директне
оперативне трошкове (дакле, трошкове биљног уља, катализатора, помоћних хемикалија,
техничких флуида и енергената који су дати у Табели 6.3), остале оперативне трошкове (у
нашем случају су дефинисани само трошкови одржавања опреме и мали износ резервисан за
остале материјалне/нематеријалне трошкове) и трошкове амортизације.
Трошкови радне снаге нису укалкулисани, јер није превиђено ново запошљавање. Наиме,
ради се о полуиндустријском постројењу малих димензија које ради у једној смени, које могу
да опслужују постојећи запослени Инветитора.
63
Реализација инвестиције се предвиђа 100%-тно на бази сопствених средстава Инвеститора,

па расходи финансирања нису присутни.
Табела 6.3: Пројекција директних опративних трошкова

Јединица Годишњи Јединична Годишњи
ИНПУТ мере утрошак цена трошак
(Ј.М.) (Ј.М./год.) (€/Ј.М.) (€)
1. СИРОВИНЕ 25,125.0
1.1 Делимично рафинисано сунцокретово уље тона 30 762 22,860
1.2 Метанол тона 3 360 1,080
1.3 Негашени креч (CaO) тона 6.5 135 877.5
1.4 Натријум-карбонат (Na2CO3) тона 1.5 157 235.5
1.5 Дестилована вода 000 лит 3 24 * 72
2. ЕНЕРГЕНТИ 1,032.7
2.1 Електрична енергија kWh 1 650 0.060 99
2.2 ЕЛ лож уље лит 930 1.004 933.7
ДИРЕКТНИ ОПЕРАТИВНИ ТРОШКОВИ: ≈ 26,158
*Цена пијаче воде, јер се јединица за продукцију дестиловане воде предвиђена у оквиру постројења
Трошкови одржавања су обрачунати су на нивоу 5% инвестиционих улагања у опрему.

Непревиђни материјални и нематеријални трошкови су процењени на нивоу од 200 € годишње.
Трошкови амортизације су пројектовани према експертским проценама економског века

опреме од око 12 година и прописаном отпису оснивачких улагања на нивоу од 15% годишње.
Табела 6.4: Пројекција амортизације

Набавна Године економског века
Стопа вредност пројекта
Позици ја
отписа
€ 2016-21 2022 2023-26
1 Опрема 8,0% 8,045 644 644 644
2 Оснивачка улагања 15,0% 1,700 255 170 0
УКУПНО 9,745 899 814 644
У последњој години пројекта појављује као приходна ставка и остатак вредности пројекта,
који представља суму неотписаних вредности основних и обртних средстава.
Табела 6.5: Пројекција остатка вредности пројекта
Позиција €
1 Опрема 965
2 Оснивачка улагања -
3 Трајна обртна средства 1,050
УКУПНО 2,015
64
6.3 БИЛАНС УСПЕХА И ФИНАНСИЈСКИ ТОК
Биланс успеха пројекта је први пословни ток пројекта који се форимира у студијској
анализи, а истовремено и подлога за израду свих осталих финансијских и економских токова
пројекта.
За потребе анализе и оцене развојне концепције одабран је економски век пројекта од 12

година. Време потребно за реализацију свих инвестиционих активности је планирано унутар
12 месеци, али реално би била довољно и само друго полугође 2015. године.
Пројекција Биланса успеха пројекта, која показује недисконтовани ток нето добитака
(профита) предметног програма игноришући инвестиционе трошкове, у том смислу не
представља адекватну подлогу за коначну оцену оправданости инвестирања. Пројекција
Биланса успеха пројекта је, на неки начин, само добра визуелна илустрација валидности
пројекта. Ако пројекат у свом целом економског веку, или у његовом већем делу, не
генерира бруто добитак, већ је унапред јасно да се ради о промашеној инвестицији.
Треба поменути да се пословни резултати из Биланса успеха пројекта у репрезентативној

години његовог економског века (у нашем случају је то 2021. година) користе за обрачун
цене коштања финалног производа, као и за срачунавање неких статичких показатеља
ефикасности инвестирања (стопа репродукционе способности, економичност производње,
капитални коефицијенат, нето-добитак у односу на укупне приходе и сл.).
Порез на добитак предузећа (15 %) се плаћа од прве године економског века пројекта.
Као што се може видети из приказа у Табели 6.6, пројекције Биланса успеха пројекта показује
добит у свакој години економског века. У једанаест година експлоатације развојног пројекта
(2016-2026) остварују се кумулативи нето добитака на скромном нивоу од 4,192 €, што је већ
индикатор да се ради о проблематичној економској ефикасности (рентабилности).
Финансијски ток пројектаје подлога за проверу комерцијалне оправданости пројекта на бази

