Medijatori Efekata Nezaposlenosti Na Mentalno Stanje

UNIVERZITET U NIŠU
FILOZOFSKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA PSIHOLOGIJU
MEDIJATORI EFEKATA NEZAPOSLENOSTI

NA MENTALNO ZDRAVLJE
Doktorska disertacija
MENTOR: KANDIDAT:
Prof. dr Vesna AnĎelković mr Tanja Panić
Niš, 2011. godine

Panić, T. Medijatori efekata nezaposlenosti na mentalno zdravlje
„....mislim da se ne radi o tome da li je nešto dobro ili loše. Ţivot se

dešava. Čovek treba da ga ţivi i da sa njim izlazi na kraj.“
C. Cadwalladr
1
SADRŢAJ
SADRŢAJ .................................................................................................................... 2
REZIME ....................................................................................................................... 5
SUMMARY ................................................................................................................. 6
1. UVOD ...................................................................................................................... 7
TEORIJSKI DEO....................................................................................................... 10
1. Razvojna psihologija celokupnog ţivotnog ciklusa ........................................... 11
2.1.1. Ţivotne krize .............................................................................................. 14
2.1.2. Razvojne krize ........................................................................................... 15
2.1.3. Sredinski uticaji kao razlog razvoja ........................................................... 19
2.1.4. Pozitivna psihologija, mentalno zdravlje i posao ...................................... 23
2.2. Rad kao razvojni zadatak odraslog doba ........................................................ 28
2.2.1. Istraţivanje nezaposlenosti u psihologiji ................................................... 31
2.2.2. Psihološke teorije nezaposlenosti .............................................................. 32
2.2.3. Efekti nezaposlenosti na mentalno zdravlje ............................................... 38
2.2.4. Medijatori - ĉinioci efekata nezaposlenosti ............................................... 42
2.3. Strategije prevladavanja stresa ........................................................................ 47
2.3.1. Definisanje pojma prevladavanja ............................................................... 47
2.3.2. Razliĉite podele prevladavanja .................................................................. 49
2.3.3. Izvori prevladavanja................................................................................... 51
2.4. Mehanizmi odbrane ........................................................................................ 55
2.4.1. Definisanje mehanizama odbrane .............................................................. 55
2.3.2. Mehanizmu odbrane - znaĉaj u adaptaciji ................................................. 57
2.3.3. Odbrambeni stil .......................................................................................... 59
2.5. Socijalna podrška ............................................................................................ 62
2.5.1. Definisanje socijalne podrške .................................................................... 62
2.5.2. Znaĉaj i uticaj socijalne podrške ................................................................ 64
2.5.3. Socijalna podrška nezaposlenim osobama ................................................. 66
2.6. Dimenzije liĉnosti ........................................................................................... 68
2.6.1. Velikih pet - petofaktorski model liĉnosti ................................................. 68
2.6.2. Nastanak Velikih pet .................................................................................. 69
2.6.3. Struktura i opis Velikih pet ........................................................................ 71
2.6.4. Nezaposlenost i dimenzije liĉnosti............................................................. 72
2
2.7. Lokus kontrole ................................................................................................ 74

2.7.1. Šta je lokus kontrole? ................................................................................. 74
2.7.2. Istraţivanje lokusa kontrole kod nezaposlenih .......................................... 77
2.8. Finansijski pritisak ......................................................................................... 79
ISTRAŢIVANJE........................................................................................................ 82
3. PREDMET, CILJ I ZADACI ISTRAŢIVANJA ................................................... 83
3.1. Predmet istraţivanja ........................................................................................ 83
3.2. Ciljevi istraţivanja .......................................................................................... 85
3.3. Zadaci istraţivanja .......................................................................................... 85
4. METOD ................................................................................................................. 86
4.1. Instrumenti ...................................................................................................... 86
4.2. Uzorak ispitanika ............................................................................................ 90
4.3. Postupak .......................................................................................................... 92
4.4. Obrada podataka ............................................................................................. 92
5. REZULTATI ISTRAŢIVANJA ............................................................................ 94

5.1. Izraţenost posmatranih ĉinilaca efekata nezaposlenosti ................................. 94
5.2. Struktura razlika u izraţenosti ĉinilaca efekata nezaposlenosti na mentalno

zdravlje kod radno angaţovanih i radno neangaţovanih osoba ............................. 98
5.2.1. Radna angaţovanost ispitanika i ĉinioci efekata nezaposlenosti ............... 98
5.2.2. Radna angaţovanost muških i ţenskih ispitanika i ĉinioci efekata
nezaposlenosti .................................................................................................... 101
5.2.3. Obrazovni nivo i radna angaţovanost ispitanika i ĉinioci efekata
nezaposlenosti .................................................................................................... 105
5.2.4. Mesto stanovanja i radna angaţovanost ispitanika i ĉinioci efekata
nezaposlenosti .................................................................................................... 109
5.2.5. Uzrast i radna angaţovanost ispitanika i ĉinioci efekata nezaposlenosti . 113
5.2.6. Sigurnost radnog mesta i ĉinioci efekata nezaposlenosti, na poduzorku
zaposlenih ispitanika .......................................................................................... 118
5.2.7. Razlozi nezaposlenosti i ĉinioci efekata nezaposlenosti, na poduzorku
nezaposlenih ispitanika ...................................................................................... 121
5.2.8. Rad u struci i ĉinioci efekata nezaposlenosti, na poduzorku nezaposlenih
ispitanika ............................................................................................................ 124
5.3. MeĊuodnosi posmatranih ĉinilaca efekata nezaposlenosti ........................... 127
5.3.1. Faktorska struktura Skale strategija prevladavanja stresa ....................... 127
5.3.2. Ispitivanje strukture relacija Aktivnih strategija prevladavanja stresa i
skupa prediktorskih varijabli.............................................................................. 130
3
5.3.3. Ispitivanje strukture relacija Izbegavajućih strategija prevladavanja stresa i

skupa prediktorskih varijabli.............................................................................. 133
6. DISKUSIJA ......................................................................................................... 135
6.1. Izraţenost posmatranih ĉinilaca efekata nezaposlenosti na uzorku ispitanika
ovog istraţivanja ................................................................................................. 135
6.2. Struktura razlika u izraţenosti ĉinilaca efekata nezaposlenosti na mentalno

zdravlje kod razliĉitih poduzoraka ispitanika ovog istraţivanja .......................... 138
6.2.1. Razlika izraţenosti ĉinilaca efekata nezaposlenosti kod zaposlenih i
nezaposlenih ispitanika ...................................................................................... 138
6.2.2. Razlika izraţenosti ĉinilaca efekata nezaposlenosti kod muških i ţenskih
ispitanika ............................................................................................................ 142
6.2.3. Razlika izraţenosti ĉinilaca efekata nezaposlenosti kod ispitanika
razliĉitog obrazovnog nivoa ............................................................................... 145
6.2.4. Razlika izraţenosti ĉinilaca efekata nezaposlenosti kod ispitanika sa
razliĉitim mestom stanovanja ............................................................................ 148
6.2.5. Razlika izraţenosti ĉinilaca efekata nezaposlenosti kod ispitanika razliĉite
starosti ................................................................................................................ 150
6.2.6. Razlika izraţenosti ĉinilaca efekata nezaposlenosti na poduzorku
zaposlenih ispitanika, s obzirom na procenjenu sigurnost radnog mesta ......... 153
nezaposlenih ispitanika, s obzirom na razlog trenutne nezaposlenosti .............. 155
nezaposlenih ispitanika, s obzirom na vrstu prethodnog radnog iskustva ........ 157
6.3. MeĊuodnosi posmatranih ĉinilaca efekata nezaposlenosti ........................... 159
7. ZAKLJUĈAK ...................................................................................................... 163

LITERATURA ........................................................................................................ 166
PRILOG ................................................................................................................... 175
4
MEDIJATORI EFEKATA NEZAPOSLENOSTI NA MENTALNO

ZDRAVLJE
REZIME
Nezaposlenost je velik problem, kako u svetu tako i kod nas.
Dosadašnja istraţivanja u ovoj oblasti potvrĊuju da je gubitak posla i nezaposlenost
veoma stresno iskustvo koje dovodi do brojnih psihiĉkih promena. Osnovni cilj
ovog istraţivanja je bio da se prepoznaju i bolje razumeju posredujući faktori
efekata kriznih situacija kao što su gubitak i nemogućnost pronalaska posla.
Posmatrani posredujući faktori, medijatori su bili: prevladavanje, mehanizmi
odbrane, dimenzije liĉnosti, lokus kontrole, socijalna podrška i finansijski pritisak.
Da bi se dobili kompletniji zakljuĉci ispitivanje je sprovedeno na dva poduzorka
ispitanika: na poduzorku zaposlenih i poduzorku nezaposlenih ispitanika. Drugi cilj
istraţivanja je bio da se sagledaju meĊuodnosi posmatranih medijatora efekata
nezaposlenosti na mentalno zdravlje. U istraţivanju je uĉestvovalo 635 ispitanika
uzrasta od 27 do 51 godinu, 331 (52,1%) ţena i 316 (47,9%) muškaraca. Uzorak su
saĉinili: poduzorak zaposlenih osoba – 312 (49,1%) i poduzorak nezaposlenih osoba
- 323 (50,9%). Od statistiĉkih metoda su korišćene: deskriptivne statistiĉke metode,
Kanoniĉka diskriminativna analiza i Multivarijatna analiza kovarijanse
(MANCOVA). Rezultati ukazuju na to da postoji povezanost medijatora efekata
nezaposlenosti i radnog statusa osobe, kao i pola i obrazovnog nivoa. Finansijski
pritisak kao jedan od medijatora efekata nezaposlenosti se izdvojio kao medijator
koji ima naveći znaĉaj i ĉija je uloga u posredovanju izmeĊu negativnih efekata
nezaposlenosti i mentalnog zdravlja nezamenljiva. Na osnovu dobijenih rezultata
mogu se izvesti zakljuĉci o višestrukoj povezanosti strategija prevladavanja i ostalih
medijatora efekata nezposlenosti.
Kljuĉne reĉi: nezaposlenost, zaposlenost, medijatori efekata nezaposlenosti
5
MEDIATORS OF THE EFFECTS OF UNEMPLOYMENT ON

MENTAL HEALTH
SUMMARY
Unemployment has been a big problem both in the world and our
country. All researches in this area confirm that job loss and unemployment are very
stressful experiences which lead to numerous psychic changes. The main target of
this research was to detect and better understand the mediating factors of the effects
in crisis situations such as job loss and inability to find a job. The mediating factors
observed, i. e. mediators, were the following: overcoming, defence mechanisms,
personality dimensions, locus of control, social support and financial pressure. In
order to obtain more complete conclusions the investigation has been carried out on
two subsamples of examinees: the subsample of unemployed examinees and
subsample of employed examinees. The second target of the research was to
investigate the mutual relationship between the observed mediators of the effects of
unemployment on mental health. The research included 635 examinees aged 27 - 50,
331(52,1%) of which were women, while 316 (47,9%) were men. The sample
consisted of two subsamples: the subsample of employed persons - 312 (49,1%) and
subsample of unemployed persons - 323 (50,9%). The following statistical methods
have been used in the research: descriptive statistical methods, Canonical
discriminant analysis and MANCOVA. Research results show the link between
mediators of the effects of unemployment and person's employment status as well as
the sex and education level. Financial pressure as one of the mediators of the effects
of unemployment appears as the mediator of greatest impotrance having an
irreplaceable role in mediating the negative effects of unemployment and mental
health. Research results point to the conclusion that there is a multiple connection
between overcoming strategies and other mediators of the effects of unemployment.
Key words: unemployment, employment, mediators of the effects of unemployment
6
1. UVOD
Posao ima veoma znaĉajno mesto u ţivotu savremenog ĉoveka.

Faktori koji utiĉu na planiranje njegovih dnevnih obaveza, slobodnog vremena,
socijalnih kontakata ĉine upravo, pored porodiĉnih i radne obaveze. Najveći deo
dana zaposlena osoba provede u svom radnom okruţenju pa se samim tim moţe
proceniti i znaĉaj i uticaj zaposlenosti za zaposlenu osobu, ali i posredno, za njenu
porodicu. Pored toga, u savremenom svetu zaposlenost ima veoma znaĉajnu ulogu i
utiĉe na zadovoljstvo graĊana i socijalni mir. Za svaku zemlju je u interesu da stopa
zaposlenosti bude što veća. Pojam zaposlenosti stoji u direktnoj vezi sa pojmom
nezaposlenosti. Nezaposlenost je izraţenija u nerazvijenim i srednje razvijenim
zemljama. Što je nezaposlenost veća, to su posledice po društvo, ali i pojedinca,
veće.
Nezaposlenost u Srbiji se moţe posmatrati kao posledica njenog
trenutnog statusa zemlje u tranziciji. Restrukturacija privrede, nova trţišna pravila
poslovanja, prelazak kapitala iz drţavnog u privatni sektor, samo su neki od ĉinilaca
koji trenutno utiĉu na visoku stopu nezaposlenosti. Ono što je prethodilo je
ekonomska kriza koja je zapoĉela još poĉetkom 90-ih, na koju su se nadovezali
višegodišnji rat i sankcije. Razloga je oĉigledno mnogo i njihova vremenska
dimenzija ukazuje na to da je problem nezaposlenosti nemoguće brzo i lako rešiti.
Smanjenje nezaposlenosti je vezano za ekonomski oporavak, ali i za socijalnu
politiku zemlje. Ono što oteţava ionako teško stanje je i nova svetska ekonomska
kriza ĉije se posledice osećaju i u Srbiji. Privreda i ekonomija u Srbiji, samo dublje
zapadaju u krizu, što rezultuje većom nezaposlenošću, ali i sniţavanjem standarda
zaposlenih osoba. Problematika se razgranava, tako da pored uvećanja broja
nezaposlenih i osoba koje (bezuspešno) traţe posao, mnogostruko se uvećava broj
osoba koje su zaposlene, ali koje sa sredstvima koja im obezbeĊuje zaposlenje, ne
mogu da zadovolje osnovne potrebe ţivljenja za sebe i svoju porodicu.
Procena Republiĉkog zavoda za statistiku (2010) je da u Srbiji (bez
Kosova i Metohije) ima oko 4 954 984 stanovnika uzrasta izmeĊu 15 i 64 godina,
što bi predstavljalo radno aktivno stanovništvo (67,69% u ukupnoj populaciji). Od
tog broja, 1 841 038 osoba ili oko 37% radno aktivnog stanovništva je u periodu
sprovoĊenja ovog istraţivanja bilo u radnom odnosu.
7
Prema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u aprilu 2010.

godine (u periodu kada je zapoĉeto ovo istraţivanje), registrovano je 850 954
nezaposlenih osoba, od ĉega je 455 320 ili 53,51% ţena. U poreĊenju sa istim
periodom prethodne godine, broj nezaposlenih osoba je povećan za 66 171. Stopa
registrovane nezaposlenosti u aprilu 2010. godine je iznosila 27,13%. Najveće
uĉešće u registrovanoj stopi nezaposlenosti prema duţini ĉekanja na zaposlenje
imaju lica koja ĉekaju na posao od jedne do dve godine (18,92%), zatim slede lica
koja ĉekaju od 3 do 5 godina (11,89%), do 3 meseca (11,11%), od 3 do 6 meseci
(10,91%), od 5 do 8 godina (10,69%), od 2 do 3 godine (10,25%). Duţe od 12
meseci na evidenciji NSZ, što se tretira kao dugotrajna nezaposlenost, je 494 716
(64,87%) od ĉega je 271 281 (54,84%) ţena. Gledano prema starosti, najveći broj
nezaposlenih osoba staro je izmeĊu 25 i 29 godina (13,38%). Gledano prema
struĉnosti, 54,41% nezaposlenih osoba ima treći ili ĉetvrti stepen struĉne spreme, a
10, 08% ima šesti ili sedmi stepen struĉne spreme.
Pored svih ekonomskih, politiĉkih i socijalnih razloga koji leţe u
osnovi ovako velikog problema kao što je nezaposlenost u jednoj zemlji, postoje i
specifiĉni razlozi koji karakterišu ovu populaciju i koji doprinose velikom broju
nezaposlenih. Za našu zemlju je karakteristiĉno i to da godinama unazad nije bilo
usklaĊivanja potreba poslodavaca i školovanja kadra. Generacijama nisu menjani
obrazovni profili tako da pored nikom potrebnih obrazovnih profila postoji i suficit u
okviru pojedinih zanimanja koja nemaju realnu primenu. Kvalitet znanja koji se
ponese iz škole ĉesto nije dovoljan niti je usklaĊen sa savremenim dostignućima
koja su aktuelna u datoj oblasti. Godinama unazad takoĊe, obrazovni sistem se
transformiše, meĊutim i dalje nema adektvatnog rešenja. Realne potrebe za radnom
snagom u našoj zemlji su sve manje, ĉemu u prilog govori sve veći broj
nezaposlenih osoba. Kao rezultat „transformisanog“ obrazovnog sistema i novih
visokoškolskih ustanova, u prethodnom periodu je došlo do povećanja broja
nezaposlenih mladih osoba sa visokim obrazovanjem.
Socijalna politika naše zemlje se odnosi i na smanjenje broja i stope
nezaposlenih, kroz programe aktivnih mera politike zapošljavanja, koje se sprovode
uz pomoć Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i koje podrazumevaju sledeće:
- programe zapošljavanja (subvencije za poslodavce i kredite za
samozapošljavanje),
- dodatno obrazovanje i obuke za nezaposlena lica,
8
- obuke za trţište rada i obuke nezaposlenih za poznate poslodavce i

-programe struĉnog osposobljavanja: pripravnici, praktikanti,
volonteri.
Stanje u jednoj zemlji i kvalitet ţivota ljudi koji ţive u njoj, moţe da
se gleda upravo i iz ugla ovako velikog problema - nezaposlenosti. Nezaposlenost se
moţe posmatrati preko brojki i statistiĉkih podataka, ali to nije sasvim potpuno, ni
dovoljno, da se razume nezaposlena osoba. Iako je nezaposlenost veliki problem u
Srbiji, malo se zna o nezaposlenima. Postoje radovi iz oblasti ekonomije ili
statistiĉke analize o obimu nezaposlenosti, kao i predlozi mera za suzbijanje
nezaposlenosti te razliĉiti programi za nezaposlene osobe, ali radova koji bi se bavili
psihološkim posledicama nezaposlenosti nema u onolikom broju koliko bi se to
moglo oĉekivati s obzirom na znaĉaj ovog problema. Radovi koji se bave ovom
temom su novijeg datuma, kao da se tek sada otkriva problematika sa kojom se
ţitelji ove zemlje bore već dve decenije. U svetu su sprovoĊena mnogobrojna
istraţivanja nezaposlenosti i njenih posledica na psihiĉko zdravlje ljudi, ali s
obzirom na razliĉitost kulturnog i sredinskog konteksta, mogućnost potpune
generalizacije je iskljuĉena. Da bi se pomoglo nezaposlenim osobama, neophodno je
sprovesti ĉitav niz istraţivanja kako bi institucije koje su zaduţene za suzbijanje
nezaposlenosti na adekvatan naĉin osmislile svoje programe za pomoć nezaposlenim
osobama.
Ovaj rad predstavlja pokušaj da se prepoznaju i bolje shvate
posredujući faktori, ĉinioci efekata nezaposlenosti, kao krizne situacije u ţivotu
odraslog ĉoveka, na mentalno zdravlje. Istraţivanje je obuhvatilo i osobe koje su
zaposlene kako bi se poreĊenjem ove dve grupe lakše uoĉio znaĉaj posmatranih
ĉililaca za koje se pretpostavlja da ublaţavaju negativne efekte nezaposlenosti.
9
TEORIJSKI DEO
10
2.1. Razvojna psihologija celokupnog ţivotnog ciklusa
Razvojna psihologija je do sedamdesetih godina prošlog veka za

period zrelog ili odraslog doba pokazivala minimalni interes. Ovaj period je shvatan
kao miran ţivotni period, bez trzavica i promena. Smatralo se da se u ovom
ţivotnom periodu postiţe plato u razvoju te da u njemu nastupa stagnacija.
Nezainteresovanost za odraslo doba i za liĉnost odrasle osobe je bila posledica više
razloga. Prvi razlog je to što je u to vreme razvojna psihologija bila biološki
orijentisana, pa nije postojala mogućnost da se razvoj posmatra van bioloških
promena i zakonitosti. Drugi razlog, takoĊe se moţe naći u tadašnjoj biološkoj
orijentaciji psihologije te zanemarivanju socijalnih ĉinilaca i adaptacionih problema
koji karakterišu zrelo doba. Prekretnicu u posmatranju odraslog doba izazvala je
pojava razvojne psihologije celokupnog ţivotnog ciklusa ĉija je osnovna postavka
da se razvoj ĉoveka ne završava s ulaskom u odraslo doba, već da se u odraslom
dobu ljudi menjaju i razvijaju, pri ĉemu je taj razvoj nekada blag i postepen, a
nekada buran i intenzivan. Razvoj je izazvan stalnom interakcijom pojedinca i
njegove okoline; socijalnim ulogama koje postavljaju razliĉite zahteve pred odraslog
ĉoveka na porodiĉnom, profesionalnom i društvenom planu, iznenadnim i
neoĉekivanim ţivotnim dogaĊajima koji u potpunosti mogu da promene uslove
ţivljenja, vrednosni sistem i sliku koju pojedinac ima o sebi i svojoj okolini
(Vlajković, 2001). Razvojne, ali i akcidentne krize su razlog razvoja ĉoveka u
odraslom dobu. Razvojna psihologija celokupnog ţivotnog ciklusa, ukazujući na
dinamiku i bogatstvo ovog svakako najproduktivnijeg doba u ţivotu ĉoveka, otvara
veliko istraţivaĉko polje koje omogućava bolje razumevanje odrasle osobe.
Dva su kljuĉna koncepta razvojne psihologije celokupnog ţivotnog
ciklusa: ţivotni tok i ţivotni ciklus (Vlajković, 1992). Ţivotni tok podrazumeva sled
dogaĊaja od roĊenja do smrti i sve posledice po pojedinca koje su rezultat tih
dogaĊaja. Ţivotni ciklus podrazumeva odreĊenu pravilnost, red i ponavljanje, što na
planu individualnog ţivotnog ciklusa moţe da se sagleda kroz sukcesivno
smenjivanje odreĊenih razvojnih faza. U najširoj upotrebi je podela koja broji ĉetiri
faze: detinjstvo, mladost, odraslo doba i starost. Erik Erikson (1976) navodi osam
11
faza ili stadijuma, dok Danijel Levinson (1978) navodi jedanaest razvojnih faza. U
ţivotnom ciklusu je sa stanovišta razvoja, moguće razlikovati faze stabilnosti i
prelazne ili tranzitorne faze, koje imaju neprocenjivi znaĉaj za razvoj liĉnosti. Ove
tranzitorne faze prate i krize, koje mogu da imaju veoma buran karakter, kao što je
adolescentna kriza ili kriza srednjih godina. Ovo su normativne i oĉekivane krize u
ţivotnom ciklusu ĉoveka, za razliku od akcidentnih, koje su nepredvidivi i
neoĉekivani ţivotni dogaĊaji, koji kao takvi trenutno izazivaju promene u ţivotnom
toku osobe.
Razlikuju se kriterijumi po kojima se definiše odraslo doba.
Hronološki, se taj period odnosi na period izmeĊu dvadeset prve i sedamdesete
godine, kada poĉinje starost. Ovaj hronološki kriterijum nije u potpunosti odrţiv i
univerzalan u svim kulturama. TakoĊe postoje velike individualne razlike u sticanju
psihološke i socijalne zrelosti. Pojedini autori kao što je Havighorst (prema
Vlajković, 2001) daje kriterijume definišući ih razvojnim zadacima karakteristiĉnim
za taj period. On diferencira tri perioda u odraslom dobu ĉoveka, pripisujući im
specifiĉne razvojne zadatke:
- rano odraslo doba - zadaci: izbor partnera, uĉenje ţivota udvoje,
zasnivanje porodice, odgajanje dece, voĊenje domaćinstva, zaposlenje, pronalaţenje
srodne socijalne grupe;
- sredovečnost - zadaci: odgajanje dece, ostvarivanje socijalne i
graĊanske odgovornosti, izgraĊivanje i unapreĊivanje karijere, izgraĊivanje hobija,
razvijanje ravnopravnih odnosa sa partnerom, briga o roditeljima;
- kasne godine odraslog doba, zadaci: prilagoĊavanje na opadanje
fiziĉke snage, prilagoĊavanje na penzionisanje, usvajanje i prilagoĊavanje na nove
socijalne uloge.
Razvojna psihologija celokupnog ţivotnog ciklusa istiĉe posao kao
bitan razvojni zadatak odaslog doba. U ranom odraslom dobu to je zaposlenje, u
srednjem odraslom dobu razvijanje karijere, a u kasnim godinama je to privikavanje
na penzionisanje. Razvojni zadaci su pokretaĉi razvoja osobe, kao što je osujećenje
razvojnih zadataka razlog stagnacije i problema u njegovom razvoju. Nezaposlenost,
u bilo kom periodu odraslog doba, predstavlja osujećenje razvojnog zadatka i razlog
stagnacije i ĉitavog niza posledica po psihološko i fiziĉko zdravlje pojedinca.
Teorije Erika Eriksona i Danijela Levinsona, upravo i govore o tome da je u
odreĊenom periodu ţivota neophodno imati posao kako bi se osoba dalje uspešno
12
razvijala. U odraslom dobu ĉoveka, posao, radna generativnost, razvoj veština

vezanih za rad su veoma bitni, ali ne i jedini razvojni zadaci. Da bi se osoba uspešno
razvijala u kontinuumu liĉnog razvoja, potrebno je realizovati i druge razvojne
zadatke karakteristiĉne za taj period ţivota. Neki od najznaĉajnijih razvojnih
zadataka su pronalazak partnera, formiranje porodice i roditeljstvo (Vlajković,
2001). Porodiĉna odgovornost i odgovornost za druge, nije ista u svim periodima
ţivota i zavisi od ţivotne faze u kojoj se porodica nalazi, ali ona svakako moţe da
bude osujećena, neuspelom realizacijom razvojnog zadatka vezanog za radnu
generativnost.
13
2.1.1. Ţivotne krize
Pojam ţivotne krize zauzima kljuĉno mesto u psihologiji celokupnog

ţivotnog ciklusa, a pod pojmom ţivotnih kriza su objedinjene razvojne i akcidentne
krize. Razvojne krize podrazumevaju promene koje nastaju u prelaznim ili
tranzitornim fazama razvoja liĉnosti i rezultat su privremenog nesklada izmeĊu
razvojnih mogućnosti osobe i zahteva socijalnog okruţenja, kao takve, one su
oĉekivane na putu rasta, razvoja i sazrevanja. Nasuprot njima, akcidentne krize su
posledica neoĉekivanih ţivotnih dogaĊaja, uvek su posledica spoljašnjih dogaĊaja,
koji iziskuju od osobe prilagoĊavanje na neke nove uslove. Akcidentne krize, za
razliku od razvojnih, nisu u sprezi sa razvojem osobe, mogu se desiti u bilo kom
ţivotnom dobu osobe. Nemogućnost predviĊanja, neoĉekivanost javljanja kao i
mogućnost ponavljanja su karakteristike akcidentnih kriza.
Bilo da je razvojna ili akcidentna, izazvana kriza iziskuje potrebu
ĉoveka da se prilagodi novonastaloj situaciji. Ono što karakteriše svaku krizu je
burno stanje nesklada u kojem se celokupno funkcionisanje osobe, njena uverenja i
izbori dovode u pitanje i kao takva ona podrazumeva veliki razvojni potencijal.
Zbog tog razvojnog potencijala koji sa sobom nosi jednu celovitost, znaĉaj krize se
mora razmatrati na ţivotnom planu. Ţivotne krize upravo i karakteriše promena koja
je ne delimiĉna i usputna već suštinska. Pojam bez kog ţivotne krize ne bi mogle u
potpunosti biti shvaćene je pojam mentalnog zdravlja. Mentalno zdravlje je proces
koji uveliko zavisi i od unutrašnjih (genetska struktura, rani razvoj, naĉini
razrešavanja razvojnih zadataka) i od spoljašnjh faktora (uslovi ţivljenja, nagle i
iznenadne promene u spoljašnjoj sredini). Naĉin na koji se osoba adaptira i
prilagoĊava na situaciono i razvojno uslovljene promene i koliko ih uspešno
razrešava, u mnogome odreĊuje njeno mentalno zdravlje (Vlajković, 2001).
14
2.1.2. Razvojne krize
Teorija stadijuma
Erik Erikson (1976) je uveo pojam razvojne krize u ţivotni ciklus

ĉoveka, posmatrajući razvoj kao stalno prevazilaţenje razvojnih, normativnih kriza.
Erikson je najpoznatiji po svojoj razradi Frojdove teorije stadijuma razvoja, pri
ĉemu je koristio epigenetski princip koji istiĉe da sve što se razvija ima osnovni plan
razvoja, a da svaki deo razvoja ima svoj nezamenljiv znaĉaj. U skladu sa
epigenetskim principom razvija se fetus, ali ga Erikson proširuje primenjujući ga na
celokupan ţivot. On takoĊe u svojoj teoriji koristi i princip alternativnosti ili
neophodnost razvoja koji je adekvatno uvremenjen. U ţivotnom ciklusu ĉoveka
postoji osam stadijuma ili faza i svaki od njih predstavlja potencijalnu razvojnu
krizu, koja moţe imati dva ishoda u prevazilaţenju: adekvatan i neadekvatan. Da bi
ishod bio adekvatan, pre okonĉanja aktuelnog stadijuma treba ispuniti razvojne
zadatke koji se vezuju za taj stadijum. Prelaz iz jednog u drugi stadijum praćen je
psihosocijalnim krizama. Svaki taj prelaz upravo predstavlja tu potencijalnu krizu,
period povećane ranjivosti, ali i period povećanih potencijala, smatra Erikson.
Stadijumi imaju optimalno vreme trajanja, do prelaza iz jednog u drugi stadijum ne
dolazi naglo, ali taj prelaz je nemoguće izbeći. Uspešno prevazilaţenje krize
aktuelnog stadijuma, olakšava ulazak u naredni.
Stadijumi koji bi odgovarali odraslom dobu ĉoveka, u Eriksonovoj
teoriji stadijuma su stadijum šest i stadijum sedam.
Stadijum šest ili faza intimnosti, period mladog odraslog doba. U
ovom ţivotnom periodu razvija se sposobnost uspostavljanja intimnih odnosa i
bliskosti, što predstavlja psihosocijalnu krizu ĉije neadekvatno prevazilaţenje
rezultuje osećanjem izolacije. U ovom periodu se prave izbori koji pretenduju da
budu trajnijeg karaktera, izgraĊuju se dublji emotivni odnosi sa suprotnim polom, ali
i sa prijateljima. Razvojni zadaci ovog stadijuma su pored izgraĊivanja stabilne
emotivne veze i proširivanje porodice, kao i profesionalno opredeljivanje,
zapoĉinjanje i razvijanje karijere.
15
Stadijum sedam ili faza stvaranja, što bi odgovaralo srednjem

odraslom dobu. Kriza ovog stadijuma je kriza srednjih godina. Generativnost je
poţeljno rešenje ove krize, a nepoţeljno je stagnacija. U ovoj fazi ţivota osoba
spremna za stvaranje sopstvene porodice, podizanje potomaka, razvoj sopstvenog
domaćinstva. Osoba je u stanju da pruţa i daje ljubav. Neuspeh u ovom stadijumu
vodi u osećanje usamljenosti i nezadovoljstva. Roditeljstvo je najĉešće naĉin
uspešnog razrešenja krize ove faze, ali ljudi mogu da budu produktivni i na drugi
naĉin kao što je uspeh na poslu i posvećenost karijeri. Najveći problem u ovoj fazi
se javlja u obliku konflikta izmeĊu dve vrste generativnosti, a to su roditeljstvo i
radno postignuće. Pokušaj usaglašavanja i realizacije ove dve vrste generativnosti,
moţe za pojedinca da predstavlja izuzetan napor praćen velikom koliĉinom stresa
(Vidanović, 2005).
Postoje ĉetiri oblika generativnosti:
- biološka generativnost, biološka reproduktivnost,
- roditeljska generativnost, podizanje dece,
- radna generativnost, sticanje veština vezanih za rad,
- kulturna generativnost, stvaranje, oĉuvanje ili obnavljanje nekih
aspekata kulture (Fulgosi, 1987).
Erikson (1976) u svojoj teoriji stadijuma zastupa ideju da se ĉovekov
psihosocijalni razvoj odvija kao kontinuirani proces tokom ĉitavog ţivota. Razvoj se
odvija kroz stadijume, pri ĉemu svaki od stadijuma ima specifiĉne zadatke ĉije
prevazilaţenje olakšava ulazak u naredni. Zadaci vezani za stadijume koji
odgovaraju odraslom dobu ĉoveka su izmeĊu ostalih: profesionalno opredeljivanje,
zapoĉinjanje i razvijanje karijere, a potom i radna generativnost i sticanje veština
vezanih za rad. Neuspeh pri prevazilaţenju i realizaciji specifiĉnih razvojnih
zadataka je praćen psihosocijalnim krizama. Neadekvatni naĉini rešavanja
pobrojanih razvojnih zadataka stoje u opoziciji sa njima, a to su: nezaposlenost,
nemogućnost da se pronaĊe posao i da se razvijaju radne veštine, kao i neadekvatno
zaposlenje. Sve ovo moţe da produbi aktuelnu psihosocijalnu krizu i da negativno
utiĉe na dalji razvoj osobe.
16
Teorija razvojnih kriza odraslog doba
Danijel Levinson (1978) u svojoj teoriji, koju je izgradio na osnovu

rezultata istraţivanja koje je sproveo, najviše paţnje poklanja odraslom dobu. Prema
Levinsonu individualni ţivot se odvija kroz naizmeniĉno smenjivanje stabilnih i
tranzitornih faza. U stabilnim fazama se izgraĊuje struktura ţivota, dok se u
tranzitornim fazama ta struktura menja. Periodi tranzicije traju oko ĉetiri-pet godina,
a periodi stabilnosti oko šest-sedam godina. U odraslom dobu postoje tri velika
tranzitorna perioda koja predstavljaju i tri velike krize. To su tranzitorni periodi koji
se vezuju za rano odraslo doba, za period odraslog doba i za period kasnog odraslog
doba.
Slika 1: Razvojne faze prema Danijelu Levinsonu

(preuzeto od Vlajković, 2001, str. 46)
Kasno odraslo osoba
65 god.
Prelazni period kasno odraslog doba
60 god. Kulminacija srednjih

godina ţivota
55 god. Tranzitorni period
pedesetih godina ţivota
50 god.
Ulazak u srednje godine
45 god. Tranzitorni period srednjeg odraslog

doba
40 god.
Smirivanje
33 god. Tranzitorni period

tridesetih godina
28 god.
Ulazak u svet odraslih
22 god.
Tranzitorni period ranog odraslog doba
17 god.
Detinjstvo i adolescencija
17
Tranzitorni period ranog odraslog doba (doba izmeĊu sedamnaest i

dvadeset i dve godine). Ovaj period je obeleţen sa dva procesa: procesom separacije
ili odvajanjem od primarne porodice i procesom ispitivanja sopstvenih mogućnosti
koji podrazumeva formiranje sna, veze sa „mentorom“, izbor profesije,
uspostavljanje intimnih veza i bliskih prijateljstava. Krizu ranog odraslog doba
predstavljaju izbori koje je neophodno napraviti, kao što je izbor partnera ili
profesije, zatim izgradnja novog odnosa sa primarnom porodicom.
Tranzitorni period odraslog doba (doba izmeĊu ĉetrdeset i ĉetrdeset i
pet godina) karakteriše ranije zapoĉet proces individuacije koji u ovom periodu
postaje dominantan. Osnovni zadatak ove faze je reintegracija i konfrontacija
suprotnosti na kojima je do tada ţivot bio izgraĊen (mlad/star, maskulinost/feminost,
destrukcija/kreacija i pribliţavanje/udaljavanje). Tokom prethodnih faza ovi parovi
suprotnosti su bili izraţeniji, dok u ovom tranzitornom periodu razlike meĊu njima
poĉinju da nestaju, a što upravo i omogućava dalji proces individuacije. Najĉešće
osoba u ovom periodu preispituje svoje ciljeve i oĉekivanja, ali i svoja uverenja.
Ovaj tranzitorni period se poistovećuje sa „krizom srednjih godina“.
Tranzitorni period kasnog odraslog doba (izmeĊu šezdeset i šezdeset
i pete godine). Osnovni izvor krize u ovom periodu je odlazak u penziju i promena u
naĉinu ţivota, kao i opadanje fiziĉke snage i pojava bolesti. Neophodno je da se
osoba u ovom periodu adaptira na nov naĉin ţivota. Osnovni zadatak ove faze je
pronalazak smisla ţivota.
Levinson (1978) znaĉajnu ulogu na putu ljudske individuacije i
ljudskog razvoja pridaje profesionalnom usmeravanju i razvoju radnih veština. U
zavisnosti od perioda ţivota u kome se odrastao ĉovek nalazi, neophodno je
prevazići neke vaţne prepreke na ţivotnom putu. Izbor profesije, kreativnost i
produktivnost, ali i mirenje sa opadanjem radnih sposobnosti su krize koje su
specifiĉno vezane za pojedine tranzitorne periode odraslog doba. Prirodan tok
smenjivanja mirnih i tranzitornih perioda u ţivotu ĉoveka, mogu biti ometeni nekim
spoljnim faktorima. Jedan od tih faktora koji moţe da ima znaĉajan uticaj na
ustaljeni tok individualnog razvoja je nezaposlenost, kao nemogućnost da se
pronaĊe posao, te da se razvijaju radne veštine i gradi profesionalni identitet osobe.
18
2.1.3. Sredinski uticaji kao razlog razvoja
Akcidentne krize
Ţivotne krize koje su nastale pod uticajem spoljašnjih dogaĊaja

nazivaju se akcidentne krize. U momentu dešavanja tih dogaĊaja, osoba nije
sposobna da ih prevlada. Kriza je upravo i izazvana pokušajem da se osoba prilagodi
novonastaloj situaciji, a da pri tom ona ne poseduje mehanizme za to. Sluĉajan
ţivotni dogaĊaj moţe da bude izazvan prirodnom katastrofom (zemljotres, poţar,
poplava); promenama u socijalnoj sredini (smrt roditelja, smrt partnera, otkaz na
poslu, razvod), promenama u biološkoj sredini (bolest, telesno oštećenje)
(Arambašić, 2000). Akcidentne krize mogu duţe ili kraće da traju i da imaju razliĉit
intezitet, ali za posledicu uvek imaju stanje pometnje i iziskuju neophodnost
adaptacije na novonastalu situaciju.
Jacobson (1983) izdvaja elemente koji ĉine osnovu akcidentnih kriza,
a to su: ţivotni dogaĊaj, znaĉenje ţivotnog dogaĊaja i prevladavanje. Akcidentne
krize su uvek izazvane nekim ţivotnim dogaĊajem, ali i interpretacijom osobe i
znaĉajem koji ona pridaje tom dogaĊaju. U momentu dešavanja dogaĊaja, osoba ne
poseduje sposobnost za prevladavanje. Kriza je upravo i izazvana pokušajem da se
osoba prilagodi novonastaloj situaciji, a da pri tom ona ne poseduje mehanizme za
to. Ţivotni dogaĊaj je objektivna promena koja remeti naĉin ţivota i uobiĉajenu
rutinu jedne osobe. Znaĉenje koje osoba pridaje tom dogaĊaju je iskljuĉivo
subjektivno. Razliĉite osobe razliĉito reaguju u istim kriznim situacijama izazvanim
istim dogaĊajem. TakoĊe ista osoba u razliĉitim periodima svog ţivota, na isti krizni
dogaĊaj moţe potpuno razliĉito da odreaguje. Za autore psihoanalitiĉke orijentacije,
najveći znaĉaj za procenu ţivotnog dogaĊaja, ima prethodno ţivotno iskustvo.
Posebno ako je to iskustvo traumatsko, imaće veći uticaj na interpretaciju aktuelnih
ţivotnih dogaĊaja. Kognitivno orijentisani autori u prvi plan stavljaju procenu
ţivotnog dogaĊaja i opasnosti i pretnje koje taj dogaĊaj nosi sa sobom. Osoba
procenjujući ţivotni dogaĊaj procenjuje njegovu stresnost u odnosu na sebe i svoju
dobrobit. Procena zavisi od spoljašnjih okolnosti - primarno od jasnoće same
situacije, ali i od osobina same osobe, kao što su: oĉekivanja, stavovi, anksioznost,
samopouzdanje i lokus kontrole (Vlajković, 1992).
19
Ĉesto se dešava da se razvojne i akcidentne krize prepliću i dešavaju

istovremeno (razvod roditelja u adolescenciji), što samo intezivira krizu i oteţava
njeno prevazilaţenje.
Najĉešći dogaĊaji koji mogu da izazovu akcidentnu krizu u periodu
odraslog doba su promena u braĉnom statusu, ponovno pronalaţenje partnera, otkaz
na poslu i promena posla, dodatne edukacije, bolest ili smrt bliske osobe.
Gubitak i promena posla su visoko stresno iskustvo za pojedinca.
Otkaz na poslu se nalazi ĉak na osmom mestu ţivotnih dogaĊaja po procenjenom
nivou stresnosti (Holmes & Rahe, 1967). Koliko je znaĉajan gubitak posla za osobu,
moţe da ukaţe i to da su roĊenje deteta i trudnoća, ali i smrt bliskog prijatelja, na
ovoj listi procenjeni kao dogaĊaji koji izazivaju ţivotnu krizu manjih razmera, nego
što je to gubitak posla. Jedan ovakav visoko riziĉan dogaĊaj u ţivotu pojedinca
moţe da izazove veoma burnu akcidentnu krizu. Ĉak i kada je oĉekivan, gubitak
posla sa sobom nosi potrebu da se osoba adaptira na novonastalu situaciju, a da pri
tom ona ne poseduje potrebne strategije i mehanizme.
Ekološka teorija
Razloge ljudskog razvoja, Bronfenbrener (1977, prema Paquette &

