Pisanje seminarskih radova

Svrha seminarskog rada

Seminarski rad predstavlja samostalnu
stručnu obradu izabrane teme.
 Izradom seminarskog rada student pokazuje

teorijsko i praktično znanje kao i sposobnost

samostalnog služenja aktualnom domaćom i
stranom literaturom u pismenoj obradi.
Ciljevi izrade seminarskog rada su:
• proširenje i produbljivanje znanja iz sadržaja
nastavnog programa,
• sticanje iskustva u pisanju stručnih radova.
 Osim što donose dodatne poene za ocenu,
suština seminarskih radova je da se pojedinac
bliže i detaljnije upozna sa nekom temom
 na predavanjima nikad nema dovoljno

vremena da se pređe sve što je bitno,

 pisanje seminarskih radova je kao mala

obuka za pisanje budućih naučnih radova

Odbrana radova
 radovi treba da budu i prezentovani pred
ostatkom grupe
 pred ostalim studentima, u cilju da se i drugi

malo upoznaju sa tom temom

 kolega autor datog seminarskog rada treba

sažeti suštinu priče kroz svoju prezentaciju

 Ono što treba uraditi je pretražiti literaturu,
 pročitati više tekstova na tu temu
 objasniti prvo sebi tu priču tj. pokušati
razumeti i
 tek onda je prepričajte na papiru svojim
rečima –
 nikada, nikada, nikada nemojte napisati nešto
što niste razumeli!
 Bez obzira kolko lepo i fensi izgledale sve te
velike reči, ako ih ne razumete nemojte ih
pisati.
 A šta raditi ako puno toga ne razumete?
 Još literature i konsultacije!
Struktura seminarskog rada
 Što se strukture tiče seminarski radovi
podležu onoj školskoj strukturi – mora da
postoji uvod, razrada, zaključak.
 U uvodu treba da predstavite motivaciju,

ukratko suštinu i eventualno neki istorijat

teme.
 Pod motivacijom se podrazumeva odgovor na

pitanja
 „Zašto je to bitno?
 Zašto to istražujemo?
 Šta želimo da naučimo?“. 
Razrada
 Što se razrade tiče to vam je glavni deo priče
 Tu izlažete ono što ste pročitali i naučili.
 Prvo postavite temu tj. navedete ili glavne

karakteristike nečega pa posle objašnjavate, ili

uvedete pojmove i osnovu koja će vam trebati
za obradu date teme. 
 uvesti pojmove ali samo u vidu kratkog

objašnjenja
 ako uvodite neki novi pojam, skraćenicu –

obavezno je objasnite.
 Ako imate neku jednačinu – obavezno

objasnite šta predstavlja svaki simbol

 Nemojte samo nabacati podatke jer u tom
slučaju rad izgleda sklepan
 Mora imati logički sled, tok i smisao
 Seminarski rad treba da bude shvatljivi

sažetak neke teme

 stoga dok ga pišete pokušajte da se stavite

na mesto vašeg kolege iz grupe koji nije

upućen u tu temu a koji bi to čitao, i uvek se
pitajte da li bi je razumeo.
 Razmišljajte o vašem seminarkom ko o

jednom poglavlju u nekom udženiku

 već mislite na čitaoce kao što ste vi, koji bi

vaš tekst čitali i razumeli a ne na profesora.

Zaključak
 Bez zaključka priča ostaje nedovršena.
 U principu, zaključak jeste i najteži deo za

pisanje. 
 kratak sažetak teme, izdvajanje onog

najbitnijeg. 
 suština teme se u glavnom može sažeti u 3-4

rečenice
 ono što želite ljudi da zapamte
 Osim toga u tom zaljučku tj. rezimiranom
delu možete ponoviti i nešto iz uvoda
(bez da doslovce kopirate neku uvodnu
rečenicu)

kao na pr. zašto je cela ta priča bitna.

 bonus poene dobijate na svaki zaključak koji

ste samostalno izveli (kod naučnih radova
ovo je pod obavezno).
Reference
 Svaki dobar seminarski rad apsolutno mora da
sadrži listu referenci tj. izvora informacija koje
ste koristili.
 Danas na internetu možete naći bukvalno sve,

ali i dalje ako možete da dodjete do neke

knjige iz koje možete da izvučete bar neke
informacije koje vam trebaju – uvek koristite
knjige.
 najbolji izvor informacija su naučni radovi 
 Što se izbora sa interneta tiče to je sve ok,
 i naravno treba da ih navedete kao regularan

izvor na kraju seminarskog rada,

 budite oprezni oko toga kolko verujete

nekom sajtu.
DOGOVOR SA NASTAVNIKOM O TEMI,
NASLOVU I SADRŽAJU RADA
 Seminarski radovi su obuhvaćeni Nastavnim
programom
 Tema seminarskog rada bira se iz spiska
objavljenih tema ili se dogovara, u skladu s
interesima studenata sa nastavnikom
 U slučaju da student samostalno predlaže temu
rada, on predlaže i radni naslov, sadržaj rada, a
detaljnije ga određuje u saglasnosti i nakon
konsultacija sa nastavnikom.
 U predlogu radnog naslova i sadržaja rada,
student navodi i popis već proučene literature
Naslovna stranica seminarskog rada

 Naslovna stranica seminarskog rada sadrži

sledeće podatke:
 ime i prezime autora,
 naslov 5 rada,
 naznaku "Seminarski rad",
 naziv predmeta
 titulu, ime i prezime mentora,
 mesto, mesec i godinu predaje rada.
Predgovor

 Seminarski rad ne mora imati predgovor.