анализе дисконтованог тока нето готовинских прилива, односно разлике укупних
готовинских примитака и издатака у свакој години економског века пројекта, укључујући ту
и период реализације инвестиционог захвата.
Нето садашња вредност готовинских приливана бази Финансијског тока пројекта. или
скраћено НСВГП, дефинисана је као разлика између садашњих вредности свих прилива и
одлива готовине у економском веку пројекта, укључујући ту и прилив по основу остатка
вредности пројекта по истеку његовог економског века. Добијени вредносни исказ НСВГП
репрезентује у садашњим ценама димензију финансијских средстава за репродукцију које
пројекат генерише у свом економском веку. Пројекат је финансијски прихватљив ако је
НСВГП  0, што је у нашем случају испуњено јер је НСВГП = 9,309 €.
65
Табела 6.6: Пројекција Биланса успеха
Ред. Године економског века пројекта

П о з и ц и ј а
број 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026
Просечан годишњи степен коришћења капацитета 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100%
1. УКУПНИ ПРИХОДИ 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006
1.1. Приходи од продаје роба 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006
2. УКУПНИ РАСХОДИ 27,659 27,659 27,659 27,659 27,659 27,659 27,574 27,404 27,404 27,404 27,404
2.1. Пословни расходи (без амортизације) 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760
2.1.1. Директни трошкови материјала за израду 26,158 26,158 26,158 26,158 26,158 26,158 26,158 26,158 26,158 26,158 26,158
2.1.1.1 Сунцокретово уље (делимично рафинисано) 22,860 22,860 22,860 22,860 22,860 22,860 22,860 22,860 22,860 22,860 22,860
2.1.1.2 Катализатори и помоћне хемикалије 2,193 2,193 2,193 2,193 2,193 2,193 2,193 2,193 2,193 2,193 2,193
2.1.1.3 Технички флуиди и енергенти 1,105 1,105 1,105 1,105 1,105 1,105 1,105 1,105 1,105 1,105 1,105
2.1.2 Услуге одржавања 402 402 402 402 402 402 402 402 402 402 402
2.1.3 Остали фиксни трошкови 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200
2.2. Амортизација 899 899 899 899 899 899 814 644 644 644 644
3. ДОБИТАК ПРЕ ПОРЕЗА (1-2) 348 348 348 348 348 348 433 603 603 603 603
4. Порез на добитак 52 52 52 52 52 52 65 90 90 90 90
5. ДОБИТАК ПОСЛЕ ПОРЕЗА (3-4) 296 296 296 296 296 296 368 512 512 512 512
6. ДОБИТАК ПОСЛЕ ПОРЕЗА (кумулатив) 296 591 887 1,183 1,478 1,774 2,142 2,655 3,167 3,679 4,192
66
Табела 6.7: Пројекција Финансијског тока

број 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026
1. ПРИЛИВИ 10,795 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 30,022
1.1 Укупни приходи - 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006
1.2 Извори финансирања 10,795 - - - - - - - - - - -
1.2.1 Предузетнички капитал 10,795 - - - - - - - - - - -
1.2.2 Дугорочни кредити - - - - - - - - - - - -
1.3 Остатак вредности пројекта 2,015
2. ОДЛИВИ 10,795 26,812 26,812 26,812 26,812 26,812 26,812 26,825 26,850 26,850 26,850 26,850
2.1 Укупна инвестициона улагања 10,795 - - - - - - - - - - -
2.2 Пословни расходи (без амортиз.) - 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760
2.3 Порез на добитак - 52 52 52 52 52 52 65 90 90 90 90
Н Е Т О П Р И Л И В И (1-2) - 1,194 1,194 1,194 1,194 1,194 1,194 1,182 1,156 1,156 1,156 3,171
Н Е Т О П Р И Л И В И (кумулатив) 0 1,194 2,389 3,583 4,777 5,971 7,166 8,347 9,503 10,659 11,815 14,987
Садашња вредност кумулатива Нето Прилива (€): 9,309 На бази дисконтне стопе од 8%
67
7. ЕКОНОМСКА И ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКА ОЦЕНА