Ryan, 2001) traţi u sredini u kojoj osoba ţivi, pri ĉemu zastupa interakcionistiĉki
pristup u shvatanju odnosa individue i spoljašnje sredine. Njegova teorija posmatra
razvoj u okviru konteksta sistema odnosa koji formiraju okruţenje pojedinca,
definišući kompleks „slojeva“ sredine, od kojih svaki ima manje ili više znaĉajan
uticaj. Teorija je vremenom preimenovana u teoriju bioekoloških sistema u cilju da
naglasi da je liĉna priroda individue znaĉajan faktor koji stimuliše njegov razvoj.
Interakcija izmeĊu biološkog sazrevanja, neposrednog porodiĉnog i socijalnog
okruţenja i društvenog miljea, stimuliše i upravlja razvojem (Berk, 2000, Paquette
& Ryan, 2001). Promene u bilo kom od ovih slojeva se prenose i utiĉu i na ostale
slojeve. Prouĉavanje razvoja individue ne podrazumeva samo posmatranje
neposrednog okruţenja, već i interakciju celokupnog okruţenja. Pa tako,
Bronfenbrener definiše liĉnost kao sistem relativno trajnih dispozicija za
20
doţivljavanje stvarnih ili percipiranih aspekata okoline individue, ukljuĉujući i nju

samu (Fulgosi, 1985).
U Bronfrenbrenorovoj teoriji razlikuju se ĉetiri sistema spoljašnje
sredine koji se meĊusobno proţimaju (Paquette & Ryan, 2001). Ti sistemi su:
mikrosistem, mezosistem, egzosistem i makrosistem.
Mikrosistem je sloj koji je najbliţi individui i sadrţi strukture sa
kojima ona ima direktan kontakt. Mikrosistem obuhvata veze i interakcije koje osoba
ima sa svojom neposrednom sredinom (Berk, 2000, prema Paquette & Ryan, 2001).
Neposredno okruţenje su strukture kao što su porodica, mesto (dom, škola, radno
mesto), aktivnosti, uloge. Na ovom nivou odnosi imaju uticaj u dva pravca, prema
individui i od individue. Bronfenbrener ovo naziva bi-direktnim uticajima i istiĉe da
se oni mogu javljati u svim slojevima okruţenja (Paquette & Ryan, 2001).
Interakcija izmeĊu struktura u okviru sloja i interakcija struktura izmeĊu slojeva je
ono što je kljuĉno u ovoj teoriji. Na nivou mikrosistema, bi-direktni uticaji su najjaĉi
i imaju najveći uticaj na individuu.
Mezosistem je sloj u kojem se realizuju veze izmeĊu struktura
mikrosistema (Berk, 2000, prema Paquette & Ryan, 2001).
Egzosistem je sloj koji je predstavljen kroz velike institucije društva,
organizovane ili spontano nastale, kao što su obrazovanje, ekonomija, mas-mediji.
Strukture u ovom sloju utiĉu na individuu kroz interakciju sa nekim strukturama iz
njegovog mikrosistema (Paquette & Ryan, 2001). Osoba ne mora da bude direktno
ukljuĉena u ovaj sloj, ali moţe da oseća pozitivnu ili negativnu snagu koja se upliće
u interakcije sa njegovim liĉnim sistemom.
Makrosistem je sloj koji se moţe smatrati spoljnim slojem okruţenja i
nije posebno ograniĉen. Shvaćen je kao kultura i supkultura, koji su nosioci sistema
društvenih vrednosti i ideologije. Makrosistem je izraţen kroz zakone i pravila koja
karakterišu pojedina društva. Efekti makrosistema se ogledaju kroz interakciju sa
ostalim slojevima.
Kao posebna, ali veoma znaĉajna dimenzija ove teorije navodi se
vremenska dimenzija nazvana hronosistem. Ovaj sistem obuhvata dimenziju
vremena koja je povezana sa okruţenjem (Paquette & Ryan, 2001). Elementi u
okviru ovog sistema mogu biti spoljašnji, promene u sistemima koje imaju uticaja na
individuu i unutrašnji, kao što su fiziološke promene kao rezultat sazrevanja. U
21
razliĉitim periodima ţivota osobe mogu da reaguju drugaĉije na sredinske promene i

mogu biti više sposobne da odreĊuju na koji naĉin će te promene uticati na njih.
Stalna interakcija i uzajamni uticaji izmeĊu pojedinca i njegove
sredine, jasno ukazuju na znaĉaj spoljašnjih faktora na psihiĉko zdravlje pojedinca.
Kao veoma vaţnu i uticajnu strukturu u okviru mikrosistema, sistema
koji je najbliţi osobi i sadrţi strukture sa kojima ona ima direktan kontakt,
Bronfenbrener (1977, prema Paquette & Ryan, 2001) navodi i radno mesto. S
obzirom na to da je ovaj sloj najbliţi individui i da su njegovi bi-direktni uticaji
najjaĉi, oni imaju najveći znaĉaj za osobu. U svetlu ove teorije na nezaposlenost bi
se moglo gledati kao na strukturu koja moţe negativno da stimuliše razvoj
individue, ali i da ima negativne uticaje na druge strukture u okviru mikrosistema. U
skladu sa osnovnim postavkama Bronfenbrenerove teorije koje istiĉu da se promene
u jednom sloju prenose i imaju znaĉaj i na druge slojeve, što rezultuje interakcijom
celokupnog okruţenja, moţe se zakljuĉiti da nezaposlenost implicira negativne
promene i u ostalim slojevima okruţenja individue, te da su negativni efekti
nezaposlenosti veoma veliki.
22
2.1.4. Pozitivna psihologija, mentalno zdravlje i posao
Promocija pozitivne psihologije u poslednje dve decenije izazvala je

pojaĉan interes za optimalno ljudsko funkcionisanje koje podrazumeva pojmove kao
što su: subjektivno blagostanje, psihološka dobrobit i zadovoljstvo ţivotom.
Prvobitna psihološka istraţivanja su o blagostanju zakljuĉivala na osnovu izostanka
psihopatoloških simptoma (Gilligan & Huebner, 2002). Nasuprot tome, Svetska
zdravstvena organizacija je još 1964. godine definisala zdravlje kao stanje potpune
fiziĉke, mentalne i socijalne dobrobiti (prema Huebner, 2001). Model subjektivnog
blagostanja je takoĊe jedan od šest modela kojim pozitivna psihologija definiše
subjektivno zdravlje ĉoveka. Psihološko ili subjektivno blagostanje je neophodno
sagledavati upravo preko pozitivnih indikatora kao što su zadovoljstvo sobom i
uslovima ţivljenjem, a što bi predstavljalo zadovoljstvo ţivotom (Huebner, 2001).
Zadovoljstvo ţivotom, se definiše kao „sveobuhvatna procena koju osoba daje o
svom ţivotu“ (Pavot, Deiner, Colvin, & Sandvik, 1991, p.150, prema Huebner,
2001). Ipak, blagostanje ne treba posmatrati kao sinonim, već kao sastavni deo
mentalnog zdravlja. Osoba moţe za bude mentalno zdrava, ali sa niţim nivoom
subjektivnog blagostanja što moţe biti posledica uticaja sredinskih faktora ili
trenutnog raspoloţenja osobe. TakoĊe, osoba moţe da ima visok nivo subjektivnog
blagostanja, ali da joj je pri tom narušeno mentalno zdravlje (Diner at al., 1997).
Prva, posredna, empirijska istraţivanja blagostanja zapoĉeta su još
60-ih godina prošlog veka u Americi, kroz ispitivanja kvaliteta ţivota. Kvalitet
ţivota je definisan kao širi pojam ĉiji je jedan od primarnih indikatora i sastavna
komponenta bila subjektivna procena ispitanika. Subjektivna komponenta sadrţinski
je najviše odgovarala pojmu blagostanja. Blagostanje je merilo koje je zasnovano na
subjektivnom doţivljaju i izmeĊu ostalog predstavljeno je kroz subjektivnu procenu
zadovoljstva ţivotom (Diner at al., 1997).
Razmatranje subjektivnog blagostanja ili sreće, vekovima predstavlja
temu ljudskog razmišljanja, tako da još starogrĉki mislioci razmatraju ovaj problem,
dajući kroz svoje etiĉke pristupe i teorijske postavke znaĉajan doprinos savremenoj
psihologiji. Pregledom savremene psihološke literature moţe se zakljuĉiti da su se
mnogobrojni istraţivaĉki poduhvati bavili ispitivanjem zadovoljstva ţivotom,
subjektivnog blagostanja ili kvaliteta ţivota, u razliĉitim domenima i oblastima,
23
prvobitno kod odraslih osoba. Kada se shvatilo koliki je znaĉaj blagostanja za

razumevanje zdravog ţivotnog funkcionisanja dece i mladih, istraţivanja se
fokusiraju i na blagostanje ove populacije. Instrumenti koji su korišćeni, imali su
znaĉajna ograniĉenja koja su se ogledala u tome što je blagostanje posmatrano
generalno kao jednodimenzionalna pojava (e.g., Perceived Life Satisfaction Scale:
Adelman, Taylor, & Nelson, 1989; Students' Life Satisfaction Scale: Dew &
Huebner, 1994, prema Huebner, 2001). Rezultat koji se dobijao ovim instrumentima
bio je jedan jedinstven skor koji je kao takav prikrivao znaĉajne informacije.
MeĊutim, radom i svojim doprinosom u ovoj oblasti, kojom su se bavili mnogi
istraţivaĉi, unapreĊeni su instrumenti, koji sada daju višedimenzionalni i
informativniji pristup za razumevanje ljudskog blagostanja. Uporedo sa
istraţivanjima, razvija se i unapreĊuje i teorijska zasnovanost ovog problema.
Pregledom psihološke literature, zakljuĉuje se da veliki broj
shvatanja i konceptualizacija pojma blagostanja moţe da se svede na dve primarne
teorije koje svoje poreklo vode iz filozofije. To je koncept subjektivnog blagostanja,
koji svoje ideje pronalazi u tradiciji hedonizma i ĉija su shvatanja najviše razraĊena
u radovima Dinera i saradnika (Diener at al., 1997). Sa druge strane je koncept
psihološkog blagostanja koji svoje izvorne postavke ima u eudaimonizmu, ĉiji je
naistaknutiji predstavnik i pobornik Ryff (Ryff, 1989, prema Ryff & Singer, 2006).
Subjektivno blagostanje
Subjektivno blagostanje (Subjective well-being) je pojam koji se

odnosi na to kako ljudi evaluiraju sopstveni ţivot i ukljuĉuje varijable kao što su
zadovoljstvo ţivotom, pozitivna raspoloţenja i nedostatak depresije i anksioznosti.
Procena subjektivnog blagostanja moţe da bude kognitivna, kada osoba iznosi
sudove o sopstvenom zadovoljstvu ţivotom, globalno ili kada se ta procena odnosi
na pojedine segmente ţivota. Zadovoljstvo osobe ţivotom moţe da se ispituje i
njenom procenom zadovoljstava u pojedinim domenima ţivota. Razliĉiti su domeni
ţivota koji se procenjuju: procena zadovoljstva porodicom, prijateljima, poslom,
prihodima, školom, partnerom, brakom, sobom i drugo. U razliĉitim uzrasnim
kategorijama moţe da se primeti razliĉito pridavanje znaĉaja pojedinim domenima.
24
Evaluacija koje osoba daje o svom ţivotu, prema Dieneru (1984) moţe da bude i u
vidu afekta, kada se dobija izveštaj o prijatnim ili neprijatnim emocijama koje osoba
doţivljava kao reakciju na svoj ţivot. Osoba koja ima nizak nivo subjektivnog
blagostanja ĉesto doţivljava neprijatne emocije i nezadovoljna je svojim ţivotom.
Osoba koja ima viši nivo subjektivnog blagostanja, ĉešće doţivljava prijatne nego
neprijatne emocije i u većoj meri je zadovoljna svojim ţivotom.
Konceptom blagostanja koju daje Diener (1984) naglašene su tri
osnovne karakteristike ovog pojma. Kao prvo, obuhvaćen je širok raspon emocija,
od agonije do ekstaze, od depresije do sreće. Ovakvo odreĊenje subjektivnog
blagostanja nema samo za cilj da traga za uzrocima depresivnosti i anksioznosti već
teţi i tome da pronaĊe faktore koji bi bili u stanju da razlikuju osobe koje su više ili
manje srećne.
Drugo, subjektivno blagostanje je definisano unutrašnjim doţivljajem
osobe. Ovo je veoma bitna karakteristika jer je akcenat stavljen upravo na liĉna
merila koje ima jedna osoba, ukoliko osoba smatra da je srećna, onda ona to zaista i
jeste. Ovde treba naglasiti da subjektivno blagostanje nije sinonim mentalnom
zdravlju. Ono predstavlja samo jednu njegovu komponentu i omogućava njegovo
bolje razumevanje. Osoba moţe da bude potpuno mentalno zdrava, ali da ima
subjektivni osećaj da je nesrećna ili da bude mentalno bolesna, a da ima osećaj
potpune sreće.
Kao treća, kljuĉna taĉka u definisanju pojma, je stabilnost.
Subjektivno blagostanje, iako podloţno razliĉitim uticajima i novim dogaĊajima, u
ţivotu jedne osobe, a samim tim i oscilacijama u intezitetu, smatra se stabilnim u
toku duţeg vremenskog perioda, tako da se procena subjektivnog blagostanja odnosi
na kraći ili duţi vremenski period u ţivotu jedne osobe.
Koncept subjektivnog blagostanja koji je dao Diener u mnogome je
doprineo njegovom boljem razumevanju jer je ovako rašĉlanjen pojam lakše
sagledati, ali i ispitivati na razliĉite naĉine, što je omogućeno samim strukturisanjem
pojma.
25
Psihološko blagostanje
Ryff (1989, prema Ryff & Singer, 2006) daje svoj model blagostanja
koji je nazvan psihološko blagostanje (Psychological Well-being), koji je nastao kao
reakcija na tadašnje stanje u oblasti izuĉavanja blagostanja. Glavna kritika je bila
upućena dotadašnjim istraţivanjima koja su se fokusirala na pouzdanost i validnost
postojećih mera. Osnovna zamerka joj je bila nepostojanje teorijskog okvira u ovoj
oblasti. Ona navodi alternativne teorijske koncepcije u psihologiji, koje su joj
posluţile za definisanje psihološkog blagostanja, a to su: Maslovljev koncept
samoaktualizacije, Rodţersova i Jungova teorija, Olportov koncept zrelosti,
Eriksonov model stadijuma razvoja i druge. Polazeći od ideja koje su utkane u ove
već postojeće psihološke teorije Ryff je kreirala šestodimenzionalni model
psihološkog blagostanja (Ryff, 1989, prema Ryff & Singer, 2006). Šest dimenzija
psihološkog blagostanja definisane su kao:
- samoprihvatanje - pozitivan i prihvatajući stav prema sebi, što
ukljuĉuje i pozitivne i negativne odlike koje jedna osoba moţe da poseduje;
- pozitivni odnosi sa drugima - razvijena empatija, sposobnost da se
razviju intimni i srdaĉni odnosi sa drugim osobama, poštovanje interesa drugih;
- autonomija - samostalnost i nezavisnost od socijalne sredine, kako u
ponašanju tako i u naĉinu razmišljanja, sa stavovima koji su rezultat liĉnog
zakljuĉivanja i iskustva;
- ovladavanje okruženjem - osećaj da se vlada svojim okruţenjem i
osećaj kompetentnosti da kontroliše ĉitav niz spoljašnjih aktivnosti;
- svrha života - razvijeni ciljevi vezani za svoj ţivot, adekvatan
smisao koji se pridaje sopstvenoj prošlosti, ali i budućnosti;
- lični rast - osećaj kontinuiranog razvoja, realizacija sopstvenih
potencijala, liĉni napredak u toku vremena.
Rezultati istraţivanja koje je sprovela, potkrepili su poĉetnu ideju
autora i omogućili da se koncept blagostanja definiše uz pomoć ovih kljuĉnih
aspekata pozitivnog funkcionisanja (Ryff, 1989, prema Ryff & Singer, 2006).
26
Mentalno zdravlje je termin koji se najĉešĉe definiše socijalnim,

emocionalnim i duhovnim blagostanjem (Lehtinen et al., 1997, prema Dollard &
Winefeild, 2002). Ovako široko odreĊenje pojma, daje mogućnost procene
mentalnog zdravlja sa više razliĉitih aspekata. Aspekti preko kojih se vrši procena
mogu da budu pozitivni ili negativni, da govore o višem ili niţem nivou mentalnog
zdravlja. To mogu da budu pozitivni indikatori ĉije je prisustvo poţeljno ili
psihopatološki simptomi koji ukazuju na narušeno mentalno zdravlje. Osnovne
tendencije pozitivne psihologije su te da se mentalno zdravlje sagledava upravo
preko pozitivnih aspekata kao što je blagostanje, bilo da je definisano kao
subjektivno ili psihološko.
Da bi ĉovek pozitivno vrednovao svoj ţivot i iskazao odreĊeni nivo
subjektivnog blagostanja, potrebno je da su uslovi u njegovom ţivotu
zadovoljavajući. Kao što je napomenuto, sa odrastanjem, sve više znaĉaja ĉovek
pridaje svom radnom mestu i zadovoljstvu koje oseća na svom poslu. Globalna
procena zadovoljstva ţivotom i uslova u njemu, samim tim je direktno uslovljena i
nivoom zadovoljstva ili nezadovoljstva koje ĉovek ima u odnosu na svoj
profesionalni ţivot. Prema tome, nezaposlenost kao nepoţeljno stanje i
nezadovoljstvo koje ono sa sobom nosi imaju znaĉajan udeo u globalnoj evaluaciji
sopstvenog ţivota, što potvrĊuju dosadašnja istraţivanja (Csikszentmihalyi, 1990,
prema Nišević, 2006). Sagledavajući šest dimenzija psihološkog blagostanja, moţe
se zakljuĉiti da nezaposlenost potencijalno ima veoma velik uticaj na svaku od njih,
a samim tim i na psihološko blagostanje ĉoveka.
27
2.2. Rad kao razvojni zadatak odraslog doba
Razvojna psihologija celokupnog ţivotnog ciklusa istiĉe znaĉaj rada i

zaposlenja u ţivotu jedne odrasle osobe. Kao ĉinilac nekih od najznaĉajnijih
razvojnih zadataka odraslog doba, zaposlenje ima svoj nezamenljiv znaĉaj na putu
razvoja ljudskog bića. Osujećenje ovih razvojnih zadataka svakako sa sobom
povlaĉi niz nepoţeljnih posledica i na psihološkom planu.
Jedna od najjednostavnijih definicija, rad definiše kao „sredstvo

kojim se proizvode dobra i usluge potrebne društvu“ (Dejvis & Šeklton, str. 8,
1979). Rad se moţe definisati i kao centralna odlika modernog industrijskog
društva. Tako shvaćen rad većini ljudi oduzima mnogo vremena u toku ţivota.
Takav rad je plaćen, a materijalna sredstva steĉena radom ĉoveku omogućavaju
ţivotni standard i društveni poloţaj. MeĊutim, rad nije izum modernog društva niti
je odnos ĉoveka prema radu genetski predodreĊen. Vaspitavanjem i socijalnom
interakcijom, pod uticajem društvene sredine i kulturnih obrazaca, pojedinac razvija
svoje stavove prema radu (Dejvis & Šeklton, 1979).
Kroz istoriju se odnos prema radu menjao. Rad je za ljude starog
veka bio neprijatnost i teška kazna. Stari Grci i Rimljani su u skladu sa svojim
statusom usklaĊivali rad i dokolicu. Što je status bio veći, to je rad svoĊen na
minimum, a vreme uţivanja i nerada se protezalo tokom ĉitavog dana. Rad je bio
namenjen robovima i siromašnima. Sliĉan stav prema radu negovali su i Jevreji.
Ranohrišćanska zajednica je na rad gledala kao na kaznu za prvobitni ljuski greh. Sa
Reformacijom, rad dobija na svojoj pozitivoj konotaciji. Luter širi ideju da je rad
jedan od najboljih naĉina da se sluţi Bogu. Sa protestantskom etikom devetnaestog
veka, naglasak je stavljen na materijalnu nagradu koja sledi za obavljeni rad, tako da
je rad shvaćen kao sredstvo za liĉni napredak pojedinca (Dejvis & Šeklton, 1979).
Tokom vremena odnos prema radu je pretrpeo dosta promena, od toga da je rad bio
izjednaĉen sa kaznom i prisilom, do toga da se istiĉu njegove pozitivne dimenzije i
znaĉaj za fiziĉko i psihiĉko zdravlje ĉoveka, do toga da rad predstavlja aktivnost
koja sama po sebi moţe da predstavlja izvor zadovoljstva.
28
Rad zauzima veoma bitno mesto u ţivotu ĉoveka. Posao kao vrsta
rada ima nekoliko vaţnih funkcija. On obezbeĊuje egzistenciju, ali utiĉe i na liĉno
zadovoljstvo pojedinca. Posao sa sobom donosi odreĊeni ekonomski standard, a
ujedno utiĉe i na stvaranje socijalnog identiteta. To bi znaĉilo da osim
nedvosmislene materijalne koristi, posao utiĉe na socijalni i psihiĉki ţivot ĉoveka
kroz organizovanje i ostvarivanje socijalnih kontakata, odreĊenje statusa i
formiranje liĉnog identiteta i identifikacije sa radnom ulogom. Prema Svetskoj
zdravstvenoj organizaciji zaposlenost omogućuje pet kategorija psihološkog
iskustva koje doprinose psihološkom blagostanju ĉoveka, a to su: a) strukturisano
vreme, b) socijalni kontakti, c) osećaj pripadnosti kolektivu kao bitan socijalni
kontekst izvan porodice, d) socijalni identitet; e) redovne aktivnosti, uglavnom
tokom ĉitavog radno produktivnog perioda pojedinca (WHO, 2000).
Zaposlenost je moguće definisati kao dobrovoljan i institucionalno
regulisan odnos razmene izmeĊu dve strane, od kojih jedna prodaje, a druga kupuje
rad uglavnom uz materijalnu nadoknadu u obliku novca. Zaposlenost karakterišu
ĉetiri faktora: materijalna nadoknada - plata, dobrovoljan odnos razmene,
institucionalan odnos i rad (Fryer & Payne, 1986). Nadoknada za rad, ĉija visina
varira i zavisi od vrste posla, omogućava radniku zadovoljavanje osnovnih fiziĉkih
potreba za njega i porodicu, ali i liĉnu ekonomsku nezavisnost. Što se odnosa
razmene tiĉe, radnik moţe da pregovara i utiĉe na poboljšanje uslova svog rada, što
podrazumeva socijalne norme i oĉekivanja, ali i obaveze i odgovornost i sa jedne i
sa druge strane. Poslodavac i zaposleni su ti koji kreiraju, radnu sredinu i uslove
rada, pri ĉemu postoji ĉitav niz zakonskih regulativa koje treba ispoštovati.
Znaĉaj zaposlenosti za ĉoveka moţe se sagledati kroz vreme koje ono
zahteva i oduzima radno aktivnoj osobi. U proseku je to trećina dana, 35 do 40
godina koliko traje radni staţ kod ţena odnosno muškaraca. Uzimajući u obzir i
pripremu za posao, putovanje do radnog mesta, a zatim i vreme školovanja,
doškolovavanja, raznih struĉnih usavršavanja i edukacija, moţe se zakljuĉiti da je to
mnogo više vremena i na globalnom i na dnevnom nivou.
Šire gledano, zaposlenost je bitan segment svakog društva.
Zaposlenost omogućava odreĊeni nivo ekonomskog standarda i izvor je
materijalnog i liĉnog zadovoljstva pojedinca. Zadovoljstvo ĉlanova društva
obezbeĊuje i socijalni mir tom društvu. Broj nezaposlenih osoba u svetu raste, a
globalna ekonomska kriza konstantno uvećava tu brojku.
29
Definicija nezaposlenosti, koja je u najširoj upotrebi je ona koju daje

MeĊunarodna organizacija rada (International Labour Organization, 2010). Sve
osobe starije od uzrasta koji je predviĊen za granicu za merenje radno aktivnog
stanovništva, koje su u toku referentnog perioda bile bez posla i koje su u toku tog
perioda aktivno traţile posao i u svakom momentu bile na raspolaganju za rad su
nezaposlene osobe. Sva tri kriterijuma moraju biti zadovoljena da bi se osoba
smatrala nezaposlenom. Akcenat je stavljen na aktivnost. Osoba koja je radno
sposobna i bez posla, a koja pri tom ne traţi posao, nije u kategoriji nezaposlenih,
već radno neaktivnih osoba. Sliĉna definicija je u upotrebi i u našoj zemlji i glasi:
„Nezaposleno lice je lice od 15 do 65 godina ţivota, sposobno i odmah spremno da
radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi naĉin ostvarilo pravo na rad, a koje
se vodi na evidenciji i aktivno traţi zaposlenje.“ (Nacionalna sluţba za
zapošljavanje, 2010).
Gubitkom posla i nemogućnošću da se pronaĊe novi, osoba biva
uskraćena za neko od iskustava koje omogućuje posao, što moţe da rezultuje
negativnim psihološkim i socijalnim posledicama. Primarno, osoba ostaje bez
materijalnih sredstava koja joj obezbeĊuju egzistenciju, potom gubi status
zaposlene, a dobija nimalo privlaĉan i ĉesto peţorativno shvaćen status nezaposlene
osobe. Ona gubi mogućnost daljeg struĉnog i profesionalnog napredovanja:
Nezaposlena osoba je uskraćena kontakte sa osobama koje imaju sliĉna ili ista
interesovanja i preokupacije tim pre što uticaji poslovnog angaţmana jedne osobe ne
prestaju onog momenta kada ona napusti radno mesto. Ĉesto ljudi „nose“ svoj posao
kući preokupirani njim, tako da posao „boji“ i ono vreme dana koje osoba provodi
sa svojom porodicom, prijateljima, kao i njeno slobodno vreme. Gubitak posla ĉesto
utiĉe na promenu uloga u okviru porodice. Nezaposlenoj osobi se menjaju obaveze i
naĉin organizovanja vremena u toku dana. Nezaposlenost ima negativne posledice
za pojedinca kako na psihološkom tako i na socijalnom planu.
30
2.2.1. Istraţivanje nezaposlenosti u psihologiji
Nezaposlenost nije fenomen novijeg datuma. Prve studije nezaposlenosti

datiraju još s poĉetka 30-ih godina 20. veka. To su bila kvalitativna istraţivanja koja
su se zasnivala na posmatranju i intervjuisanju osoba koje su ostale bez posla na
osnovu ĉega su se izvodili zakljuĉci o posledicama na psihiĉko zdravlje ljudi. Prva
sistematska istraţivanja nezaposlenosti se vezuju za period velike ekonomske krize.
Jahoda je sa svojim saradnicima boravila u austrijskom selu u kojem je opservirala
ponašanje ljudi koji su ostali bez posla nakon zatvaranja fabrike lana (Feather,
1990). Iako je studija bila metodološki nasavršena, ukazala je na znaĉaj ovog
problema i usmerila mnogobrojna buduća istraţivanja u pravcu prouĉavanja
psiholoških posledica nezaposlenosti. U periodu koji je usledio, došlo je do prave
ekspanzije radova u ovoj oblasti. Analizom oko stotinu takvih radova, Eisenberg i
Lazarsfeld (1938, prema Feather, 1990) su izveli neke opšte zakljuĉke o uticajima
nezaposlenosti. Nezaposlenost utiĉe, zakljuĉili su, na moral. Osobe koje su
nezaposlene imaju sniţen moral nakon gubitka posla, a takve osobe su emocionalno
nestabilnije, rezigniraniranije i pesimistiĉnije.
Nezaposlenost kao fenomen ponovo svoje mesto u psihološkim
istraţivanjima dobija 80-ih godina sa novom ekonomskom krizom i novim talasom
nezaposlenih. Interes sa negativnih posledica nezaposlenosti se pomera na
individualne i sredinske uticaje koji mogu delovati pozitivno ili negativno na
posledice stanja nezaposlenosti. TakoĊe, novija istraţivanja ne uzimaju za iskljuĉivi
predmet posmatranja nezaposlenu osobu već i osobe koje su u njenom bliskom
okruţenju. Savremena istraţivanja su metodološki korektna, sa jasno definisanim
varijablama i sa pouzdanijim podacima, tako da pruţaju mogućnost za izvoĊenje
širih zakljuĉaka i poreĊenje sa drugim sliĉnim studijama.
31
Dosadašnja istraţivanja koja su imala za predmet posmatranje veze

nezaposlenosti i mentalnog zdravlja, mogu se svrstati u dve velike grupe: a)
komparativna istraţivanja mentalnog zdravlja zaposlenih i nezaposlenih osoba, kao i
u okviru razliĉitih grupa nezaposlenih osoba i b) longitudinalna istraţivanja efekata
nezaposlenosti i posledica prelaska iz stanja zaposlenosti u stanje nezaposlenosti
(Marić, 2005).
2.2.2. Psihološke teorije nezaposlenosti
Postoji nekoliko teorija o tome zašto nezaposlenost ima nepovoljan

uticaj na psihološko ili mentalno zdravlje ljudi. Pregledom radova koji su se bavili
ovim problemom, Dollard i Winefeild (2002) daju sistematiĉan prikaz teorija o
uticajima nezaposlenosti.
Teorija stadijuma
Prva studija koja je analizirala radove o efektima nezaposlenosti s

poĉetka 20. veka, bila je već pominjana studija dva autora Eisenberga i Lazarsfelda
(1938, prema Dollard & Winefeild, 2002), gde su oni izneli svoje zakljuĉke o
psihološkim reakcijama na nezaposlenost. Oni su to objasnili nizom stadijuma kroz
koji prolazi osoba koja je ostala bez posla. Navode da osoba prvo ima reakciju šoka,
nakon ĉega poĉinje potragu za novim poslom. Kada potraga postane neuspešna i
napor uzaludan, javlja se pesimizam, anksioznost i stres. Nakon toga se osoba
prilagoĊava novonastaloj situaciji i miri sa statusom u kojem je.
Pojedini autori se ne slaţu sa ovim stavom (Fryer, 1985, prema
Dollard & Winefeild, 2002), navodeći da ova teorija nije empirijski podrţana jer ne
prolaze sve osobe koje ostanu bez posla nuţno kroz sve navedene stadijume.
32
Teorija frustracija
Kao sledeću teoriju Dollard i Winefeild (2002) navode teoriju

frustracija, koju su 1939. godine predloţili Dollard i njegovi saradnici. Namera im
je primarno bila da objasne reakciju ljudi na ekonomsku krizu za vreme velike
depresije. Osnova teorije je sadrţana u hipotezi o frustracionoj agresiji koja glasi: a)
frustracija uvek vodi agresiji i b) u osnovi agresije uvek postoji frustracija. Ova
teorija je imala široku primenu u objašnjavanju reakcije koja se javljala prilikom
gubitka posla.
Teorija razvoja
Nezaposlenost mladih usporava i remeti njihov zdrav psihosocijalni

razvoj, na taj naĉin što se spreĉava pravilan razvoj psihosocijalnog identiteta
(Gurney, 1980, prema Dollard & Winefeild, 2002). Ovi zakljuĉci idu u prilog
Eriksonove teorije ljudskog razvoja, koji je on sagledavao kroz osam stadijuma, pri
ĉemu svaki od tih stadijuma ima konflikt koji je neophodno razrešiti u cilju
psihosocijalnog razvoja. Peti stadijum razvoja Eriksonove teorije (1976) je u fokusu
interesovanja pomenutih autora. To je stadijum koji odgovara uzrastu puberteta i ĉiji
je osnovni konflikt: identitet nasuprot difuziji identiteta, pri ĉemu se identitet moţe
odnositi na polni i na profesionalni identitet.
Teorija deprivacije
Polazeći od Frojdove ideje da rad predstavlja najvaţniju ljudsku vezu

sa realnošću, Jahoda (1981, prema Dollard & Winefeild, 2002) formuliše svoju
teoriju deprivacije. Ona pravi razliku izmeĊu manifestnih i latentnih funkcija rada.
Manifestne, oĉigledne prednosti rada su to što rad obezbeĊuje materijalna sredstva
za ţivot. Latentne, prikrivene prednosti rada su one koje sluţe za odrţavanje veze sa
33
realnošću: vremenska struktura, socijlni kontakti van porodice, spoljašnji ili

zajedniĉki ciljevi koji utiĉu na osećaj društvene svrsishodnosti, status, identitet i
nivo aktivnosti. Kao najznaĉajnija latentna funkcija rada, izdvojena je vremenska
struktura dana. Nezaposlene osobe imaju problem organizovanja aktivnosti i
ispunjavanja vremena, bez obzira na to što imaju manje obaveza nego kada su bile
zaposlene. Nivo aktivnosti je niţi kod nezaposlenih osoba. One više vremena
provode u pasivnim aktivnostima kao što su gledanje televizije i obavljanje kućnih
poslova za koje troše više vremena nego što je to realno potrebno. Radno mesto
pruţa osobi i ĉitav niz socijalnih relacija sa većim brojem osoba iz šire okoline, pri
ĉemu ona izlazi iz porodice i uspostavlja odnose drugaĉijeg kvaliteta. Ovakav
socijalni kontekst pospešuje kvalitetniju razmenu informacija. Zaposlenost i
obavljanje odreĊenog posla, te uloga koju ona ima u radnom procesu, daju osobi
osećaj da je društveno znaĉajna. Gubitkom radnog mesta osoba gubi i status koji se
vezuje za to radno mesto. Dolazi i do smanjenja samopoštovanja jer osoba više ne
koristi znanja i veštine u kojima je bila uspešna, a koje je zahtevalo obavljanje
odreĊenog posla. Ukoliko, usled nezaposlenosti, doĊe do uskraćivanja ovih latentnih
funcija rada, a osoba ne pronaĊe adekvatnu zamenu, biće psihološki deprivirana.
Jahoda istiĉe pretpostavku da radna deprivacija direktno uslovljava i deprivaciju
mentalnog zdravlja (Jahoda, 1982, prema Marić 2005).
Jahoda zastupa shvatanje da je bolji bilo kakav posao nego nikakav
jer i neadekvatan posao bolje odrţava vezu sa realnošću, nego iskljuĉivo provoĊenje
vremena u slobodnim aktivnostima koje kao takve ne mogu biti alternativa za posao
(Jahoda, 1981, prema Dollard & Winefeild, 2002). Istraţivanjima je opovrgnuto ovo
Jahodino shvatanje (McKee-Ryan et al., 2005). Pokazalo se da osobe koje su našle
privremeno i neadekvatno zaposlenje, doţivljavaju manji nivo stresa od osoba koje
su dugotrajno nezaposlene, ali da zato imaju veći nivo stresa od osoba koje su stalno
zaposlene. TakoĊe, istraţivanja pokazuju da neadekvatna zaposlenost moţe da bude
psihološki deprivacijska kao i nezaposlenost (Winefeild et al., 1993, prema Dollard
& Winefeild, 2002).
Ono što predstavlja najveću zamerku Jahodinoj teoriji je isticanje
znaĉaja latentnih funkcija kao uzroka psihološke deprivacije, pri ĉemu je
zapostavljen znaĉaj manifetne funkcije koja se ogleda kroz zaradu od rada.
34
Teorija ograničavanja delovanja
Fryer predlaţe teoriju ograničavanja delovanja, kao reakciju na

teoriju deprivacije (Fryer & Payne, 1984; Fryer, 1986, prema Dollard & Winefeild,
2002) u kojoj istiĉe aktivnost kao bitan segment ljudskog ponašanja. Pod aktivnim
pristupom autor ove teorije podrazumeva da se ljudi angaţuju i suoĉavaju sa svojim
problemima i da planiraju svoju budućnost te da se ljudsko ponašanje ne moţe
objasniti samo prošlim dogaĊajima. Prema teoriji ograničavanja delovanja
nezaposlenost je destruktivna jer upravo onemogućava planiranje budućnosti i utiĉe
na stvaranje osećaja da ĉovek nije u stanju da upravlja svojim ţivotom. Ljudi koji su
ekonomski uskraćeni ne mogu da razvijaju ţivotni stil koji bi ih uĉinio zadovoljnim.
Situaciju pogoršava i neizvesnost koliko takvo stanje moţe da potraje. Redovni
materijalni prihodi koje obezbeĊuje posao, daju mogućnost odreĊenog standarda,
planiranja slobodnih aktivnosti, ali i planiranja i obezbeĊivanja penzije. U ovoj
teoriji je stavljen akcenat na manifestnu funkciju rada i materijalnu dobit, a što je u
Jahodinoj teoriji bilo zanemareno (Fryer & Payne, 1986). Većina ljudi ipak radi
zbog oĉigledne prednost posla koja se ogleda u materijalim primanjima.
Istraţivanja pokazuju da briga oko finansija i obezbeĊivanja
egzistencije ima znaĉajnu ulogu u ţivotu nezaposlene osobe. Sa jedne strane je
moguće sagledati objektivno finansijsko stanje, a sa druge strane subjektivnu
procenu brige zbog finansijskog stanja, pri ĉemu istraţivanja pokazuju da izmeĊu
ove dve varijable postoji umerena korelacija (McKee-Ryan et al., 2005).
Vitaminski model
Jahoda u svojoj teoriji ne iskljuĉuje oĉigledne prednosti posla kao što

ni Fryer ne zanemaruje latentne funkcije u svojoj teoriji za nastanak psiholoških
posledica nezaposlenosti. Warrov vitaminski model objedinjuje aspekte oba ova
gledišta (Warr, 1987, prema Feather, 1990; Hanisch, 1999). U svojoj teoriji pravi
analogiju izmeĊu sredinskih faktora koji pozitivno utiĉu na mentalno zdravlje i
vitamina koji isto tako imaju pozitivan uticaj na fiziĉko zdravlje ljudi. Navedeno je
devet sredinskih faktora koji imaju pozitivan uticaj: prilika za kontrolom, prilika za
35
korišćenjem veština, smisleni ciljevi, raznovrsnost, jasnoća okoline, dostupnost

novca, fiziĉka sigurnost, prilika za interpersonalnim kontaktima i vrednovana
društvena pozicija.
Za neke od sredinskih faktora Warr navodi da liĉe na vitamine A, ĉije
preterano prisustvo i visok nivo mogu da imaju štetne posledice. Ostale sredinske
faktore poredi sa vitaminima C i E, ĉiji povećan nivo ne izaziva korist, ali i ne šteti.
Kako i vitamini fiziĉkom, tako i sredinski faktori u odreĊenoj koliĉini doprinose
mentalnom zdravlju. MeĊutim, sa povećanjem njihovog nivoa javljaju se štetni
efekti. U kategoriji sredinskih faktora koji bez obzira na nivo, ne izazivaju štetnost
su: dostupnost novca, fiziĉka sigurnost i vrednovana društvena pozicija, dok je
ostalih šest svrstao u prvu grupu. Nezaposlenoj osobi je oteţana dostupnost većini
od ovih faktora pa je evidentan razlog loših psiholoških posledica nezaposlenosti.
Warrov vitaminski model ide dalje od teorije ograničavanja
delovanja pojašnjavajući koje karakteristike sredine pozitivno utiĉu na mentalno
zdravlje, sagledavajući kvalitet sredine kroz devet faktora. Većina ovih faktora
(prilika za kontrolom, prilika za korišćenjem veština, dostupnost novca, fiziĉka
sigurnost, prilika za interpersonalnim kontaktima i vrednovana društvena pozicija)
oplemenjuje ljudsko delovanje i kvalitet ţivota te predstavlja bitan element i daje
mogućnost šire primene u teoriji ograničavanja delovanja. Iako razliĉit od Jahodine
teorije, Warov model ima i sliĉnosti sa njom. Negov osmi i deveti sredinski faktor
odgovara Jahodinoj drugoj i ĉetvrtoj latentnoj funkciji (socijalni kontakti van
porodice i status i identitet), a njene preostale tri latentne funkcije su povezane sa
spoljašnje usmerenim ciljevima (Dollard & Winefeild, 2002).
Teorija relativne deprivacije
Jedna od novijih teorija koja se bavi efektima nezaposlenosti i

neadekvatne zaposlenosti je i teorija relativne deprivacije (Crosby, 1976; Walker &
Mann, 1987, prema Dollard & Winefeild, 2002). Uzimajući u obzir radni status
teorija relativne deprivacije moţe da se definiše kao nesklad izmeĊu realnog statusa
osobe i statusa koji ta osoba oĉekuje i na koji misli da polaţe pravo. Teorijom su
operacionalizovane i pri tom merljive vrednosti dve dominantne kognitivne
36
komponente, a to su: kognitivna komponenta narušenih oĉekivanja i osuda

legitimnosti narušenih oĉekivanja.
Sve pomenute teorije se bave problemom nezaposlenosti i negativnim
efektima koje ona ima po osobu. Teorija stadijuma i teorija frustracija za predmet
svog interesovanja imaju neposredne posledice gubitka posla, posmatrajući naĉin na
koji reaguju osobe koje ostanu bez zaposlenja. Teorija relativne deprivacije, pored
interesa za posmatranjem negativnih efekata nezaposlnosti, proširuje svoje polje
interesovanja sagledavanjem i negativnih efekata neadekvatnog zaposlenja. Nešto
drugaĉiji pristup problemu nezaposlenosti ima teorija razvoja koja nezaposlenost
stavlja u kontekst celokupnog ljudskog razvoja, pri ĉemu istiĉe da nemogućnost
zaposlenja, naroĉito kod mladih osoba, znaĉajno remeti zdrav psihosocijalni razvoj.
Teorije koje se bave posmatranjem pozitivnih uticaja zaposlenosti, kako manifestnih
tako i latentnih funkcija rada su: teorija deprivacije, teorija ograničavanja
delovanja i vitaminski model. Ove teorije gledaju na nezaposlenost kao na izostanak
i uskraćenost prednosti koje ljudima pruţa zaposlenost.
Svi ovi teorijski pristupi, bave se efektima koje ima nezaposlenost po
osobu, sagledavajući ovaj kompleksan problem iz svog ugla tako da doprinose
njegovom boljem razumevanju. Bez obzira na razliĉit pristup problemu, svaka od
ovih teorija vodi sliĉnom zakljuĉku: efekti nezaposlenosti su višestruko negativni po
osobu i da postoji znaĉajna veza izmeĊu radne deprivacije i deprivacije mentalnog
zdravlja.
37
2.2.3. Efekti nezaposlenosti na mentalno zdravlje
Posledice nezaposlenosti se mogu manifestovati u razliĉitim

