Prevod

Psiholoke dimenzije odrivog razvoja.

Strana 8 Psychological Antecendes

Ekoloki pogled na svet predstavlja jednu od indikatora odivog ponaanja . Sam pogled na svet
jeste okvir po kome ljudi pridaju znaaj i olakavaju vienje sveta a samim tim i odreuju
principe, eme i naine na koji e se ponaati. Interakcija oveka i prorode i njihova
meuzavisnost dovela je do pojave razliitiv perspektiva. Odnos izmeu oveka i prirode moe
se posmatrati kao odnos humanog i nehumanog a zatim stati na jednu ili drugu stranu odnosno
orijentisati se na prirodu ili na oveka. S obzirom na to sa kojeg se vrednosno teorijskog
stanovita polazimo moemo identifikovati dve perspektive: antropocentrizam i naturalizam.
Antropocentrizam je uverenje da je potpuno jasno , normalno i moralno razgranicenje izmeu
oveka i ostatka prirode, da je humano jedino izvorite vrednosti i znaenja na svetu i da
neljudska priroda nema druge svrhe osim da sluzi oveku (Eckersley, 1992.) . ovek je po
prirodi stvari nadreen prirodi, jer je najrazvijenije bie na Zemlji .

Industrikjskom drutvu prepisuje se antropocentini pogled na svet. Ona se prihvata kada se

naglaavaju razvojni uspesi i nauno tehnolok napredak modernog drutva, a kritikuje se kada
se navode negativne posledice po ivotnu sredini i prirodu a takoe i ugroava da se prirodni
resursi potroe (Cifri, 1994.). Naturalizam bi bio shvatanje po kome je ovek deo prirode i moe
samo delomino izdvojiti svoje sposobnosti i ponaanje iz prirode i usmeriti ga na njeno
korienje od koje zavisi njegov opstanak, jer je i sam podloan prirodnim zakonima.

Ovakva situacija dovela je do pojave novog ekocentrinog pogleda na svet koga naglaava
potrebu za prirodnim balansom, i potrebe da se ogranii broj ljudi na planeti zbog opasnosti da
ona postane prenaseljena (Cifri, 1994.). Ekocentrini pogled na svet u osnovi
svega stavlja ekosistem sa kojim se ovek izjednauje s drugim
oblicima prirode, jedino ime se izdie je poveana odgovornost za
ouvanje ivota uopte, pa i ljudske vrste, ali i neive prirode.
Odgovornost je proizala iz injenice da je samo ovek obdaren
visoko razvijenom sveu i mogunou da bude nosilac moralnih
vrednosti (orevi J, 2002.). (Therefore, there is upcoming
environmental ethics-ecocentrism, with ecosystem in its focus. The
man is no longer master of nature but just a being with incurred
sense of responsibility for earth's life. Man's increased responsibility
is derived from the fact that only human are been given ability to
develop moral values. )
Ekocentrina uverenja su znaajni i pozitivni prediktori pro-ekolokog ponaanja. to su ova
uverenja vra vea je verovatnoa da e se ta osoba ponaati ekoloki odgovorno. (Corral-
Verdugo et al, 2000). Iako antropocentrini pogled na svet moe uticati na brigu i zatitu ivotne
sredine uglavnom samo ukoliko zadovoljava odreene ovekove potrebe.

Eckersley, R. (1992). Environmentalism and Political Theory. Albany: State University od N

Press,

Cifri, I. (1994.): Antropocentrizam i naturalizam: uporita modernog miljenja, Socijalna

ekologija 3(2):123-147

orevi, J. J. [2002]. Nova ekoloka etika i zatita ivotne sredine. Teme, 26(2), 235-244.