РЕНТАБИЛНОСТИ СА АНАЛИЗОМ ОСЕТЉИВОСТИ
7.1 ИЗБОР ДИСКОНТНИХ СТОПА
Дисконтна стопа (ДС) се традиционално обрачунава као пондерисани процентуални износ

који реперезентује просечну цену сопственог и позајмљеног капитала уложених у пројекат.
Код јавних инфраструктурних и енергетских пројеката, међутим, егзистира другачија пракса
и дисконтне стопе се на неки начин административно прописују (или у најмању руку
администрација даје препоруку у ком опсегу треба да се налази дисконтна стопа). Примера
ради, European Commission Directorate-General for Energy and Transport за пројекте у овој
категорији прописује ДС од 8%.
Ако пројекат још доприноси разрешавању неких битнијих националних приоритета, примера
ради повећава безбедности/сигурности на плану обезбеђења енергије или унапређује заштиту
животне средине или развија саобраћајну инфраструктуру, тада се оцена оправданости може
обрачунавати и само на бази друштвене дисконтне стопе (ДДС). Битно је нагласити да
предметни пројекат управо испуњава прва два од три наведена критеријума.
У свету се данас код пројеката оваквог типа примењује ДДС у распону од 3% до 7%, при
чему што су земља или регион мање развијени то је и ДДС ближа горњој граници опсега.
Код најмање развијених земаља ДДС иде чак и до 10%. European Commission Directorate-
General for Energy and Transport за пројекте напред поменуте врсте препоручује ДДС у
распону од 4% до 5%.
У предметној ПСО је примењена јединствени проценат од 8% за дисконтну стопу (ДС) и

друштвену дисконтну стопу (ДДС).
7.2 ЕКОНОМСКА ОЦЕНА РЕНТАБИЛНОСТИ
Анализа економске исплативости развојног пројекта или укупне развојне концепције базира
на изради пројекције Економског тока пројекта.
Показатељи и параметри на бази којих се оцењује економска исплативост пројекта су Нето

садашња вредност пројекта (НСВЕ) и Интерна стопа рентабилности пројекта (ИСРЕ) и
Време динамичког повраћаја инвестиционих улагања (ВДПИУЕ).
Економски ток пројекта је подлога за оцену рентабилности инвестиционог захвата.
Пројекције Економског тока пројекта се разликује од пројекције Финансијског тока

пројекта по томе што на приходној страни не фигуришу извори финансирања (што резултује
у негативним износима нето прихода у периоду извођења инвестиционог захвата).
68
С друге стране, пак, Економски ток пројекта на расходној страни не обухвата обавезе према
екстерним изворима финансирања у економском веку пројекта (камате, отплате и остале
везане трошкове сервисирања кредита).
Нето садашња вредност је основни параметар за оцену рентабилности једног развојног

програма (развојне варијанте). Развојна варијанта је економски прихватљива, односно
рентабилна:
 ако је НСВЕ  0
 ако је НСВЕ / Садашња вредност инвестиције  1
Интерна стопа рентабилности (ИСРЕ) се понекад назива и интерна стопа економског

приноса, а свакако представља најрепрезентативнији критеријум за оцену степена економске
оправданости инвестирања, односно рентабилности планираног пројекта. ИСРЕ је дисконтна
стопа при којој је разлика између нето садашње вриједности пословних прилива и одлива у
Економском току једнака нули.
Основна подлога за израчунавање ИСРЕ је ток нето-примитака из Економског тока пројекта.
Критеријум за економску прихватљивост пројекта је:

 ако је ИСРЕ  ИСРмин, при чему је ИСРмин > ДС
У случају предметног пројекта се добија НСВЕ = - 1,486 € и ИСРЕ = 5.32%, што значи да на
бази предпостављених инпута исти није економски оправдан.
Дакле, ако се сажму све претходне анализе, пројекат је финансијски оправдан (и ликвидан у
целом економском веку), али није економски оправдан (уз дисконтовање са стопом од 8%
пројекат не враћа инвестициона улагања у свом економском веку). Додуше, без
дисконтовања прилива и одлива пројекат врши поврат капиталних трошкова за око 9 године.
Овакав резултат заправо не представља изненађење, јер у садашњим условима цена горива
фосилног порекла на светском тржишту практично нити један пројекат за производњу
биогорива не може бити економски оправдан без уклучења субвенција или акцизних
олакшица. Шта више, чак се може оценити да је предметно техничко решење изразито
економски рационално, јер је без обзира на одсуство било каквих субвенција или пореских
олакшица зона рентабилности за наш пројекат уствари на дохват руке.
Друштвено-економски ток није пројектован из разлога што би се у случају предметног