aspektima ţivota nezaposlenih osoba. Efekti nezaposlenosti dovode do raznih
negativnih posledica na ekonomske, socijalne i psihološke aspekte. Mnogobrojna
istraţivanja su za predmet svog posmatranja imala psihološko zdravlje ljudi i
posledice stanja nezaposlenosti, pri ĉemu je psihološko zdravlje definisano ĉitavim
nizom afektivnih, kognitivnih i bihejvioralnih procesa. Loše ili nisko psihološko
zdravlje karakterišu anksioznost, depresija, nedostatak samopouzdanja,
nezadovoljstvo sobom i svojom okolinom. Visoko psihološko zdravlje, kao drugi
kraj kontinuuma, okarakterisano je, primarno, izostankom psihopatoloških simptoma
(Gilligan & Huebner, 2002). U poslednje dve decenije tendencija da se psihološko
zdravlje posmatra upravo preko pozitivnih indikatora. Nasuprot tome, nezaposlenost
se vezuje za povećan pesimizam, strah, bes, usamljenost, socijalnu izolaciju
(Hanisch, 1999), napetost, niţe nivoe zadovoljstva i pozitivnih osećanja (Fyer &
Payne, 1986). TakoĊe je primećen ĉitav niz kognitivnih problema kao što su
problemi pamćenja i koncentracije kao i razumevanje pisanog sadrţaja (Fyer &
Warr, 1984, prema Fyer & Payne, 1986). Kod nezaposlenih osoba je, sem
psiholoških promena, primećen i ĉitav niz promena koje narušavaju fiziĉko zdravlje
kao što su: glavobolja, nesanica, bolovi u stomaku, nedostatak energije, hroniĉne
bolesti (McKee-Ryan & Kinicki, 2002), a što takoĊe samo po sebi moţe da
doprinese još lošijem psihiĉkom stanju.
Istraţivanja potvrĊuju da je gubitak posla i stanje nezaposlenosti
visoko stresno iskustvo za pojedinca, koje kao takvo ima svoju manifestaciju u
njegovom doţivljavanju i ponašanju i da je povezan sa niţim nivoima psihološkog
zdravlja (McKee-Rayan, et al. 2005). Otkaz na poslu se nalazi na visokom osmom
mestu ţivotnih dogaĊaja po procenjenom nivou stresnosti (Holmes & Rahe, 1967).
38
Prilikom sagledavanja efekata nezaposlenosti na mentalno zdravlje,

moţe se izvesti zakljuĉak da nezaposlenost utiĉe na povećanje rizika za razvoj
mentalnih problema kod nezaposlenih osoba i da se oni javljaju ĉak i do dva puta
ĉešće nego što se javljaju u populaciji zaposlenih osoba (WHO, 2000).
Komparacijom grupe zaposlenih i nezaposlenih osoba, zakljuĉuje se da je mentalno
zdravlje bolje kod osoba koje su zaposlene (Jahoda & Rush, 1980; Hallsten, 1997,
prema Rojdalen et al., 2005). PoreĊenjem grupa osoba koje su se razlikovale u
radnom statusu takoĊe se moţe zakljuĉiti da su zaposlene osobe u blagotvornijoj
psihološkoj klimi i sa većim nivoom subjektivnog blagostanja i zadovoljstva
ţivotom nego nezaposlene osobe (Csikszentmihalyi, 1990, prema Nišević, 2006).
Analizirajući mnogobrojne studije koje su se bavile problemom
nezaposlenosti (McKee-Rayan et al., 2005) primećeno je da postoje tri metodološka
pristupa u sagledavanju negativnih posledica nezaposlenosti: a) transverzalne
studije, koje evidentno ukazuju na niţi nivo fiziĉkog i psihiĉkog zdravlja
nezaposlenih u odnosu na zaposlene osobe; b) longitudinalne studije, koje su pratile
promene koje su posledica prelaska iz statusa zaposlene u status nezaposlene osobe,
pri ĉemu je primećeno pogoršanje psihiĉkog i fiziĉkog zdravlja tih osoba i c)
longitudinalne studije, koje su pratile nezaposlene osobe do pronalaska novog posla
i promene statusa nezaposlene u status zaposlene osobe, ova vrsta studija je ukazala
na pozitivne promene koje zapošljavanje ima na psihiĉko i fiziĉko zdravlje ljudi koji
su uspeli da se zaposle.
U pomenutim istraţivanjima su korišćeni mnogobrojni instrumenti
koji su imali za svrhu procenu, sa razliĉitih aspekata, psihiĉkog i mentalnog zdravlja
kroz sagledavanje opšteg zdravstvenog stanja, prisustva psihopatoloških simptoma,
nivoa depresivnosti i anksioznosti, zadovoljstva ţivotom i kvaliteta ţivota kao i
strategija prevladavanja. Procenjivano je, takoĊe i socijalno okruţenje kroz podršku,
relacije i odnose sa bliskim osobama. Pored subjektivnih pokazatelja u
istraţivanjima bitnu ulogu su imali i objektivni pokazatelji stanja u kojem su se
nalazile nezaposlene osobe (McKee-Rayan et al., 2005).
39
Sumiranjem brojnih istraţivanja koja su imala za cilj poreĊenje

nezaposlenih i zaposlenih osoba mogu se izvesti sledeći zakljuĉci o negativnim
posledicama nezaposlenosti: depresivnost je više izraţena (Hanish,1999), kao i
anksioznost (Henwood & Miles, 1987; Banks & Warr, 1985, prema Marić, 2005),
stopa suicida je veća (Newman & Bland, 2007), zadovoljstvo ţivotom niţe kod
nezaposlenih osoba u odnosu na zaposlene osobe (Warr, 1978 prema Cassidy, 2001;
Burnay at al., 2005; Eggers at al., 2006). Kod nezaposlenih osoba je potvrĊena i
veća socijalna izolacija (Fyer & Payne, 1986). Neke studije (Platt, 1984, prema
Fryer & Payne, 1986) pokazuju da je veća stopa i pokušaja suicida u populaciji
nezaposlenih nego zaposlenih osoba. MeĊutim, iako se ne moţe zakljuĉiti da je
nezaposlenost okidaĉ za samoubistvo, ono je svakako znaĉajan faktor. RaĊena su
takoĊe i istraţivanja koja su za predmet posmatranja imala negativne posledice
zaposlenosti po mentalno zdravlje, kao što su sindrom sagorevanja, depresivnost i
stres (WHO, 2000; Dollard & Winefield, 2002). Moţe se izvesti zakljuĉak da i
zaposlenost i nezaposlenost imaju znaĉajan uticaj na mentalno zdravlje ljudi.
Razliĉita istraţivanja koja su se bavila samopoštovanjem kod
nezaposlenih osoba imaju opreĉne rezultate. McKee-Ryan i Kinicki (2002)
analizirajući više razliĉitih istraţivanja, nalaze da se zaposlene i nezaposlene osobe
ne razlikuju u nivou samopoštovanja. Isti autori takoĊe navode da je u nekim
istraţivanja pronaĊena razlika u samopoštovanju, te da nezaposlene ţene kao i
muškarci iz kategorije dugotrajne nezaposlenosti imaju niţe samopoštovanje.
MeĊutim, neka istraţivanja nesumljivo upućuju na to da je nivo samopoštovanja kod
nezaposlenih osoba, evidentno niţi (Branthwaite & Garcia, 1985, prema Cassidy,
2001). Ovakva istraţivaĉka neusaglašenost se objašnjava stabilnošću
samopoštovanja za koje je potrebno vreme da bi se primetile promene. Jedan od
razloga je i taj što posle odreĊenog perioda nezaposlenosti i privikavanja osobe na
situaciju u kojoj se našla, samopoštovanje prestaje da opada.
Rezimirajući rezultate mnogobrojnih studija nezaposlenosti (Hanisch,
1999) moţe se istaći da oni upućuju na to da nezaposlene osobe imaju niţi nivo
fiziĉkog i psihiĉkog zdravlja u odnosu na zaposlene osobe. Indikatori koji upućuju
na psihološko zdravlje, kod nezaposlenih osoba su sniţeni, dok su negativni
indikatori izraţeniji. Nezaposlenost utiĉe na povećanje rizika za razvoj mentalnih
problema, a oni se u razliĉitim oblicima mnogo ĉešće javljaju u populaciji
nezaposlenih, nego kod osoba koje su zaposlene.
40
Hanisch (1999) objedinjuje podatke mnogobrojnih istraţivanja o

negativnim posledicama gubitka posla u tabeli 1.
Tabela 1: Efekti nezaposlenosti - porodiĉni i individualni nivo (Hanisch, 1999, str.

196)
Porodica
Bračni partner Deca
Povećava se: Povećavaju se:
zapostavljanje partnera porodiĉni konflikti
braĉni stres/trzavice-tenzija raspad porodice
raspad braka iritiranje roditelja
psihiĉki poremećaji kod ţena zlostavljanje dece
nasilje nad ţenama strogo kaţnjavanje
smrtnost ţena nasilje u porodici
depresija prema partneru agresija i odbojnost prema deci
Smanjuje se: Smanjuje se:

zadovoljstvo braĉnim drugom porodiĉna kohezija
druţenje sa prijateljima zadovoljstvo decom
deĉja percepcija statusa oca i roditeljskog autoriteta
fiziĉko zdravlje
Pojedinac
Psihološki Fizički
Povećava se: Povećavaju se:
odbojnost glavobolja
depresija bolova u stomaku
anksioznost problemi sa spavanjem
psihiĉka oboljenja nedostatak energije
briga pogoršanje zdravlja
napetost smrt od: šloga, bolesti srca i bubrega
stres
pokušaj samoubistva
zloupotreba alkohola Povećanje:
nasilno ponašanje nesposobnosti
bes dana kada se ne oseća dobro
strah problema sa srcem
paranoja bolesti srca
usamljenost hipertenzija
pesimizam pojave ĉira
socijalna izolacija bronhijalnih poremećaja
oĉaj nedostatak daha - kratak dah
problema sa vidom
nivo holesterola
Smanjuje se: lekarski dijagnostifikovanih bolesti
samopoštovanje
pozitivna osećanja
doţivljavanje zadovoljstva
zadovoljstvo ţivotom
zadovoljstvo sobom
nivo aspiracije
percepcija kompetentnosti
koncentracija
liĉni identitet
osećaj moći
socijalni identitet
41
Gornja polja u tabeli 1 pokazuju koje su posledice nezaposlenosti na

nivou porodice nezaposlene osobe, dok preostala dva polja u tabeli ukazuju na
negativne fiziĉke i psihiĉke posledice na samu nezaposlenu osobu (Hanisch, 1999).
U istraţivanju (Rajaković, 2009) koje je sprovedeno na populaciji
stanovnika naše zemlje i koje je imalo za cilj komparaciju izraţenosti aspekata
mentalnog zdravlja kod osoba koje su zaposlene i osoba koje su nezaposlene,
dobijeni su rezultati koji potvrĊuju bolje mentalno zdravlje zaposlenih osoba. Iz
rezultata istraţivanja se mogu izvesti sledeći zakljuĉci: zaposlene osobe u odnosu na
osobe koje su nezaposlene, imaju veće samopoštovanje, zadovoljnije su svojim
ţivotom i doţivljavaju sebe kao srećnije i optimistiĉnije. Zaposlene osobe imaju
doţivljaj i da su njihove socijalne relacije kvalitetnije.
Na osnovu prethodno navedenog mogu se izvesti opšti zakljuĉci o
negativnim posledicama nezaposlenosti: osobe koje su zaposlene su u blagotvornijoj
psihološkoj klimi, sa izraţenijim pozitivnim indikatorma koji upućuju na mentalno
zdravlje i sa manje izraţenim psihopatloškim simptomima, nego što je to sluĉaj kod
nezaposlenih osoba.
2.2.4. Medijatori - činioci efekata nezaposlenosti
Efekti nezaposlenosti mogu da imaju veoma znaĉajan uticaj i na

mentalno i na fiziĉko zdravlje nezaposlenih osoba. Posledice ovakvog stanja je
moguće sagledavati, ne samo na individualnom već i na porodiĉnom nivou, što samo
ukazuje na ozbiljnost problema. Moguće je primetiti velike individualne razlike u
posledicama nezaposlenosti. Faktori koji posreduju i utiĉu na odnos efekata
nezaposlenosti i mentalnog zdravlja su mnogobrojni, ali svaki na svoj naĉin moţe da
doprinese ublaţavanju negativnih posledica stanja nezaposlenosti. Razliĉiti su naĉini
reagovanja na gubitak posla i nemogućnost da naĊe zaposlenje kod razliĉitih osoba.
Tome doprinose pored individualnih karakteristika osobe i socijalne i ekonomske
okolnosti u kojima se ona nalazi. McKee-Ryan i Kinicki (2002) su identifikovali tri
tipa resursa koji imaju znaĉaj za smanjenje negativnih efekata gubitka posla, a to su:
liĉni resursi, socijalni i finansijski. Hanisch (1999) navodi sledeće vaţne posrednike
varijabilnosti prevladavanja negativnih efekta nezaposlenosti: pol, starost,
42
obrazovanje, socioekonomsko poreklo, osobine liĉnosti, socijalna podrška, trajanje

nezaposlenosti. Gowan i Gatewood (1997) navode sledeće resurse koji utiĉu na
doţivljaj gubitka posla: obrazovanje, uzrast, socijalna podrška, stepen
nezaposlenosti, finansijska podrška i podrška vlade kroz razliĉite programe za
nezaposlene. Paul i Moser (2006) navode sledeće moderatore stresa kod
nezaposlenih osoba: pol, socioekonomski status, braĉni status, starost, trajanje
nezaposlenosti, ekonomska situacija, socijalna podrška, programi vlade i
individualizam/kolektivizam. Dosadašnja istraţivanja su potvrdila da negativni
efekti nezaposlenosti uveliko zavise od individualnih karakteristika osobe (uzrast,
pol) i situacije (materijalno stanje, socijalna podrške) i da su to neki od razloga
razliĉitog reagovanja na nezaposlenost (Creed et al., 2001).
Postoje individualne razlike u naĉinu reagovanja na gubitak posla ili
nemogućnost da se on pronaĊe, što zavisi od same liĉnosti i toga koliko je ona
spremna da se nosi sa takvom ţivotnom teškoćom (Fryer & Payne, 1986). Liĉni
kapaciteti i strategije prevladavanja koje osoba koristi uveliko doprinose boljem
psihiĉkom statusu (Leana et al., 1998, prema Hanish, 1999). Liĉni resursi bi se
mogli definisati kao unutrašnji resursi na koje se osoba moţe osloniti i koji joj
pomaţu da se efikasnije suoĉi sa ţivotnim problemima i dogaĊajima. Kao jedan od
najznaĉajnijih resursa se navodi i percepcija o kontroli nad dogaĊajima u
sopstvenom ţivotu (Armstrong-Stassen, 1994, prema McKee-Ryan et al., 2005).
Vaţnost socijalne podrške kod nezaposlenih osoba, bila je predmet
brojnih istraţivanja. McKee-Ryan sa saradnicima (2005) u svojoj meta-analizi
naglašavaju da manjak socijalne podrške ima negativne efekte na fiziĉko i psihiĉko
zdravlje nezaposlenih, a naroĉito je povezan s ĉešćim razvojem psihosomatskih
simptoma, stresom i depresijom. Istraţivanjima je takoĊe potvrĊeno, da se izostanak
socijalne podrške negativno odraţava na fiziĉko i psihiĉko zdravlje nezaposlenih
osoba. Nalazi istraţivanja (Broadhead et al., 1983; Mitchell et al., 1982, prema
Cohen & Wills, 1985) ukazuju da su osobe koje ţive u braku, sa materijalnom i
psihološkom podrškom prijatelja i ĉlanova porodice, boljeg zdravlja nego oni koji
imaju manju socijalnu podršku svoje okoline. Istraţivanja pokazuju da se
nezaposlene osobe nalaze u većoj socijalnoj izolaciji (Fyer & Payne, 1986). TakoĊe
je potvrĊeno da nezaposlenost utiĉe na smanjenje socijalnih aktivnosti, procenu
nivoa socijalne podrške, odnos sa partnerom, pojavu socijalnih disfunkcija, nasilja u
porodici i nasilja uopšte (McKee-Ryan & Kinicki, 2002). PotvrĊeno je i to da
43
socijalna podrška utiĉe na nivo i odrţavanje optimizma tokom perioda kada su

nezaposlene osobe u potrazi za novim poslom (Liem & Liem, 1979; Liem & Liem,
1988, prema Gowan i Gatewood, 1997).
Prema nekim autorima finansijska situacija je ĉak najvaţnija
determinanta koja odreĊuje koliko će negativne biti posledice stanja nezaposlenosti
(Jones, 1991, prema McKee-Ryan et al., 2005). Finansijski resursi stoje u direktnoj
vezi sa drugim znaĉajnim resursima koji mogu da ublaţe negativne efekte
nezaposlenosti. Postoje istraţivanja ĉiji zakljuĉci ukazuju na to da je veza izmeĊu
mentalnog zdravlja i dobrog ekonomskog statusa pozitivna (Cooper at al,. 2006).
Materijalna sigurnost i ţivotna egzistencija su jedna od najupeĉatljivijih
manifestnih prednosti rada i većina negativnih reakcija na nezaposlenost i gubitak
posla upravo je vezana za smanjenje finansijskih mogućnosti (DeFrank &
Ivancevich, 1986, prema Gowan & Gatewood, 1997). Trajanje nezaposlenosti
takoĊe moţe da ima negativne psihološke posledice, ali su rezultati neusaglašeni.
Payne (1985, prema Fryer & Payne, 1986) je u svom istraţivanju dobio da se nakon
odreĊenog perioda nezaposlenosti javlja poboljšanje koje se moţe pripisati
navikavanju na novu ulogu. Duţa nezaposlenost znaĉi i povećanje finansijskih
poteškoća, što iziskuje i nove strategije prevladavanja (McKee-Rayan et al., 2005).
Dugotrajna nezaposlenost utiĉe i na smanjenje oĉekivanja o ponovnom zaposlenju
jer takva osoba ima veći broj neuspelih pokušaja u pronalaţenju posla od one osobe
koja je kraće vreme nezaposlena (Feather, 1990). Mirenje sa situacijom bi moglo da
dovede do smanjenja psihiĉkih posledica nezaposlenosti.
Znaĉaj sociodemografskih varijabli je ĉesto posmatran u psihološkim
istraţivanjima, gde je njihov uticaj proveravan u odnosu na efekte nezaposlenosti.
Postoji zakrivljen odnos izmeĊu uzrasta i psihiĉkog zdravlja nezaposlenih. Najviše
su pogoĊene osobe srednjeg ţivotnog doba, što se povezuje sa porodiĉnom
odgovornošću i vaţnošću karijere u tom ţivotnom dobu (Rowly & Feather, 1987), a
manje su pogoĊene mlaĊe osobe koje su tek na poĉetku profesionalnog ţivota
(Feather, 1990). Starije nezaposlene osobe, pokazuju istraţivanja (Warr & Jackson,
1984, prema Gowan & Gatewood, 1997), reĊe kreću u potragu za novim poslom.
Pol je još jedna sociodemografska karakteristika koja doprinosi razliĉitosti u naĉinu
reagovanja na nezaposlenost. Tradicionalno je shvatanje da je muškarcima posao
znaĉajniji nego ţenama, da se oni identifikuju sa svojom radnom ulogom i ulogom
hranitelja porodice (Feather, 1990). MeĊutim, neka istraţivanja su pokazala da
44
ţenama teţe pada nezaposlenost nego muškarcima. Ţene ĉešće od muškaraca, duţe
ostaju nezaposlene i duţe traţe adekvatan posao (Leana & Feldman, 1991).
PronaĊene su i primetne razlike u reagovanju na nezaposlenost kod populacije
ţenskih osoba. Ţene koje su nezaposlene i visoko motivisane da pronaĊu nov posao
mnogo teţe „podnose“ nezaposlenost od ţena koje ne ţele da rade i zadovoljne su
svojim statusom (Warr & Payne, 1983, prema Winefield, 1995).
Veza izmeĊu obrazovanja i mentalnog zdravlja nezaposlenih osoba
nije potpuno i jasno odreĊena. Sa jedne strane je ta veza veoma slaba (McKee-
Rayan et al., 2005), dok je sa druge strane, ta jveza veoma upeĉatljiva (Rajaković,
2009) i upućuje na zakljuĉak da su kod nezaposlenih osoba sa višim obrazovnim
nivoom izraţeniji pozitivni aspekti mentalnog zdravlja. PotvrĊeno je (Kinicki, 1989,
prema Gowan & Gatewood, 1997) da obrazovni nivo ima znaĉaj za ponovno
zaposlenje, te da osobe sa većim obrazovnim nivoom ĉešće traţe posao. Nivo
obrazovanja je znaĉajno povezan sa nivoom optimizma kod nezaposlenih osoba koje
su u potrazi za poslom (Leana & Feldman, 1991, prema Gowan & Gatewood, 1997).
Dosadašnja istraţivanja koja su za predmet svog posmatranja imala
psihološke posledice nezaposlenosti, najĉešće su izuĉavala efekte koje ona izaziva
kako na psihiĉko tako i na fiziĉko zdravlje osoba. U nešto manjem obimu, predmet
ovih istraţivanja su bili posredujući faktori koji utiĉu na varijabilnost u naĉinu
reakcije na nezaposlenost. U pomenutim istraţivanjima je izdvojen niz posredujućih
faktora, koji bi se grubo mogli razvrstati na medijatorske i moderatorske varijable.
Moderatorske varijable su one karakteristike osobe koje nisu promenljive uticajem
nezaposlenosti: pol, uzrast, obrazovanje, socioekonomsko poreklo i relativno
stabilne osobine liĉnosti. Medijatori su materijalno stanje i finansijska sigurnost, a
takoĊe i karakteristike osobe, ali one koje se menjaju pod uticajem nezaposlenosti.
Kao znaĉajni medijatori se još navode: lokalni stepen nezaposlenosti, socijalna
podrška, razliĉiti programi za pomoć nezaposlenima, trajanje nezaposlenosti. Faktori
koji utiĉu i posreduju izmeĊu efekata nezaposlenosti i mentalnog zdravlja svakako
zavreĊuju veliku istraţivaĉku paţnju. Predmet ovog rada su upravo neki od tih
faktora, resursa. U fokus istraţivanja će biti postavljeni ĉinioci za koje se moţe
pretpostaviti da utiĉu na varijabilnost u naĉinu reagovanja na nezaposlenost.
45
Nezaposlenost, nemogućnost da se pronaĊe zaposlenje i otkaz na

poslu, kao velika i znaĉajna ţivotna kriza, postavlja pred osobu zahtev da se
prilagodi novonastaloj situaciji. Kako se ljudi adaptiraju i prolaze kroz ovu ţivotnu
krizu, zavisi od individualnih strategija prevladavanja stresa i odbrambenih stilova
kao i karakteristika same liĉnosti. Bitan uticaj u varijabilnosti prevladavanja krize
ima podrška koju osoba dobija u svojoj okolini i koja moţe biti manifestovana na
više naĉina, a koja svakako olakšava osobi u krizi da je prevaziĊe. Znaĉajnu ulogu
svakako igra i liĉni doţivljaj stepena kontrole nad dogaĊajima u sopstvenom ţivotu.
S obzirom na to da je jedan od najznaĉajnijih prednosti zaposlenja materijalni
momenat, mora se istaći finansijski pritisak kao nezaobilazan ĉinilac efekata
nezaposlenosti.
46
2.3. Strategije prevladavanja stresa
2.3.1. Definisanje pojma prevladavanja
U susretu sa ţivotnim krizama, osoba ima zadatak da se adaptira na

novonastalu situaciju. Naĉini na koje osoba razrešava adaptivne zadatke koje pred
nju postavlja aktuelna ţivotna kriza, predstavljaju njene mehanizme prevladavanja.
Adaptacija je širi pojam i obuhvata pojam prevladavanja, a podrazumeva i
postojanje stresora. Prevladavanje je posebna kategorija adaptacije normalnih osoba
na okolnosti koje su neuobiĉajene, pri ĉemu se adaptacija upravo ogleda kroz
pokušaje osobe da se prilagodi novonastaloj situaciji ili da utiĉe na nju.
Prevladavanje je kljuĉni koncept koji omogućava bolje razumevanje i adaptacije, ali
i poremećaja adaptacije (Aldwin, 2000).
U savremenoj literaturi dominira shvatanje o strategijama
prevladavanja kao medijatoru negativnih posledica „borbe“ sa ţivotnim krizama.
Uopšteno se strategije prevladavanja mogu definisati kao naĉin suoĉavanja sa
stvarnim ili anticipiranim problemima. Ljudi se u svojim reakcijama i odgovorima
na krizni dogaĊaj veoma razlikuju. Isti dogaĊaji nisu razliĉitim ljudima podjedanako
teški za prevazilaţenje niti isto "teško padaju" jednoj osobi u razliĉitim periodima
njenog ţivota.
Sam pojam prevladavanja ima izvorno poreklo u engleskom terminu
„coping“ i treba ga razlikovati od nekih sliĉnih, ali neadekvatnih termina. Dve su
najznaĉajnije karakteristike termina prevladavanje koji znaĉenjski najviše upućuje
na termin „coping“. Prvo, prevladavanje nema uvek pozitivan ishod, jer nekada
napori osobe da prevaziĊe ţivotnu krizu nisu ni adekvatni ni uspešni u ţeljenoj meri.
Drugo, prevladavanje kao termin naglašava aktivnost i napor osobe u adaptiranju na
novonastale okolnosti (Vlajković, 2001). Da bi se potpunije razmotrila suština
prevladavanja, moraju se u obzir uzeti sledeće karakteristike: a) prevladavanje je
svaki napor, koji ne mora da bude ni uspešan ni završen, b) taj napor moţe da bude
iskljuĉivo na kognitivnom nivou, što ga ĉini nevidljivim u ponašanju i c) kognitivna
procena situacije kao stresne, neophodan je uslov za otpoĉinjanje prevladavanja
(Lazarus & Folkman, 1984).
47
Jednu od najšire prihvaćenih definicija strategija prevladavanja

saĉinili su Lazarus i Folkman (Lazarus & Folkman, 1984) opisujući mehanizme
prevladavanja kao kognitivne i bihejvioralne napore usmerene na savladavanje,
redukciju ili toleranciju unutrašnjih i spoljašnjih zahteva koji se javljaju u stresnoj
interakciji osobe i spoljašnje sredine. Najvaţnija komponenta ove definicije je
pojam stresa. Osnovne komponente Lazarusovog modela stresa su: antecendenti
(osobine pojedinca i osobine samog dogaĊaja), posredujući faktori (kognitivna
procena i prevladavanje) i adaptacijski ishod (psihološko, socijalno i fiziĉko
blagostanje). Stres je rezultat procene osobe da je odreĊeni dogaĊaj za nju štetan te
da su njeni kapaciteti prilagoĊavanja, premašeni zahtevima situacije. Ovim
modelom se naglašava subjektivnost procene situacije.
Osobine liĉnosti kao antecendenti procene stresnog dogaĊaja
podrazumevaju relativno stabilne osobine kao što su: ciljevi, vrednosti, verovanja,
osobine u uţem smislu i demografske karakteristike (Lazarus & Folkman, 1984).
Karakteristike same situacije kao što su: zahtevnost, predvidljivost i trajanje,
socijalna podrška i materijalni resursi, veoma su znaĉajne za doţivljaj stresa. Uticaj
antencendenata je posredan i ogleda se kroz uticaj koji oni imaju na kognitivnu
procenu.
Pored prevladavanja, centralno mesto u Lazarusovom modelu, imaju
kognitivne procene, kada osoba procenjuje da li je neki dogaĊaj i koliko vaţan za
nju. Primarna kognitivna procena se odnosi na znaĉajnost, korisnost ili štetnost
dogaĊaja za samu osobu. Na proces procene utiĉu kako osobine liĉnosti tako i
karakteristike same situacije. Sekundarna procena se odnosi na procenu osobe o
sopstvenim mogućnostima za prevladavanjem odreĊenog stresnog dogaĊaja. TakoĊe
se procenjuju razliĉite strategije prevladavanja i njihova mogućnost primene u datoj
situaciji.
Adaptacijski ishodi u ovom modelu su: kratkoroĉni (emocionalne i
fiziološke reakcije) i sa njima u direktnoj vezi, dugoroĉni (psihološko, socijalno i
fiziĉko blagostanje).
48
2.3.2. Različite podele prevladavanja
Naĉine prevladavanja stresa moguće je klasifikovati uz pomoć dva

kriterijuma: prema fokusu paţnje i prema funkciji. S obzirom na fokus paţnje,
prevladavanje moţe biti: aktivno i izbegavajuće. Strategije prevladavanja, koje su
klasifikovane s obzirom na fokus paţnje, obuhvataju emocionalne i/ili bihejvioralne
napore (aktivno prevladavanje, analiziranje) da se promeni sam izvor stresa ili
mišljenja o njemu, ako su u pitanju aktivne strategije. Izbegavajuće strategije se
odnose na aktivnosti (konzumiranje droga i alkohola) i emocionalna stanja
(povlaĉenje, preterano spavanje) koja ĉuvaju osobu od izlaganja stresoru.
S obzirom na funkciju, prevladavanje moţe biti: usmereno na
problem i usmereno na emocije (Zotović, 2004). Strategijama prevladavanja, koje
su klasifikovane s obzirom na funkciju, svojstveno je olakšavanje stresne situacije i
ublaţavanje emocionalnih reakcija. Kriterijumi se delom prepokrivaju tako da su
neke klasifikacije odreĊene sa oba kriterijuma.
Krohne (1993) smatra da postoje dve superstrategije prevladavanja
koje se odnose na orijentaciju paţnje: usmeravanje paţnje i kognitivno izbegavanje.
Usmeravanje paţnje podrazumeva one strategije koje karakteriše prikupljanje
informacija o stresnom dogaĊaju, a kognitivno izbegavanje karakteriše upravo
suprotno, odvraćanje paţnje.
Lazarus (1984) takoĊe deli strategije prevladavanja na dve velike
grupe: prevladavanje usmereno na problem i prevladavanje usmereno na emocije.
Prve imaju za cilj da menjaju situaciju, a druge da je olakšaju. Prevladavanje
usmereno na problem sastoji se u definisanju problema i stvaranju alternativnih
rešenja. Prevladavanje usmereno na emocije sastoji se u izbegavanju,
minimiziranju, distanciranju od negativnog dogaĊaja. Oba oblika prevladavanja se
ĉesto javljaju istovremeno, podrţavajući ili ometajući jedan drugog.
Istraţivanje koje su sproveli Lazarus i Folkman (1984) potvrĊuje da
se ljudi sa svakodnevnim stresom nose podjednako primenjujući i strategije
prevladavanja usmerene na problem i strategije prevladavanja usmerene na
emocije.
49
Endler i Parker (1990) zastupaju shvatanje da postoje tri dimenzije

prevladavanja: prevladavanje usmereno na zadatak, prevladavanje usmereno na
emocije i prevladavanje usmereno na izbegavanje koje se odnosi na kognitivne,
emocionalne ili bihejvioralne napore i pokušaje udaljavanja bilo od izvora stresa ili
od psihiĉkih i telesnih reakcija na stresor.
Moos (1986) daje integrativnu koncepciju prevladavanja sa ĉetiri
kategorije: 1) kognitivno, na problem usmereno, 2) bihejvioralno, na problem
usmereno, 3) kognitivno izbegavajuće i 4) bihejvioralno izbegavajuće.
Razliĉite klasifikacije ne rasvetljavaju problem u potpunosti. Naime
iz svake od klasifikacija proistiĉe ĉitav niz strategija prevladavanja. Moos (1986)
deli strategije prevladavanja u tri velike grupe: prevladavanje usmereno na procenu
(logiĉka analiza i mentalna priprema, kognitivno redefinisanje i kognitivno
izbegavanje ili poricanje), prevladavanje usmereno na problem (traţenje informacija
i podrške, preduzimanje akcija koje su usmerene na problem i prepoznavanje
alternativnih rešenja) i prevladavanje usmereno na emocije (afektivna regulacija,
emocionalni izlivi i rezignacija). Carver, Scheier i Weintraub (1989) govore o
trinaest razliĉitih strategija: na problem usmerene (aktivno prevazilaţenje,
planiranje, traţenje instrumentalne socijalne podrške, koĉenje, skoncentrisanost) na
emocije usmerene (traţenje emocionalne socijalne podrške, pozitivna
reinterpretacija, vera, rezignacija, poricanje) i strategije usmerene na izraţavanje
emocija (fokusiranje na i ventiliranje emocija, kognitivna i bihejvioralna
neangaţovanost).
Ne moţe se reći da su neke strategije adaptivne, a neke neadaptivne,
tek se u zavisnosti od same situacije i njenih karakteristika moţe procenjivati
adaptivnost strategija. Prevladavanje i strategije upravo i zavise od situacije, ali i od
karakteristika same osobe.
50
2.3.3. Izvori prevladavanja
Ono što se postavlja kao kljuĉno pitanje, prilikom razmatranja faktora

koji utiĉu na sklonost osobe da više ili manje koristi neke od strategija, Lazarus
(1984) naziva izvorima prevladavanja. On izvore strategija nalazi prvenstveno u
fiziĉkom zdravlju i energiji, zatim u pozitivnim verovanjima, socijalnim veštinama,
materijalnim mogućnostima i socijalnoj podršci. Osoba sa narušenim zdravljem i
smanjenom energijom, oĉekivano je da ima manju spremnost za prevladavanje
stresa, ali nije uvek tako, ako je dovoljno jak motiv i osobe na ivici fiziĉke
izdrţljivosti mogu da mobilišu poslednje atome snage i da prevladaju kriznu
situaciju.
Pozitivna verovanja su jedan od znaĉajnih izvora prevladavanja.
Pozitivna verovanja su opšta i specifiĉna verovanja osobe koja predstavljaju osnovu
nade. Nekada verovanja imaju potkrepljujuću ulogu, kada gone osobu na
prevladavanje aktuelne krize, a nekada imaju ometajuću funkciju, kada se osoba
pasivno prepušta krizi.
Verovanje u sopstvene snage i to da je osoba u mogućnosti da
kontroliše dešavanja u svom ţivotu predstavljaju bitan izvor strategija
prevladavanja. Strikland (1978, prema Vlajković 1992) je pronašao direktnu vezu
izmeĊu lokusa kontrole i naĉina na koji se osoba "bori" sa nedaćama, odnosno
prevladavanja.
Socijalne veštine su te koje pomaţu osobi da se bolje snalazi u
svakodnevnom ţivotu, ali joj takoĊe olakšavaju i period krize i predstavljaju
znaĉajan izvor prevladavanja, omogućavajući olakšan pristup razliĉitim oblicima
socijalne podrške. Socijalna podrška je faktor koji ima dvojak uticaj: neposredni i
posredni. Neposredni uticaji se ogledaju kroz delovanje na stresore i sam ishod
krize, dok se posredni uticaji socijalne podrške odnose na ublaţavanje i
modifikovanje i stresora i ishoda krize (Vlajković, 1992). Socijalna podrška ima tri
oblika: socioemocionalna, informaciona i instrumentalna. Svaki od oblika socijalne
podrške na svoj naĉin doprinosi prevladavanju kriznog perioda, bilo kroz
saosećanje, omogućavanje informacija za kognitivno preformulisanje ili kroz
konkretnu materijalnu podršku (Thoits, 1986).
51
Materijalne mogućnosti osobe predstavljaju jedan od izvora

prevladavanja, a prednost materijalne sigurnosti ima oĉigledan znaĉaj za osobu u
krizi.
Osobine liĉnosti kao izvor strategija prevladavanja se mogu dvojako
posmatrati, pojedinaĉne karakteristike i kao sloţaj karakteristika. Kao pojedinaĉne,
izdvojene karakteristike istiĉu se pol, uzrast, faza ţivota, lokus kontrole, zdravstveno
stanje (Sugerman, 1986, prema Vlajković 2001), zatim obrazovanje, braĉni status.
Kao sloţaji razliĉitih karakteristika liĉnosti, navode se: „ţilavost“, optimizam,
koherentnost, procena sopstvene efikasnosti. Oni saĉinjavaju odreĊenu strukturu
liĉnosti i kao takvi predstavljaju znaĉajan izvor strategija prevladavanja.
Postoje razliĉita shvatanja o tome šta utiĉe na strategije
prevladavanja. Sa jedne strane je mišljenje da presudan znaĉaj za prevladavanje
imaju okruţenje i karakteristike same krizne situacije. Sa druge strane se taj primat
znaĉajnosti pomera na individualne karakteristike osobe u kriznoj situaciji i njene
stabilne stilove prevladavanja. IzmeĊu ova dva gledišta, nalazi se i treće,
najprihvatljivije tumaĉenje. Prevladavanje je po tom shvatanju, rezultat interakcije
karakteristika osobe i karakteristika situacije.
Carver, Scheier i Weintraub (1989) smatraju da osoba poseduje
razliĉite stilove prevladavnja koje fleksibilno koristi u zavisnosti od krakteristika
konkretne situacije. Njihovo istraţivanje pokazuje da su razliĉiti stilovi ili strategije
prevladavanja na smislen naĉin povezani sa razliĉitim dimenzijama liĉnosti, kao što
su optimizam-pesimizam, anksioznost, samopoštovanje i internalnost. Ali stepen
dobijene povezanosti ne upućuje na zakljuĉak da dimenzije liĉnosti u potpunosti i
jedino determinišu prevladavanje.
Neophodno je razlikovati prevladavanje od resursa, oslonaca za
prevladavanje ili izvora kako ih Lazarus naziva. Ono što prethodi proceni i
prevladavanju su resursi, koji mogu biti liĉni i socijalni kao i drugi faktori
(Schwarzer, 1994 prema Zotović 2004). Resursi su antencendenti, a prevladavanje je
proces, koji u većoj ili manjoj meri zavisi od njih.
Ĉinioci negativnih efekata nezaposlenosti, koji su predmet
istraţivanja u ovom radu, mogu da se posmatraju i kao antecendenti prevladavanja.
Mehanizmi odbrane, dimenzije liĉnosti, socijalna podrška, lokus kontrole i
finansijski pritisak su znaĉajni izvori ili resursi prevladavanja. Teţnja je da se shvati
52
odnos i znaĉaj svakog od pomenutih ĉinilaca na ovaj u tom smislu „nadreĊeni“