 Ako autor rada želi da napiše predgovor, potrebno je

da ima na umu sledeće:

• Predgovor treba razlikovati od uvoda.
• Predgovor je osvrt na uslove i prilike u kojima je rad
nastao, iskustva tokom pisanja i objektivne prepreke
(ako ih je bilo) koje su se javljale tokom izrade;
• U predgovoru se, uz imena, navode akademski nivoi/ili
funkcije osoba koje su autoru pomagale tokom izrade
rada i to prema opsegu i važnosti njihove pomoći, a ne
prema položaju koji zauzimaju u nauci i/ili praksi.
Naslov “Predgovor” piše se velikim slovima (font 12,
podebljano) centrirano na vrhu stranice. Stranicu
predgovora označiti rimskim brojem I.
Sadržaj

 Sadržaj predstavlja tematski sažetak rada i

daje uvid u stranice rada na kojima se nalaze
naslovi glava, poglavlja, odeljaka.
 Naslov “Sadržaj” piše se velikim slovima (font

12, podebljano) centrirano na vrhu stranice.

Ne sme biti opsega većeg od jedne stranice.
Stranicu sadržaja označiti rimskim brojem I
(ako rad nema predgovora), odnosno brojem
II (ako postoji predgovor).
Uvod
 Tekst seminarskog započinje uvodom.
 Stranice uvoda najčešće se označavaju arapskim brojem 1.
 definišu osnovni pojmovi, odnosno cilj i svrha istraživanja, odnosno
pisanja rada, objasni autorov pristup problemu, i izloži plan tj.
kompozicija rada.
 Ovo je mesto gde autor piše zbog čega je izabrao određenu temu,
šta je već poznato o toj tematici, a na šta će se tim radom ukazati
(svrha rada).
 Napisati kojom se naučnom metodom autor služio
 Opisati iz koliko se delova rad sastoji i ukratko opisati sadržaj
pojedinog dela rada.
 Uvod, dakle, sadrži osnovne naznake problema koji se obrađuje u
radu (imenovanje problema i razlog izbora za predmet
proučavanja), način obrade problema i strukturu rada.
 Naslov “Uvod” piše se velikim slovima (font 12, podebljano, levo
poravnanje) i označava brojem 1.
Razrada teme
 Celokupan sadržaj teksta koji student izlaže u radu
treba biti smisleno raspodeljen.
 Svakom delu rada (glava, poglavlje...) određuje se
naslov.
 Za svaku se glavu navode naslovi poglavlja s glavnim
idejama, a svakome se delu određuje opseg.
 Strukturu rada predlaže student, ali je konačno
određuje u dogovoru i nakon konsultacija sa
mentorom.
 Ovakva raspodela i način rada omogućuju
sistematičnost izlaganja, uvid u temeljne probleme i
područja o kojima valja prikupljati dodatne podatke.
Načini navođenja reference u tekstu
 Kako se obrada bilo koje teme u okviru seminarskih i diplomskih
radova (ali i svih ostalih stručnih radova) zasniva na dotadašnjim
saznanjima o temi i rezultatima istraživanja, objavljenim u
različitim udžbenicima, knjigama, stručnim časopisima i dr.,
svi izvori saznanja ili rezultata koji se u radu navode, moraju
biti adekvatno navedeni.
Ovo pravilo ima dva osnovna cilja.
 nenavođenje autora i izvora onoga što je preuzeto predstavlja

„intelektualnu krađu“.
 na osnovu izvora podataka korištenih u radu, moguće je donositi

i određene zaključke o kvalitetu rada.