Пројекта скоро подударао са Економским током. Наиме, обзиром да смо се определили да је
ДС = ДДС и да пројекат не укључује ново запошљавање, ова два тока би се разликовала само
за одсуство пореза на добит у позицијама одлива финансијских средстава.
69
Табела 7.1: Пројекција Економског тока

број 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026
1. ПРИМ ИЦИ - 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 30,022
1.1 Укупни приходи - 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006 28,006
1.2 Остатак вредности пројекта 2,015
2. ИЗДАЦИ 10,795 26,812 26,812 26,812 26,812 26,812 26,812 26,825 26,850 26,850 26,850 26,850
2.1 Укупна инвестициона улагања 10,795 - - - - - - - - - - -
2.2 Пословни расходи (без амортизације) - 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760 26,760
2.3 Порез на добитак - 52 52 52 52 52 52 65 90 90 90 90
Н Е Т О П Р И М И Ц И (1-2) -10,795 1,194 1,194 1,194 1,194 1,194 1,194 1,182 1,156 1,156 1,156 3,171
Нето садашња вредност (€): -1,486 На бази дисконтне стопе од 8%
Интерна стопа рентабилности: 5.32% На бази дисконтованог тока Нето Примитака
Повраћај инвестиционих улагања, динамички (год.): > 10 На бази дисконтне стопе од 8%

Повраћај инвестиционих улагања, обичан (год.): 9.1 На бази недисконтованог тока Нето Примитака
70
8. АНАЛИЗА ОСЕТЉИВОСТИ И РИЗИКА ИНВЕСТИРАЊА
Вредновање финансијске и економске оправданости пројекта базира на предпоставци да

аналитичар и/или Инвеститор располажу не само са свим актуелним подацима за припрему
анализе, већ и да са високим степеном сигурности предвиђају будућност. У пракси, међутим,
увек постоји одређена неизвесност да ли ће се будућност у потпуности подударати са
пројекцијама и економским предвиђањима.
Извори и узроци неизвесности су многобројни, али се могу поделити на оне који се односе
на пројекат и оне који се односе на окружење у којем пројекат треба да функционише.
Узроци неизвесности везани за конкретан пројекат могу бити последица следећих фактора:
 планирана инвестициона улагања могу у фази реализације пројекта да буду прекорачена;
 пројектовани нормативи утрошка сировина и енергије су премашени у фази експлоатације

пројекта;
 однос цена биодизела и сунцокретовог уља на реалном тржишту је нижи од односа који је
пројектован у ПСО;
 цена метанола на реалном тржишту значајније премашује цену која је пројектована у ПСО
(домаћи произвођач метанола, компанија „МСК“ Кикинда, не ради па се ова сировина
набавља од ино-испоручилаца, уз додатне трошкове транспорта и осталих везаних
трошкова увоза);
 обим продаје или продајну цену сировог био-глицерина сходно пројекцијама у ПСО неће
бити могуће остварити (дефицит домаћих купаца, сувише мала количина за извозни
аранжман ...);
 постоје ризици карактеристични за земље у транзицији, као што су још увек нестабилни
услови у привредном и законодавном окружењу, и слично.
У том смислу је очигледно да се квалитетно вредновање пројекта не може спровести само на

бази квантификовања нето садашње вредности и интерне стопе рентабилности, већ је
неопходно утврдити и колики је утицај фактора неизвесности на исплативост пројекта.
У анализи неизвесности (“Uncertainty Analysis” или “Risk Analysis”) се примењују следеће

стандардне методе:
 Одређивање преломне (критичне) тачке
 Анализа прага рентабилности са анализом осетљивости

8.1 АНАЛИЗА ПРЕЛОМНЕ ТАЧКЕ
Одређивање преломне тачке (“Determination of the Break-Even Point”) спада у статичке