ĉinilac - prevladavanje.
Za prevladavanje su neophodni razliĉiti resursi, ali je krizna situacija,
koja iziskuje adaptaciju, preduslov za otpoĉinjanje ĉitavog procesa. Nezaposlenost i
gubitak zaposlenja su veliki stresori i mogu se po znaĉaju svrstati u kategoriju
vaţnih ţivotnih dogaĊaja. Osnovne karakteristike vaţnih ţivotnih dogaĊaja se
ogledaju u tome da su ti dogaĊaji po pravilu bez mogućnosti menjanja i zahtevaju
veliki napor za adaptiranje na novonastale uslove pri ĉemu znatno utiĉu na
svakodnevni ţivot jedne ili više osoba. Sve karakteristike prevladavanja, prethodno
razmatrane, se odnose i na situaciju kada je kriza izazvana nezaposlenošću kao
stresorom.
U skladu sa prethodno napisanim je i već spominjano shvatanje
(McKee-Ryan & Kinicki, 2002) koje razlikuju liĉne, socijalne i finansijske
mogućnosti za prevladavanje stresa izazvanog nezaposlenošću. Liĉne karakteristike
su: zdravlje, pozitivna verovanja, socijalne veštine, zatim samopouzdanje, lokus
kontrole i emocionalna stabilnost. Osobe sa internalnim lokusom kontrole, većim
samopouzdanjem i višim nivoom optimizma imaju, bolje mentalno zdravlje i
uspešnije prevladavaju stres izazvan nezaposlenošću.
U situaciji kada je osoba nezaposlena i strategije usmerene na
emocije i strategije usmerene na problem imaju svoje znaĉajno mesto. Na problem
usmerene strategije prevladavanja podrazumevaju ĉitav niz praktiĉnih aktivnosti
koje osobu pribliţavaju novom poslu, dok na emocije usmerene strategije
podrazumevaju niz psiholoških mehanizama koji olakšavaju stanje koje je reakcija
na nezaposlenost (Lazarus & Folkman, 1984).
U istraţivanjima su strategije prevladavanja koje su usmerene na
problem, dovoĊene u relaciju sa uzrastom, socijalnom podrškom, obrazovanjem.
Starije osobe manje koriste na problem usmerene strategije (Warr & Jackson, 1984,
prema Gowan & Gatewood, 1997) i reĊe kreću u potragu za novim poslom od
osoba koje su mlaĊe. Osobe sa višim nivoima obrazovanja više koriste na problem
usmerene strategije prevladavanja (Kinicki, 1989, prema Gowan & Gatewood,
1997).
53
Cassidy (2001) pronalazi povezanost intenziteta stresa kod

nezaposlenih osoba sa strategijama prevladavanja i lokusom kontrole. MeĊutim ta
veza nije u potpunosti objašnjena i studije koje su se bavile ovom vezom daju samo
ograniĉenu mogućnost interpretacije. Jedna grupa istraţivanja potvrĊuje da je
intezitet doţivljaja stresa povezan sa individualnim angaţovanjem nezaposlenih
osoba koje pokušavaju da organizuju ţivot u tim novonastalim okolnostima
(Kinicki & Latack, 1990, prema Gowan & Gatewood, 1997) i na problem
usmerenih strategija (Baik, Hossini & Priesmeyer 1989; Hamilton, Hoffman &
Rauma, 1993; Leana i Feldman, 1990, prema Gowan & Gatewood, 1997). Druga
grupa istraţivanja (Leana i Feldman, 1995; Riordan, Gowan & Gatewood, 1995,
prema Gowan & Gatewood, 1997) pronalaze da je korišćenje na emocije usmerenih
strategija, kao naĉina distanciranja, u relaciji sa povećanjem nivoa stresa. Socijalne
okruţenje i socijalna podrška, omogućavaju utehu i razliĉite vidove podrške.
Istraţivanja govore o povezanosti na emocije usmerenih strategija i percepcije
nedovolje socijalne podrške (Holahan & Moos, 1987, prema Valentiner et al.,
1994), odnosno na problem usmerenih strategija i višeg nivoa socijalne podrške
(Vinokur & Caplan, 1987, prema Gowan & Gatewood, 1997). Finansijske
mogućnosti se odnose na dostupnost i obezbeĊenost materijalnim sredstvima.
Payne i Hartley (1987) navode kako osobe koje imaju bolji ekonomski status,
nezaposlenost doţivljavaju manje stresnom od osoba lošijeg ekonomskog statusa.
U skladu sa tim je i to što Jones (1991, prema McKee-Ryan et al., 2005) smatra da
je materijalna obezbeĊenost najvaţniji faktor prevladavanja stresa koji je posledica
statusa nezaposlene osobe. Istraţivanja (Vinokur & Caplan, 1987, Wanberg, Watt
& Ramsy, 1996, prema Gowan & Gatewood, 1997) ukazuju na povezanost
smanjenih finansijskih mogućnosti i ĉešćeg pribegavanja i korišćenja na problem
usmerenih strategija prevladavanja.
Muškarci i ţene u situaciji nezaposlenosti primenjuju razliĉite
strategije prevladavanja (Leana & Feldman, 1991). Muškarci su više usmereni na
rešavanje problema i pokušavaju direktno da utiĉu na izvor stresa, pa ĉešće traţe
nov posao, dok ţene ĉešće pribegavaju uklanjanju samih simptoma stresa, pa
intenzivnije traţe socijalnu podršku, alternativne aktivnosti i više vremena provode
sa prijateljima i porodicom.
54
2.4. Mehanizmi odbrane
2.4.1. Definisanje mehanizama odbrane
Koncept mehanizama odbrane potiĉe iz psihoanalitiĉke teorije i

predstavlja jedan od njenih najšire prihvaćenih i navećih doprinosa. Po prvi put se
mehanizmi odbrane pominju u ranim radovima rodonaĉelnika psihoanalize. Freud
(1959) koristeći termin odbrana, objašnjava naĉine na koji se osoba brani od
neprijatnih i neprihvatljivih ideja kod fobije, histerije i opsesivne neuroze. Prvo je
termin odbrana bio izjednaĉen sa terminom potiskivanja. Razvojem strukturalnog
modela odbrana, preciznije se definiše potiskivanje kao jedan od više razliĉitih
metoda odbrane. Tokom vremena, razvijajući strukturalni model, Freud je definisao
deset mehanizama odbrane: regresija, potiskivanje, reaktivna formacija, izolacija,
poništavanje, projekcija, intrijekcija, okretanje od sebe i okretanje u suprotno,
specifiĉno ih povezujući sa razliĉitim neurozama.
Razliĉiti autori su, nakon Freuda, predlagali razliĉite liste
mehanizama odbrane pridodajući nove mehanizme (Vidanović, 2005). Bond i
saradnici (1983) predlaţu listu od ĉak 24 mehanizma odbrane, a Perry (1990, prema
Vidanović, 2003) ovu listi bogati za još ĉetiri mehanizma. Postoje meĊutim
neslaganja meĊu autorima o samoj koncepciji mehanizama odbrane i osnovnim
karakteristikama koje se odnose na njihov broj, meĊuodnos, redosled nastanka i
nivoa zrelosti kao i njihove adaptivne vrednosti. Uprkos tome opšteprihvaćeno je
gledište da su mehanizmi odbrane teorijski konstrukti koji predstavljaju jedan od
neophodnih i baziĉnih naĉina funkcionisanja, da mogu biti svesni ili nesvesni i da
imaju posredniĉku ulogu izmeĊu nagona, misli, osećanja i unutrašnjih zabrana,
odnosno spoljašnje sredine (Hauser, 1986, prema AnĊelković, 2010).
Prema Dijagnostiĉkom i statistiĉkom priruĉniku mentalnih
poremećaja (DSM-III-R, APA, 1987) lista mehanizama odbrane se sastoji od
osamnaest mehanizama koji se definišu kao: „obrasci i osećanja, misli ili ponašanja
koji su relativno nenamerni, automatski i nastaju kao reakcije na percepciju psihiĉke
opasnosti. Konstruisani su da se sakriju ili ublaţe konflikti ili stresovi koji mogu
izazvati anksioznost“ (Conte & Plutchik, 1995, str.203). Odbrane se u DSM-IV
sliĉno definišu kao: „automatski psihološki procesi za zaštitu od anksioznosti i
55
svesnosti o spoljašnjim i unutrašnjim stresorima“ (DSM-IV, 1994, str. 705, prema

San Martini et al., 2004).
Neujednaĉen broj mehanizama odbrane kod razliĉitih autora je
rezultat razliĉitosti u teorijskim koncepcijama i nepostojanje preciznog kriterijuma
koji bi na nedvosmislen naĉin upućivao na to koje se ponašanje moţe smatrati
odbrambenim. Ovom problemu doprinosi i to što su neki mehanizmi odbrane veoma
sliĉni i povezani i što se preklapaju meĊusobno (AnĊelković, 2005). Rešavanjem
problema koji se javljaju prilikom odreĊenja mehanizama odbrane, pri ĉemu se kao
još jedan od problema navodi i njihov polaritet, bavi se Plutcikova psihoevolucona
teorija (Conte & Plutchik, 1995).
Ego odbrane su, prema pomenutoj teoriji, kao i stilovi prevladavanja i
poremećaji liĉnosti, derivati baziĉnih emocija. Mehanizmi odbrane su definisani kao
reakcija na sloţena emocionalna stanja koja u osnovi imaju specifiĉnu emociju sa
pratećom anksioznošću. Od relativno sliĉnih mehanizama odbrane, empirijskim
putem, izdvojeno je osam baziĉnih odbrana: potiskivanje, pomeranje, reaktivna
formacija, kompenzacija, negacija, projekcija, racionalizacija i regresija.
Psihoevoluciona teorija postavlja jasan i eksplicitan model odnosa izmeĊu osam
primarnih emocija i osam primarnih odbrana, a svaka odbrana je povezana i sa
odreĊenim crtama liĉnosti, socijalnim potrebama, ciljevima i metodama. Kao i
emocije i mehanizmi odbrane su rasporeĊeni u krugu i na taj naĉin se, mestom u
krugu koje zauzimaju, odreĊuje njihova meĊusobna sliĉnost i polaritet.
Empirijskim putem je potvrĊeno da mehanizmi odbrane imaju
sledeće funkcije: a) falsifikuju smisao ili znaĉaj opaţenih pretnji, b) stvaraju iluziju
prevladavanja opaţenih opasnosti, bilo spoljašnjih bilo unutrašnjih, c) smanjuju
anksioznost, povećavaju i štite osećaj dobrog stanja (Conte & Plutchik, 1995).
56
2.3.2. Mehanizmu odbrane - značaj u adaptaciji
Tragajući za efikasnijim naĉinima suoĉavanja osobe sa ţivotnim

problemima i kriznim dogaĊajima, meĊu kapacitetima liĉnosti, moţe se izdvojiti i
odbrambeno funkcionisanje. Znaĉajni su nalazi studije (Leana et al., 1995, prema
Hanish, 1999) koji ukazuju da strategije prevladavanja u velikoj meri doprinose
specifiĉnom psihiĉkom statusu osobe. Naĉini na koje osoba prolazi kroz krizu i
rešava adaptivne zadatke, prvenstveno se odnose na njeno korišćenje ego funkcija
uopšte, ali i nesvesnih mehanizama odbrane. Mehanizmi odbrane upravo
omogućavaju egu da unutrašnju napetost odrţava na prihvatljivom nivou, te da
rešava intrapsihiĉke konflikte, smanjujući anksioznost, štiteći liĉnost od spoljašnjeg
ili unutrašnjeg ugroţavanja.
Freud (1959) naglašava adaptivni aspekt odbrana kroz definisanje
signalne anksioznosti kao anticipatornog mehanizma koji mobiliše odbrambenu
aktivnost u odnosu na unutrašnju ili spoljašnju, potencijalno ugroţavajuću situaciju.
On istiĉe da su odbrane neophodne za normalan razvoj, ali da njihovo preterano
korišćenje moţe da ga naruši. PotvrĊeno je i istraţivanjima (Valliant et al., 1986) da
preterano korišćenje nezrelih odbrana moţe da naruši opšte funkcionisanje osobe,
dok osobe sa optimalnim psihološkim i socijalnim funkcionisanjem karakterišu zrele
odbrane.
Psihoevoluciona teorija odbrambeno funkcionisanje odreĊuje, osim
preko mehanizama odbrane i preko stilova prevladavanja. Mehanizmi odbrane kao
relativno rigidne, stereotipne nesvesne i primitivne metode kontrole anksioznosti,
karakterišu rane stadijume razvoja. Stilovi prevladavanja su karakteristiĉne odbrane
odraslih osoba kao svesne i fleksibilne metode orijentisane na problem (AnĊelković,
2010). Mada su stilovi prevladavanja konceptualno povezani sa mehanizmima
odbrane, nisu njihovi ekvivalenti. Ako je ego relativno jak i zreo, suoĉavanje sa
opasnostima i problemima se odirgrava preteţno na svesnom planu pomoću
strategija prevladavanja (Conte & Plutchik, 1995).
57
Odnosom izmeĊu mehanizama odbrane i adaptacije, bavio se White

(1963, prema Vidanović, 2003). On ukazuje na to da su mehanizmi odbrane koji se
sreću kod neurotiĉara primitivni, da se u njihovoj osnovi nalazi osećanje
bespomoćnosti, ali da je njihovo korišćenje ponekad neophodno u adaptaciji svake
osobe. Ovakve primitivne i nesvesne metode odbrane imaju, neophodnu ali,
ograniĉenu adaptivnu ulogu, koje primarno koriste deca da bi izašla na kraj sa
anksioznošću i konfliktima. Adaptivna funkcija mehanizama odbrane se dovodi
ĉesto u vezu sa prevladavanjem, o ĉemu govore brojni empirijski pristupi
odbranama iz razvojne perspektive (Vidanović, 2005).
Jedan od najranijih empirijskih pokušaja da se ego procesima pristupi
sa razvojne perspektive je Haanin model prevladavanja. Haan (1977, prema
AnĊelković, 2002) smatra da je osnovna funkcija ego procesa regulacija stresa,
prilagoĊavanje na nove uslove i asimiliranje novih informacija o sebi i drugima.
Strategija koja se koristi u ovim specifiĉnim situacijama zavisi kako od liĉnih
preferencija osobe, tako i od sredinskih uslova. U principu, odbrane su forme
negacije, dok prevladavanje predstavlja naĉin rešavanja ţivotnih problema. Nešto
drugaĉiji pristup imaju Houser i njegovi saradnici (1991, prema Vidanović, 2003).
Iz njihovog ugla, i prevladavanje i mehanizmi odbrane mogu biti adaptivni u
zavisnosti od konteksta i individualnih karakteristika (nivo razvoja, karakteristike
liĉnosti). Oni smatraju da se prevladavanje moţe posmatrati kao kontinuum. Na
jednom polu predloţenog teorijskog kontinuuma strategija prevladavanja su naĉini
reagovanja gde osoba usmerava svoje kognitivne i afektivne reakcije samo na
konflikt bez suoĉavanja sa mogućim razrešenjima. Na drugom polu su mnogo
diferenciraniji i fleksibilniji naĉini usmereni ka aktivnom traganju za rešenjima.
Najšire je prihvaćena podela strategija prevladavanja na dve velike
grupe: prevladavanje usmereno na problem i prevladavanje usmereno na emocije
(Lazarus & Folkman, 1984). Prve imaju za cilj da menjaju situaciju, a druge da je
olakšaju. Prevladavanje usmereno na problem karakteriše usmerenost na problem i
stvaranje alternativnih rešenja. Za prevladavanje usmereno na emocije je
karakteristiĉno izbegavanje, minimiziranje i distanciranje od negativnog dogaĊaja.
U ovoj drugoj grupi prevladavanja moguće je identifikovati znaĉajnu ulogu
mehanizama odbrane.
58
2.3.3. Odbrambeni stil
Mehanizmi odbrane predstavljaju relativno stabilan aspekt liĉnosti,

posebno u odraslom dobu. Zbir mehanizama odbrane koje jedna osoba koristi
ukazuje na psihološki profil liĉnosti, a pre svega na njenu karakternu strukturu
(Andrews et al., 1989). OdreĊena konstelacija mehanizama odbrane koje jedna
osoba koristi, naziva se odbrambenim stilom, koji se nakon dvadeset i pete godine
ţivota ustaljuje i postaje relativno stabilan. Istraţivanja su potvrdila znaĉajnu
povezanost izmeĊu zrelosti odbrambenog stila i nivoa adaptacije (Bond et al., 1983;
Valliant et al., 1986).
Bond i saradnici (1983) su smatrali da je osoba povremeno svesna
neprihvatljivih impulsa i naĉina kojim uobiĉajeno pokušava da izaĊe na kraj sa
ugroţavajućim i neprihvatljivim impulsima. Svesne manifestacije odbrambenog
funkcionisanja oni nazivaju odbrambenim stilom. Konstruišu instrument (Defense
Style Questionnare, DSQ) kojim se ne procenjuju direktno mehanizimi odbrane već
se procenjuju svesni derivati odbrambenog funkcionisanja kojima osoba reaguje na
konfliktne i stresne situacije. Autori instrumenta istiĉu da tako definisan termin
derivat nema uobiĉajeno psihoanalitiĉko znaĉenje već upravo ukazuje na svesne
manifestacije odbrambenog funkcionisanja.
Kombinacijom 24 mehanizma odbrane, definisana su ĉetiri
odbrambena stila: neadaptivni stil, stil izobličenja predstava, samožrtvujući i
adaptivni stil (Bond, et al., 1983).
Neadaptivni stil ĉine derivati mehanizama odbrane: povlaĉenje,
regresija, acting out, inhibicija, pasivna regresija i projekcija. Osnovna obeleţja
ovog stila su nemogućnost kontole impulsa preduzimanjem konstruktivne akcije,
projekcija krivice i odgovornosti na druge kao i regresivno ponašanje. Iako se ovaj
stil smatra nezrelim i neadaptivnim naĉinom odbrambenog funkcionisanja, odbrane
koje ga ĉine mogu se povremeno prepoznati i kod osoba koje dobro funkcionišu.
Stil izobličenja predstava obuhvata omnipotenciju, cepanje i
primitivnu idealizaciju, u kojima dominira cepanje slike selfa i objekata na dobre i
loše, jake i slabe. Od prethodnog stila razlikuje se po orijentaciji koja je uglavnom
na predstavi, a ne na akciji. MeĊutim, intezivna i trajna primena omnipotencije,
59
cepanja i primitivne idealizacije moţe dovesti do teškoća u realnom sagledavanju

sebe i drugih i onemogućiti razvoj zrelih odnosa sa drugim osobama.
Samožrtvujući stil ukljuĉuje reaktivnu formaciju i pseudoaltruizam.
Osobe koje karakteriše ovaj stil imaju potrebu da sebe vide kao ljubazne,
predusretljive i neagresivne. Mada ĉesto uspostavljaju stabilne odnose sa drugim
osobama, oni nisu uvek adekvatni. Gubitak objekta, za ove osobe, predstavlja
ozbiljan problem jer ne mogu da se zaštite od agresije i anksioznosti, što je ĉesto
praćeno depresijom.
Adaptivni stil koji sadrţi sublimaciju, supresiju i humor predstavlja
mogućnost konstruktivnog prevladavanja konflikata kao i kreativnog izraţavanja. Za
razliku od prethodnog stila, ovaj stil je manje usmeren na odnose sa drugima.
Statistiĉke analize su potvrdile hipotezu o empirijskoj zasnovanosti
ĉetiri odbrambena stila koji se mogu rangirati u odnosu na razvojni nivo – od
nezrelih ka zrelim. Na jednom kraju odbrambenog kontinuuma je neadaptivni stil
koji se najĉešće smatra nezrelim naĉinom odbrambenog funkcionisanja, a na
drugom kraju je adaptivni stil kao vid zrele, konstruktivne odbrambene
adaptibilnosti. Postoji progresija od neadaptivniog stila, preko stila izobličenja
predstava i samožrtvujućeg stila do adaptivnog.
Nema dostupnih istraţivanja koja su se bavila posmatranjem
odbrambenih stilova kod nezaposlenih osoba. Samim tim nema ni podataka o tome
da li postoji razlika u korišćenju odbrambenih stilova kod osoba koje su zaposlene i
osoba koje su nezaposlene. Postavlja se niz pitanja: na koji naĉin se brani i kakve su
odbrane odrasle osobe u jednoj takvoj situaciji kao što je nezaposlenost? Da li se
odbrambeni stilovi razlikuju kod osoba koje su zaposlene u odnosu na one koje su
nezaposlene? Iako nema mnogo podataka vezanih za populaciju nezaposlenih,
mehanizmi odbrane i odbrambeni stilovi su dovoĊeni u vezu sa mentalnim
zdravljem razliĉitih grupa ispitanika, a što se moţe iskoristiti za posredno
zakljuĉivanje o postavljenim pitanjima.
Ĉesta su istraţivanja odnosa odbrana i prevladavanja, kod razliĉitih
populacija. U polju interesovanja nekih istraţivanja su bili mehanizmi odbrane i
odbrambeni stilovi i razliĉiti mentalni poremećaji: poremećaji ishrane, depresija,
anksioznost i opšte psihiĉko funkcionisanje.
60
Na uzorku starijih osoba je potvrĊena veza izmeĊu odbrambenog

funkcionisanja i mentalnog zdravlja. Conte i Plutchik (1995) navode nalaze studija
koje upućuju na to da starije osobe koje su imale izvesne ţivotne teškoće regradiraju
na primitivnije forme odbrana. Vaillant i Vaillant (1990) svojim istraţivanjima
potvrĊuju da se kod dobro adaptiranih osoba pomak prema zrelim odbranama
nastavlja do kasne zrelosti. Rezultati longitudinalne studije su pokazali da se sa
uzrastom i zrelošću povećava korišćenje zrelih odbrana, a da se nezrele odbrane reĊe
koriste.
Istraţivanjima je potvrĊeno da su adaptivne odbrane i adaptivni
odbrambeni stilovi u pozitivnoj vezi sa mentalnim zdravljem i sa psihiĉkim
zdravljem uopšte (Erickson et al, 2004). TakoĊe je pronaĊena pozitivna veza sa
zadovoljstvom ţivotom i kvalitetnim socijalnim relacijama (Valliant, 1994; Valliant,
1998, prema Davison et al., 2004). Maladaptivne odbrane su ĉesto povezane sa
mnogo negativnih zdravstvenih indikacija kao što su poremećaji liĉnosti, depresija i
narkomanija (Cramer, 1999; Perry & Cooper, 1992, prema Davison et al., 2004).
Istraţivanja su pokazala da upotreba nezrelih, odnosno zrelih odbrana
koreliraju sa kliniĉkom procenom opšteg funkcionisanja, anksioznošću i
inhibiranošću (Steiner & Feldman, 1995, AnĊelković 2002). TakoĊe je pronaĊeno
(Feldman et al., 1986; Hausera et al., 1991; Tuulio-Henriksson et al., 1997, prema
Vidanović, 2005) da odrasle zdrave osobe imaju statistiĉki znaĉajno više skorove na
adaptivnom stilu, ali da uporedo upotrebljavaju i odbrane koje pripadaju nezrelim
stilovima.
61
2.5. Socijalna podrška
2.5.1. Definisanje socijalne podrške
Socijalna podrška više od ĉetiri decenije ima veoma znaĉajno mesto u

mnogobrojnim istraţivanjima (Vinokur & van Ryn, 1993). Navode se dva osnovna
teorijsko-istraţivaĉka pristupa: u prvom se socijalna podrška tretira kao faktor
somatskog i duševnog zdravlja, a u drugom se tretira kao posredujući faktor izmeĊu
ţivotnog dogaĊaja i krize (Vlajković, 1992). Dosadašnja istraţivanja upućuju na to
da osobe koje ţive u braku, imaju prijatelje i ĉlanove porodice koji im pruţaju
materijalnu i psihološku podršku, boljeg zdravlja nego oni koji imaju manju
socijalnu podršku svoje okoline (Broadhead et al., 1983; Mitchell et al., 1982; prema
Cohen & Wills, 1985). Upravo, meĊu osloncima ili resursima koji doprinose boljem
prevladavanju krize, znaĉajnu ulogu ima socijalna podrška (Zotović, 2004). Kada se
naĊu u ţivotnoj krizi, osobe koje imaju veću socijalnu podršku, njene razmere i
posledice procenjuju kao manje i lakše se "nose" sa njom. Kao posrednik, socijalna
podrška, ublaţava intezitet stresa (Cohen & Wills, 1985; Thoits, 1986).
Socijalna podrška se odnosi na strukturu, kvalitet i funkciju socijalne
mreţe kojoj osoba pripada i u okviru koje dolazi do interpersonalne razmene.
Interpersonalna razmena se odnosi na emocije, kao što su: naklonost, divljenje, ili
ljubav, potvrĊivanje najĉešće kroz izraţavanje poštovanja i pomoć koja se ogleda
kroz vreme, novac ili savet (Sarson, & Sarson, 1984, prema Vlajković, 1992).
Socijalna podrška podrazumeva socijalne transakcije koje su pozitivne, kojima
osoba dobija emocionalnu, informacionu i instrumentalnu podršku kao i poštovanje i
pomoć pri proceni situacije (House, 1991; Vaux, 1988, prema Vinokur & van Ryn,
1993).
Kao termin, socijalna podrška, podrazumeva sve funkcije koje
obavljaju druge znaĉajne osobe: ĉlanovi porodice, prijatelji, kolege, roĊaci i komšije
(Thoits, 1986). Socijalna podrška moţe biti: socioemocionalna, informaciona i
instrumentalna. Svaki od ovih oblika socijalne podrške olakšava prevladavanje
kriznog perioda, bilo kroz saosećanje, brigu, ljubav, simpatiju, omogućavanje
informacija za kognitivno preformulisanje ili kroz konkretnu materijalnu pomoć
(Cobb, 1976; House, 1981; Turner, 1983, prema Thoits, 1986).
62
Kahn i Antonucci (1980, prema Abbey et al., 1985) definišu socijalnu

pordšku preko njene tri sastavne komponente: affect (eng.) - odnosi se na
izraţavanje emocionalne bliskosti, poštovanja ili ljubavi, afirmation (eng.) - odnosi
se na davanje informacija o ispravnosti individualnog ponašanja ili mišljenja i aid
(eng.) - odnosi se na konkretnu pomoć kao što je davanje novca ili ulaganje vremena
i truda da se nekom pomogne.
Postoji nekoliko osnovnih vrsta socijalne podrške (Cohen & Wills,
1985): podrška samopoštovanju, informaciona podrška, instrumentalna podrška i
druţenje kao podrška. Podrška samopoštovanju se odnosi na prihvatanje i
poštovanje, od strane drugih znaĉajnih osoba i direktno utiĉe na razvoj
samopoštovanja, što je posebno znaĉajno kada se osoba nalazi u teškoj ţivotnoj
situaciji i kada je nedovoljno efikasna i uspešna. Ova vrsta podrške se povezuje sa
emocionalnom podrškom. Podrška osobi da definiše, razume i da se suoĉi sa
problemima naziva se: informaciona podrška, podrška savetom, podrška u proceni
ili kognitivno voĊenje. Instrumentalna podrška je materijalna i fiziĉka pomoć osobi i
još se naziva: konkretna pomoć ili materijalna podrška. Druţenje kao podrška se
odnosi na provoĊenje vremena sa drugim znaĉajnim osobama, koje kroz
zadovoljavanje potrebe za pripadanjem, smanjuje stres i pozitivno utiĉe na
raspoloţenje osobe.
Iako se navode razliĉiti oblici i funkcije socijalne podrške one se u
svakodnevnom ţivotu praktiĉno preklapaju i teško se mogu razdvojiti. Istraţivanje
potvrĊuje da postoje visoke korelacije izmeĊu razliĉitih oblika socijalne podrške
(Cohen & Wills, 1985).
63
2.5.2. Značaj i uticaj socijalne podrške
Mogobrojni su i razliĉiti izvori socijalne podrške, od partnera, dece,

roĊaka do prijatelja, kolega, komšija. Svaki od navedenih izvora socijalne podrške,
daje svoj udeo u olakšavanju nastale krize i omogućava osobi da iz nje izaĊe. Ipak,
najznaĉajniji izvor socijalne podrške je porodica. Ĉlanovi porodice, a naroĉito braĉni
partner, predstavljaju najpristupaĉniji i najtrajniji izvor socijalne podrške za jednu
odraslu osobu. Broj socijalnih veza koje ima jedna osoba, ne govori o potencijalnoj
socijalnoj podršci koju ona moţe dobiti, već kvalitet tih veza ukazuje da li će
pruţena socijalna podrška biti i adekvatna (Cohen & Wills, 1985).
Kakav će uticaj u stresnoj situaciji imati socijalna podrška koju osoba
dobija u svom okruţenju, zavisi i od samog dogaĊaja, od njegovog trajanja,
inteziteta i prirode. Hipoteza slaganja istiĉe da je podrška efektivnija i da znaĉajno
smanjuje negativne efekte stresnih situacija na mentalno zdravlje, što je više u
skladu sa zahtevima same situacije (Cohen & McKay, 1984, prema Cohen & Wills,
1985). U kriznoj situaciji, osoba ima razliĉito izraţenu potrebu za nekim od oblika
socijalne podrške i što je usklaĊenija podrška koju dobija sa potrebom, to će se nivo
stresa kod osobe smanjivati. Primera radi, u situaciji kada se osoba naĊe u
finansijskoj krizi, najviše je dobrodošla upravo instrumentalna socijalna podrška i
konkretna materijalna pomoć, a što direktno smanjuje doţivljaj stresa, pa se
smanjuju i njegovi negativni efekti. Znaĉaj drugih oblika socijalne podrške u toj
situaciji je takoĊe evidentan, ali zbog neadekvatnosti i neprilagoĊenosti situaciji i
potrebama osobe, ipak manji.
Socijalna podrška je posrednik izmeĊu ţivotnih dogaĊaja i krize, a
uticaj koji socijalna podrška ima u situaciji krize moţe da bude dvojak: neposredan
ili direktni i posredan ili indirektni. Neposredni uticaji se ogledaju kroz delovanje na
stresore i sam ishod krize. Pod uticajem socijalne podrške menja se jaĉina stresora, a
ishod krize moţe da krene u pravcu zdravlja ili u pravcu bolesti. Posredni uticaji
socijalne podrške se odnose na ublaţavanje i modifikovanje i stresora i ishoda krize
(Vlajković, 1992).
64
Teorijski model koji razraĊuje proces delovanja i ulogu koju ima

socijalna podrška na zdravlje, daju Cohen i Wills (1985). Prema modelu direktnog
uticaja socijalne podrške, ona deluje pozitivno na zdravlje bez obzira na samu
stresnu situaciju i njene specifiĉnosti. Znaĉaj socijalne podrške se ogleda kroz
percepciju osobe u stresnoj situaciji da će druge znaĉajne osobe iz njene socijalne
mreţe "priskoĉiti" i pruţiti joj potrebnu pomoć. Ukljuĉenost u socijalnu mreţu je,
bez obzira na karakteristike stresne situacije, sama po sebi znaĉajna i ima pozitivnu
povezanost sa zdravljem i blagostanjem osobe.
Alternativni model delovanja socijalne podrške daju isti autori
(Cohen & Wills, 1985). Model zaštite ili model ublaživača stresa, je model po
kojem socijalna podrška u stresnim situacijama moţe da deluje indirektno.
Delovanje se odvija kroz ublaţavanje i smanjenje doţivljaja potencijalne opasnosti,
a samim tim se smanjuju negativni efekti stresne situacije. Zatim, socijalna podrška
moţe omogućiti i adekvatno rešavanje problema, smanjiti njegovu percipiranu
vaţnost, kao i podsticati pozitivne oblike ponašanja i pozitivne strategije
prevladavanja. Socijalna podrška, takoĊe, moţe da predstavlja dodatni izvor
energije osobi da se suoĉi sa stresnom situacijom i konstruktivnije rešava probleme.
Nema jedinstvenog odgovora koji je model socijalne podrške i
njenog uticaja na zdravlje i blagostanje osobe bolji, istraţivanjima su dobijeni
opreĉni rezultati. Neka istraţivanja govore u prilog jednom, neka u prilog drugom
modelu, dok neka istraţivanja nalaze nedostatke kod oba modela (Cohen & Wills,
1985).
Bez obzira na teorijsko razmatranje socijale podrške, njen praktiĉan
znaĉaj je veoma oĉigledan. U stresnoj situaciji, bilo da utiĉe posredno ili
neposredno, socijalna podrška i socijalna mreţa kojoj osoba pripada, imaju
nezamenljiv znaĉaj u ublaţavanju i olakšavanju stresne situacije. Efekti stresnih
situacija su daleko manji i nanose manje negativnih posledica po mentalno zdravlje
i blagostanje osobe, ukoliko osoba dobija adekvatnu socijalnu podršku u svom
okruţenju.
65
2.5.3. Socijalna podrška nezaposlenim osobama
U situaciji kada osoba ostane bez posla ili traga za novim

zaposlenjem mogu se oĉekivati razliĉite individualne reakcije. Širokom spektru
reagovanja na nezaposlenost doprinose mnogobrojni faktori. Istraţivanja potvrĊuju
(Hanisch, 1999) da je meĊu najznaĉajnijim posrednicima varijabilnosti
prevladavanja negativnih efekta nezaposlenosti, izmeĊu ostalog i socijalna podrška
koju nezaposlena osoba dobija u svom okruţenju, u svojoj socijalnoj mreţi. Osim
porodice i bliskih prijatelja, znaĉajan izvor socijalne podrške mogu da budu komšije,
bliţi ili dalji roĊaci, ali i kolege na poslu. Kako osobe koje su udaljene od bitnog
izvora socijalne podrške, kao što su kolege na poslu sa kojima se provodi i po
trećina dana, procenjuju socijalnu podršku koju dobijaju od svoje okoline? Da li je
socijalna podrška ĉinilac koji ublaţava negativne efekte nezaposlenosti? Ovaj rad
treba da da odgovore na postavljena pitanja.
Naĉin na koji ljudi doţivljavaju socijalnu podršku, moţe uticati i na
njihov stav da je drugim ljudima stalo do njih, da su im bitni i da ih cene. Stav
prema socijalnom okruţenju, kao podrţavajućem ili osujećujućem, uveliko moţe da
doprinese lakšem ili teţem prevazilaţenju krize. Još jednom treba naglasiti ulogu
socijalne podrške kao veoma znaĉajnog izvora strategija prevladavanja. Istraţivanja
pokazuju da socijalna podrška olakšava prevladavanje i redukuje stres (Latack, et
al., 1995, prema Creed & Moore, 2006; Thoits, 1986), Nasuprot tome, socijalni
sukobi i nepostojanje socijalne podrške u socijalnom okruţenju, direktno utiĉu na
sniţenje efikasnosti osobe u prevladavanju (Abbey, et al., 1985, Vinokur & van
Ryn, 1993).
Socijalna podrška kod nezaposlenih osoba je bila predmet
mnogobrojnih istraţivanja. McKee-Ryan sa saradnicima (2005) u svojoj meta-
analizi, nalazi da su kod osoba koje imaju manju socijalnu podršku prisustniji
psihosomatski simptomi, znaci stresa i depresija. Kod nezaposlenih osoba su u
većem stepenu, nego kod zaposlenih, prisutni problemi u socijalnim odnosima sa
drugim osobama. Najĉešće se to odraţava na partnersko funkcionisanje i uĉestalu
pojavu nasilja u porodici (McKee-Ryan & Kinicki, 2002). Iako nezaposlenost ĉesto
dovodi do smanjenja mogućnosti za ostvarivanje socijalnih kontakata sa drugima, u
nekim istraţivanjima ta veza izmeĊu socijalne podrške i dobrobiti nezaposlenih
66
osoba nije u potpunosti jasna (Creed & Macintyre, 2001; Ensminger & Celentano,
1988; Warr & Jackson, 1987, prema Creed & Moore, 2006).
Nezaposlene osobe imaju manji nivo dnevnih aktivnosti, pa je kod
njih ĉesto prisutna i socijalna izolacija, odnosno, manja socijalna aktivnost (Fyer &
Payne, 1986). Ekonomski razlozi, kao posledica nezaposlenosti i smanjenih
materijalnih sredstava su ĉesto razlog smanjenja socijalne aktivnosti nezaposlenih
osoba, a što indirektno utiĉe i na percepciju socijalne podrške (Vinokur et al.,1996).
Što je duţi period nezaposlenosti, stepen socijalne podrške se smanjuje (McKee-
Ryan & Kinicki, 2002). PronaĊena je i direktna veza nivoa optimizma kod
nezaposlenih osoba i socijalne podrške (Liem & Liem, 1979; Liem & Liem, 1988,
prema Gowan & Gatewood, 1997).
U istraţivanjima koja su se bavila socijalnom podrškom, naĊene su
razlike koje su uslovljene polom. Kod ţena je primećena veća sklonost i
verovatnoća da traţe socijalnu podršku u kriznim situacijama (Fridenberg & Luis,
1991, prema Creed & Moore, 2006). TakoĊe je identifikovan veći stepen
povezanosti niske socijalne podrške i lošeg blagostanja kod ţena, nego kod
muškaraca (Hammarstroom & Janlert, 1997, prema Creed & Moore, 2006).
Blagotvorni uticaj socijalne podrške je potvrĊen (Leana & Feldman, 1991) kod
osoba oba pola, koje su ostale bez posla, a bile su u braku. Podrška braĉnog partnera
ima funkciju faktora koji u mnogome moţe da ublaţi stres.
McKee-Ryan i Kinicki (2002) u svojoj meta-analizi istiĉu kao jedan
od najbitnijih prediktora ponovnog zaposlenja kod nezaposlenih osoba, baš socijalnu
podršku. Vinokur i Caplan (1987) su u svom istraţivanju proveravali uticaj podrške
od strane drugih bitnih osoba nezaposlenoj osobi, u periodu traţenja novog posla. U
periodu kada je osoba veoma osetljiva na neuspeh, ustanovili su da socijalna
podrška moţe znaĉajno uticati na motivaciju nezaposlene osobe u nastojanju da
ponovno naĊe posao. Istraţivanje je pokazalo da su bliske osobe veoma znaĉajne za
formiranje stava kod nezaposlenih osoba koji ima uticaj na aktivnost osobe u potrazi
za poslom.
Socijalna podrška moţe biti indirektna ili direktna. Moţe da ima
razliĉite oblike i izvore. U kakvom god obliku bila, ima nezamenljivu ulogu
posrednika i ĉinioca od znaĉaja, izmeĊu nezaposlenosti i mentalnog zdravlja. Ona je
od izuzetnog znaĉaja za osobu koja se nalazi u jednoj ovako velikoj ţivotnoj krizi.
67
2.6. Dimenzije ličnosti
2.6.1. Velikih pet - petofaktorski model ličnosti
Mnogobrojni su opisi i teorije liĉnosti, a svaka od teorija i teorijskih

koncepata na svoj naĉin doprinosi i upotpunjava razumevanje liĉnosti, njene
strukture i dinamike. Najĉešće prouĉavan domen liĉnosti su crte liĉnosti. Problem se
pojavio sa „usitnjavanjem” liĉnosti - uvećavao se broj crta i skala koje su namenjene
za njihovo merenje (Goldberg, 1971). Istraţivanje na ovom polju je bilo oteţano
neusaglašenošću teorijskih koncepata, te razliĉitih predmeta merenja, naizgled
sliĉnih skala. Da bi se ovaj problem razrešio, psihologiji liĉnosti je bio nuţan
deskriptivni model ili taksonomija crta. Cilj jedne takve taksonomije bi bio
definisanje domena na takav naĉin da se veliki broj specifiĉnih elemanata unutar
datog domena, shvate i interpretiraju na jednostavniji naĉin. Takva jedna nauĉna
taksonomija bi istraţivaĉima u ovoj oblasti omogućila da prouĉavaju specifiĉne
domene karakteristika liĉnosti, umesto da pojedinaĉno izuĉavaju na hiljade
karakteristika (John & Srivastava, 1999).
Jedan od najiscrpnijih i najsveobuhvatnijih modela liĉnosti je
petofaktorski model. Ovaj, veoma aktuelan model nema specifiĉno teorijsko
utemeljenje, već je proistekao iz leksiĉkog pristupa, ĉija se osnovna postavka ogleda
u ideji da se ljudi koriste reĉima kako bi opisali svoje i ponašanje ljudi oko sebe.
Pošlo se od logiĉke pretpostavke i leksičke hipoteze da su karakteristike koje su
ljudima vaţne i koje sluţe za meĊusobno poreĊenje, kodirane u jeziku kojim se oni
sluţe i da za te karakteristike postoje reĉi koje se koriste u svakodnevnoj
komunikaciji (Goldberg, 1981, prema Wiggins, 1996, McCrea & Costa, 1990,
Allport, 1937; prema John et al., 2008). Osnovna funkcija i znaĉaj modela Velikih
pet se ogledaju u njegovoj integrativnosti i mogućnosti da dotadašnje razliĉite
sisteme predstavi u jedinstvenom okviru (John et al., 2008). Ovakav model je
omogućio jednostavnije istraţivanje i sagledavanje dimenzija liĉnosti.
68
2.6.2. Nastanak Velikih pet
Model Velikih pet ima zaĉetke u radovima psihologa koji su

utemeljivaĉi psihologije liĉnosti, kao što su Thurstone, Allport i Odbert, Cattell,
Goldberg (Wiggins, 1996). Veliki znaĉaj u pronalaţenju taksonomije koja će biti
široko prihvaćena je imao prirodni, svakodnevni jezik i pridevi tog jezika koji se
odnose na liĉnost. Klages (1932), Baumgarten (1933) i Allport i Odbert (1936)
(prema John et al., 2008), su prvi meĊu brojnim psiholozima koji su se okretali
prirodnom jeziku kao izvoru atributa za nauĉnu taksonomiju. U osnovi nauĉne
taskonomije i njenog nastanka se nalazio leksiĉki pristup (John et al., 1988; Saucier
& Goldberg, 1996; prema John et al., 2008).
Thurstone je još davne 1934. godine (Wiggins, 1996) ispitivao to
kako ljudi procenjuju druge ljude u svom okruţenju. Analizirajući, sveo je opise na
šezdeset prideva koje je potom grupiso u pet grupa. Prvu pravu psiholeksiĉu analizu
su sproveli Allport i Odbert 1936. godine (Wiggins, 1996, John & Srivastava, 1999).
Po uzoru na istraţivaĉki rad koji je u Nemaĉkoj sproveo Baumgarten (1933; prema
Johnet al., 2008) Allport i Odbert su obrazovali listu termina koji bi se mogli
koristiti u opisu ponašanja osobe. Ukljuĉili su sve termine koji su upućivali na
razlikovanje meĊu osobama. U tu svrhu im je posluţio Websterov internacionalni
reĉnik, pri ĉemu su identifikovali gotovo 18 000 termina (Allport, 1937, prema John
et al., 2008). Analiza i saţimanje ovako velikog broja termina, predstavlja znaĉajan
zadatak mnogobrojnim psiholozima, istraţivaĉima liĉnosti, već više od 70 godina
(John, et al., 2008). Allport i Odbert su termine sa liste svrstali u ĉetiri osnovne
kategorije koje opisuju liĉnost: 1) crte liĉnosti su termini koji oznaĉavaju dosledne i
stabilne naĉine prilagoĊavanja pojedinca okolini (druţeljubiv, velikodušan,
saradljiv, agresivan, impulsivan, plašljiv); 2) prolazna stanja i raspoloţenja
(oduševljen, obradovan, radostan, uplašen, tuţan, zbunjen); 3) socijalno evaluativni
sudovi o liĉnom ponašanja i uticaju na druge osobe (pošten, vredan, proseĉan),
termini iz ove kategorije su pogodni i za socijalnu evaluciju drugih; 4) metaforiĉki
termini koji se odnose na fiziĉke karakteristike, sposobnosti i talente, kao i druge
termini koji zapravo nisu relevanti za liĉnost, ali mogu da posluţe u opisu liĉnosti.
69
Ova klasifikacija je predstavljala poĉetnu osnovu za leksikon osobina