 Dakle, kada se u tekstu navode ili citiraju izjave, misli, rezultati,

hipoteze, konstatacije ili tvrdnje drugih osoba, njihovi izvori

moraju biti adekvatno navedeni
 Načini navođenja izvora podataka u tekstu
(kao i načini navođenja korišćene literature na
kraju teksta), delimično su zasnovani na
Standardima za pisanje naučnih radova koje
je objavila APA (Publication Manual of the
American Psychological Association, 2001),
budući da je to u svetu najčešće korišćen
način citiranja i navođenja izvora, a koristi ga
veliki broj međunarodnih naučnih časopisa i
izdavačkih kuća u Evropi i Americi.
 Kada se navode ili komentarišu podaci izneseni u
nekom delu potrebno je navesti o kojim se
autorima radi i koje godine su podaci objavljeni.
 Evo nekoliko primera:

• Brandständer (2002) navodi dve strategije

prilagođavanja kojima je cilj smanjiti razliku
između željenog i trenutnog smera ličnog razvoja,
a to su asimilacija i akomodacija.
• Heckhausen i Schultz (1995) u svojoj teoriji
kontrole, zastupaju ideju o postojanju četiri
adaptivne kontrolne strategije: selektivna primarna
kontrola, kompenzatorna primarna kontrola,
selektivna sekundarna kontrola i kompenzatorna
sekundarna kontrola.
 Dakle, prezime(na) autora mogu se staviti na
početak rečenice, u sredini ili na kraj, zavisno
od toga kako je onome ko piše tekst zgodnije
sa stanovišta ili stila izražavanja.
 Ukoliko se autor(i) stavljaju u sredini rečenice

ili na kraj onda se prezime(na) i godina

stavljaju u zagradu.
 Ukoliko autori imaju isto prezime, onda se

dodaje i inicijal imena, npr. (Bujas, R. 1935,

Bujas, Z. 1978).
 Ukoliko se iz nekog objavljenog izvora doslovno prepisuje
deo teksta (citat) onda taj citat treba staviti u navodnike i
napisati na kojoj stranici izvora se nalazi.
 Na primer.:

"Činjenica da okolno svetlo menja doživljenu svetlinu nekog

ciljnog objekta, sugeriše da je na delu neka vrsta prostorne
interakcije" (Coren, Ward i Enns, 2003; str. 109).
Kada se navodi neko istraživanje ili podatak koji nije pronađen
u originalu, već posredno iz neke druge publikacije, onda
treba navesti ime autora koji je prvi naveo neke rezultate, a
onda i autora u čijoj je publikaciji ta informacija pronađena.
 Na primrer:

Frith (1985, prema Rayner i sar., 2001) smatra kako učenje

čitanja prolazi kroz logografski, alfabetski i ortografski
stadijum.
U popisu referenci na kraju teksta za ovakav slučaj treba
navesti posrednu publikaciju
 Ukoliko se u tekstu spominje istraživanje većeg broja
autora (do 5) onda kod prvog navođenja treba napisati
prezimena svih autora, a u sledećim navođenima samo
prvog autora i dodatak i sar.
 Ukoliko ima više od pet autora onda se i pri prvom, a i pri

kasnijim navođenjima, navodi samo prezime prvog autora

+ sar.
 Na primer:
 Fonemska svesnost je samo jedan element šireg konstrukta

veština fonološkog procesiranja koji uključuje i fonološko

pamćenje i veštinu brzog imenovanja odnosno brzog
dozivanja glasovnih reprezentacija iz dugoročnog pamćenja
(Sodoro, Allinder, Rankin-Erickson, 2002).
 Neki autori (npr. Sodoro i sar., 2002) smatraju da je veza

između znanja o fonološkoj strukturi i veštine čitanja

recipročna.
 Pravilo je da svako spominjanje autora u
tekstu mora biti praćeno i navođenjem u
popisu referenci na kraju teksta, odnosno,
sve reference s popisa moraju biti
spomenute i u tekstu!
Zaključak
 On se piše u dva dela.
 U prvome se ukazuje se na sličnost ili na

razlike s postojećim saznanjima i donosi se

zaključak (ili zaključci) koji iz rada proizlazi.
Ovdje je važno usporediti stavove na početku
rada (cilj rada – opisan u uvodu) sa stavovima
na kraju rada tj. zaključiti da li je ostvarena
svrha rada.
 U drugom delu zaključka daje se vlastiti sud o

obrađenoj tematici.
Literatura
 Popis korišćene literature dolazi na stranicu rada
iza zaključka
 Redosled referenci treba pisati abecednim redom
bez rednih brojeva, prema prezimenu prvog autora.
 Ukoliko isti autor ima više referenci, prvo se pišu
one koje su novijeg datuma.
 Ako se isti autor pojavljuje prvi put samostalno,
drugi put kao prvi autor rada sa dva ili više autora,
prvo se navode njegovi samostalni radovi, zatim
(uređeno po abecedi prezimena drugoga, trećeg ...)
autorski radovi.
Dodatna literatura
 http://
www.vpps.edu.rs/uputstvo_seminarski_rad_lat.pdf
 http://
www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/u
putstvo-za-izradu-seminarskog-rada.pdf
 http://www.efzg.unizg.hr/UserDocsImages/dokume
nti/efzg_diplomski_seminarski_upute.pdf
 http://

www.ekfak.kg.ac.rs/sites/default/files/nastava/Novi
%20Studijski%20Programi/I%20godina/Uvod%20u%2
0menadzment/Uputstvo%20za%20izradu%20semina
rskih%20radova.pdf
 http://www.prafak.ni.ac.rs/files/nast_mat/metodlos
ka_%