методе оцене, а спроводи се у циљу утврђивања минималног обима продаје (или минималног
степена искоришћености капацитета) при којима пројекат не остварује нето добит али не
генерише нити губитак. Базира на пословним резултатима у репрезентативној години
економског века пројекта, а у нашем случају је то 2022. година.
Као што се лако може запазити, наше полуиндустријско постројење би статички посматрано
у 2022. години пословао рентабилно и са годишњом производњом само око 27 тона
финалних производа, што значи уз искоришћење пројектованог капацитета од око 82%.
8.2 АНАЛИЗА ОСЕТЉИВОСТИ
Анализа прага рентабилности користи исти рачунарски софтвер који се користи и за

извођење Анализе осетљивости и идентификује:
 максимално могуће прекорачење инвестиционих улагања,
 максимално дозвољени ниво цене биљног уља,
 минимално дозвољено повећање цена финалних производа, и
 минимални ниво обима производње финалних производа.
при којима пројекат функционише на нивоу граничног рентабилитета. Другим речима,

Анализа прага рентабилности идентификује нивое напред наведених улазних параметара
пројекта при којима се нето садашња вредност дисконтованих нето прихода Економског
тока изједначава са нулом:
НСВЕ = 0
Ред Износ
Промена Промена
број пре после
1. Инвестициона улагања (€) -14.99% 10,795 9,177
2. Приход (пондерисана цена финалних производа) (€/т) 0.87% 844.3 851.7
3. Оперативни трошкови (цена биљног уља) (€/т) -0.92% 762 755
4. Обим производње финалних производа (€/год) 13.25% 33.2 37.6
Обзиром да инвестиција са пројектованим улазним параметрима не генерира рентабилност,

комплетно спровођење Анализе осетљивости (“Sensitivity Analysis”) са степенастим
променама параметар нема смисла, а и Анализа прага рентабилности обезбеђује сасвом
довољно подлога за оцену осетљивости Пројекта на промене кључних параметара.
Као што се лако може констатовати, Пројекат је најосетљивији на промене цена сировина
(биљног уља) и финалних производа (пре свега биодизела). Практично, смањењем набавне
цене биљног уља или повећањем продајне цене биодизела за само један проценат Пројекат
улази у зону рентабилности.
Пројекат је релативно осетљив и на промене осталих параметара – у зону рентабилности га

уводи редукција укупног инсвестиционог улагања за око 15% (или за око 1,620 €), односно
повећање обима производње за 13.25%.
Овај последњи предуслов скоји се тиче повећања обима производње је додуше лако
изводљив задатак, јер је фунционисање планираног полуиндустријског постројења
иницијално планирано само са радом у једној смени. Са радом у две смене Пројекат би
реализовао НСВЕ = 9,732 € и ИСРЕ = 22.1%, што би одражавало сасвим задовољавајућу
рентабилност.
Посматрајући искључиво и само са аспекта тренутног финансијског интереса

Инвеститора, Пројекат заправо нема економску оправданост. Међутим, имајући у виду
да су његови економски ефекти веома близу зони рентабилности иако нису
укалкулисане било какве субвенције или пореске олакшице, те имајући у виду и његов
друштвено-економски (национални) значај (јер Пројекат представља и допринос
испуњењу захтева Европске Комисије у погледу обавезне делимичне супституције
моторних горива фосилног порекла са биогоривима и осталим алтернативним
моторним горивима), могла би се ипак констатовати подобност предметног Пројекта за
реализацију.

M84 - 5 Popović 2014 PSO Sa GP Ua Biodizel Sa CaO Katalizatorom

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

M84 - 5 Popović 2014 PSO Sa GP Ua Biodizel Sa CaO Katalizatorom

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

НАУЧНА УСТАНОВА

ПРЕТХОДНА СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ

ПОЛУИНДУСТРИЈСКО ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА СИНТЕЗУ БИОДИЗЕЛА ИЗ

Београд, Децембар 2014

ПРЕТХОДНА СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ СА ГЕНЕРАЛНИМ

ПОЛУИНДУСТРИЈСКО ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА СИНТЕЗУ

РУКОВОДИЛАЦ ИЗРАДЕ ПРОЈЕКТА:

Мр економ. Зоран М. Поповић, дипл. инж. технол.

САРАДНИЦИ НА ИЗРАДИ ПРОЈЕКТА:

Мр Далибор Маринковић, дипл. инж. технол.