liĉnosti i posluţila je kao osnova klasifikacijama koje su usledile. MeĊutim, teškoće
su se javile prilikom razlikovanja termina iz prve kategorije, trajnih crta i druge
kategorije, prolaznih stanja. Da bi se izbegli ovakvi problemi, taksonomija je morala
da pruţi sistematski okvir za razvrstavanje i imenovanje razlika u ponašanju i
doţivljavanju ljudi (John, 1989; prema John et al., 2008). Cattell (1943; prema John
et al., 2008) je prvi koji je koristio ovu listu termina tragajući za dimenzijama
liĉnosti. Listu je redukovao na uzorak od 4 500 termina iz prve kategorije, a potom
tu listu sveo, koristeći semantiĉke i empirijske analize grupisanja, na 35 varijabli.
Ove varijable su posluţile za nastanak veoma poznatog multidimenzionanog modela
liĉnosti - 16PF -16 Personality Factors (Cattell, Eber & Tatsuoka, 1970; prema
John et al., 2008).
Pet velikih dimenzija se prvi put pominju u istraţivanju koje je
sproveo Fiske (1949; prema John et al., 2008). Naime on je ponavljajući Cattell-ov
rad, umesto 16, dobio 5 faktora koji su veoma sliĉni onome što će kasnije biti
definisano kao Big Five model. Sledeće istraţivanje koje je znaĉajno za nastanak
ovog modela je bilo istraţivanje koje su sproveli Tupes i Christal (1961; prema John
et al., 2008). Ponavljajući istraţivanja koja su svojevremeno sproveli Allport i
Odbert 1936. godine i Cattell 1943. godine dobili su pet dobro definisanih faktora
koji su imenovani kao: 1) Ekstraverzija ili Surgencija (priĉljiv, asertivan, energiĉan);
2) Saradljivost (dobrodušan, saradljiv, pun poverenja); 3) Savesnost (uredan,
odgovoran, onaj na kojeg se moţe osloniti); 4) Emocionalno stabilan (smiren, ne-
neurotiĉan, onaj koji nije lako uznemirljiv); i 5) Kultura (intelektualan, prefinjen,
nezavisnog mišljenja). Ova petofaktorska struktura je naĊena i u istraţivanjima koja
su usledila: Norman (1963), Bogratta (1964) i Digman i Takemoto-Chock (1981)
(John & Srivastava, 1999).
Kao rezultat višegodišnjih istraţivanja na ovom polju, danas postoji
više inventara liĉnosti koji su bazirani na petofaktorskoj strukturi liĉnosti. MeĊutim,
u veoma širokoj upotrebi su tri inventara liĉnosti: TDA - Goldberg (1992), NEO PI -
Costa i McCrea (1992) i BFI - John, Donahue i Kentle (1991) (prema John &
Srivastava, 1999).
70
2.6.3. Struktura i opis Velikih pet
Model liĉnosti koji se bazira na pet dimenzija liĉnosti ili

petofaktorski model, predstavlja teorijski model liĉnosti iako nije zasnovan na
posebnoj teoriji liĉnosti. Ovaj model je rezulat dugogodišnjih istraţivanja i
predstavlja strukturu liĉnosti koju najbolje opisuje pet faktora liĉnosti, a što je i
empirijski potvrĊeno. Dobijenih pet faktora predstavljaju baziĉne dimenzije liĉnosti
koji se nazivaju domenima. Ime koje je Goldberg (1981, prema John et al., 2008)
odabrao za ove dimenzije Big Five - Pet Velikih se ne odnosi na njihovu unutrašnju
veliĉinu, već na njihovu širinu. Ovih pet dimenzija predstavljaju liĉnost na vrlo
visokom nivou apstrakcije, svaka od ovih dimenzija ukljuĉuje mnogo posebnih,
specifiĉnih karakteristika liĉnosti.
U ovom istraţivanju je korišćen Big Five Inventory- BFI - koji su
konstruisali John, Donahue i Kentle (1991, prema John et al., 2008), koji meri pet
pomenutih dimenzija liĉnosti, a koje su definisane na sledeći naĉin:
Ekstraverzija (E) - odnosi se na Ekstraverziju, Energiju i Entuzijazam. Konceptualna
definicija Ekstraverzije podrazumeva energiĉni pristup socijalnom i materijalnom
svetu i ukljuĉuje osobine kao što su socijabilnost, aktivnost i asertivnost.
Saradljivost (A) odnosi se na Saradljivost, Altruizam i Privrţenost. Domen
Saradljivost je definisan tako da suprotstavlja prosocijalnu i orijentaciju prema
zajednici, prema drugima i antagonizam; ukljuĉuje osobine kao što su altruizam,
blagost, poverenje, skromnost.
Savesnost (C) - odnosi se na Savesnost, Ograniĉavanje i Kontrolu impulsa. Opisuje
društveno odreĊene kontrole impulsa koje olakšavaju zadatke i cilju-usmerena
ponašanja, kao što je razmišljanje pre akcije, odlaganje zadovoljenja, poštovanje
normi, organizovanje, postavljanje prioriteta u zadacima.
Neuroticizmu (N) - odnosi se na Neuroticizam, Negativnu emocionalnost i Nervozu.
Ovaj domen suprotstavlja emocionalnu stabilnost i uravnoteţen temperament
negativnoj emocionalnosti (kao što je osećanje anksioznosti, nervoze, tuge,
napetosti).
Otvorenost (O) - odnosi se na Otvorenost, Originalnost i Slobodoumnost. Opisuje
širinu, dubinu, originalnost i kompleksnost mentalnog i iskustvenog ţivota
individue.
71
2.6.4. Nezaposlenost i dimenzije ličnosti
MeĊu znaĉajnim izvorima strategija prevladavanja, navode se

karakteristike same liĉnosti. Razliĉite karakteristike koje ĉine odreĊenu strukturu
liĉnosti mogu da predstavljaju odluĉujući faktor izbora strategija prevladavanja
(Zotović, 2004). Postavlja se pitanje uloge odreĊenih karakteristika liĉnosti u kriznoj
situaciji. Situacija u kojoj je osoba nezaposlena i u potrazi za zaposlenjem, sa svim
negativnim efektima koji idu uporedo sa tom situacijom, je potencijalno i veoma
verovatno uzrok jedne od velikih kriza odraslog doba. Osobe u sliĉnoj situaciji i
sliĉnim ţivotnim okolnostima mogu veoma razliĉito da reaguju i proţivljavaju
nastalu situaciju. Da li u toj razliĉitosti imaju udela dimenzije liĉnosti?
Nema mnogo dostupnih istraţivanja koja su se bavila razlikama u
izraţenosti dimenzija liĉnosti po Big five modelu kod osoba koje su nezaposlene.
TakoĊe nema istraţivanja koja su se bavila razlikama u izraţenosti ovih dimenzija
kod osoba koje su zaposlene i osoba koje su nezaposlene. Upravo to je jedna od
namera ovog istraţivanja, ĉiji uzorak ĉine odrasle nezaposlene i zaposlene osobe.
Opravdanost ideje istraţivanja je tim pre veća jer je ranijim istraţivanjima u okviru
petofaktorskog modela liĉnosti potvrĊena hipoteza o stabilnosti liĉnosti nakon
tridesete godine (McCrea et al., 1999).
Znaĉajan je broj studija koja su u kontekstu nezaposlenosti bavile
analiziranjem odnosa izmeĊu liĉnosti i razliĉitih ekonomskih rezultata (Ozer &
Benet-Martnez, 2006; Farkas, 2003, prema Uysal & Pohlmeier, 2010). U jednoj
takvoj studiji (Muller & Plug, 2006) se istiĉe da povezanost odreĊenih dimenzija
liĉnosti po Big Five modelu, pola i visine zarade. Kod osoba muškog pola, sa
visinom zarade su povezani manje izraţene Saradljivost i Neuroticizam i više
izraţena Otvorenost. Kod osoba ţenskog pola sa visinom zarade u pozitivnoj vezi
stoje više izraţene dimenzije Savesnost i Otvorenost.
Istraţivanje sprovedeno na populaciji nezaposlenih osoba (Uysal &
Pohlmeier, 2010) je pokazalo da su dimenzije liĉnosti Savesnost i Neuroticizam
znaĉajno povezane sa verovatnoćom da osoba pronaĊe novo zaposlenje. Sa prvom
dimenzijom je ta veza sa pozitivnim, a sa drugom sa negativnim predznakom.
Otvorenost kao dimenzija liĉnosti je od znaĉaja na duţinu trajanja nezaposlenosti,
ali samo kod nezaposlenih osoba ţenskog pola.
72
Jedna od najĉešće posmatranih dimenzija liĉnosti koja je u sklopu

Velikih pet, a u kontekstu nezaposlenosti je Neuroticizam. Neuroticizam je dovoĊen
u vezu sa drugim osobinama kao što su: samopoštovanje, lokus kontrole i
samopouzdanje. Istraţivanjima je potvrĊeno da Neuroticizam stoji u znaĉajnim
vezama sa pomenutim osobinama, te da sve te osobine i Neuroticizam imaju
zajedniĉku karaktristiku prediktora. Posmatrani, svaki od ovih prediktora moţe da
ukaţe na moguće ishode koji se tiĉu donošenje odluka u karijeri, ali i trajanja
nezaposlenoisti (Judge & Bono, 2001)
Creed i saradnici (1996) izveštavaju o povezanosti nivoa
Neuroticizma i psihološkog distresa, u situaciji dugoroĉne nezaposlenosti mladih.
TakoĊe je potvrĊena veza Neuroticizma i samopoštovanja i to tako da što je viši nivo
Neuroticizma, niţi je nivo samopoštovanja. Nezaposlene osobe koje imaju viši nivo
Neuroticizma, svoju ţivotnu situaciju ocenjuju kao više zastrašujuću i bezizlazniju
od nezaposlenih osoba sa niţim nivoima Neuroticizma. PronaĊeno je da nivo
Neuroticizma ima znaĉajnu ulogu u doţivljaju nezaposlenosti, te da utiĉe na
blagostanje i nivo anksioznosti i da je visok nivo Neuroticizma povezan sa višim
nivoom psihološkog distresa (Kirchler,1985; Payne, 1988; Schaufeli, 1992, prema
Creed et al., 1996).
Predmet ovog istraţivanja će pored Neuroticizma biti i sve ostale
dimenzije po Big Five modelu.
73
2.7. Lokus kontrole
2.7.1. Šta je lokus kontrole?
Bitan faktor ljudske liĉnosti, njene motivacije i mentalnog zdravlja je

self koncept (Oljaĉa, 1996). Obe reĉi su preuzete iz engleskog jezika, „self“ znaĉi
prava priroda, biće, suština, a „concept“ znaĉi pojam, pa bi se doslovnim prevodom
dobila konstrukcija - pojam o sebi. Self koncept, svest o sebi, samosvest su sinonimi
za ĉovekovo ja. U mnogim definicijama svest o sebi se opisuje kao: „ukupnost
opaţanja, misli, osećanja, ocena i predviĊanja osobe o sebi kao iskustvenom objektu
i uĉesniku u interakciji sa fiziĉkim i socijalnim okruţenjem“ (Havelka, 1992,
str.175). Rozenberg i Kaplan (1982, prema Havelka, 1992), analizirajući razliĉita
istraţivanja u razliĉitim oblastima koja su se bavila pojmom self koncepta, navode
zajedniĉke karakteristike. Navode da je ovaj pojam subjektivna pojava, da je
produkt socijalne interakcije i da je slika koju osoba ima o sebi u direktnoj sprezi sa
socijalnim iskustvom te osobe i da svest o sebi bitno utiĉe na mišljenje, osećanja i
ponašanje osobe. Jedan od sastavnih komponenti i znaĉajan aspekt self koncepta je
lokus kontrole (Bezinović, 1988).
Koncept lokusa kontole potiĉe iz teorije socijalnog uĉenja (Rotter,
1954; Rotter, Chance, & Phares, 1972, prema Rotter, 1975). U ovoj teoriji je
istaknuta vaţnost interakcije pojedinca i njegovog okruţenja, kao i shvatanje da se
većina uĉenja odvija u socijalnom kontekstu, te da prethodno steĉena iskustva imaju
veliki uticaj. Koncept lokusa kontrole ima svoje zanĉajno mesto u ovoj teoriji. Jedan
od osnivaĉa teorije socijalnog uĉenja, Rotter, je bio zainteresovan za uticaj opaţanja
pojedinaca o sopstvenoj kontroli nad dogaĊajima, na njegovo ponašanje. U cilju
tumaĉenja i rasvetljavanja ovog problema, on je konstruisao upitnik koji meri lokus
kontrole (Rotter, 1966, prema Goldsmith et al., 1996). Ponašanje osobe je usmereno
ka odreĊenom cilju, a pojava ponašanja je uslovljena kako prirodom i
karakteristikama samog cilja tako i oĉekivanjima onoga što će se tim ciljem dobiti.
Uzroci koje osoba doţivljava kao razlog nekog svog ponašanja ili dogaĊaja koji joj
se dešavaju, mogu biti pripisani spoljašnjim ili unutrašnjim faktorima. Kada osoba
uzroke svog ponašanja i dogaĊaja nalazi u sopstvenom ponašanju i postupcima i ima
liĉnu odgovornost za svoje uspehe i neuspehe, kada veruje da je gospodar svoje
74
sudbine i kada izvor kontrole nad svojim ţivotom pronalazi unutar sebe, govori se o
internalnom ili unutrašnjem lokusu kontrole. S druge strane, kada osoba veruje da je
pod uticajem sila na koje ona liĉno ne moţe vršiti uticaj i kada uzrke svog ponašanja
ili dogaĊaja pripisuje nekim nepredvidljivim spoljašnjim silama, sreći ili sudbini,
kada veruje da ima malu ili nikakvu odgovornost za ono što joj se dešava, radi se o
spoljašnjem ili eksternalnom lokusu kontrole. Lokus kontrole oznaĉava stepen u
kome osoba veruje da se uzroci onoga što joj se dogaĊa leţe u spoljašnim faktorima
koje ona ne moţe da kontroliše, odnosno stepen verovanja da je sama odgovorna za
ono što joj se dešava. Tako koncipiran lokus kontrole, predstavlja jedan kontinuum
na ĉijem se jednom kraju nalaze one osobe koje veruju da imaju uticaj na dogaĊaje i
na ishode svog ponašanja, a na drugom kraju se nalaze osobe koje veruju da
spoljašnji faktori odreĊuju dogaĊaje u njihovom ţivotu. Na ovom kontinuumu
lokusa kontrole je moguće pronaći mesto svakoj osobi u skladu sa njenim
verovanjima.
Robert White u svom radu (1959, prema Goldsmith et al., 1996)
navodi da je jedan od glavnih motiva ljudskih bića, kontrola svog okruţenja. Kelly
(1967, prema Goldsmith et al., 1996) sliĉno tome, smatra da je latentni cilj ljudskog
ponašanja upravo efikasno upravljanje i kontrola sebe i sopstvenog okruţenja.
Brojne studije (Duke & Lancaster, 1976; Johnson & Kilmann, 1975;
Hetherington, 1972; Davis & Phares, 1969; Katkovsky, Crandall & Good, 1967,
prema Goldsmith et al., 1996) sugerišu da se lokus kontrole stiĉe u ranom detinjstvu.
Razliĉita iskustva iz detinjstva, pretpostavka je tih studija, dovode do formiranja
oĉekivanja o tome u kojoj meri osoba moţe da kontroliše svoju sudbinu. Ova
oĉekivanja vremenom postaju svojstvo liĉnosti koje utiĉe na to kako će osoba
tumaĉiti dogaĊaje u svom ţivotu.
Prvenstveno se smatralo da je lokus kontrole stabilno svojstvo
liĉnosti koje je kao takvo nepromenljivo (Rotter, 1966, prema Rotter, 1975).
MeĊutim, lokus kontrole je ipak u nekom stepenu podloţan promeni. Nova iskustva
i socijalno uĉenje utiĉu na promenu oĉekivanja o posledicama sopstvenog ponašanja
i dovode do promene lokusa kontrole (Arakelian, 1980, prema Oberle, 1991). Šta je
to što je dovoljno jako da utiĉe na promenu lokusa kontrole? Seligman (1975, prema
Goldsmith et al., 1996) smatra da su to neoĉekivane i nekontrolisane situacije sa
kojima se osobe mogu sresti u bilo kom periodu svog ţivota i koje kao takve dovode
do osećanja bespomoćnosti kod osobe, ali i osećaja gubitka kontrole. Ostaje
75
nedoreĉeno da li ova nemogućnost kontrole dogaĊaja, menja lokus kontrole trenutno

ili trajno.
Osnovna postavka jedne od teorija koja razmatra lokus kontrole
(Lord & Manges, 1987, prema Judge & Bono, 2001) ukazuje na to da u situacijama
koje nemaju ţeljene ishode i ne ostvaruju svoje ciljeve, osobe vrše dodatan napor da
bi postigle ţeljeni cilj, sniţavaju svoje standarde i oĉekivanja ili jednostavno
odustaju. Ovu teorijsku postavku potvrĊuju istraţivanja koja su pokazala da osobe sa
unutrašnjim lokusom kontrole, koje se suoĉavaju sa disbalansom svojih oĉekivanja i
realnog postignuća, imaju tendenciju da povećaju svoje napore kako bi postigle
ţeljeni cilj. TakoĊe je potvrĊeno da osobe sa niskim samopoštovanjem imaju
tendenciju povlaĉenja i odustajanja u situacijama u kojima su neuspešni (Weiss &
Sherman, 1973; Brockner, 1988 prema Judge & Bono 2001).
Lokus kontrole je u znaĉajnoj vezi sa psihološkim blagostanjem,
pokazuju istraţivanja (Burger, 1989; Skiner, 1996, prema Creed & Bartrum, 2008).
Internalni lokus kontrole je u vezi sa višim nivoima psihološke dobrobiti, dok se
eksternalni lokus kontrole povezuje sa niţim nivoom psihološkog blagostanja.
Liĉni doţivljaj stepena kontrole nad dogaĊajima u sopstvenom ţivotu
se navodi kao jedan od najznaĉajnijih unutrašnjih resursa u prevazilaţenju krize i
ţivotnih problema nastalih kao posledica gubitka posla (Armstrong-Stassen, 1994,
prema McKee-Ryan et al., 2005). U teorijama koje se bave nezaposlenošću, lokus
kontrole, zauzima znaĉajno mesto.
76
2.7.2. Istraţivanje lokusa kontrole kod nezaposlenih
Teorija deprivacije (Jahoda, 1981, prema Dollard & Winefeild, 2002)

pomaţe u razumevanju faktora koji oteţavaju ţivotne uslove i negativno utiĉu na
psihološkuo blagostanje nezaposlenih osoba. MeĊutim, istraţivanja koja su ispitivala
manifestne i latetntne prednosti zaposlenja i njihovog odnosa sa psihološkim
blagostanjem, su ograniĉene primene ukoliko se zanemari uticaj liĉnih resursa. Kao
jedan od najznaĉajnijih liĉnih resursa se navodi lokus kontrole (Riff, 1989; Skiner,
1996, prema Creed & Bartrum, 2008).
Fryer u svojoj teoriji ograničavanja delovanja, istiĉe aktivnost kao
bitan segment ljudskog ponašanja (Fryer & Payne, 1984; Fryer, 1986, prema Dollard
& Winefeild, 2002). Pod aktivnim pristupom autor ove teorije podrazumeva da se
ljudi angaţuju i suoĉavaju sa svojim problemima i da planiraju svoju budućnost.
Nezaposlenost je destruktivna jer onemogućava planiranje budućnosti i utiĉe na
stvaranje osećaja da ĉovek nije u stanju da upravlja svojim ţivotom.
Sliĉno teoriji deprivacije, Warr (1987, prema Feather, 1990; Hanisch,
1999) u svojoj teoriji tvrdi da rad i zaposlenost obezbeĊuju razliĉite funkcije: prilika
za kontrolom, prilika za korišćenjem veština, smisleni ciljevi, raznovrsnost, jasnoća
okoline, dostupnost novca, fiziĉka sigurnost, prilika za interpersonalnim kontaktima
i vrednovana društvena pozicija, koji doprinose psihološkom blagostanju.
Nezaposlenoj osobi je oteţana dostupnost većini od ovih faktora pa je evidentan
razlog loših psiholoških posledica kao reakcija na nezaposlenost. U ovoj teoriji je
istaknuta jedna od kljuĉnih karakteristika i prednosti posla, prilika za kontrolom.
Nezaposlene osobe ovu priliku imaju dostupnu u manjem stepenu, a to rezultuje
posledicama po njihovo mentalno zdravlje i blagostanje, što pokazuju i istraţivanja
koja su kao predmet svog posmatranja imala lokus kontrole kod nezaposlenih imala.
Prethodno je već navedeno to da neoĉekivane i nekontrolisane situacije sa kojima se
osoba sreće razlog što se kod nje razvija osećanje bespomoćnosti i gubitka kontrole
(Seligman, 1975, prema Goldsmith et al., 1996). Jedna takva ţivotna situacija moţe
da bude nezaposlenost i koja moţe znaĉajno da utiĉe na promenu lokusa kontrole.
77
Ljudi koji imaju više izraţen unutrašnji lokus kontrole su u manjem

stepenu anksiozni (Reich, 1997, prema Creed et al., 2009). U studijama koja su se
bavila psihološkim blagostanjem osoba za vreme nezaposlenosti, pronaĊen je
zaštitni uticaj pozitivnog samopoštovanja u suoĉavanju sa nezaposlenošću (McKee-
Ryan & Kinicki, 2002) kao i pozitivna korelacija loksa kontrole i percipirane
samoefikasnosti sa samopoštovanjem (Vinokur et al., 1995, prema Creed et al.,
2009).
Neka istraţivanja potvrĊuju razlike u lokusu kontrole kod osoba koje
su nezaposlene, a koje su uslovljene polom (Goldsmith et al., 1996). Nezaposlenost
kod osoba muškog pola ne utiĉe bitno na lokus kontrole, dok su kod ţena ti uticaji
primetniji. Kod ţena su pronaĊene razlike u lokusu kontrole, a koje su u vezi sa
periodom trajanja nezaposlenosti. Što je duţi period nezaposlenosti, veća je
verovatnoća da će doći do opadanja uverenja o liĉnoj samoefikasnosti i doţivljaja
bespomoćnosti, a što direktno utiĉe na lokus kontrole.
Percepcija osobe da ima kontrolu nad dogaĊajima u svom ţivotu
uveliko doprinosi prevladavanju stresnih situacija (Bandura, 1989; Glass & Singer,
1972; Lachman & Burack, 1993; Skinner, 1996, prema Creed & Bartrum, 2008). S
obzirom na to da se gubitak posla i nezaposlenost mogu posmatrati kao izuzetno
stresni ţivotni dogaĊaji koji mogu da prouzrokuju znaĉajne promene u
funkcionisanju i psihološkom i fiziĉkom blagostanju osobe, lokus kontrole ima
veliku ulogu.
Istraţivanja raĊena na uzorku nezaposlenih osoba potvrĊuju da je
nizak lokus kontrole povezan sa niskim nivoima blagostanja. MeĊutim, nisu sve
nezaposlene osobe fatalisiĉki i beznadeţno prepuštene sudbini, a razlog tome je
uverenost osobe da u nekom stepenu ipak ima kontrolu nad dogaĊajima (Hannan et
al., 1997, prema Creed & Bartrum, 2008).
Davanje otkaza, otpuštanje ili napuštanje posla zbog bolesti, kao i
nemogućnost da se pronaĊe posao, su veoma stresni dogaĊaji u ţivotu i utiĉu na
lošije ekonomsko stanje osobe. PronaĊena je veza izmeĊu finansijskog pritiska,
višeg nivoa depresije i smanjenja u doţivljaju liĉne kontrole i samopoštovanja.
Doţivljaj liĉne kontrole ima posredniĉku ulogu izmeĊu finansijskog pritiska i nivoa
depresije, a depresija i finansijski pritisak direktno utiĉu na doţivljaj kontrole kod
nezaposlene osobe (Pearlin et al., 1981 prema Creed & Bartrum, 2008).
78
2.8. Finansijski pritisak
Jahoda (1981, prema Dollard & Winefeild, 2002) je formulišući

svoju teoriju deprivacije, napravila dinstinkciju izmeĊu manifestnih i latentnih
funkcija rada. Manifestna funkcija rada je to što se radom obezbeĊuju materijalna
sredstva, a latentne funkcije rada su one koje sluţe za odrţavanje veze sa realnošću,
kao što je detaljnije prikazano u odeljku o psihološkim teorijama nezaposlenosti.
Jahoda u svojoj teoriji istiĉe pretpostavku da radna deprivacija direktno uslovljava i
deprivaciju mentalnog zdravlja (Jahoda, 1982, prema Marić 2005), pri ĉemu
naglašava da je razlog upravo gubitak latentnih funkcija rada. Ovakvo Jahodino
viĊenje naišlo je na neodobravanje jer je u potpunosti zapostavljen znaĉaj gubitka
materijalnih sredstava koje obezbeĊuje zaposlenje.
Kao reakcija na Jahodinu teoriju, nastaje teorija ograničavanja
delovanja, gde se istiĉe aktivnost kao bitan segment ljudskog ponašanja (Fryer &
Payne, 1984; Fryer, 1986, prema Dollard & Winefeild, 2002). Pod aktivnim
pristupom autor ove teorije podrazumeva da se ljudi angaţuju i suoĉavaju sa svojim
problemima i da planiraju svoju budućnost, te da se ponašanje ne moţe objasniti
samo prošlim dogaĊajima. Ekonomska i materijalna situacija osobe je bitan faktor
koji omogućava razvijanje poţeljnog naĉina ţivljenja. Redovni materijalni prihodi
koje obezbeĊuje posao, daju mogućnost odreĊenog standarda i planiranja slobodnih
aktivnosti. Nezaposlenost gledana kroz nedostatak materijalnih sredstava, je utoliko
destruktivnija jer upravo onemogućava planiranje budućnosti i utiĉe na stvaranje
osećaja da ĉovek nema kontrolu nad svojim ţivotom. U ovoj teoriji je naglašena
uloga siromaštva i manifestna funkcija rada (Fryer & Payne, 1986).
Istraţivanja pokazuju da briga oko finansija i obezbeĊivanja
egzistencije, ima znaĉajnu ulogu u ţivotu nezaposlene osobe. Sa jedne strane je
moguće sagledati objektivno finansijsko stanje, a sa druge strane subjektivnu
procenu brige zbog finansijskog stanja, pri ĉemu istraţivanja pokazuju da izmeĊu
ove dve varijable postoji tek umerena korelacija (Vinokur & Caplan, 1996, prema
Gowan & Gatewood, 1997; McKee-Ryan et al., 2005). Subjektivna procena
materijalnih mogućnosti je samo u umerenoj korelaciji sa objektivnim finansijskim
stanjem jer zavisi od ĉitavog niza faktora kao što su: porodiĉne obaveze, osobine
liĉnosti, lokus kontrole, zatim optimizm ili pesimizm osobe. Razliĉite osobe
79
procenjuju poţeljnim razliĉite ţivotne stilove, tako da ista finansijska sredstva i

prihodi mogu biti vrednovani i kao sasvim dovoljni i kao zabrinjavajuće mali za
osnovne ţivotne potrebe.
Finansijske brige i finansijski pritisak na više naĉina doprinose lošem
mentalnom zdravlju. Objektivan nedostatak finansijskih sredstava koje obezbeĊuje
zaposlenje, nezaposlenoj osobi smanjuje mogućnost i kvalitet u zadovoljavanju
osnovnih ţivotnih potreba. Dovodi i do siromašenja na socijalnom i kulturnom planu
jer većina tih aktivnosti zahteva odreĊena materijalna sredstva. PronaĊena je
povezanost finansijskih briga i strukturisanog vremena kod nezaposlenih osoba
(Rowly & Feather, 1987). TakoĊe je pronaĊena i direktna veza izmeĊu zabrinutosti
za finansijsko stanje i smanjenja samopoštovanja, percepcije o sopstvenoj kontroli
nad situacijom (Fryer & Payne, 1986) i vladanja ţivotom (Pearlin & Schooler, 1978,
prema Marić, 2004). Finansijski pritisak, porodiĉna odgovornost i polni stereotipi se
uzimaju kao znaĉajni razlozi razliĉitog naĉina reagovanja na nezaposlenost kod
muškaraca i ţena (Leana & Feldman, 1991).
Jones (1991, prema McKee-Ryan et al., 2005) smatra da je
materijalna sigurnost najvaţniji faktor prevladavanja stresa izazvanog
nezaposlenošću. To bi se moglo objasniti ĉinjenicom da finansijski resursi stoje u
direktnoj vezi sa drugim znaĉajnim resursima koji mogu ublaţiti negativne posledice
gubitka posla i nemogućnosti da se pronaĊe zaposlenje. U skladu sa tim su i
saznanja koja su dobijena istraţivanjem (Payne & Hartley, 1987) koja navode
podatak da nezaposlenost manje stresnom doţivljavaju osobe sa boljim i sigurnijim
ekonomskim statusom od osoba lošijeg ekonomskog statusa. PotvrĊeno je nizom
istraţivanja da je teška materijalna situacija, razlog lošijeg mentalnog zdravlje kod
nezaposlenih osoba (Broman et al., 1990; Kessler et al., 1988; Price et al., 1992, sve
prema Vinokur & van Ryn, 1993). PronaĊena je jaka veza izmeĊu finansijskih briga
i blagostanja osobe (Kessler, Turner, & House, 1987; Kokko & Pulkkinen, 1997;
Whelan, 1992, prema Creed & Bartrum, 2008). Studije pokazuju da je uoĉljiva
direktna veza izmeĊu finansijskih briga i finansijskog pritiska i niţeg blagostanja
kod nezaposlenih osoba (Creed &Macintyre, 2001, prema Creed & Bartrum, 2008).
Istraţivanja pokazuju da je finansijski pritisak u direktnoj vezi sa gubitkom
zaposlenja. Nezaposlene osobe doţivljavaju veći finansijski pritisak od onih koji su
zaposleni ili studenata (Jackson, 1999, prema Creed & Bartrum, 2008).
80
Zabrinutost za finansijska sredstva i procena ugroţenosti su veoma

vaţan ĉinilac varijabilnosti u reagovanju na nezaposlenost. Percepcija osobe da je u
stanju i da ima mogućnost da zadovolji svoke razliĉite potrebe, kao i da nije
egzistencijalno ugroţena, olakšava njen prolazak kroz ţivotnu krizu koju izaziva
nezaposlenost. Finansijski pritisak oteţava osobi prolazak kroz ovu krizu.
Finansijski pritisak takoĊe moţe da ima kompleksan odnos sa drugim posmatranim
ĉiniocima efekata nezaposlenosti, da slabi ili pojaĉava njihov uticaj na putu
prevazilaţenja krize.
81
ISTRAŢIVANJE
82
3. PREDMET, CILJ I ZADACI ISTRAŢIVANJA
3.1. Predmet istraţivanja
Nezaposlenost je u Srbiji veliki problem, u ĉijoj se osnovi nalazi veći

broja uzroĉnika. Naša zemlja u poslednje dve decenije prolazi kroz period tranzicije,
na putu od jednog do drugog sistema: ekonomskog, socijalnog, vrednosnog. Ono što
je prethodilo tranziciji doprinelo je da se njeni efekti umnogostruĉe, a prethodili su:
rat, razaranje, sankcije, socijalna i ekonomska izolacija. Posledice skorašnje Svetske
ekonomske krize su se intezivno osetile i osećaju u Srbiji. I dok se svetska
ekonomija oporavlja, ekonomske prilike u našoj zemlji se pogoršavaju, izazivajući
novi talas nezaposlenosti, inflacije, pada kupovne moći i rasta nezadovoljstva
graĊana. Sve ove promene imaju višestruk uticaj na ljude, stanovnike ove zemlje i
predstavljaju ozbiljnu pretnju socijalnom miru u Srbiji.
Jedna od veoma bitnih posledica tranzicije i onoga što joj je
prethodilo, je velika nezaposlenost, kao i nemogućnost pronalaţenja adekvatnog i
adekvatno plaćenog zaposlenja. Mnoge zemlje u svetu su se borile ili se još uvek
bore sa problemom velike nezaposlenosti. Cilj svake zemlje je da se stopa
nezaposlenosti svede na minimum jer nezaposlenost stoji u direktnoj vezi za
smanjenim prihodima i materijalnom nesigurnošću pojedinca, a što se reflektuje na
socijalni mir i zadovoljstvo stanovništva. Koliki je znaĉaj ovog problema i kakve su
mu razmere moţe se zakljuĉiti i pregledom dostupne nauĉne literature. Problem
nezaposlenosti ima bitno mesto kao istraţivaĉki problem u razliĉitim nauĉnim
disciplinama kao što su: ekonomija, sociologija, psihologija i neke druge. Na ţalost,
psiholoških istraţivanja ovog problema u našoj zemlji nema u onom obimu u kom bi
se zbog aktuelnosti to moglo oĉekivati. Razlog da se pokaţe veći interes za ovu
problematiku moţe biti merljiv rastućom stopom nezaposlenosti.
Postavlja se pitanje koliko je rad ljudska potreba, a koliko neophodno
sredstvo da se, sa jedne strane obezbede bar osnovni uslovi ţivljenja, a sa druge da
se pridobije standard i status koji ide uz odreĊenu vrstu radne delatnosti. I kao
potreba i kao sredstvo, rad ima velik znaĉaj za mentalno zdravlje ĉoveka.
Nezaposlenost kao nemogućnost realizacije kako manifestnih tako i latentnih
prednosti rada, ima znaĉajan i najĉešće nepoţeljan uticaj na mentalno zdravlje
83
ĉoveka. Nezaposlenost kao nemogućnost osvarivanja jednog od najznaĉajnijih

razvojnih zadataka odraslog doba – radne generativnosti, samo istiĉe razmere loših
uticaja na opšte funkcionicanje savremenog odraslog ĉoveka.
Mnogobrojna istraţivanja su se bavila posmatranjem efekata
nezaposlenosti na mentalno zdravlje. Ovo istraţivanje će imati za cilj da posmatra
ĉinioce za koje se pretpostavlja da doprinose varijabilnosti u reagovanju na
nezaposlenost. Ĉinioci koji modifikuju odnos uticaja nezaposlenosti i mentalnog
zdravlja, svakako zavreĊuju veliku istraţivaĉku paţnju. Prepoznavanje i bolje
razumevanje tih posredujućih faktora efekata kriznih situacija kao što su gubitak i
nemogućnost pronalaska posla, osim teorijskog znaĉaja, moţe biti od vaţnosti i za
praksu, pre svega, za delatnosti koje se bave problemima nezaposlenih.
Osnovna pretpostavka ovog rada je da za suoĉavanje i prevazilaţenje
ovako znaĉajanog ţivotnog problema i ţivotne krize, veliki znaĉaj imaju za osobu
karakteristiĉni odbrambeni stilovi, da prevazilaţenju krize znaĉajno doprinose
karakteristike liĉnosti pojedinca, ali i podrška i oslonac koji moţe da dobije u svojoj
sredini. Nezanemarljiv je i finansijski momenat koji obezbeĊuje egzistenciju, a koji
se nezaposlenošću evidentno menja, kao i doţivljaj same osobe da je u stanju da
kontroliše uslove sopstvenog ţivljenja. Pretpostavka je da nezaposlene osobe, u
odnosu na zaposlene osobe, pribegavaju razliĉitim strategijama prevladavanja stresa
i specifiĉnim naĉinima odbrambenog funkcionisanja. PoreĊenjem dve grupe,
zaposlenih i nezaposlenih osoba, negde bi se pronašla opravdanost u izvoĊenju
zakljuĉaka ovog istraţivanja o razliĉitom znaĉaju pojedinih pobrojanih ĉinilaca.
PoreĊenjem zaposlenih i nezaposlenih osoba, sagledavanjem i procenom znaĉajnosti
posmatranih faktora od znaĉaja za efekate nezaposlenosti, dobila bi se jedna
sveobuhvatnija slika o ovom znaĉajnom problemu savremenog društva.
Pitanje na koje ovaj rad treba da odgovore je:
Da li postoji razlika kod zaposlenih i nezaposlenih osoba u

izraţenosti ĉinilaca za koje se pretpostavlja da su povezani sa varijabilnošću u
naĉinu reagovanja na nezaposlenost?
84
3.2. Ciljevi istraţivanja

Da bi se dobili odgovori na postavljena pitanja, formulisani su sledeći ciljevi
istraţivanja:
 Ispitivanje povezanosti radnog statusa ispitanika i ĉinilaca efekata

nezaposlenosti i to s obzirom na:
- sociodemografske karakteristike ispitanika,

- oblik i karakteristike radnog statusa.
 Analiza povezanosti izmeĊu razliĉitih ĉinilaca efekata nezaposlenosti:

strategije prevladavanja, odbrambeni stilovi, socijalna podrška, dimenzije
liĉnosti, lokus kontrole, finansijski pritisak.
3.3. Zadaci istraţivanja
U skladu sa ciljevima postavljenim u ovom istraţivanju, definisani su i

zadaci:
1. Ispitati izraţenost ĉinilaca efekata nezaposlenosti na uzorku ispitanka
ovog istraţivanja;
2. Ispitati postojanje razlika izmeĊu zaposlenih i nezaposlenih osoba u
odnosu na ĉinioce efekata nezaposlenosti;
3. Ispitati postojanje razlika izmeĊu zaposlenih i nezaposlenih osoba u
odnosu na ĉinioce efekata nezaposlenosti, s obzirom na
sociodemografske karakteristike ispitanika;
4. Ispitati postojanje razlika kod zaposlenih osoba, u odnosu na ĉinioce
efekata nezaposlenosti, s obzirom na varijable vezane za oblik i
karakteristike radnog statusa ispitanika;
5. Ispitati postojanje razlika kod nezaposlenih osoba, u odnosu na ĉinioce
efekata nezaposlenosti, s obzirom na varijable vezane za oblik i
karakteristike radnog statusa ispitanika;
6. Ispitati meĊuodnos posmatranih ĉinilaca efekata nezaposlenosti.
85
4. METOD
4.1. Instrumenti
1. COPE (Carver et al., 1989) meri aktivne i izbegavajuće strategije

prevladavanja. Sadrţi 60 ajtema i 15 supskala (4 ajtema po skali), a ispitanik
odgovara zaokruţivanjem broja na ĉetvorostepenoj skali Likertovog tipa, od 1 = Ja
(obiĉno) ne radim ovo nikada, do 4 = Ja (obiĉno) radim ovo jako ĉesto. Supskale su
sledeće: Aktivno prevladavanje: „Ulaţem sav svoj napor da to nekako rešim.”,
Planiranje: „Dobro razmislim o tome koje korake da preduzmem.”, Traženje
instrumentalne socijalne podrške: „Pokušavam da se posavetujem sa nekim o tome
šta da radim.”, Traženje emocionalne socijalne podrške: „Razgovaram sa nekim o
tome kako se osećam.”, Potiskivanje ometajućih aktivnosti/Skoncentrisanost na
problem: „Ostavljam sa strane druge aktivnosti, jer ţelim da se koncentrišem na taj
problem.”, Okretanje religiji/Vera: „Molim se Bogu više nego obiĉno.”, Pozitivna
reinterpretacija i rast: „Uĉim nešto iz tog iskustva.”, Suzdržavanje od
akcije/Kočenje akcije: „Prisiljavam sebe da ĉekam da dodje pravo vreme da nešto
uradim.”, Prihvatanje/Rezignacija: „Uĉim da ţivim sa tim.”, Fokusiranje na emocije
i njhovo ventiliranje: „Uznemiravam se i ispoljavam svoja osećanja, „puštam” ih
napolje.”, Poricanje: „Ponašam se kao da se to nikada nije dogodilo.”, Mentalno
neangažovanje: „Okrećem se poslu ili drugim aktivnostima da skrenem svoje
misli.”, Bihejvioralno neangažovanje: „Priznajem sebi da ne mogu da se nosim sa
tim i prestajem da pokušavam.”; Upotreba alkohola ili droga: „Uzimam alkohol ili
drogu da bih se osećao bolje.” i Humor: “„Ismevam situaciju.”. Najniţu pouzdanost
ima supskala Upotreba alkohola i droga (Kronbahova alfa .45), zbog ĉega se ova
skala najĉešće izostavlja prilikom primene. Pouzdanost ostalih supskala se kreće u
rasponu od .62 do .92.
Strategije prevladavanja su kao varijable, operacionalno definisane
kao skorovi na petnaest supskala upitnika COPE.
86
2. Upitnik odbrambenog stila - Defense Style Questionnaire (Bond et al.,

1983). Instrumentom se procenjuju svesni derivati odbrambenog funkcionisanja
koji se koriste u suoĉavanju sa konfliktima. Istiĉe se da termin derivat ovde nema
uobiĉajeno psihoanalitiĉko znaĉenje već ukazuje na svesne manifestacije
odbrambenog funkcionisanja. Zpravo, DSQ-om se procenjuju karakteristiĉni
odbrambeni stilovi, a ne pojedinaĉni mehanizmi odbrane koji su u osnovi ovih
stilova. Upitnik sadrţi 88 ajtema koji se odnose na 24 mehanizma odbrane. Od
ispitanika se traţi da na devetostepenoj skali izrazi svoje slaganje/neslaganje sa
svakim pojedinaĉnim ajtemom. Test se zadaje individualno i grupno, a vreme
izrade testa nije ograniĉeno. Faktorskom analizom izdvojena su ĉetiri stila:
Neadaptivni stil: „Ponašam se kao dete kada sam osujećen.”, Stil izobličenja
predstava: „Superioran sam u odnosu na većinu ljudi koje poznajem.”,
Samožrtvujući stil: „Ukoliko bi me neko napao i ukrao mi novac, pre bih insistirao
na tome da mu se pomogne, nego da bude kaţnjen.” i Adaptivni stil: „U stanju sam
da se priliĉno lako nasmejem sebi i svojim postupcima.”. Pouzdanost supskala
izraţena alfa koeficijentom kreće se od .60 do .77
Za našu populaciju ne postoje norme pa su preuzete norme koje su
date u Priruĉniku za zadavanje DSQ-a (Bond & Wesley, 1996), prikaz u tabeli 6.
Tabela 6. Standardni skorovi na DSQ-u
Opšti Granični Poremećaji

Stil „Nepacijenti” psihijatrijski poremećaji ličnosti
pacijenti
Neadaptivni 126 168 180 152
Izobl. predst. 42,5 57,8 59,3 50,7
Samoţrtvujući 23,2 32,8 32,5 33,5
Adaptivni 32,9 30,1 30,7 35,2
Odbrambeni stilovi su kao varijable, operacionalno definisani kao

skorovi na ĉetiri supskale Upitnika odbrambenog stila.
87
3. Skala socijalne podrške - Social Support (Abbey et al., 1985). U

istraţivanju je korišćena kulturološki adaptirana verzija skale (Šverko et al., 2008).
Skala je konstruisana za procenu stepena socijalne podrške i sadrţi 8 ajtema,
odnosno pitanja u kojima ispitanik treba da proceni u kojoj mu meri bliske osobe
„…pruţaju ohrabrenje”, „…daju korisne informacije”, „…pruţaju direktnu pomoć”,
na ĉetvorostepenoj skali (nikad, ponekad, ĉesto, uvek). Ukupan rezultat formiran je
kao linearna kombinacija odgovora na svim ajtemima. Rezultat se kreće u rasponu
od 8 do 32. Pouzdanost skale izraţena alfa koeficijentom je .90.
Socijalna podrška je kao varijabla, operacionalno definisana kao skor
na Skali socijalne podrške.
4. The Big Five Inventory, BFI (John & Srivastava, 1999) meri pet
dimenzija Big Five modela (Neuroticizam, Ekstraverzija, Otvorenost, Saradljivost i
Savesnost). Skala je konstituisana od 44 ajtema. Svaka od pet dimenzija ima
adekvatnu supskalu koja se sastoji od 8 do 10 ajtema. Svaki ajtem zapoĉinje sa:
„Sebe vidim kao osobu koja...“, a nastavak je u skladu sa odgovarajućom
dimenzijom koju meri, pa su tako primeri za Neuroticizam –„... je jako zabrinuta“;
za Ekstraverziju – „...je otvorena i društvena“; za Otvorenost – „...je originalna, ima
nove ideje“; za Saradljivost – „...je blage, pomirljive prirode“; za Savesnost –„...
istrajava sve dok ne završi zadatak“. Ispitanik izraţava svoj stepen slaganja
zaokruţivanjem broja na petostepenoj skali Likertovog tipa, od 1 = uopšte se ne
slaţem; do 5 = u potpunosti se slaţem. Pouzdanost supskala izraţena alfa
koeficijentom kreće se od .79 do .88.
Dimenzije liĉnosti su kao varijable, operacionalno definisane kao
skorovi na pet supskala upitnika BFI.
5. Skala lokusa kontrole - Eksternalnost (Bezinović, P. 1988) - skala se

sastoji od 10 ajtema, sa kojima ispitanik izraţava stepen slaganja na petostepenoj
skali Likertovog tipa, od 1=uopšte se ne slaţem do 5=potpuno se slaţem. Sadrţaj
ajtema upućuje na fatalistiĉnu orijentaciju po kojoj iskljuĉivo spoljašnji faktori, kao
što su sreća i sudbina odreĊuju šta će se osobi dogoditi i kakvi će biti ishodi. Skalom
se procenjuje tendencija pojedinca da ishode svog ponašanja pripisuje snagama
izvan sebe, tj. da svoje ponašanje vidi kao da je pod uticajem dogaĊaja koji su
potpuno van njegove kontrole i posledica upravo takvih ĉinilaca kao što su sreća,
88
sluĉaj, autoritet i sudbina: „Loše stvari u ţivotu mi se dešavaju jer nemam sreće.“ ili
„Bez obzira šta uĉinim da to spreĉim, ono loše što treba da se dogodi i dogodiće se.“
Viši rezultati odraţavaju eksternalnu orijentaciju, odnosno spoljašnji lokus kontrole.
Skala ima ima vrlo široku primenu na našoj populaciji. Koeficijent pouzdanosti
iznosi α=.81.
Lokus kontrole je kao varijabla, operacionalno definisan kao skor na
Skali lokusa kontrole.
6. Finasijski pritisak - biće meren preko samoprocene finansijske

ugroţenosti (Vinokur & Schull, 1997). Samoprocena se vrši uz pomoć tri ajtema
uobliĉena kao petostepena skala slaganja od 1=ni malo do 5=ekstremno. Ajtemi su
formulisani u obliku sledećih pitanja: „U kojoj meri oĉekujete da ćete tokom sledeća
dva meseca trpeti zbog nemaštine?“. Pouzdanost skale izraţena alfa koeficijentom
iznosi .86.
Finansijski pritisak je kao varijabla, operacionalno definisan kao skor
na skali Finasijski pritisak.
7. Upitnik za prikupljanje sociodemografskih podataka - konstruisan za

potrebe istraţivanja i ima dve forme: formu za zaposlene ispitanike - Z i formu za
nezaposlene ispitanike – N. Opšti deo upitnika sadrţi pitanja sa ciljem prikupljanja
informacija o ispitaniku, a to su: pol i starost ispitanika, struĉna sprema, braĉni
status, duţina trajanja braka ili veze, proseĉna materijalna primanja, broj ĉlanova
domaćinstva, broj i uzrast dece u porodici. Specifiĉni deo upitnika koji popunjavaju
zaposleni ispitanici, sadrţi pitanja koja se odnose na duţinu radnog staţa, stabilnost
radnog odnosa, stepen zadovoljstva poslom i zadovoljstva socijalnim relacijama na
radnom mestu. Specifiĉni deo upitnika koji popunjavaju nezaposleni ispitanici,
sadrţi pitanja koja se odnose na duţinu ĉekanja na posao, ukupno i raĉunajući od
poslednjeg prekida radnog odnosa, postojanje prethodnog radnog iskustva i razlog
prestanka radnog odnosa. Evidentiranje radne angaţovanosti ispitanika je direktno
uslovljeno mestom na kom se ispitivanje sprovodi.
89
4.2. Uzorak ispitanika
U istraţivanju je uĉestvovalo 635 ispitanika, 331 (52,1%) ţena i 316

(47,9%) muškaraca. Uzorak su saĉinila dva velika poduzorka, poduzorak zaposlenih
osoba - 312 (49,1%) i poduzorak nezaposlenih osoba - 323 (50,9%). Poduzorak
nezaposlenih osoba su ĉinile osobe evidentirane u Nacionalnoj sluţbi za
zapošljavanje, koje su prethodno bile u radnom odnosu, a koji je prekinut, kao i
osobe koje nikada nisu bile u radnom odnosu, (tabela 5). Uzrast ispitanika se kretao
od 27 do 51 godine, proseĉna starost ispitanka je AS=38,86 godina, SD=6,62.
Proseĉna duţina radnog staţa zaposlenih ispitanika je AS=13,16 godina, SD=8,20.
Proseĉna duţina ĉekanja na zaposlenje nezaposlenih ispitanika je AS=7,39 godina,
SD=6,13. Ispitanici sa mestom stanovanja u selu ĉine 42,2% uzorka (268 ispitanika),
a ispitanici sa mestom stanovanja u gradu ĉine 57,8% (367 ispitanika). U tabeli 2, 3 i
4 date su još neke od karakteristika uzorka ispitanika.
Tabela 2: Karakteristike uzorka: radni status, struĉna sprema i pol ispitanika
Struĉna sprema
radni status Srednja struĉna Viša ili visoka
pol ↓ → zaposleni nezaposleni zaposleni nezaposleni
ţene 77 97 81 76 331
muškarci 78 75 76 75 304
ukupno 155 172 157 151 635
90
Tabela 3: Karakteristike uzorka: braĉni status, stanarski status, broj ĉlanova porodice
broj procenat
neudata/neoţenjen 87 13,7
BRAĈNI STATUS udata/oţenjen 479 78,3
razvedena/razveden 37 5,8
udovac/udovica 14 2,2
sopstvena kuća/stan 335 52,8
podstanar 51 8,0
STANARSKI STATUS zajednica sa roditeljima 151 23,8
zajednica sa roditeljima
braĉnog druga 98 15,4
jedan 11 1,8
dva 47 7,4
BROJ ĈLANOVA PORODICE tri 127 20,0
(ukljuĉujući i ispitanika) ĉetiri 252 39,7
pet 100 15,7
šest i više 98 15,4
UKUPAN UZORAK 635 100
Tabela 4: Karakteristike poduzorka zaposlenih osoba: stabilnost (kategorija) radnog

angaţmana
broj procenat
na odreĊeno 51 16,3
KATEGORIJA na neodreĊeno ali nesiguran 150 48,1
na neodreĊeno i siguran 111 35,6
Tabela 5: Karakteristike poduzorka nezaposlenih osoba: rad u struci i razlozi prekida

radnog odnosa
broj procenat
RADNO ISKUSTVO U STRUCI da 159 49,2

ne 164 50,8
dao otkaz 51 15,8
RAZLOZI dobio otkaz 78 24,2
tehnološki višak 86 26,6
nedostaju 108 33,4
91
4.3. Postupak
Sakupljanje uzorka obavljeno je u periodu od marta do jula 2010.

godine. Mesto popunjavanja upitnika za poduzorak zaposlenih osoba bilo je njihovo
radno mesto. Nezaposlene osobe su upitnike popunjavale prilikom svoje redovne
posete Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje. Ukupan uzorak je prikupljen u više
gradova Sremskog okruga. Ispitivanje je bilo anonimno i dobrovoljno. Ispitanici su
bili upoznati sa svrhom prikupljanja podataka. Proseĉno trajanje popunjavanja
upitnika bilo je oko sat vremena.
4.4. Obrada podataka
Podaci dobijeni ovim istraţivanjem obraĊeni su u statistiĉkom paketu

SPSS. Prilikom obrade podataka primenjenji su su sledeći statistiĉki postupci:
- Deskriptivni statistiĉki pokazatelji varijabli (frekvencije, procenti, aritmetiĉke
sredine i standardne devijacije);
- U svrhu utvrĊivanja postojanja razlika u stepenu izraţenosti ĉinilaca efekata
nezaposlenosti, a u zavisnosti od radne angaţovanosti, varijabli vezanih za radni
status ispitanika i sociodemografskih karakteristika ispitanika, uraĊen je niz
diskriminativnih analiza. Prilikom analiza, prediktorske (kvantitativne) varijable
ĉinili su faktorski skorovi na prvim glavnim komponentama u prostoru merenja:
Skala strategija prevladavanja (COPE),Upitnika odbrambenog stila (DSQ), Skale
socijalne podrške, Inventara ličnosti (BFI), Skale lokusa kontrole – Eksternalnosti i
Skale finansijskog pritiska.
- U svrhu provere teorijskog koncepta Skala strategija prevladavanja, koji
podrazumeva postojanje aktivnih i izbegavajućih strategija prevladavanja,
primenjena je Faktorska analiza. U tu svrhu su posluţili faktorski skorovi na prvim
glavnim komponentama na svih petnaest skala, od kojih je konstituisan ovaj upitnik.
Cilj je bio da se postigne razdvajanje aktivnih i izbegavajućih straregija.
- Da bi se utvrdile relacije izmeĊu posmatranih ĉinilaca efekata nezaposlenosti
uraĊene su dve Multivarijatne analize kovarijanse (MANCOVA). Prva kriterijska
varijabla je bila faktorski skor na prvoj glavnoj komponenti u prostoru merenja
92
strategija svrstanih u grupu aktivnih strategija prevladavanja. Druga kriterijska

varijabla je bila faktorski skor na prvoj glavnoj komponenti u prostoru merenja
strategija svrstanih u grupu izbegavajućih strategija prevladavanja stresa.
Prediktorski skup, ĉinili su faktorski skorovi na prvim glavnim komponentama u
prostoru merenja Upitnika odbrambenog stila (DSQ), Skale socijalne podrške,
Inventara ličnosti (BFI), Skale lokusa kontrole – Eksternalnosti, Skale finansijskog
pritiska i radni status ispitanika kao kategorijalna varijabla.
93
5. REZULTATI ISTRAŢIVANJA
5.1. Izraţenost posmatranih činilaca efekata nezaposlenosti
U ovom istraţivanju je korišćen veći broj instrumenata kako bi se

dobili odgovori na pitanja koja su postavljena kao problemska u ovom radu. Da bi
rad bio kompletniji i da bi se stekla slika o proseĉnom ispitaniku ovog istraţivanja,
prikazani su deskriptivni pokazatelji na primenjivanim instrumentima.
Upitnik COPE meri aktivne i izbegavajuće strategije prevladavanja i

ima petnaest supskala ĉiji su deskriptivni pokazatelji prezentovani u tabeli 7.
Tabela 7: Deskriptivne mere na skalama upitnika COPE
N Mini Maxi
-mum -mum AS SD
Aktivno prevladavanje 635 4,00 16,00 12,46 2,499
Planiranje 635 4,00 16,00 12,38 2,689
Traţenje instrumentlne socijalne podrške 633 4,00 16,00 11,65 2,596
Traţenje emocionalne socijalne podrške 635 4,00 16,00 10,60 2,833
Skoncentrisanost 635 4,00 16,00 11,07 2,350
Vera 635 4,00 16,00 10,17 3,679
Pozitivna reinterpretacija 635 4,00 16,00 12,68 2,382
Koĉenje 635 4,00 16,00 10,99 2,326
Rezignacija 635 4,00 16,00 11,34 2,712
Fokusiranje i ventiliranje emocija 635 4,00 16,00 10,21 2,586
Poricanje 635 4,00 16,00 8,10 2,573
Mentalna neangaţovanost 634 4,00 16,00 10,22 2,332
Bihejvioralna neangaţovanost 635 4,00 15,00 8,47 2,462
Upotreba alkohola i droga 635 4,00 16,00 5,40 2,492
Humor 635 4,00 16,00 8,91 2,966
94
Rezultati pokazuju da su na svim skalama, osim na skali Upotreba

alkohola i droga vrednosti iznad proseka. Ispitanici proseĉno imaju najveće
rezultate na skalama: Pozitivna reinterpretacija, Aktivno prevladavanje i Planiranje,
a proseĉno najniţe rezultate na skalama: Humor, Bihejvioralna neangažovanost i
Poricanje. Najniţe proseĉne skorove, koji su ispod proseka, ispitanici imaju na skali
Upotreba alkohola i droga.
Upitnikom odbrambenog stila se procenjuju svesni derivati

odbrambenog funkcionisanja koji se koriste u suoĉavanju sa konfliktima,
procenjuju se karakteristiĉni odbrambeni stilovi kojih ima ĉetiri: Neadaptivni stil,
Stil izobličenja predstava, Samožrtvujući stil i Adaptivni stil. Deskriptivni
pokazatelji za ĉetiri odbrambena stila, prikazani su u tabeli 8.
Tabela 8: Deskriptivne mere na Upitniku odbrambenog stila
N Minimum Maximum AS SD
Neadaptivni stil 635 34,00 227,00 129,24 38,083
Izobliĉenje predstava 635 16,00 127,00 67,57 18,971
Samoţrtvujući stil 635 8,00 67,00 34,99 8,958
Adaptivni stil 633 7,00 63,00 35,28 8,792
UporeĊujući dobijene rezultate na Upitniku odbrambenog stila u

ovom istraţivanju, sa normama koje autori daju u Priruĉniku, jer standardizovane
norme za populaciju ovog podruĉja nema, moţe se zakljuĉiti da su proseĉni skorovi
na svim odbrambenim stilovima veći nego proseĉni skorovi za populaciju
„nepacijenata“.
95
Deskriptivni pokazatelji na Skali socijalne podrške kojom ispitanici

procenjuju stepen socijalne pordške su prikazani u tabeli 9.
Tabela 9: Deskriptivne mere na Skali socijalne podrške
Socijalna podrška 635 8,00 32,00 23,90 5,191
Na osnovu dobijenih rezultata se moţe zakljuĉiti da proseĉna

vrednost koju ispitanici postiţu na Skali socijalne podrške iznosi 23,90. S obzirom
na to da se ukupan skor na ovoj skali kreće od 8 do 32, moţe se izvesti zakljuĉak da
ispitanici pokazuju viši nivo doţivljaja podrške koju dobijaju u svom okruţenju..
BFI je upitnik kojim se meri pet dimenzija Big Five modela:

Neuroticizam, Ekstraverzija, Otvorenost, Saradljivost i Savesnost. Svaka od pet
dimenzija ima adekvatnu supskalu ĉiji su deskriptivni pokazatelji dati u tabeli 10.
Tabela 10: Deskriptivne mere na skalama upitnika BFI
N N Mini Maxi
ajtema -mum -mum AS SD
Ekstraverzija 635 8 12,00 40,00 26,38 4,858
Saradljivost 634 9 11,00 45,00 32,57 5,204
Savesnost 634 9 17,00 45,00 33,85 5,573
Neuroticizam 635 8 9,00 39,00 22,60 5,052
Otvorenost 635 10 15,00 50,00 34,05 5,829
Rezultati dobijeni na upitniku BFI ukazuju na to da su vrednosti na

svim skalama iznad proseka, osim na skali Neuroticizam, gde su dobijene vrednosti
ispod proseka. Dobijene vrednosti pokazuju da ispitanici ovog istraţivanja proseĉno
imaju najveće rezultate na skalama Saradljivost i Savesnost, a proseĉno najniţe
rezultate na skali Neuroticizam.
96
Skalom lokusa kontrole se procenjuje tendencija pojedinca da ishode

svog ponašanja pripisuje snagama izvan sebe, da svoje ponašanje vidi kao da je pod
uticajem dogaĊaja koji su potpuno van njegove kontrole i posledica takvih ĉinilaca
kao što su sreća, sluĉaj, autoritet i sudbina. Deskriptivni pokazatelji za Skalu lokusa
kontrole su prikazani u tabeli 11.
Tabela 11: Deskriptivne mere na Skali lokusa kontrole
Lokus kontrole 635 10,00 50,00 30,67 8,2827
Rezultat dobijen na Skali lokusa kontrole, gde je raspon skorova od

10 do 50, a proseĉna vrednost koju imaju ispitanici ovog istraţivanja 30,67, navodi
na zakljuĉak da se sa ovim rezultatom nalaze podjednako udaljeni od oba pola
dimenzije koju meri ova skala.
Finansijski pritisak je skala na kojoj su ispitanici davali samoprocenu

finansijske ugroţenosti, deskriptivni pokazatelji su prikazani u tabeli 12.
Tabela 12: Deskriptivne mere na skali Finansijski pritisak
Finansijski pritisak 635 3,00 15,00 9,86 2,862
Deskriptivni pokazatelji na skali Finansijski pritisak ukazuju na to da

proseĉan ispitanik ovog istraţivanja, postiţe veću proseĉnu vrednost na ovoj skali.
97
5.2. Struktura razlika u izraţenosti činilaca efekata nezaposlenosti

na mentalno zdravlje kod radno angaţovanih i radno
neangaţovanih osoba
5.2.1. Radna angaţovanost ispitanika i činioci efekata nezaposlenosti
Odnos izmeĊu radne angaţovanosti i skupa ĉinilaca efekata

nezaposlenosti, sagledavan je preko razlika u odbrambenom stilu, izboru strategija
prevladavanja strеsa, izraţenosti dimenzija liĉnosti i lokusа kontrole, kao i
doţivljaju socijalne podrške i finansijskog pritiska izmeĊu dve grupe ispitanika,
zaposlenih i nezaposlenih. U te svrhe korišćena je kanoniĉka diskriminativna
analiza, u kojoj je kriterijska (grupišuća) varijabla radna angaţovanost ispitanika -
ispitanici su podeljeni u dve grupe: zaposleni i nezaposleni. Skup prediktorskih
(kvantitativnih) varijabli ĉine faktorski skorovi na prvim glavnim komponentama u
prostoru merenja: Skala strategija prevladavanja (COPE), Upitnika odbrambenog
stila (DSQ), Skale socijalne podrške, Inventara ličnosti (BFI), Skale lokusa kontrole
– Eksternalnosti i Skale finansijskog pritiska.
U tabeli 13 je prikazan karakteristiĉni koren, procenat varijanse,
kumulativni procenat i kanoniĉka korelacija ekstrahovane diskriminativne funkcije
dobijene kanoniĉkom diskriminativnom analizom.
Tabela 13: Karakteristiĉni koren, procenat varijanse i kanoniĉka korelacija
Funkcija Karakteristiĉni Procenat Kumulativni Kanoniĉka

koren varijanse procenat korelacija
1 ,256(a) 100,0 100,0 ,451
Znaĉajnost diskriminativne funkcije je prikazana u tabeli 14.
Tabela 14: Procena znaĉajnosti diskriminativne funkcije
Funkcija Wilks' Lambda χ² Broj stepeni p

slobode
1 ,796 138,366 27 ,000
98
Ekstrahovana diskriminativna funkcija je statistiĉki znaĉajna na

nivou znaĉajnosti od .000 i sa koeficijentom kanoniĉke korelacije Rc= .451, što
znaĉi da je potvrĊeno postojanje razlike meĊu grupama ispitanika i da je ta razlika
umerenog intenziteta. Korelacija prediktorskih varijabli, koje ĉine faktorski skorovi
na prvim glavnim komponentama u prostoru merenja korišćenih skala i njihovih
supskala, sa izolovanom i statististiĉki znaĉajnom diskriminativnom funkcijom,
prikazana je u tabeli 15.
Tabela 15: Matrica strukture diskriminativne funkcije
skale Funkcija 1
Finansijski pritisak ,718

Lokus kontrole - Eksternalnost ,370
Izobliĉenje predstava (DSQ) ,348
Vera (COPE) ,339
Samoţrtvujući stil (DSQ) ,307
Poricanje (COPE) ,305
Neadaptivni stil (DSQ) ,299
Bihejvioralna neangaţovanost (COPE) ,282
Neuroticizam (BFI) ,224
Mentalna neangaţovanost (COPE) ,183
Koĉenje (COPE) ,092
Upotreba alkohola i droga (COPE) ,057
Fokusiranje i ventiliranje emocija (COPE) ,030
Socijalna podrška -,004
Traţenje emocionalne socijalne podrške (COPE) -,008
Adaptivni stil (DSQ) -,024
Skoncentrisanost (COPE) -,040
Savesnost (BFI) -,089
Rezignacija (COPE) -,106
Traţenje instrumentalne socijalne podrške (COPE) -,109
Pozitivna reinterpretacija (COPE) -,133
Ekstraverzija (BFI) -,145
Planiranje (COPE) -,146
Aktivno prevladavanje (COPE) -,148
Saradljivost (BFI) -,164
Otvorenost (BFI) -,168
Humor (COPE) -,171
99
Na osnovu matrice strukture diskriminativne funkcije moţe se videti

da je ona na pozitivnom polu dobro definisana skalama: Finansijski pritisak, Lokus
kontrole, Stil izobličenja predstava i Vera, dok negativni pol funkcije nešto slabije
definišu skale: Humor i Aktivno prevladavanje, kao i Otvorenost i Saradljivost.
Funkcija je imenovana kao Izražen finansijski pritisak, spoljašnji lokus kontrole i
izobličenje predstava sa sniženom otvorenošću, saradljivošću i humorom.
U tabeli 16 su prikazani centroidi dve grupe ispitanika koje su

formirane prema tome da li su ispitanici u radnom odnosu ili su nezaposleni.
Tabela 16 : Centroidi grupa
Radna
Funkcija 1
angaţovanost
zaposleni -,517
nezaposleni ,493
Na osnovu vrednosti i smera centroida grupa moţe se videti da se

nezaposleni ispitanici nalaze na pozitivnom polu diskriminativne funkcije, što znaĉi
da intenzivnije doţivljavaju finansijski pritisak, da imaju izraţeniji spoljašnji lokus
kontrole, te da im je izraţeniji odbrambeni stil izobliĉenje predstava, kao i da su
manje spremni na saradnju i da su zatvoreniji, te da stresnim situacijama pridaju
manju dozu humora u odnosu na ispitanike koji su zaposleni. Za razliku od njih,
zaposlene ispitanike karakteriše veća otvorenost i saradljivost, zatim aktivno
prevazilaţenje i humor kao strategije prevladavanja stresa. Kod zaposlenih
ispitanika su manje izraţeni pritisak uslovljen finansijskom situacijom i spoljašnji
lokus kontrole, manje su im svojstveni izobliĉenje predstava kao odbrambeni stil i
vera kao strategija prevladavanja stresa.
100
5.2.2. Radna angaţovanost muških i ţenskih ispitanika i činioci efekata

nezaposlenosti
U drugoj kanoniĉkoj diskriminativnoj analizi, kriterijska varijabla je

dobijena ukrštanjem varijabli pol i radna angaţovanost, tako da su ispitanici
podeljeni u ĉetiri grupe. Skup prediktorskih (kvantitativnih) varijabli ĉine faktorski
skorovi na prvim glavnim komponentama u prostoru merenja: Skala strategija
prevladavanja (COPE), Upitnika odbrambenog stila (DSQ), Skale socijalne
podrške, Inventara ličnosti (BFI), Skale lokusa kontrole – Eksternalnosti i Skale
finansijskog pritiska.
U tabeli 17 su prikazani karakteristiĉni koreni, procenat varijanse,

kumulativni procenat i kanoniĉka korelacija tri ekstrahovane diskriminativne
funkcije dobijene kanoniĉkom diskriminativnom analizom.

1 ,267a 50,5 50,5 ,459
2 ,164a 31,0 81,5 ,375
3 ,098a 18,5 100,0 ,299
Znaĉajnost diskriminativnih funkcija, izolovanih kanoniĉkom

diskriminativnom analizom, prikazana je u tabeli 18.
Funkcija Wilks' χ² Broj stepeni p

Lambda slobode
1 through 3 ,617 292,612 81 ,000
2 through 3 ,782 148,949 52 ,000
3 ,911 56,827 25 ,000
101
Sve tri ekstrahovane diskriminativne funkcije su statistiĉki znaĉajne

na nivou znaĉajnosti od .000. Koeficijent kanoniĉke korelacije, prve ekstrahovane
diskriminativne funkcije, Rc1= .459 i druge ekstrahovane diskriminativne funkcije,
Rc2= .375, potvrĊuju postojanje razlike meĊu grupama ispitanika pri ĉemu je ta
razlika umerenog intenziteta. Koeficijent kanoniĉke korelacije, treće ekstrahovane
diskriminativne funkcije, Rc3= .299, upućuje na postojanje razlike meĊu grupama
ispitanika i da je ta razlika niskog intenziteta.
U tabeli 19 je prikazana matrica strukture sve tri ekstrahovane
diskriminativne funkcije koje su se pokazale statistiĉki znaĉajne.

skale Funkcija 1 Funkcija 2 Funkcija 3
Finansijski pritisak ,767 -,057 ,191

Lokus kontrole - Eksternalnost ,355 ,341 -,003
Izobliĉenje predstava (DSQ) ,332 -,053 -,155
Poricanje (COPE) ,304 ,122 ,020
Samoţrtvujući stil (DSQ) ,292 -,149 -,188
Neadaptivni stil (DSQ) ,289 ,100 -,053
Bihejvioralna neangaţovanost (COPE) ,281 -,012 -,034
Otvorenost (BFI) -,174 ,154 ,045
Ekstraverzija (BFI) -,149 ,149 ,043
Traţenje emocionalne socijalne podrške (COPE) -,028 ,578 ,113
Fokusiranje i ventiliranje emocija (COPE) ,059 ,458 ,385
Vera (COPE) ,280 ,444 -,266
Upotreba alkohola i droga (COPE) ,091 -,434 ,040
Pozitivna reinterpretacija (COPE) -,128 ,305 ,182
Mentalna neangaţovanost (COPE) ,196 ,291 ,185
Neuroticizam (BFI) ,190 ,286 -,127
Traţenje instrumentalne socijalne podrške (COPE) -,104 ,274 ,162
Savesnost (BFI) -,106 ,249 -,006
Socijalna podrška -,016 ,181 -,005
Saradljivost (BFI) -,175 ,180 ,017
Aktivno prevladavanje (COPE) -,156 ,164 ,026
Adaptivni stil (DSQ) ,030 ,126 ,418
Rezignacija (COPE) -,056 ,094 ,394
Humor (COPE) -,116 -,152 ,327
Skoncentrisanost (COPE) -,015 ,156 ,238
Koĉenje (COPE) ,115 ,170 ,217
Planiranje (COPE) -,135 ,133 ,143
102
Sa prvom diskriminativnom funkcijom u pozitivnom smeru koreliraju

skale: Finansijski pritisak, Lokus kontrole, Stil izobičenje predstava i Poricanje.
Ove korelacije su visokog do srednjeg intenziteta. Korelacijom niskog intenziteta
funkcija je odreĊena skalama: Samožrtvujući i Neadaptivni stil kao i skalom
Bihejvioralna neangažovanost. U negativnom smeru sa diskriminativnom
funkcijom, niskog intenziteta, koreliraju skale Otvorenost i Ekstraverzija. Funkcija
je nazvana Izražen finansijski pritisak sa eksternalnošću i sniženom otvorenošću i
ekstraverzijom.
Pozitivni pol druge diskriminativne funkcije dobro je definisan
skalama strategija prevladavanja: Traženje emocionalne socijalne podrške,
Fokusiranje i ventiliranje emocija i Vera. Nešto slabije je definisan skalama:
Pozitivna reinterpretacija, Mentalna neangažovanost i Traženje instrumentlne
socijalne podrške, Neuroticizam i Savesnost. Negativni pol funkcije je odreĊen
skalom Upotreba alkohola i droga. Funkcija je nazvana Izražena emocionalnost
nasuprot upotrebi alkohola i droga.
Treća diskriminativna funkcija je definisana samo pozitivnim
korelacijama, od srednjeg do niskog inteziteta, sa skalama: Adaptivni stil,
Rezignacija, Humorom, Skoncentrisanost, Kočenje i Planiranje. Funkcija je nazvana
Izražena adaptiranost i usmerenost na problem sa rezigniranošću.
Vrednost centroida grupa prikazana je u tabeli 20.
Tabela 20: Centroidi grupa
Radna angaţovanost -
Funkcija 1 Funkcija 2 Funkcija 3
pol
zaposlene ţene -,431 ,375 ,377
nezaposlene ţene ,336 ,398 -,355
zaposleni muškarci -,595 -,455 -,238
nezaposleni muškarci ,658 -,384 ,246
103
Vrednost i smer centroida grupa pokazuju da nezaposleni muškarci

doţivljavaju veći finansijski pritisak, sa izraţenijim spoljašnjim lokusom kontrole i
sa dominantnim odbrambenim stilom izobliĉenje predstava, dok su zaposleni
muškarci više otvoreni i ekstrovertni. Na osnovu vrednosti i smera centroida druge
diskriminativne funkcije se moţe zakljuĉiti da su ţene generalno više usmerene na
emocije, kako traţenjem emocionalne podrške iz socijalnog okruţenje tako i na
osvešćivanje i ventiliranje emocija. Muškarci su skloniji upotrebi alkohola i droga.
Najveća razlika je, kako centroidi grupa upućuju, izmeĊu nezaposlenih ţena u
odnosu na zaposlene muškarce. Vrednost i smer centroida treće diskriminativne
funkcije ukazuje na postojanje razlika meĊu ţenama koje su u radnom odnosu i onih
koje to nisu. Zaposlene ţene, za razliku od ţena koje nisu zaposlene, imaju izraţeniji
adaptivni odbrambeni stil i usredsreĊenost na problem, kao i veću sklonost da na
probleme gledaju sa dozom humora, ali imaju i izraţeniju rezignaciju.
104
5.2.3. Obrazovni nivo i radna angaţovanost ispitanika i činioci efekata

nezaposlenosti
Da bi se stekao bolji uvid u odnos izmeĊu obrazovnog nivoa

ispitanika i ĉinilaca efekata nezaposlenosti, a u zavisnosti od radnog statusa
ispitanika, posluţila je kriterijska varijabla dobijena ukrštanjem varijabli struĉna
sprema i radna angaţovanost, tako da su ispitanici podeljeni u ĉetiri grupe. Skup
prediktorskih (kvantitativnih) varijabli ĉine faktorski skorovi na prvim glavnim
komponentama u prostoru merenja: Skala strategija prevladavanja (COPE),
Upitnika odbrambenog stila (DSQ), Skale socijalne podrške, Inventara ličnosti
(BFI), Skale lokusa kontrole – Eksternalnosti i Skale finansijskog pritiska.

kumulativni procenat i kanoniĉka korelacija za tri ekstrahovane diskriminativne
funkcije.

1 ,321a 68,0 68,0 ,493
2 ,094a 20,0 88,0 ,294
3 ,057a 12,0 100,0 ,232
Znaĉajnost ekstrahovanih diskriminativnih funkcija koje su dobijene

kanoniĉkom diskriminativnom analizom prikazana je u tabeli 22.
Tabela 22: Procena znaĉajnosti diskriminativnih funkcija

Lambda slobode
1 through 3 ,654 257,166 81 ,000
2 through 3 ,865 88,188 52 ,001
3 ,946 33,534 25 ,118
105
Analizom je ekstrahovano tri diskriminativne funkcije, od kojih su

prve dve statistiĉki znaĉajne na nivou znaĉajnosti od .000 odnosno .001 i sa
koeficijentom kanoniĉke korelacije, Rc1= .493 i Rc2= .294. Ovi rezultati znaĉe da je
potvrĊeno postojanje razlike meĊu grupama ispitanika i da je ta razlika umerenog
intenziteta, odnosno niskog inteziteta.
U tabeli 23 je prikazana korelacija prediktorskih varijabli, koje ĉine

faktorski skorovi na prvim glavnim komponentama u prostoru merenja korišćenih
skala, sa izolovanim i statistiĉki znaĉajnim diskriminativnim funkcijama.
Tabela 23: Matrica strukture diskriminativnih funkcija
skale Funkcija 1 Funkcija 2
Finansijski pritisak ,710 ,064

Lokus kontrole - Eksternalnost ,432 -,096
Izobliĉenje predstava (DSQ) ,427 -,253
Neadaptivni stil (DSQ) ,339 -,216
Samoţrtvujući stil (DSQ) ,302 -,046
Poricanje (COPE) ,295 ,003
Neuroticizam (BFI) ,274 -,039
Bihejvioralna neangaţovanost (COPE) ,260 -,065
Upotreba alkohola i droga (COPE) ,094 -,357
Vera (COPE) ,278 ,349
Rezignacija (COPE) -,196 ,338
Planiranje (COPE) -,166 ,255
Otvorenost (BFI) -,229 ,249
Traţenje instrumentalne socijalne podrške (COPE) -,149 ,239
Traţenje emocionalne socijalne podrške (COPE) -,066 ,237
Koĉenje (COPE) ,042 ,213
Mentalna neangaţovanost (COPE) ,162 ,186
Fokusiranje i ventiliranje emocija (COPE) ,010 ,166
Socijalna podrška -,036 ,107
Saradljivost (BFI) -,140 ,119
Savesnost (BFI) -,081 ,200
Pozitivna reinterpretacija (COPE) -,144 ,280
Humor (COPE) -,164 -,263
Aktivno prevladavanje (COPE) -,156 ,206
Ekstraverzija (BFI) -,120 ,046
Adaptivni stil (DSQ) -,093 ,161
Skoncentrisanost (COPE) -,053 -,026
106
Pozitivni pol prve diskriminativne funkcije dobro je definisan

skalama: Finansijski pritisak, Eksternalnosti, Stil izobločenje predstava i
Neadaptivni stil dok je negativni pol funkcije slabije odreĊen skalama Saradljivost i
Aktivno prevladavanje. Prva diskriminativna funkcija je nazvana Izražen finansijski
pritisak, spoljašnji lokus kontrole, neadaptivni stil i izobličenje predstava sa
sniženom saradljivošću i aktivnim prevazilaženjem.
Pozitivni pol druge diskriminativne funkcije dobro je definisan
skalama: Vera i Rezignacija, a nešto slabije skalama: Planiranje, Otvorenost i
Traženje instrumentlne socijalne podrške. Negativni pol funkcije definišu samo dve
skale: Upotreba alkohola i droga i Humor kao strategije prevladavanja stresa. Druga
diskriminativna funkcija je nazvana Izražena vera sa rezignacijom, planiranjem i
otvorenošću sa sniženom upotreba alkohola, droga i humora.
U tabeli 24 prikazani su centroidi grupa na dobijenim

diskriminativnim funkcijama.
Radna angaţovanost
Funkcija 1 Funkcija 2
– nivo obrazovanja
zaposleni sa SSS -,170 -,500
nezaposleni SSS ,661 ,224
zaposleni VSS -,839 ,280
nezaposleni VSS ,284 -,042
Na osnovu vrednosti centroida grupa, moţe se zakljuĉiti da prva

diskriminativna funkcija doprinosi razdvajanju nezaposlenih i zaposlenih ispitanika,
da se na pozitivnom polu funkcije nalaze nezaposleni, a na negativnom polu
funkcije zaposleni ispitanici. Kod nezaposlenih ispitanika je izraţeniji doţivljaj
finansijskog pritiska, spoljašnji lokus kontrole, a kao karakteristiĉni odbrambeni
stilovi su izobliĉenje predstava i neadaptivni stil, manje su saradljivi i reĊe
pribegavaju aktivnom prevazilaţenju kao strategiji prevladavanju stresa. Za razliku
od njih, zaposleni ispitanici ĉešće koriste strategiju aktivnog prevazilaţenja stresa i
saradljiviji su, imaju manje izraţen finansijski pritisak, više izraţenu internalnost,
107
takoĊe za zaposlene osobe nisu karakteristiĉni izobliĉenje predstava i neadaptivni

stil. Najveći doprinos prve diskriminativne funkcije je u razdvajanju nezaposlenih
ispitanika sa srednjom sruĉnom spremom i zaposlenih sa višom ili visokom
struĉnom spremom.
Centroidi grupa za drugu diskriminativnu funkciju ukazuju na
postojanje najveće razlike izmeĊu zaposlenih ispitanika sa srednjom struĉnom
spremom i zaposlenih ispitanika sa višom ili visokom struĉnom spremom. Zaposleni
ispitanici sa visokim i višim obrazovanjem se nalaze na pozitivnom polu funkcije, a
što ukazuje na to da ovi ispitanici ĉešće koriste strategije prevazilaţenja stresa kao
što su: vera, mirenje sa situacijom, da planiraju svoje aktivnosti kako bi rešili
problem i da traţe pomoć u svom socijalnom okruţenju. Oni da ne pokazuju
sklonost ka konzumiranju alkohola i droga u stresnim situacijama i nemaju
izraţeniju tendenciju gledanju na problem sa dozom humora. Povrh svega,
karakteriše ih veća otvorenost nego zaposlene ispitanike sa srednjom struĉnom
spremom. Zaposleni ispitanici sa srednjom struĉnom spremom se nalaze na
negativnom polu funkcije, a što bi znaĉilo da je njihov naĉin prevazilaţenje stresa
upravo suprotan sa strategijama koje karakterišu ispitanike sa višom i visokom
struĉnom spremom.
108
5.2.4. Mesto stanovanja i radna angaţovanost ispitanika i činioci efekata

nezaposlenosti
Mesto stanovanja je varijabla koja deli ispitanike u dve grupe, na one

koji ţive u selu i one koji ţive u gradu. Ukrštanjem ove varijable i radnog statusa
ispitanika dobijena je nova grupišuća varijabla za ovu kanoniĉku diskriminativnu
analizu. Skup prediktorskih (kvantitativnih) varijabli ĉine faktorski skorovi na prvim
glavnim komponentama u prostoru merenja: Skala strategija prevladavanja
(COPE), Upitnika odbrambenog stila (DSQ), Skale socijalne podrške, Inventara
ličnosti (BFI), Skale lokusa kontrole – Eksternalnosti i Skale finansijskog pritiska.

kumulativni procenat i kanoniĉka korelacija za tri ekstrahovane diskriminativne
funkcije koje su dobijene kanoniĉkom diskriminativnom analizom.

1 ,292a 69,9 69,9 ,476
2 ,088a 20,9 90,9 ,284
3 ,038a 9,1 100,0 ,192
Znaĉajnost ekstrahovanih diskriminativnih funkcija prikazana je u

tabeli 26.
Tabela 26: Procena znaĉajnosti diskriminativnih funkcija

Lambda slobode
1 through 3 ,685 229,146 81 ,000
2 through 3 ,886 73,650 52 ,026
3 ,963 22,741 25 ,593
109
Kanoniĉkom diskriminativnom analizom je ekstrahovano tri

diskriminativne funkcije, dve su statistiĉki znaĉajne. Prva diskriminativna funkcija
je znaĉajna na nivou znaĉajnosti od .000, sa koeficijentom kanoniĉke korelacije,
Rc1= .476 što upućuje na postojanje razlike meĊu grupama ispitanika i da je ta
razlika umerenog intenziteta. Druga diskriminativna funkcija je znaĉajna na nivou
znaĉajnosti od .026, sa koeficijentom kanoniĉke korelacije, Rc2=.284, ovi rezultati
potvrĊuju postojanje razlike meĊu grupama ispitanika, niskog inteziteta.
U tabeli 27 je prikazana matrica strukture.