Руководилац израде Пројекта: За Научну установу „ИХТМ“:

Београд, Децембар 2014

 Регистрација Научне установе “ИХТМ”

 Акредитација Научне установе „ИХТМ“

 Потврда зашто Научна утанова „ИХТМ“ није уписана у Регистар АПР

 Лиценца Научне установе “ИХТМ” за израду техничке документације

 Решење Директора ИХТМ о именовању Руководиоца израде Пројекта

 Пројектантска лиценца Руководиоца израде Пројекта

ПРОЈЕКТА: ПРЕТХОДНА СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ СА ГЕНЕРАЛНИМ

ОБЈЕКАТ: ПОЛУИНДУСТРИЈСКО ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА СИНТЕЗУ БИОДИЗЕЛА

ИНВЕСТИТОР: Универзитет у Нишу – Технолошки факултет у Лесковцу

ОДРЕЂУЈЕМ: Мр екон. ЗОРАНА М. ПОПОВИЋА, дипл. инж. технологије

ИМЕНОВАНИ ЈЕ СА САРАДНИЦИМА ОДГОВОРАН ЗА ПРИМЕНУ ВАЖЕЋИХ

За Научну установу „ИХТМ“

2. КОНЦЕПЦИЈА ПЛАНИРАНОГ РАЗВОЈНОГ ПРОЈЕКТА 8

3. АНАЛИЗА ТРЖИШТА ФИНАЛНИХ ПРОИЗВОДА 9

5. АНАЛИЗА НАБАВНОГ ТРЖИШТА 36

7. ЕКОНОМСКА И ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКА ОЦЕНА

8. АНАЛИЗА ОСЕТЉИВОСТИ И РИЗИКА ИНВЕСТИРАЊА 71

1.1 ЦИЉЕВИ И СВРХА ИНВЕСТИРАЊА

Србија је стицањем статуса земље-кандидата за чланство у Европској Унији преузела и

Стога је за очекивати да ће се у Србији постизање прописаног удела алтернативне енергије у

Обзиром на захтеве у погледу испуњавања удела алтернативних горива која прописује

Предметни пројекат представља управо покушај да се и у Србији начини корак у правцу

Техничким решењем, које је М83 резултат истраживања спроведених у оквиру реализације

Континуални технолошки поступак за добијање FAME сунцокретовог уља метанолизом

Развијени технолошки поступак је друштвено оправдан, јер омогућава добијање високог

Оправданост реализације пројекта је у овој Претходној студији оправданости (ПСО)

Општи циљ у реализацији предметног пројекта је свакако генерирање додатне вредности,

1.2 ИНФОРМАЦИОНА ОСНОВА

o Коришћени закони и правилници :

 Закон о заштити ваздуха („Сл. Гласник РС“, бр. 36/2009)

1.3 МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП

У изради ове Претходне студије оправданости (ПСО) коришћени су методолошки приступ и

У делу ПСО под насловом „Анализа продајног тржишта“ је примењен стандардни

У делу ПСО под насловом „Приказ технолошко-техничких решења“ је презентирана

У деловима ПСО који дефинишу пословне расходе (економске трошкове) коришћене су

У деловима ПСО који обухватају анализу и оцену економско-финансијске ефикасности

У изради ПСО су примењена сва правила струке на плану израде техно-економске и

2. КОНЦЕПЦИЈА ПЛАНИРАНОГ РАЗВОЈНОГ ПРОЈЕКТА

2.1. ПРОСТОРНА ЛОКАЦИЈА ОБЈЕКТА

Планирана производна јединица је димензија које могу бити смештене и у факултетским

Отпадни токови из јединице су минимални – ради се само о води за испирање произведеног

Емисије отпадних гасова нема.

За потребе обезбеђења воде је довољан приступ постојећој водоводној мрежи.

Постојање прикључка на електроенергетско снабдевање на микро-локације се подразумева.

2.2. ПЛАНИРАНИ ВЕК ПРОЈЕКТА

Планирани век трајања објекта се веома разликује за поједине привредне делатности и у

У светској техно-економској пракси се економски век новоизграђених секција/јединица у

Обзиром да се ради о биогориву, чија се будућност брже мења у поређењу са горивима

3. АНАЛИЗА ТРЖИШТА ФИНАЛНИХ ПРОИЗВОДА

3.1 СВЕТСКО И ЕВРОПСКО ТРЖИШТЕ БИОДИЗЕЛА

Биодизел прве генерације се обично производи трансестерификацијом биљних уља или