Lokus kontrole - Eksternalnost ,438 -,258
Vera (COPE) ,357 ,056
Izobliĉenje predstava (DSQ) ,351 ,055
Samoţrtvujući stil (DSQ) ,307 ,025
Neadaptivni stil (DSQ) ,283 ,112
Bihejvioralna neangaţovanost (COPE) ,241 ,226
Humor (COPE) -,221 ,171
Neuroticizam (BFI) ,201 ,076
Adaptivni stil (DSQ) -,122 ,410
Saradljivost (BFI) -,116 -,132
Fokusiranje i ventiliranje emocija (COPE) -,003 ,113
Skoncentrisanost (COPE) -,042 ,038
110
Prva diskriminativna funkcija je na pozitivnom polu dobro definisana

skalama: Finansijski pritisak, Eksternalnost, Vera i Stil izobličenje predstava, a
nešto slabije skalama: Samožrtvujući i Neadaptivni stil. Negativni pol funkcije je
slabije odreĊen skalama: Humor i Otvorenost. Prva diskriminativna funkcija je
nazvana Izražen finansijski pritisak, spoljašnji lokus kontrole, svi odbrambeni stilovi
sem adaptivnog, sa sniženom otvorenošću i humorom.
Sa pozitivnim polom druge diskriminativne funkcije, korelacijom
umerenog inteziteta su povezane skale: Adaptivni stil i Socijalana podrška, a nešto
slabijom korelacijom skale: Ekstraverzija, Kočenje, Rezignacija i Pozitivna
reinterpretacija. Negativni pol funkcije je slabo definisan. Druga diskriminativna
funkcija je nazvana Izražen adaptivni odbrambeni stil i doživljaj socijalne podrške.
U tabeli 28 prikazani su centroidi grupa na dobijenim

diskriminativnim funkcijama.
Radna angaţovanost
Funkcija 1 Funkcija 2
– mesto stanovanja
zaposleni selo -,121 -,696
nezaposleni selo ,611 ,099
zaposleni grad -,684 ,162
nezaposleni grad ,342 ,098
Na osnovu vrednosti centroida grupa, moţe se zakljuĉiti da prva

diskriminativna funkcija doprinosi razdvajanju grupe nezaposlenih osoba koje ţive
na selu i koje se nalaze na pozitivnom polu funkcije i grupe zaposlenih ispitanika
koji ţive u gradu i koji se nalaze na na pozitivnom polu funkcije. Kod nezaposlenih
ispitanika sa sela je izraţeniji doţvljaj finansijskog pritiska, spoljašnji lokus kontrole
i u većoj meri ih karakterišu svi odbrambeni stilovi sem adaptivnog, a manje ih
karakteriše otvorenost kao dimenzija liĉnosti i sklonost ka gledanju na problem sa
dozom humora. U opozitu sa njima su zaposleni ispitanici koji ţive u gradu i koji su
otvoreniji i sa većom dozom humora u stresnim situacijama, koji imaju manje
izraţen finansijski pritisak, više izraţenu internalnost i koje ne karakterišu
izobliĉenje predstava, samoţrtvujući i neadaptivni stil.
111
Centroidi grupa, druge diskriminativne funkcije ukazuju na to da se

grupa zaposlenih ispitanika koji ţive u selu i koja se nalazi na negativnom polu ove
funkcije, razlikuje od ostale tri grupe ispitanika, koje su se smestile na pozitivni pol
funkcije. Ovakvi rezultati upućuju na to da u odnosu na ostale grupe ispitanika,
zaposlene ispitanike koji ţive na selu najmanje karakteriše adaptivni odbrambeni
stil, te da oni imaju najmanji doţivljaj da dobijaju podršku u svom socijalnom
okruţenju.
112
5.2.5. Uzrast i radna angaţovanost ispitanika i činioci efekata nezaposlenosti
U ovoj kanoniĉkoj diskriminativnoj analizi, koja je posluţila za bolje

razumevanje odnosa, sa jedne strane radnog statusa i uzrasta ispitanika i sa druge
strane, ĉinilaca efekata nezaposlenosti. Kriterijska varijabla je dobijena ukrštanjem
varijabli uzrast, koja je predstavljena kroz ţivotne faze (Levinson, 1978) i radna
angaţovanost, tako da su ispitanici podeljeni u osam grupa. Skup prediktorskih
(kvantitativnih) varijabli ĉine faktorski skorovi na prvim glavnim komponentama u
prostoru merenja: Skala strategija prevladavanja (COPE), Upitnika odbrambenog
stila (DSQ), Skale socijalne podrške, Inventara ličnosti (BFI), Skale lokusa kontrole
– Eksternalnosti i Skale finansijskog pritiska.

kumulativni procenat i kanoniĉka korelacija za sedam ekstrahovanih
diskriminativnih funkcija koje su dobijene kanoniĉkom diskriminativnom analizom.
Tabela 29 : Karakteristiĉni koren, procenat varijanse i kanoniĉka korelacija

1 ,292a 45,4 45,4 ,475
2 ,105a 16,3 61,7 ,308
3 ,095a 14,7 76,4 ,294
4 ,058a 9,0 85,5 ,234
5 ,042a 6,6 92,1 ,202
6 a
,031 4,9 97,0 ,175
7 ,020a 3,0 100,0 ,139
113
Znaĉajnost ekstrahovanih diskriminativnih funkcija koje su dobijene

Tabela30 : Procena znaĉajnosti diskriminativnih funkcija

Lambda slobode
1 through 7 ,552 359,542 189 ,000
2 through 7 ,713 204,622 156 ,005
3 through 7 ,788 144,292 125 ,114
4 through 7 ,862 89,682 96 ,662
5 through 7 ,912 55,577 69 ,879
6 through 7 ,951 30,444 44 ,940
7 ,981 11,733 21 ,947
Analizom je ekstrahovano sedam diskriminativnih funkcija, od kojih

su prve dve statistiĉki znaĉajne na nivou znaĉajnosti od .000 odnosno .005 i sa
koeficijentom kanoniĉke korelacije, Rc1= .475 i Rc2= .308. Ovi rezultati znaĉe da je
potvrĊeno postojanje razlike meĊu grupama ispitanika i da su te razlike umerenog
intenziteta.
U tabeli 31 je prikazana korelacija prediktorskih varijabli, koje ĉine

faktorski skorovi na prvim glavnim komponentama u prostoru merenja korišćenih
skala i njihovih supskala, sa izolovanom i statistiskiĉki znaĉajnim diskriminativnim
funkcijama.
114

Lokus kontrole - Eksternalnost ,357 ,191
Izobliĉenje predstava (DSQ) ,301 ,000
Bihejvioralna neangaţovanost (COPE) ,253 -,113
Skoncentrisanost (COPE) ,030 ,455
Saradljivost (BFI) -,126 ,278
Neuroticizam (BFI) ,148 ,042
Vera (COPE) ,309 ,083
Neadaptivni stil (DSQ) ,270 ,101
Humor (COPE) -,161 -,076
Adaptivni stil (DSQ) ,012 ,097
Fokusiranje i ventiliranje emocija (COPE) ,033 ,206
Samoţrtvujući stil (DSQ) ,249 -,150
Pozitivni pol prve diskriminativne funkcije dobro je definisan

skalama: Finansijski pritisak, Eksternalnosti, Stil izobličenje predstava i Vera dok
je negativni pol funkcije slabo odreĊen skalama Humor i Ekstraverzija. Prva
diskriminativna funkcija je nazvana Izražen finansijski pritisak, spoljašnji lokus
kontrole, izobličenje predstava i vera sa sniženom ekstaverzijom i humorom.
115
Pozitivni pol druge diskriminativne funkcije dobro je definisan, dosta

visokim i umerenim korelacijama sa skalama upitnika COPE: Planiranje, Kočenje,
Pozitivna reinterpretacija, Aktivno prevladavanje, Skoncentrisanost, Rezignacija,
kao i skalom Otvorenost. Negativni pol funkcije slabo je definisan skalom
Samožrtvujući stil. Druga diskriminativna funkcija je nazvana Izražene aktivne
strategije prevladavanja stresa i otvorenost sa sniženim samožrtvujućim stilom.
U tabeli 32 prikazani su centroidi grupa.
Radna angaţovanost
– starost ispitanika Funkcija 1 Funkcija 2
( u godinama)
zaposleni
27 – 32 -,745 -,295
33 – 39 -,495 -,029
40 – 45 -,572 ,147
46 - 51 -,221 ,365
nezaposleni
27 – 32 ,264 -,641
33 – 39 ,294 ,202
40 – 45 ,594 ,324
46 - 51 ,890 -,350
Centroidi grupa prve diskriminativne funkcije jasno ukazuju da se

ispitanici koji su zaposleni nalaze rasporeĊeni na negativnom polu funkcije, dok se
ispitanici koji su nezaposleni nalaze na pozitivnom polu funkcije. S obzirom na
starost ispitanika, moţe se izvesti zakljuĉak da su oni u kontinuumu rasporeĊeni u
zavisnoti od pola funkcije na kojem se nalaze. Grupa najstarijih isptanika koji su
nezaposleni se nalazi na samom polu pozitivne funkcije i kod njih je najizraţeniji
doţvljaj finansijskog pritiska, spoljašnji lokus kontrole, a kao karakteristiĉni
odbrambeni stilovi su izobliĉenje predstava i vera. Za razliku od njih, grupu
najmlaĊih ispitanika koji su zaposleni karakteriše ekstravertnost i sklonost da
stresnim situacijama pronalaze vedriju stranu.
116
Centroidi grupa na drugoj diskriminativnoj funkciji govore u prilog

najveće razlike izmeĊu grupe najstarijih zaposlenih i grupe najmlaĊih nezaposlenih
ispitanika. Na pozitivnom polu funkcije se nalaze najstariji zaposleni ispitanici i
rezultati upućuju na to da njih karakteriše korišćenje aktivnih strategija
prevladavanja stresa i otvorenost. Kao suprotnost njihovim karakteristikama su
karakteristike grupe najmlaĊih nezaposlenih ispitanika koji su smešteni na
negativnom polu funkcije koje pored toga, karakteriše i samoţrtvujući odbrambeni
stil.
117
5.2.6. Sigurnost radnog mesta i činioci efekata nezaposlenosti, na poduzorku

zaposlenih ispitanika
U ovoj kanoniĉkoj diskriminativnoj analizi, koja je raĊena na

poduzorku zaposlenih osoba, kao grupišuća varijabla posluţila je varijaba kojom su
ispitanici procenjivali sigurnost svog radnog mesta (rad na odreĊeno, na neodreĊeno
radno vreme, ali nesiguran i rad na neodreĊeno radno vreme i potpuno siguran), pa
su shodno tome ispitanici podeljeni u tri grupe. Skup prediktorskih (kvantitativnih)
varijabli ĉine faktorski skorovi na prvim glavnim komponentama u prostoru
merenja: Skala strategija prevladavanja (COPE), Upitnika odbrambenog stila
(DSQ), Skale socijalne podrške, Inventara ličnosti (BFI), Skale lokusa kontrole –
Eksternalnosti i Skale finansijskog pritiska.

kumulativni procenat i kanoniĉka korelacija za dve ekstrahovane diskriminativne

1 ,213a 65,9 65,9 ,419
2 ,110a 34,1 100,0 ,315
Znaĉajnost ekstrahovanih diskriminativnih funkcija dobijenih ovom


Lambda slobode
1 through 2 ,743 85,735 54 ,004
2 ,901 30,128 26 ,262
118
Diskriminativnom analizom su izolovane dve diskriminativne

funkcije od kojih je samo prva statistiĉki znaĉajna i to na nivou p= .004, sa
koeficijentom kanoniĉke korelacije Rc= .419, što znaĉi da je postojanje razlike
meĊu grupama ispitanika potvrĊeno i da je ta razlika umerenog intenziteta.
Matrica strukture ekstrahovane diskriminativne funkcije, prikazana je

u tabeli 35.
skale Funkcija 1

Vera (COPE) ,239
Humor (COPE) ,175
Lokus kontrole - Eksternalnost ,149
Pozitivna reinterpretacija (COPE) ,123
Ekstraverzija (BFI) ,122
Traţenje emocionalne socijalne podrške (COPE) ,113
Saradljivost (BFI) ,064
Traţenje instrumentalne socijalne podrške (COPE) ,024
Koĉenje (COPE) -,015
Rezignacija (COPE) ,088
Otvorenost (BFI) ,131
Planiranje (COPE) ,102
Poricanje (COPE) ,080
119
Diskriminativna funkcija je na pozitivnom polu odreĊena skalama:

Mentalna neangažovanost, Samožrtvujući stil, Neadaptivni stil i Stil izobločenje
predstava, dok je na negativnom polu slabije definisana skalama: Socijalna podrška
i Skoncentrisanost. Ova diskriminativna funkcija bi se mogla nazvati Izražena
mentalna neangažovanost u stresnim situacijama i svi odbrambeni stilovi sem
adaptivnog sa sniženom socijalnom podrškom i skoncentrisanošću.
Vrednost centroida grupa je prikazana u tabeli 36.
Stabilnost posla Funkcija 1

rad na odreĊeno ,461
na neodreĊeno radno vreme, ali ,296
nesiguran
rad na neodreĊeno radno vreme i -,614
potpuno siguran
Na osnovu vrednosti i smera centroida grupa moţe se reći da se

ispitanici koji su u kategoriji rada na odreĊeno radno vreme kao i oni koji imaju
radni odnos u kategoriji na neodreĊeno, ali ga ispitanici procenjuju kao nesigura,
nalaze na pozitivnom polu diskriminativne funkcije. Ovo znaĉi da imaju izraţeniju
mentalnu neangaţovanost u stresnim situacijama, da ih više karakterišu odbrambeni
stilovi kao što su: izobliĉenje predstava, samoţrtvujući i neadaptivni stil, te da
doţivljavaju svoju socijalnu sredinu kao manje podrţavajuću i da se manje
koncentrišu na samo rešavanje problema u stresnoj situaciji. Za razliku od njih,
ispitanici koji procenjuju da im je radno mesto sigurnije, nalaze se na negativnom
polu funkcije. To znaĉi da imaju izraţeniji doţivljaj socijalne podrške u svom
okruţenju i stresnim situacijama se usredsreĊuju na rešavanje problema, takoĊe za
njih nije karakteristiĉna mentalna neangaţovanost kao ni neadaptivni odbrambeni
stilovi.
120
5.2.7. Razlozi nezaposlenosti i činioci efekata nezaposlenosti, na poduzorku

nezaposlenih ispitanika
IzvoĊenje zakljuĉka o tome da li postoji razlika u izraţenosti ĉinilaca

efekata nezaposlenosti, meĊu nezaposlenim ispitanicima koji navode razliĉite
razloge svoje trenutne nezaposlenosti, pri ĉemu su prethodno bili radno angaţovani,
omogućila je kanoniĉka diskriminativna analiza. Grupišuća varijabla je bila razlog
ostanka bez posla, pa su ispitanici podeljni u tri grupe (dao otkaz, dobio otkaz i bio
tehnološki višak). Skup prediktorskih (kvantitativnih) varijabli ĉine faktorski
skorovi na prvim glavnim komponentama u prostoru merenja: Skala strategija
prevladavanja (COPE), Upitnika odbrambenog stila (DSQ), Skale socijalne
podrške, Inventara ličnosti (BFI), Skale lokusa kontrole – Eksternalnosti i Skale
finansijskog pritiska.
U tabeli 37 su prikazani karakteristiĉni koren, procenat varijanse,

kumulativni procenat i kanoniĉka korelacija dve ekstrahovane diskriminativne

1 ,328a 68,2 68,2 ,497
2 ,153a 31,8 100,0 ,364
U tabeli 38 je prikazana procena znaĉajnosti ekstrahovanih

diskriminativnih funkcija.

Lambda slobode
1 through 2 ,653 83,907 54 ,006
2 ,867 28,055 26 ,356
121
Analizom su ekstrahovane dve diskriminativne funkcije, od kojih je

prva statistiĉki znaĉajna i to na nivou p= .006, sa koeficijentom kanoniĉke Rc= .497,
što znaĉi da je postojanje razlike meĊu grupama ispitanika potvrĊeno i da je ta
razlika umerenog intenziteta.
Matrica strukture prve ekstrahovane diskriminativne funkcije koja se

pokazala kao statistiĉki znaĉajna je prikazana u tabeli 39.
skale Funkcija 1

Finansijski pritisak -,419
Koĉenje (COPE) -,242
Mentalna neangaţovanost (COPE) -,199
Planiranje (COPE) -,183
Izobliĉenje predstava (DSQ) -,156
Lokus kontrole - Eksternalnost -,135
Vera (COPE) -,120
Traţenje instrumentalne socijalne podrške (COPE) ,041
Poricanje (COPE) -,134
Otvorenost (BFI) -,134
Rezignacija (COPE) -,060
Traţenje emocionalne socijalne podrške (COPE) ,027
Humor (COPE) -,007
122
Pozitivni pol funkcije je dobro definisan skalom Neuroticizam, a

nešto slabije skalom Upotreba alkohola i droga, dok je pozitivni pol funkcije dobro
definisan skalama: Finansijski pritisak, Aktivno prevladavanje i Adaptivni stil.
Funkcija je imenovana kao Izražen finansijski pritisak, aktivno prevladavanje i
adaptivni stil sa sniženim neuroticizmom i upotrebom alkohola i droga.
Centroidi grupa koje su formirane prema razlogu ostanka bez posla,

na dobijenoj diskriminativnoj funkciji, prikazani su u tabeli 40.
Razlog ostanka bez

Funkcija 1
posla
dao otkaz ,980
dobio otkaz -,132
tehnološki višak -,464
Dobijeni rezultat govori da se ispitanici koji su dali otkaz, nalaze na

pozitivnom polu funkcije dok se ispitanici koji su dobili otkaz ili bili tehnološki
višak nalaze na negativnom polu funkcije. Rezultati upućuju na to da ispitanici koji
su dali otkaz imaju izraţeniji neuroticizam i ĉešće koriste alkohol (drogu) u
prevladavanju stresa, a manje izraţeniji finansijski pritisak, aktivno prevladavanje i
adaptivni stil. Ispitanici koji su dobili otkaz ili bili tehnološki višak, imaju izraţeniji
finansijski pritisak, više kao strategiju prevazilaţenja stresa koriste aktivno
prevladavanje i u većoj meri ih karakteriše adaptivni stil, takoĊe imaju manje
izraţen neuroticizam i upotrebu alkohola (droga) u stresnim situacijama, nego
ispitanici koji su dali otkaz.
123
5.2.8. Rad u struci i činioci efekata nezaposlenosti, na poduzorku nezaposlenih

ispitanika
Ova kanoniĉka diskriminativna analiza je kao i prethodna raĊena na

poduzorku nezaposlenih osoba. Grupišuća varijabla je bila varijabla odnosi na to da
li su ispitanici do sada bili angaţovani u struci ili ne. Ova varijabla deli poduzorak
nezaposlenih osoba na dve grupe. Skup prediktorskih (kvantitativnih) varijabli ĉine
faktorski skorovi na prvim glavnim komponentama u prostoru merenja Skala
strategija prevladavanja (COPE), Upitnika odbrambenog stila (DSQ), Skale
socijalne podrške, Inventara ličnosti (BFI), Skale lokusa kontrole – Eksternalnosti i
Skale finansijskog pritiska.
U tabeli 41 su prikazani karakteristiĉni koren, procenat varijanse,

kumulativni procenat i kanoniĉka korelacija ekstrahovane diskriminativne funkcije
dobijene kanoniĉkom diskriminativnom analizom.

1 ,189a 100,0 100,0 ,399
Procena znaĉajnosti ekstrahovane diskriminativne funkcije dobijene

kanoniĉkom diskriminativnom analizom, prikazana je u tabeli 42.

Lambda slobode
1 ,841 52,612 27 ,002
Analizom su ekstrahovane dve diskriminativne funkcije od kojih je

prva statistiĉki znaĉajna na nivou p= .002 sa koeficijentom kanoniĉke Rc= .399, što
znaĉi da je postojanje razlike meĊu grupama ispitanika potvrĊeno i da je ta razlika
umerenog intenziteta.
124
U tabeli 43 je prikazana korelacija prediktorskih varijabli i statistiĉki

znaĉajne diskriminativne funkcije.
skale Funkcija 1

Adaptivni stil (DSQ) ,314
Humor (COPE) ,293
Skoncentrisanost (COPE) ,211
Koĉenje (COPE) ,211
Poricanje (COPE) -,174
Planiranje (COPE) ,148
Traţenje instrumentalne socijalne podrške (COPE) -,135
Rezignacija (COPE) ,088
Traţenje emocionalne socijalne podrške (COPE) -,037
Aktivno prevladavanje (COPE) ,035
Samoţrtvujući stil (DSQ) -,028
Lokus kontrole - Eksternalnost -,023
Otvorenost (BFI) ,021
Vera (COPE) -,009
Diskriminativna funkcija je dobro odreĊena skalama: Mentalna

neangažovanost, Finansijski pritisak, Adaptivni stil i Neadaptivni stil na pozitivnom
polu i nešto slabije na negativnom polu skalama: Poricanje, Savesnost i
Ekstraverzija. Funkcija je nazvana Izražena mentalna neangažovanost sa
finansijskim pritiskom, adaptivnim i neadaptivnim stilom, sa sniženim poricanjem,
savesnošču i ekstraverzijom.
125
U tabeli 44 prikazani su centroidi grupa.
radno iskustvo u
Funkcija 1
struci
da ,438
ne -,430
Centroidi grupa pokazuju da se ispitanici koji navode da su do sada

radili u struci za koju su se školovali, nalaze na pozitivnom polu funkcije, što znaĉi
da imaju izraţeniju savesnost i ekstraverziju kao i da ĉešće kao strategiju
prevladavanje stresa primenjuju poricanje. Na negativnom polu funkcije se nalaze
ispitanici koji do sada nisu radili u svojoj struci i kod njih su izraţeniji adaptivni, ali
i neadaptivni odbrambeni stilovi, imaju izraţeniji finansijski pritisak i u stresnim
situacijama ih više karakteriše mentalna neangaţovanost nego grupu ispitanika koji
su bili zaposleni u struci.
126
5.3. MeĎuodnosi posmatranih činilaca efekata nezaposlenosti
5.3.1. Faktorska struktura Skale strategija prevladavanja stresa
U cilju sagledavanja meĊuodnosa ĉinilaca efekata nezaposlenosti

pristupilo se proveri teorijskog koncepta Skala strategija prevladavanja, koji
podrazumeva postojanje aktivnih i izbegavajućih strategija. Primenjena je Faktorska
analiza sa faktorskim skorovima na prvim glavnim komponentama u prostoru
merenja skala COPE. Cilj je bio razdvajanje aktivnih i izbegavajućih straregija.
Upotrebom Metode glavnih komponenti i Gutman-Kajzerovim kriterijumom
ekstrahovano je tri komponente koje su imale karakteristiĉnu vrednost (λ) veću od 1.
Ove tri komponente su objasnile ukupno 57,63% varijanse. Karakteristiĉni koreni i
procenat objašnjene varijanse dati su u tabeli 45.
Tabela 45: Karakteristiĉni koreni i procenat objašnjene varijanse
Pre rotacije Nakon rotacije

Glavne
Karakteristiĉni Procenat Kumulativni Karakteristiĉni
komponente
koren vatijanse procenat koren
1 5,203 34,684 34,684 5,042
2 2,278 15,187 49,871 2,439
3 1,164 7,761 57,632
4 ,973 6,484 64,116
5 ,813 5,422 69,538
6 ,684 4,558 74,096
7 ,632 4,212 78,308
8 ,558 3,717 82,025
9 ,487 3,246 85,270
10 ,465 3,097 88,367
11 ,431 2,874 91,241
12 ,412 2,748 93,989
13 ,341 2,276 96,266
14 ,307 2,048 98,314
15 ,253 1,686 100,000
127
Primenjeni Scree test (grafikon 1) pokazuje da posle treće

komponente, dolazi do stabilnosti u opadanju karakteristiĉnih vrednosti.
Grafiĉki prikaz 1: Scree test
S obzirom na to da treća komponenta nije bila intrepretabilna (matrica

strukture nerotiranih glavnih komponenti sa tri komponente, data u prilogu), u daljoj
anallizi su zadrţane prve dve komponente. Ove dve komponente objašnjavaju
49,87% ukupne varijanse, tabela 45.
Dve komponente koje su zadrţane u analizi su rotirane Varimax

postupkom i matrica strukture rotiranih glavnih komponenti je data u tabeli 46.
128
Tabela 46: Matrica strukture rotiranih glavnih komponenti
komponente
1 2
Aktivno prevladavanje ,817 -,189
Planiranje ,823 -,148
Traţenje instrumentalne socijalne podrške ,704 ,096
Traţenje emocionalne socijalne podrške ,611 ,274
Skoncentrisanost ,719 ,154
Vera ,323 ,319
Pozitivna reinterpretacija ,801 -,071
Koĉenje ,693 ,203
Rezignacija ,679 ,078
Fokusiranje i ventiliranje emocija ,493 ,540
Poricanje -,027 ,727
Mentalna neangaţovanost ,482 ,510
Bihejvioralna neangaţovanost -,056 ,749
Upotreba alkohola i droga -,298 ,594
Humor ,236 ,355
Nakon primenjene Ortogonalne rotacije, moglo se zakljuĉiti da sa

prvom komponentom više koreliraju: Aktivno prevladavanje, Planiranje, Pozitivna
reinterpretacija, Traženje instrumentalne socijalne podrške, Traženje emocionalne
socijalne podrške, Skoncentrisanost, Kočenje i Rezignacija. Sa drugom
komponentom više koreliraju: Mentalna neangažovanost, Bihejvioralna
neangažovanost, Humor, Upotreba alkohola i droga, Fokusiranje i ventiliranje
emocija i Poricanje. Vera kao strategija je izostavljena iz dalje analize jer se svojom
korelacijom sa obe komponente, nije jasno svrstala ni u jednu. Prva komponenta je
imenovana kao Aktivne strategije, dok je druga komponenta imenovana kao
Izbegavajuće strategije.
129
5.3.2. Ispitivanje strukture relacija Aktivnih strategija prevladavanja stresa i

skupa prediktorskih varijabli
U cilju ispitivanja relacija izmeĊu Aktivnih strategija prevladavanja

stresa i odbrambenih stilova, dimenzija liĉnosti, lokusa kontrole, socijalne podrške i
finansijskog pritiska, sprovedena je Multivarijatna analiza kovarijanse
(MANCOVA), koja je primenjena kao regresioni model, sa kombinacijom
kontinuiranih i diskretnih prediktora (Statsoft., 1999). Kriterijska varijabla u ovoj
analizi je bio faktorski skor na prvoj glavnoj komponenti u prostoru merenja
Aktivnih strategija prevladavanja, dok su prediktorski skup ĉinili faktorski skorovi
na prvim glavnim komponentama u prostoru merenja: Upitnika odbrambenog stila
(DSQ), Inventara ličnosti (BFI), Skale lokusa kontrole – Eksternalnosti, Skale
socijalne podrške i Skale finansijskog pritiska. Radni status ispitanika je varijabla
koja je uvrštena u skup prediktorskih varijabli, kako bi se njen uticaj na kriterijum
kontrolisao.
U tabeli 47 je prikazan koeficijent multiple korelacije i rezultati

testiranja ukupnog modela.
Tabela 47: Testiranje ukupnog modela prema rezidualu
Kriterij R R² Korigovani MS MS F p
R² model rezidual
Aktivne
,655 ,430 ,417 20,605 ,581 35,458 ,000
strategije
Na osnovu rezultata u tabeli 47, moţe se zakljuĉiti da je procenat

objašnjene varijanse na osnovu skupa prediktorskih varijabli (R²) znaĉajan i iznosi
43%, što govori o višem nivou povezanosti Aktivnih strategija prevladavanja i
prediktorskog skupa varijabli.
130
U tabeli 48 su prikazane sve parcijalne korelacije (beta) sa

kriterijumskom varijablom - Aktivne strategije.
Tabela 48: Parcijalni doprinosi prediktora - kriterijska varijabla Aktivne strategije
prediktor beta t p
Adaptivni stil (DSQ) ,332 9,820 ,000
Samoţrtvujući stil (DSQ) -,014 -0,330 ,741
Izobliĉenje predstava (DSQ) -,179 -3,812 ,000
Neadaptivni stil (DSQ) ,224 4,209 ,000
Ekstraverzija (BFI) ,074 1,784 ,075
Saradljivost (BFI) -,001 -0,020 ,985
Savesnost (BFI) ,209 4,556 ,000
Neuroticizam (BFI) ,067 1,687 ,092
Otvorenost (BFI) ,208 5,423 ,000
Lokus kontrole - Eksternalnost ,076 2,114 ,035
Socijalna podrška ,175 4,992 ,000
Finansijski pritisak ,003 0,092 ,927
Radni status ,045 1,344 ,179
Najveći doprinos, sagledavajući kroz beta koeficijent i najveću

pozitivnu povezanost sa Aktivnim strategijama prevladavanja stresa ima Adaptivni
stil. Adaptivni stil ima viši intenzitet povezanosti sa Aktivnim strategijama i to tako
da što su viši skorovi na ovoj skali koja meri Adaptivni stil, to su izraţenije strategije
prevladavanja koje su izdvojene kao aktivne.
Drugi znaĉajan prediktor Aktivnim strategijama prevladavanja je
Neadaptivni stil. Pozitivan predznak ukazuje na to da se osobe koje više karakteriše
Neadaptivni odbrambeni stil, više koriste Aktivnim strategijama prevladavanja
stresa.
Otvorenost, Savesnost, Socijalna podrška i Lokus kontrole su
znaĉajni prediktori pozitivno povezani sa kriteriijumom, a beta koeficijent ukazuje
na to da je ta veza niţeg inteziteta. Ispitanici koji postiţu više skorove na skalama:
Otvorenost, Savesnost, Socijalna podrška i Lokus kontrole postiţu i više skorove na
skalama grupisanim u Aktivne strategije.
131
Jedini prediktor koji se u ovom regresionom modelu izdvojio kao

znaĉajan prediktor, a ima negativni predznak je odbrambeni stil Izobličenje
predstava. Negativan predznak ukazuje na to da ispitanici kojima je svojstven ovaj
odbrambeni stil manje koriste strategijama prevladavanja stresa koje se svrstavaju u
grupu Aktivnih strategija.
132
5.3.3. Ispitivanje strukture relacija Izbegavajućih strategija prevladavanja

stresa i skupa prediktorskih varijabli
Da bi se sagledao odnos izmeĊu Izbegavajućih strategija

prevladavanja stresa i odbrambenih stilova, dimenzija liĉnosti, lokusa kontrole,
socijalne podrške i finansijskog pritiska, sprovedena je Multivarijatna analiza
kovarijanse (MANCOVA), koja je primenjena kao regresioni model, sa
kombinacijom kontinuiranih i diskretnih prediktora (Statsoft., 1999). Kriterijska
varijabla u ovoj analizi bio je faktorski skor na prvoj glavnoj komponenti u prostoru
merenja strategija svrstanih u grupu Izbegavajućih strategija prevladavanja stresa.
Prediktorski skup su ĉinili faktorski skorovi na prvim glavnim komponentama u
prostoru merenja: Upitnika odbrambenog stila (DSQ), Inventara ličnosti (BFI), Skale
lokusa kontrole – Eksternalnosti, Skale socijalne podrške i Skale finansijskog
pritiska. Radni status ispitanika je varijabla koja je uvrštena u skup prediktorskih
varijabli, kako bi se njen uticaj na kriterijum kontrolisao.
U tabeli 49 je prikazan koeficijent multiple korelacije i rezultati

testiranja modela.
Tabela 49: Testiranje ukupnog modela prema rezidualu
Kriterij R R² Korigovani MS MS F p
R² model rezidual
Izbegavajuće
,631 ,398 ,386 19,235 ,617 31,176 ,000
strategije
Tabela pokazuje da skup prediktora objašnjava oko 40% varijabiliteta

kriterijuma. Dobijeni rezultati govore o višem nivou povezanosti kriterijuma i
prediktorskog skupa varijabli.
133
U tabeli 50 su prikazane sve parcijalne korelacije (beta) sa

kriterijumskom varijablom - Izbegavajuće strategije.
Tabela 50: Parcijalni doprinosi prediktora - kriterijska varijabla Izbegavajuće

strategije
prediktor beta t p
Adaptivni stil (DSQ) ,041 1,182 ,238
Samoţrtvujući stil (DSQ) ,094 2,229 ,026
Izobliĉenje predstava (DSQ) -,039 -0,817 ,415
Neadaptivni stil (DSQ) ,444 8,103 ,000
Ekstraverzija (BFI) ,080 1,879 ,061
Saradljivost (BFI) -,198 -4,537 ,000
Savesnost (BFI) -,129 -2,738 ,006
Neuroticizam (BFI) ,027 0,671 ,503
Otvorenost (BFI) ,154 3,897 ,000
Lokus kontrole - Eksternalnost ,049 1,327 ,185
Socijalna podrška -,034 -0,956 ,339
Finansijski pritisak ,029 0,828 ,408
Radni status ,011 0,333 ,739
Najveću vrednost beta koeficijenta sa pozitivnim predznakom ima

Neadaptivni stil, kao najbolji prediktor. Neadaptivni stil ima viši intenzitet
povezanosti i to tako da što su viši skorovi na ovom odbrambenom stilu, to su viši
skorovi na skalama strategija prevladavanja stresa iz grupe Izbegavajućih strategija.
U pozitivnom smeru su sa kriterijumom, sem Neadaptinog stila,
povezani i sledeći prediktori: Otvorenost i Samožrtvujući stil. Povezanost je takva da
što su viši skorovi na ovim skalama to je viši skor na skalama Izbegavajućih
strategija prevladavanja.
Znaĉajni prediktori Izbegavajućih strategija su: Saradljivost i
Savesnost. Negativna povezanost ukazuje na obrnutu vezu izmeĊu Izbegavajućih
strategija prevladavanja stresa, što znaĉi da ispitanici kod kojih su izraţenije
dimenzije liĉnosti kao što su Saradljivost i Savesnost, imaju manje izraţene
strategije prevladavanja stresa iz grupe izbegavajućih.
134
6. DISKUSIJA
6.1. Izraţenost posmatranih činilaca efekata nezaposlenosti na

uzorku ispitanika ovog istraţivanja
Deskriptivni pokazatelji dobijeni na primenjivanim instrumentima

istraţivanja: Skale strategija prevladavanja (COPE), Upitnik odbrambenog stila
(DSQ), Inventar ličnosti (BFI), Skala lokusa kontrole – Eksternalnosti, Skala
socijalne podrške i Skala finansijskog pritiska, daju globalnu sliku o izraţenosti
posmatranih ĉinilaca efekata nezaposlenosti na celokupnom uzorku ispitanika. Slika
koja je dobijena sagledavanjem rezultata, najšire moţe da da konturu izraţenosti
posmatranih medijatora kod jednog proseĉnog odraslog ispitanika uĉesnika u ovom
istraţivanju.
Sagledavajući deskriptivne pokazatelje koji se odnose na petnaest
supskala instrumenta kojim se mere strategije prevladavanja, moţe se zakljuĉiti da
su proseĉne postignute vrednosti iznad proseka na svim, osim na skali Upotreba
alkohola i droga. Ispitanici ovog istraţivanja, upućuju razultati, koriste u
prevladavanju sve strategije, sem što veoma retko pribegavaju prevladavanju stresa
uz pomoć alkohola ili opijata. Ipak, postoji razlika, proseĉno najveće rezultate
ispitanici imaju na skalama: Pozitivna reinterpretacija, Aktivno prevladavanje i
Planiranje, a proseĉno najniţe rezultate na skalama: Humor, Bihejvioralna
neangažovanost i Poricanje, što ukazuje na to da ispitanici u većoj meri pribegavaju
strategijama koje su iz grupe aktivnih, a reĊe strategijama iz grupe izbegavajućih
strategija prevladavanja stresa. Proseĉan ispitanik ovog istraţivanja u naĉinu
suoĉavanja sa stresom koji je posledica ţivotnih kriza i problema, pokazuje veći
stepen aktivnosti i inicijativnosti, planiranja u rešavanju, kao i sklonosti da iz
stresnih situacija izaĊe sa pozitivnim iskustvom. TakoĊe proseĉni ispitanik
istraţivanja reĊe pribegava pasivnom izbegavanju akcije koja je usmerena na
rešavanje problema, ismevanju aktuelne krize i negiranju postojanja problema koji
treba da prevaziĊe.
135
Upitnikom odbrambenog stila se procenjuju svesni derivati

odbrambenog funkcionisanja koji se koriste u suoĉavanju sa konfliktima. Ovim
upitnikom se mere samoprocene odbrambenog stila ispitanika. UporeĊujući dobijene
rezultate na ĉetiri odbrambena stila, sa normama koje autori daju u Priruĉniku (Bond
& Wesley, 1996), moţe se zakljuĉiti da ispitanici postiţu povišene skorove na sva
ĉetiri odbrambena stila. Rezultati dobijeni ovim istraţivanjem, na populaciji odraslih
osoba ukazuju na to da su svi odbrambeni stilovi izraţeniji od normativnog proseka
za populaciju „nepacijenata“. Isti trend odstupanja od normativnog proseka
(najmanje odstupanje na Neadaptivnom stilu, umereno odstupanje na
Samožrtvujućem i Adaptivniom stilu, dok se Stil izobličenja predstava izdvaja kao
dominantan) je dobijen i u drugim istraţivanjima (AnĊelković, 2002; Vidanović,
2005) koja su raĊena u našoj zemlji, na uzorku adolescenata. Stil izobličenja
predstava se izdvojio kao dominantan stil, dok su Samožrtvujući i Adaptivni stili
nešto slabije izraţeni, što upućuje na to da odbrambeno funkcionisanje proseĉnog
ispitanika ovog istraţivanja, predstavlja kombinaciju razliĉitih stilova. Takvo
odbrambeno funkcionisanje, kao odbranu od anksioznosti, najviše karakteriše
orijentacija koja je uglavnom na predstavi, a ne na akciji i tendencija kategorisanja
situacija i osoba po pincipu crno-belo. U osnovi ovakvog odbrambenog
funkcionisanja se nalazi izraţena potreba da osoba sebe doţivljava kao ljubaznu,
predusretljivu i neagresivnu, te potreba da gradi stabilne odnose sa drugim osobama,
koji nisu u potpunosti i uvek adekvatni. MeĊutim, ravnopravno i uporedo sa
nezrelim, neadaptivnim naĉinima odbrambenog funkcionisanja, proseĉan ispitanik
koristi i zrele, adaptivne odbrane, kao naĉin konstruktivnog prevladavanja konflikata
i kreativnog izraţavanja. Sve ovo moţe da navede na zakljuĉak da ovako širok
dijapazon odbrana omogućava adekvatno odbrambeno funkcionisanje, koje je
usklaĊeno sa zahtevima razliĉitih situacija u kojima se ispitanici svakodnevno
nalaze. Potrebno je napomenuti da ovaj upitnik nije standardizovan na našoj
populaciji i da ovo istraţivanje kao i prethodno pomenuta, upućuju na zakljuĉak da
je neophodno uraditi standardizaciju upitnika i formirati norme na populaciji
stanovnika naše zemlje.
Skala socijalne podrške je sluţila za procenjivanje stepena socijalne
podrške koju ispitanici dobijaju u svom neposrednom okruţenju. Skor dobijen na
ovoj skali ukazuju na to da oni procenjuju viši nivo u doţivljaju socijalne podrške.
Dobijeni rezultat upućuje i na to da je podrška koju ispitanici dobijaju u svom
136
socijalnom okruţenju adekvatna njihovim aktuelnim potrebama i da se ĉesto okreću

svom okruţenju traţeći razliĉite oblike podrške, u skladu sa samom situacijom.
Rezultati koji su ispitanici postigli na instrumentu BFI, kojim se meri
pet dimenzija liĉnosti na pet adekvatnih skala, su iznad proseĉne vrednosti na ĉetiri
skale: Ekstraverzija, Otvorenost, Saradljivost i Savesnost, dok je na skali
Neuroticizam, dobijen skor ispod proseka. Dobijene vrednosti pokazuju da ispitanici
ovog istraţivanja proseĉno imaju najveće rezultate na skalama Saradljivost i
Savesnost, a proseĉno najniţe rezultate na skali Neuroticizam. Proseĉan ispitanik
ovog istraţivanja sebe u većem stepenu procenjuje kao miroljubivu i srdaĉnu osobu,
koja je paţljiva, ljubazna i uspešno saraĊuje sa drugima. TakoĊe sebe u većem
stepenu procenjuje kao pouzdanu, istrajnu i efikasanu osobu. Nizak skor na skali
Neuroticizam upućuje na to da proseĉan ispitanik istraţivanja u većoj meri sebe
procenjuje kao emocionalno stabilnu i smirenu osobu koja se dobro suoĉava sa
stresom.
Skalom lokusa kontrole se procenjivala tendencija pojedinca da
ishode svog ponašanja pripisuje snagama izvan sebe, da svoje ponašanje vidi kao
rezultat dogaĊaja koji su potpuno van njegove kontrole i posledica takvih ĉinilaca
kao što su sreća, sluĉaj, autoritet i sudbina. S obzirom na dobijene rezultate na ovoj
skali koji upućuju na proseĉno postignuće, blisko teorijskoj aritmetiĉkoj sredini,
koje je podjednako udaljeno od oba pola merene dimenzije, moţe se izvesti
zakljuĉak da proseĉan ispitanik nema u većem stepenu izraţenu ni eksternalnost ni
internalnost, već da u „zlatnoj sredini“ ima umereno izraţene karakteristike i jednog
i drugog. Proseĉan ispitanik ovog istraţivanja podjednako razloge dogaĊaja koji mu
se dešavaju pripisuje i sebi, ali i spoljašnjim faktorima, verovatno u zavisnosti od
same situacije ili u skladu sa liĉnom ţivotnom filozofijom.
Deskriptivni pokazatelji na skali Finansijski pritisak, kojom se merila
samoprocena ispitanika o finsnsijskom pritisku koji doţivljavaju, ukazuju na
rezultate koji su veći od proseĉne vrednosti. Takvi rezultati govore o povećanom
finansijskom pritisku i većem doţivljaju finansijske ugroţenosti kod ispitanka ovog
istraţivanja.
137
6.2. Struktura razlika u izraţenosti činilaca efekata nezaposlenosti

na mentalno zdravlje kod različitih poduzoraka ispitanika ovog
istraţivanja
6.2.1. Razlika izraţenosti činilaca efekata nezaposlenosti kod zaposlenih i

nezaposlenih ispitanika
Primarni cilj ovog istraţivanja je bio da se sagleda odnos izmeĊu

radnog statusa ispitanika i ĉinilaca efekata nezaposlenosti. Dve velike grupe
ispitanika u ovom istraţivanju su upravo i formirane po tome da li su ispitanici u
radnom odnosu ili su nezaposleni. Dve grupe ispitanika se znaĉajno razlikuju meĊu
sobom u odnosu na ispitivane varijable koje predstavljaju ĉinioce efekata
nezaposlenosti na mentalno zdravlje.
Zaposlenu osobu, predstavljenu proseĉnim ispitanikom istraţivanja, u
odnosu na osobu koja je nezaposlena, u većem stepenu karakteriše Otvorenost i
Saradljivost, zatim Aktivno prevladavanje i Humor kao strategije prevladavanja
stresa. Kod zaposlenih ispitanika su manje izraţeni pritisak uslovljen finansijskom
situacijom i spoljašnji Lokus kontrole. Manje su im svojstveni Izobličenje predstava
i Samožrtvujući kao odbrambeni stilovi. Nezaposlene osobe, za razliku od
zaposlenih, imaju više izraţen doţivljaj Finasijskog pritiska, izraţeniji spoljašnji
Lokus kontrole, dominantani odbrambeni stilovi su im Izobličenje predstava i
Samožrtvujući stil, manje su spremni na saradnju sa drugima i zatvoreniji su za nova
iskustva i ĉešće koriste Veru i Humor kao strategije prevladavanja stresa.
Sagledavajući strukturu razlika posmatranih ĉinilaca efekata
nezaposlenosti na mentalno zdravlje moţe se zakljuĉiti da je najznaĉajniji i
najuoĉljiviji doprinos u objašnjavanju razlika izmeĊu ove dve grupe, doprinos koji
daje varijabla Fnansijski pritisak. Visoki skorovi na ovoj skali upućuju na to da
osoba doţivljava viši stepen finansijske ugroţenosti, koji se ogleda kroz potrebu za
sniţavanjem ţivotnog standarda i trpljenjem zbog nedovoljnih finansijskih
sredstava. Finansijski pritisak je upravo ta varijabla koja pravi najveću distinkciju
izmeĊu zaposlenih i nezaposlenih osoba, faktor koji je najizraţeniji kod
nezaposlenih osoba. Ovakvi rezultati idu u prilog jedne od najznaĉajnijih teorija
nezaposlenosti - Teorije ograničavanja delovanja (Fryer & Payne, 1986). U ovoj
teoriji je naglašena manifestna funkcija rada i oĉigledna prednost zaposlenja koja se
ogleda kroz materijalna primanja. Nedostatak finansijskih sredstava koje obezbeĊuje
138
zaposlenje, nezaposlenoj osobi smanjuje mogućnost i kvalitet u zadovoljavanju

osnovnih ţivotnih potreba. Dosadašnja istraţivanja (Jones, 1991, prema McKee-
Ryan et al., 2005) koja su isticala da je materijalna sigurnost najvaţniji faktor
prevladavanja stresa izazvanog nezaposlenošću, su potvrĊena dobijenim rezultatima.
A takoĊe je nedvosmisleno potvrĊeno i tumaĉenje ranijih studija (Jackson, 1999,
prema Creed & Bartrum, 2008) da nezaposlene osobe doţivljavaju veći pritisak
zbog materijalne situacije od onih koje su zaposlene. Pokazalo se da je zabrinutost
za finansijska sredstva i procena ugroţenosti najvaţniji ĉinilac efekata
nezaposlenosti na mentalno zdravlje.
Doţivljaj stepena kontrole nad dogaĊajima u sopstvenom ţivotu se
navodi kao jedan od najznaĉajnijih unutrašnjih resursa u prevazilaţenju krze i
ţivotnih problema nastalih kao posledica gubitka posla (Armstrong-Stassen, 1994,
prema McKee-Ryan et al., 2005). Sagledavajući liĉni doţivljaj kontrole ispitanika
preko lokusa kontrole, moţe se zakljuĉiti da je spoljašnji lokus kontrole izraţeniji
kod osoba koje su nezaposlene nego kod osoba koje su zaposlene. Ovakvi rezultati
su oĉekivani i u skladu sa osnovnim teorijama nezaposlenosti gde se istiĉe da je
jedna od kljuĉnih karakteristika i prednosti posla, prilika za kontrolom (Warr, 1987,
prema Feather, 1990; Hanisch, 1999). S obzirom na to da se nezaposlena osoba
suoĉava sa tim da ona sama ne moţe u dovoljnoj meri da odluĉuje o svom
zaposlenju već to zavisi od mnogih faktora na koje ona realno nema uticaj, to moţe
biti razlog izraţenije eksternalnosti. Nezaposlena osoba ne moţe da planira
zaposlenje, a samim tim ni svoje aktivnosti vezane za budućnost, što je samo po sebi
obeshrabrujuće (Fryer & Payne, 1984; Fryer, 1986, prema Dollard & Winefeild,
2002). U skladu sa prethodnim je dobijeni rezultat oĉekivan: nezaposlena osoba, u
većem stepenu od zaposlene, razloge dogaĊaja u svom ţivotu pronalazi u nekim
spoljašnjim i nekontrolisanim faktorima.
Izobličenje predstava i Samožrtvujući stil su se izdvojili kao
odbrambeni stilovi koji su više karakteristiĉni za populaciju nezaposlenih osoba. To
upućuju da nezaposlene osobe ĉešće pribegavaju odbrambenim stilovima koji
predstavljaju nezrele odbrane. Osobe koje karakteriše ovakvo odbrambeno
funkcionisanje mogu da imaju teškoće u sagledavanju sebe i drugih, kao i objekata i
situacija, sa izraţenom tendencijom da sebe vide kao ljubaznu, predusretljivu i
neagresivnu osobu. Iako je za oĉekivati da se sa uzrastom i zrelošću sve reĊe koriste
nezrele odbrane (Vaillant & Vaillant, 1990), rezultati koji su dobijeni za
139
nezaposlene osobe nisu iznenaĊujući. Oni govore u prilog studijama (Conte &
Plutchik, 1995) koje ukazuju na to da starije osobe koje su imali izvesne ţivotne
teškoće regradiraju na primitivnije forme odbrana. U osnovi ovih primitivnijih i
nezrelih odbrana se nalazi osećanje bespomoćnosti (White, 1963, prema Vidanović,
2003). Korišćenje nezrelih odbrana je ponekad neophodno i veoma znaĉajno u
adaptaciji svake osobe. Nezaposlenost je jedna od najvećih kriza u odraslom dobu, u
ĉijem kontekstu osoba doţivljava, ne samo subjektivno doţivljeno, već i realno
izazvano osećanje bespomoćnosti. Mada se nezrele odbrane koriste u funkciji
adaptacije njihovo preterano korišćenje moţe da naruši opšte funkcionisanje osobe
(Valliant et al., 1986) i rezultuje nizom negativnih zdravstvenih indikacija (Cramer,
1999; Perry & Cooper, 1992, prema Davison et al., 2004), a što ima negativne
posledice i po mentalno zdravlje osobe.
Prevladavanje stresa kod nezaposlenih osoba, za razliku od
zaposlenih osoba, karakteriše ĉešće okretanje ka veri i Bogu i sklonost poricanju da
problem postoji. Prevladavanje koje je usmereno na emocije ima za cilj da osobi
olakša nastalu situaciju (Lazarus & Folkman, 1984). Ovakvo prevladavanje,
nezaposlenoj osobi olakšava, ali joj ne donosi nikakvu konkretnu promenu situacije
koja je veoma nepoţeljna. Pasivno i izbegavajuće prevladavanje stresa je dakle
karakteristiĉnije za nezaposlene nego zaposlene osobe.
Komparacijom grupe zaposlenih i nezaposlenih osoba moţe se
zakljuĉiti da su Aktivno prevladavanje, Humor, Otvorenost i Saradljivost
karakteristiĉniji za zaposlene osobe. Zaposlene osobe u susretu sa stresom su
aktivnije u teţnji da ga prevladaju i sa odreĊenom dozom humora koju pridaju
ĉitavoj situaciji. TakoĊe su spremnije i prijemĉljivije za promene i novine i lakše
ostvaruju kvalitetnije interpersonalne kontakte. Ovo bi moglo da govori u prilog
stavu da su razvijene socijalne veštine jedan od najznaĉajnijih resursa koji pomaţu
osobi da se bolje snalazi u svakodnevnom ţivotu (Vlajković, 1992).
Vaţan razvojni zadatak u ţivotu ĉoveka je profesionalno
opredeljenje. Nakon profesionalnog opredeljenja i ulaganja u njega kroz školovanje,
ĉoveku predstoji jedan mnogo duţi vremenski period realizacije isto tako bitnog
razvojnog zadatka, a to je razvijanje karijere (Erikson, 1976). Radna generativnost i
produktivnost predstavljaju poţeljno stanje zrelog ĉoveka i to je faktor koji
doprinosi njegovom psihološkom zdravlju. Osujećenje tako bitnog razvojnog
zadatka ĉesto ima negativne posledice po mentalno zdravlje ljudi i teško se
140
prevazilazi, što samo govori o njegovom znaĉaju. Stav da se ĉovek kontinuirano

razvija u interakciji sa svojim okruţenjem, zastupao je Bronfenbrener (1977, prema
Paquette & Ryan, 2001). Ĉovek se razvija tako što utiĉe na svoju okolinu, koju
saĉinjavaju razliĉite strukture i okolina na njega, što Bronfenbrener naziva bi-
direktnim uticajima. Ovi bi-direktni uticaji su su jaĉi i znaĉajniji za osobu što je
struktura iz koje dolaze, iz sistema bliţeg osobi. Radno mesto je struktura u sistemu
koji je najbliţi osobi (mikrosistem) i svaka promena u toj strukturi ima snaţan uticaj.
Mnoštvo je istraţivanja koja su se bavila posledicama negativnih
efekata nezaposlenosti, njihov zakljuĉak bi se mogao svesti na sledeće: nema
segmenta ţivota nezaposlene osobe gde se ne osete negativne posledice
nezaposlenosti (Hanisch, 1999). Mentalno zdravlje nezaposlenih osoba je takoĊe
ugroţeno. Postavilo se pitanje koji su to ĉinioci koji mogu da ublaţe negativne
efekte nezaposlenosti na mentalno zdravlje ljudi. Od tri navedena tipa resursa: liĉni
resursi, socijalni i finansijski, koji imaju uticaj na smanjenje negativnih efekata
gubitka posla (McKee-Ryan & Kinicki, 2002) u ovom istraţivanju su se izdvojila
dva. U skladu sa dosadašnjim istraţivanjima (Jones, 1991, prema McKee-Ryan et
al., 2005) i ovo istraţivanje je potvrdilo da je finansijska situacija najvaţnija
determinanta i najznaĉajniji ĉinilac varijabilnosti u naĉinu reagovanja na
nezaposlenost. A potvrĊeni su takoĊe nalazi i istraţivanja (Leana et al., 1998, prema
Hanish, 1999) da liĉni kapaciteti i strategije prevladavanja koje osoba koristi
doprinose boljem psihiĉkom statusu. Iz dobijenih rezultata ovog istraţivanja moţe
se zakljuĉiti, nezaposlne osobe, karakterišu nešto manje adaptivne ĉinioci: nezrele
odbrane i na emocije usmerene strategije ĉija adekvatnost nije u potpunosti
odgovarajuća situaciji u kojoj se one nalaze.
141
6.2.2. Razlika izraţenosti činilaca efekata nezaposlenosti kod muških i ţenskih

ispitanika
Kao što dosadašnji rezultati ovog istraţivanja pokazuju, ĉinioci

efekata nezaposlenosti su u razliĉitoj meri izraţeni kod osoba koje su zaposlene i
onih koje to nisu. Sada se postavlja pitanje da li se ţene i muškarci razlikuju po
izraţenosti ĉinilaca koji su posrednici izmeĊu efekata nezaposlenosti i mentalnog
zdravlja? Rezultati ovog istraţivanja takoĊe upućuju da se ĉetiri grupe koje su
formirane po polu ispitanika i po tome da li je osoba u radnom odnosu ili
nezaposlena, znaĉajno razlikuju po izraţenosti posmatranih ĉinilaca.
Najupeĉatljivija razlika u ovom istraţivanju, a koja je povezana sa
polom ispitanika je evidentna tendencija korišćenja razliĉitih strategija
prevladavanja stresa. To da muškarci i ţene koriste razliĉite strategije prevladavanja
već je bilo potvrĊeno nekim ranijim istraţivanjima (Leana & Feldman, 1991).
Ţene, iz ovog uzorka, za razliku od muškaraca, ĉešće prevladavaju
stres Traženjem emocionalne podrške iz socijalnog okruţenja, ispoljavanjem
emocija i traţenjem snage za prevladavanje u sopstvenoj veri. Ovo je u skladu sa
dosadašnjim istraţivanjima (Leana & Feldman, 1991), ĉiji rezultati upućuju na
sklonost ţena da intenzivnije traţe podršku osoba iz svog okruţenja. Ĉešće se bave
razliĉitim alternativnim aktivnosti i više vremena provode sa prijateljima i
porodicom. Ţene takoĊe ĉešće izvlaĉe pozitivno iskustvo iz kriznih situacija i
sklone su Reinterpretaciji kao strategiji prevladavanja. Iako su nabrojane strategije
prevladavanja karakteristiĉne za ţensku populaciju, one su nešto izraţenije kod
ţena koje su nezaposlene. Ţene koje su nezaposlene samim tim što usled svoje
nezaposlenosti doţivljavaju intezivniji stres, više su usmerene na njegovo
prevladavanje.
Muškaraci ovog uzorka su skloniji da svoje prevladavanje stresa
potpomognu alkoholom ili drogama, pri ĉemu je to nešto izraţenije kod muškaraca
koji su zaposleni. Pretpostavka je da je ovo kulturološki stereotip po kom svaki
pravi muškarac svoju tugu i brige utapa u ĉašici akohola. Društveno je
prihvatljivije, za mušku osobu ovog podneblja, da pije zbog problema, nego da
zbog njih „pati“, traţi tuĊu podršku i pomoć i previše se njime opterećuje.
MeĊutim, s obzirom na to da je ovakav naĉin prevladavanja stresa svojstveniji
zaposlenom muškarcu, postoji mogućnost da je on samo ĉešće u prilici da se na
142
takav naĉin druţi sa svojim prijateljima i kolegama. Mada takav naĉin druţenja uz
alkohol ne mora da podrazumeva potrebu da se prevaziĊe problem, nego sklonost
muškaraca ovog uzorka da pod prevladavanje stresa uz pomoć alkohola, podvedu i
druţenje uz alkohol. Ali to je nešto što bi trebalo ispitati.
PronaĊena je razlika u izraţenosti posmatranih ĉinilaca u samom
poduzorku muškaraca, kod zaposlenih i nezaposlenih muškaraca Nezaposlen
muškarac, koji je uĉestvovao u ovom istraţivanju, predstavljen proseĉnim
ispitanikom, doţivljava intenzivniji Finansijski pritisak, ima izraţeniji spoljašnji
Lokus kontrole, sa dominantnim odbrambenim stilom Izobličenja predstava, za
razliku od zaposlenog muškaraca kod kojeg su izraţenije Otvorenost i
Ekstravertnost. To bi se moglo objasniti i tradicionalnim shvatanjem da se muškarci
identifikuju sa svojom radnom ulogom i ulogom hranitelja porodice (Feather, 1990)
pa da im neadekvatnim ispunjavanjem te uloge i teret postaje veći. Nemogućnost da
obezbede sredstva za ţivot ni sebi ni svojoj porodici, verovatno kod njih dovodi do
doţivljaja smanjene kontrole. Ovim su potvrĊena i neka prethodna istraţivanja koja
su pronašla direktnu vezu finansijske nesigurnosti i doţivljaja liĉne kontrole kod
nezaposlenih osoba (Pearlin et al., 1981 prema Creed & Bartrum, 2008). Razlozi za
neuspeh se traţe u spoljašnjim faktorima. Od svega što ga je zadesilo nezaposleni
muškarac se brani nezrelim odbranama: omnipotencije, cepanja i primitivne
idealizacije i nerealno, ali ulepšano i prihvatljivije sagledava sebe. Za razliku od
njega, zaposleni muškarac je manje opterećen, otvoreniji i druţeljubiviji. On je
takoĊe više okrenut saznanjima i duhovnom oplemenjavanju.
Ţene se kao i muškarci meĊu sobom razlikuju. Zaposlene ţene, za
razliku od ţena koje nisu zaposlene, imaju izraţeniji Adaptivni odbrambeni stil i
Skoncentrisanost na problem, kao i veću sklonost da na probleme gledaju sa dozom
Humora, pri ĉemu je primetna i izraţenija Rezignacija. Zaposlene ţene koriste zrele
odbrane i strategije koje podrazumevaju aktivnost i angaţovanost u prevladavanju.
Nezaposlene ţene ne koriste ni jedno ni drugo. Razlozi za to mogu biti brojni, ali
kada je reĉ o nezaposlenosti, dosadašnja istraţivanja (Warr & Payne, 1983, prema
Winefield, 1995) kao znaĉajan faktor u reagovanju na nezaposlenost kod ţena istiĉu
njihovu motivaciju da promene svoj status. Što ţena više teţi da ne bude
nezaposlena, to joj teţe pada nezaposlenost i oteţava joj prevazilaţenje nastale krize.
143
Kod muškaraca i ţena su izraţeni razliĉiti ĉinioci efekata

nezaposlenosti. Dobijene razlike su uglavnom u skladu sa zakljuĉcima prethodnih
istraţivanja, a radi bolje preglednosti biće ukratko sumirane. PronaĊene razlike koje
se vezuju za pol se odnose prvenstveno na razlike u korišćenju strategija
prevladavanja stresa, ţene ĉešće pribegavaju jednim, a muškarci drugim naĉinima
„borbe“ u stresnim situacijama i sa stresom. Ovim istraţivanjem su se dobile razlike
koje su evidentne i u okviru poduzorka ţena, razlikuju sezaposlene od nezaposlenih
ţena. Zaposlene ţene moţda lakše od nezaposlenih izlaze na kraj sa ţivotnim
krizama. Razlog tome, pretpostavka je, leţi upravo u tome što su realizovane i na
poslovnom planu, pa stiĉu sigurnost da su u stanju da se izbore ţivotnim
problemima. Nezaposlene ţene teško podnose nezaposlenost koja izaziva krizu i na
koju se one oteţano i neadekvatno adaptiraju. Razlike u izraţenosti posmatranih
ĉinilaca su primetne i u okviru poduzorka muškaraca, gde se razlikuju zaposleni od
nezaposlenih. Nezaposleni muškarci su u nezavidnoj situaciji, ne ispunjavaju svoju
primarnu ulogu nekoga ko privreĊuje i brine o drugima, te su ĉinioci koji bi se mogli
oceniti kao manje adekvatni i adaptivni kod njih upeĉatljivo izraţeniji.
144
6.2.3. Razlika izraţenosti činilaca efekata nezaposlenosti kod ispitanika

različitog obrazovnog nivoa
Jedna od ideja ovog istraţivanja je bila da se sagleda znaĉaj ĉinilaca

efekata nezaposlenosti kod osoba razliĉitog obrazovnog nivoa. Ideja o eventualnim
razlikama kod osoba razliĉitog nivoa obrazovanja je bazirana na zakljuĉcima
prethodnih istraţivanja, a to je da nezaposlenost izaziva veći stres kod osoba sa više
izraţenim ambicijama (Feather, 1990). Pretpostavka ovog istraţivanja je da bi se
ambicioznost mogla sagledavati i preko ambicioznosti za obrazovanjem. Što je viši
nivo obrazovanja moglo bi se reći i da je osoba bila ambicioznija, istrajnija,
motivisanija i upornija da ostvari svoje ciljeve. Radi bolje komparacije formirano je
ĉetiri grupe ispitanika, po obrazovnom nivou i po radnom statusu. UtvrĊena je
statistiĉki znaĉajna razlika meĊu grupama. Najprimetnija je razlika u izraţenosti
ĉinilaca izmeĊu grupe nezaposlenih ispitanika sa srednjom školom i grupe
zaposlenih ispitanika sa višom/visokom struĉnom spremom.
Osobe sa višom ili visokom struĉnom spremom, koje su zaposlene,
karakteriše korišćenje strategija Aktivnog prevladavanja stresa, veća Sradljivost i
više izraţen unutrašnji Lokus kontrole, kao i manje izraţen doţivljaj Finansijskog
pritiska, njih takoĊe ne karakterišu nezrele odbrane. Osobe koje imaju završenu
srednju školu, a koje su nezaposlene, imaju izraţeniji doţvljaj Finansijskog pritiska,
spoljašnji Lokus kontrole, a odbrambeno funkcionisanje im je predstavljeno
kombinacijom sva tri nezrela stila, manje su saradljivi i reĊe pribegavaju Aktivnom
prevladavanju kao strategiji prevladavanja stresa. Iako u dosadašnjim istraţivanjima
veza izmeĊu obrazovanja i mentalnog zdravlja nije potpuno i jasno odreĊena, ovo
istraţivanje daje neke znaĉajne podatke za sagledavanje te veze. Ovo istraţivanje je
u skladu sa ranijim istraţivanjem (Rajaković, 2009) koje je raĊeno na populaciji
sliĉnih karakteristika (polna struktura, uzrast, radni status, teritorijalna pripadnost) i
koje govori o upeĉatljivoj vezi izmeĊu obrazovanja i aspekata mentalnog zdravlja.
Kod ispitanika sa višim nivoom obrazovanja izraţeniji su pozitivni aspekti
mentalnog zdravlja, nego što je to sluĉaj kod ispitanika sa srednjim i osnovnim
obrazovanjem. S obzirom na to da su ovde najupeĉatljivije razlike, bez obzira na
radni status, izmeĊu osoba sa višom ili visokom struĉnom spremom i onih sa
srednjom struĉnom spremom, moţe se zakljuĉiti da nivo obrazovanja stoji u vezi sa
ĉiniocima efekata nezaposlenosti na mentalno zdravlje. Što je osoba sa većim
145
nivoom obrazovanja to su ĉinioci koji su poţeljniji u adaptivnom smislu izraţeniji.

Razlog tome se moţda nalazi i u ĉinjenici da su osobe koje su se duţe školovale te
zbog toga bile izloţene specifiĉnoj vrsti izazova i stresa, negde dodatno razvile svoje
veštine adaptiranja i prevladavanja.
U skladu sa prethodnim rezultatima su i dobijene razlike u izraţenosti
ĉinilaca koje su pronaĊene i u okviru grupe zaposlenih ispitanika. Ispitanici sa višom
ili visokom struĉnom spremom se od onih sa srednjom struĉnom spremom razlikuju
u naĉinima prevladavanja stresa i korišćenju razliĉitih strategija. Zaposleni ispitanici
sa visokim i višim obrazovanjem ĉešće koriste strategije prevazilaţenje stresa kao
što su: okretanje ka veri i Bogu, mirenje sa situacijom, ali i planiranje svojih
aktivnosti u svrsi rešavanja problema. Dok su uĉestala upotreba alkohola i droga,
kao i ismevanje trenutne krizne situacije više kao strategija prevladavanja,
karakteristiĉni za zaposlene ispitanike koji imaju srednju struĉnu spremu. Ovim su
potvrĊeni i nalazi ranijih studija koje navode da osobe sa višim nivoima obrazovanja
više koriste na problem usmerene strategije prevladavanja (Kinicki, 1989, prema
Gowan & Gatewood, 1997).
Dobijeni rezultati upućuju na to da se ispitanici ovog istaţivanja, u
odnosu na posmatrane ĉinioce, znaĉajno razlikuju u odnosu na to da li su zaposleni
ili nezaposleni, dok je znaĉaj obrazovnog nivoa, od drugorazrednog znaĉaja. Tako
da se podaci o povezanosti nivoa obrazovnanja osobe i izraţenosti ĉinilaca,
sagledavaju upravo kroz prizmu ĉinjenice da li je osoba zaposlena ili nezaposlena.
Kao što je već prikazano, najznaĉajnija i najveća razlika po posmatrane ĉinioce je
razlika kod zaposlenih osoba koje imaju višu/visoku struĉnu spremu i nezaposlenih
osoba sa srednjom struĉnom spremom. Kada bi se ĉetiri formirane grupe ispitanika
rangirale po izraţenosti pojedinih ĉinilaca, u zamišljenom kontinuumu, to bi
izgledalo ovako: zaposleni sa višom ili visokom školom, zaposleni sa
srednjoškolskim obrazovanjem, nezaposleni sa višom ili visokom školom i
nezaposleni sa srednjom struĉnom spremom. Zaposlene osobe imaju dostupnost
većem broju sredinskih faktora koji imaju pozitivan uticaj na mentalno zdravlje
(Warr, 1987, prema Feather, 1990; Hanisch, 1999), pa to moţe da bude ĉinjenica
koja je imala uticaja na ovako dobijene rezultate.
146
Razlog ovakvim rezultatima je moţda i taj što zaposlenje sa svim

svojim funkcijama pruţa zaposlenoj osobi razliĉite prednosti: finansijsku sigurnost,
doţivljaj da osoba ima kontrolu nad dogaĊajima u svom ţivotu i da je za njih
odgovorna, kao i spremnost aktivnog prevladavanja stresa i ţivotnih kriza. U
prethodnim istraţivanjima je potvrĊeno (Kinicki, 1989, prema Gowan & Gatewood,
1997), a to je sluĉaj i u ovom, da osobe sa višim nivoima obrazovanja više koriste na
problem usmerene strategije prevladavanja. Ovim istraţivanjem je otvoren jedan
nov ugao posmatranja: u naĉinima prevladavanja stresa jedne odrasle osobe
znaĉajnu ulogu ima njen radni status.
147
6.2.4. Razlika izraţenosti činilaca efekata nezaposlenosti kod ispitanika sa

različitim mestom stanovanja
Jedna od pretpostavki istraţivanja je bila i ta da je bitno sagledati

znaĉaj ĉinilaca efekata nezaposlenosti kod osoba koje imaju razliĉito mesto
stanovanja. Oĉigledno veće mogućnosti koje pruţa ţivot u gradu u obliku
alternativnih aktivnosti koje strukturišu dan nezaposlenoj osobi kao i veća
verovatnoća zaposlenja, ali i takoĊe veći troškovi ţivljenja svakao mogu da budu
faktori koji imaju uticaj na ĉinioce efekata nezaposlenosti. Formirane su ĉetiri grupe
ispitanika: zaposleni i nezaposleni ispitanici sa mestom stanovanja u selu i zaposleni
i nezaposleni ispitanici sa mestom stanovanja u gradu.
Najuoĉljivija dobijena razlika je u izraţenosti ĉinilaca efekata
nezaposlenosti izmeĊu grupe nezaposlenih ispitanika sa mestom stanovanja u selu i
zaposlenih ispitanika sa mestom stanovanja u gradu. TakoĊe je znaĉajna razlika u
izraţanosti ĉinilaca efekata nezaposlenosti izmeĊu grupe zaposlenih ispitanika koji
ţive na selu i svih ostalih ispitanika.
Nezaposleni ispitanici koji ţive na selu, za razliku od zaposlenih
ispitanika koji ţive u gradu, imaju izraţeniji doţivljaj Finansijskog pritiska,
spoljašnji Lokus kontrole i u većoj meri ih karakterišu svi neadaptivni odbrambeni
stilovi, a manje ih karakteriše Otvorenost kao dimenzija liĉnosti i sklonost ka
gledanju na problem sa dozom humora. Nasuprot tome, zaposleni ispitanici koji ţive
u gradu su više otvoreniji za nova iskustva i nove ideje, kao strategiju prevladavanja
ĉešće koriste Humor i sagledavanju problema sa dozom optimizma, doţivljavaju
manji Finansijski pritisak, imaju izraţeniji Unutrašnji lokus kontrole i veći doţivljaj
upravljanja dogaĊajima u svom ţivotu. Iako je razlika najuoĉljivija kod ove dve
grupe ispitanika, dobijeni rezultati upućuju na to da se ispitanici ovog istraţivanja, u
odnosu na ĉinioce, primarno znaĉajno razlikuju u odnosu da li su zaposleni ili
nezaposleni. Zaposleni ispitanici sa sela imaju nešto manje izraţene posmatrane
ĉinioce nego što je to sluĉaj kod zaposlenih ispitanika iz grada. Nezaposleni
ispitanici iz grada, imaju nešto slabije izraţene karakteristike kao što je navedeno za
nezaposlene ispitanike sa sela.
148
Znaĉaj mesta stanovanja je potvrĊen, ali je ĉinjenica da neko ima

posao ili ne od presudnog znaĉaja na ĉinioce efekata nezaposlenosti, a samim tim i
na mentalno zdravlje ljudi. Ovakvi rezultati idu u prilog teoriji nezaposlenosti koje
istiĉu višestruku prednost zaposlenja (Warr, 1987, prema Feather, 1990; Hanisch,
1999). Nezaposlenoj osobi je oteţana dostupnost većini faktora koji se navode kao
prednost zaposlenja: prilika za kontrolom, prilika za korišćenjem veština, smisleni
ciljevi, raznovrsnost, jasnoća okoline, dostupnost novca, fiziĉka sigurnost, prilika za
interpersonalnim kontaktima i vrednovana društvena pozicija. Neki od ovih faktora
su samim istraţivanjem definisani kao ĉinioci efekata nezaposlenosti i u skladu sa
radnim statusom ispitanika dobijena je razlika u njihovoj izraţenosti. Zakljuĉak
ovog istraţivanja je da mesto stanovanja ispitanika samo ublaţava ili pojaĉava
negativne posledice nezaposlenosti, ali i istiĉe znaĉajnost mesta stanovanja u nekim
budućim istraţivanjima.
PoreĊenjem ĉetiri grupe formirane prema tome da li su ispitanici u
radnom odnosu ili ne i koje im je mesto stanovanja, po izraţenosti posmatranih
ĉinilaca efekata nezaposlenosti, dobijena je još jedna znaĉajna razlika. Moguće je
razlikovati zaposlene stanovnike sela od svih drugih ispitanika. Njima je za razliku
od drugih ispitanika, najmanje dominantan Adaptivni odbrambeni stil i imaju niţi
stepen doţivljaja Socialne podrške. U seoskim sredinama Sremskog okruga, većina
stanovništva, je iz ugla ovog istraţivanja nezaposlena, ne rade u firmama i radnim
organizacijama, bave se zemljoradnjom i uzgojem stoke. Osobe koje su u radnom
odnosu, a ţive na selu, verovatno sebe doţivljavaju nešto drugaĉije nego proseĉnog
stanovnika sela. Moţda iz takvog njihovog stava proistiĉe i doţivljaj da ne dobijaju
adekvatnu podršku u svom socijalnom okruţenju. Moţda je suštinski razlog
njihovog odbrambenog funkcionisanja koje ne karakteriše konstruktivno
prevladavanje konflikata i kreativno izraţavanje i zrele odbrane, proistekao iz samog
njihovog naĉina ţivota i organizovanja svakodnevnih obaveza i interesovanja koje
diktira institucionalizovano zaposlenje. Moţda ona prednost zaposlenja, koju
Svetska zadravstvena organizacija definiše kao osećaj pripadnosti kolektivu kao
bitan socijalni kontekst izvan porodice, doprinosi tome da se zaposlena osoba u
okruţenju gde je malo ko zaposlen, postaje ograniĉavajuća (WHO, 2000).
149
6.2.5. Razlika izraţenosti činilaca efekata nezaposlenosti kod ispitanika različite

starosti
U skladu sa osnovnim teorijskim postavkama razvojne psihologije da

se ĉovek razvija i „raste“ tokom ĉitavog ţivota, Erikson (1976) i Levinson (1978) su
izdelili ljudski ţivot na periode ili stadijume. Svaki stadijum ima specifiĉni zadatak
ĉija neuspešna realizacija dovodi do krize i zastoja/ problema u daljem razvoju
osobe. U ovom istraţivanju je kao okvir za odabir ispitanika, korišćena periodizacija
koju je dao Levison. Ispitanici su podeljeni u ĉetiri starosne grupe, koje su meĊu
sobom poreĊene u odnosu na stepen izraţenosti posmatranih ĉinilaca efekata
nezaposlenosti. Pretpostavka koja se nalazila u osnovi te ideje za poreĊenjem
ispitanika koji su u razliĉitim periodima ţivotnog ciklusa, bila je ta da je aktuelni
period ţivota sa svojim specifiĉnim razvojnim zadacima i pratećim krizama,
znaĉajno utiĉe na doţivljaj trenutne zaposlenosti ili nezaposlenosti. U razliĉitim
periodima svog ţivota osobe pridaju razliĉit znaĉaj svojoj nezaposlenosti, a što moţe
da zavisi od mnogih faktora kao što su: braĉni status, ţivot u primarnoj porodici,
porodiĉna odgovornost, uzrast dece i mnoge druge okolnosti koje su više ili manje
oĉekivane u nekom od perioda ţivota odrasle osobe (Mitić, 1997).
Dobijeni rezultati upućuju na najveću razliku u izraţenosti
posmatranih ĉinilaca, s obzirom na uzrast ispitanika, kod grupe najstarijih
nezaposlenih i grupe najmlaĊih zaposlenih ispitanika. Moţe se primetiti da su
Finansijski pritisak kao i spoljašnji Lokus kontrole i dominantni odbrambeni stil
Izobličenje predstava najuoĉljiviji kod grupe najstarijih nezaposlenih ispitanika (46
– 51 godine). Kod grupe najmlaĊih (27 – 32 godine) zaposlenih ispitanika su ove
karakteristike najmanje izraţene, ali ih zato u većem stepenu karakterišu
Ekstravertnost i Humor kao naĉin prevladavanja stresa. Najstariji ispitanici koji su
suoĉeni sa nezaposlenošću imaju najizraţeniji doţivljaj da dogaĊajima u njihovom
ţivotu upravlja neko drugi, a ne oni sami, što s obzirom na to da ne mogu da
pronaĊu zaposlenje i ne iznenaĊuje. Nezaposlenost kao nekontrolisana situacija sa
kojima se osoba sreće predstavlja razlog što se kod nje razvija osećanje
bespomoćnosti i gubitka kontrole (Seligman, 1975, prema Goldsmith et al., 1996). U
ţivotnom periodu kada treba da budu radno produktivni, pa ĉak i da razmišljaju i
planiraju penziju, oni ĉak ni posao nemaju. U godimama koje nisu ni najmanje
poţeljne za potencijalne poslodavce, oni imaju doţivljaj o veoma niskoj kontroli u
150
svom ţivotu. Odbrambeno funkcionisanje im je nezrelo sa intezivnom primenom

mehanizama koji rezultuju teškoćama u realnom sagledavanju sebe i razvijanju
adekvatnih odnosa sa drugim osobama. Iz svega ovoga, u poreĊenju sa ostalim
ispitanicima, uslovljeno verovatno i porodiĉnom odgovornošću koju imaju, proistiĉe
najizraţeniji doţivljaj nemaštine i materijalne ugroţenosti kod grupe najstrijih
ispitanika. Sve ovo je potvrdilo stav prethodnih studija da su najviše pogoĊene
osobe srednjeg ţivotnog doba, a što je povezano sa porodiĉnom odgovornošću i
vaţnošću karijere u tom ţivotnom dobu (Rowly & Feather, 1987). TakoĊe su
potvrĊeni i rezultati istraţivanja (Pearlin et al., 1981 prema Creed & Bartrum, 2008)
o povezanosti finansijskog pritiska i smanjenja u doţivljaju liĉne kontrole. Nasuprot
najstarijim nezaposlenim osobama, mlade i zaposlene osobe su rasterećenije,
druţeljubivije i vedrije, neopterećene jednom ovako velikom ţivotnom krizom kao
što je nezaposlenost, što je u skladu sa nalazima da su mlaĊe osobe koje su tek na
poĉetku profesionalnog ţivota u manjem riziku (Feather, 1990).
MeĊutim, ono što je dobijeno ovim istraţivanjem i veoma uoĉljivo je
to da se, ponovo, ispitanici primarno grupišu upravo s obzirom na svoj radni status.
S obzirom na starost ispitanika, moţe se izvesti zakljuĉak da su oni rasporeĊeni u
kontinuumu u zavisnosti od uzrasta i toga da li su zaposleni ili ne. Grupa najstarijih
ispitanika koji su nezaposleni se nalazi na jednom kraju kontinuuma, za njima slede
ostali nezaposleni ispitanici u opadajućem nizu po godinama starosti, do grupe
najmalaĊih nezaposlenih ispitanika. Ovo upućuje na to da su opisane karakteristike
grupe najstarijih nezaposlenih ispitanika kod najmlaĊih nezaposlenih najslabije
izraţene. Na drugom kraju zamišljenog kontinuuma se nalaze najmalaĊi zaposleni
ispitanici, a za njima slede u rastućem nizu prema godinama, grupe zaposlenih
ispitanika. Kod najstarijih ispitanika koji su u radnom odnosu su najmanje izraţene
karakteristike kojima su opisani najmlaĊi zaposleni ispitanici.
Dobijeni raezultati upućuju na još jednu znaĉajnu razliku koja se
odnosi na razlike u naĉinima prevladavanja stresa kod grupe najstarijih zaposlenih i
grupe najmlaĊih nezaposlenih ispitanika. Za najstarije zaposlene ispitanike je
karakteristiĉnije korišćenje Aktivnih strategija prevladavanja stresa i izraţenija
Otvorenost. Aktivnost u rešavanju, ali i prihvatanju problema, kao i prijemĉljivost za
novine su karakteristike najstarijih zaposlenih ispitanika. Kao suprotnost njihovim
karakteristikama su karakteristike grupe najmlaĊih nezaposlenih ispitanika koji u
manjem stepenu pribegavaju Aktivnim strategijama prevladavanja, a dominantan im
151
je Samožrtvujući odbrambeni stil koji karakteriše tendencija da sebe doţivljavaju

kao ljubaznu i predusretljivu osobu. Moţda zbog mladosti, zbog smanjene
odgovornosti, ovim mladim osobama nezaposlenost i nije veliki teret, već se centar
njihovih okupacija pomera na to kakav utisak ostavljaju na svoje socijalno okruţenje
i kakvu sliku imaju o sebi samima. U dosadašnjim istraţivanjima, u kojima su
uĉestvovali nezaposleni ispitanici, je primećena tendencija da starije osobe manje
koriste na problem usmerene strategije (Warr & Jackson, 1984, prema Gowan &
Gatewood, 1997). Rezultati ovog istraţivanja nisu u skladu sa tim. Stariji ispitanici,
uĉestalije od mlaĊih ispitanika, koriste aktivne ili na problem usmerene strategije.
Izbor strategija prevladavanja, iako je povezan sa uzrastom, zavisi i od toga da li je
osoba zaposlena ili nezaposlena.
152
6.2.6. Razlika izraţenosti činilaca efekata nezaposlenosti na poduzorku

zaposlenih ispitanika, s obzirom na procenjenu sigurnost radnog mesta
Postoje dve osnovne kategorije radnog odnosa: na neodreĊeno i

odreĊeno radno vreme. Radni odnos u kategoriji neodreĊenog radnog vremena, koji
se još naziva i posao za stalno, karakteriše velika doza izvesnosti i sigurnosti za
zaposlenu osobu. Radni odnos u kategoriji odreĊenog i vremenski ograniĉenog, koji
je privremen, ne predstavlja neko trajnije rešenje jer će sasvim izvesno biti okonĉan.
Mogla bi se izdvojiti i treća kategorija radnog odnosa koja nije zvaniĉna već više
subjektivna procena zaposlene osobe. Takva vrsta radnog odnosa je zakonski
regulisana kao vremenski neoreĊeno radno vreme, ali ga ispitanici procenjuju kao
nesiguran i sa rizikom da moţe doći do prekida usled razliĉitih faktora. Najĉešće su
to privatne firme gde se radni odnos lakše prekida i gde je politika uspešnog i
odrţivog poslovanja više neizvesna, nego što je to sluĉaj u organizacijama koje su
pod patronatom drţave. Od zaposlenih ispitanika je traţeno da procene u koju
kategoriju bi prema stabilnosti i trajnosti, mogli da svrstaju svoj radni odnos. Osobe
koje rade na poslovima ĉija se stabilnost razlikuje, meĊusobno se razlikuju po
izraţenosti ĉinilaca efekata nezaposlenosti.
Osobe koje su u kategoriji rada na odreĊeno vreme, ĉešće od ostalih
ispitanika koriste Mentalnu neangažovanost, odnosno razliĉite mehanizme za
skretanje misli sa aktuelnog problema, kao strategiju prevladavanja u stresnim
situacijama. Više su im svojstveni odbrambeni stilovi kao što su: Izobličenje
predstava, Samožrtvujući i Neadaptivni stil, kao i doţivljaj da ne dobijaju dovoljnu
Socijalnu podršku u svom okruţenju. Osobe koje su u kategoriji rada na neodreĊeno
vreme, pri ĉemu procenju da je posao i njegovo trajanje nesigurno i neizvesno,
imaju karakteristike kao i osobe iz prethodne grupe, ali blaţe izraţene. Kod osoba
koje procenjuju svoj posao kao siguran i stabilan, ove karakteristike su najmanje
izraţene.
153
Dobijeni rezultati idu u prilog istraţivanjima koja su pokazala da

neadekvatna zaposlenost moţe da bude psihološki deprivacijska kao i nezaposlenost
(Winefeld et al., 1993, prema Dollard & Winefeild, 2002). U ovom sluĉaju se
neadekvatnost zaposlenosti ogleda kroz nesigurnost i neizvesnost trajnosti radnog
angaţmana sa kojim u vezi stoje neadaptivne odbrane i izbegavajuća strategija
prevladavanja stresa. Ovakvi rezultati takoĊe upćuju na to da je shvatanje koje je
zastupala Jahoda u svojoj teoriji (1981, prema Dollard & Winefeild, 2002) da je
bolji bilo kakav posao nego nikakav, ponovo opovrgnuto kao i u prethodnim
istaţivanjima (McKee-Ryan et al., 2005).
154

nezaposlenih ispitanika, s obzirom na razlog trenutne nezaposlenosti
Otkaz na poslu se nalazi na visokom osmom mestu ţivotnih dogaĊaja

po procenjenom nivou stresnosti (Holmes & Rahe, 1967), prema tome bilo je
logiĉno uporediti izraţenost posmatranih ĉinilaca kod onog dela ispitanika koji su
imali to iskustvo. Nezaposlenost i gubitak zaposlenja su veliki stresori i mogu se po
znaĉaju svrstati u kategoriju vaţnih ţivotnih dogaĊaja. Tri grupe ispitanika koje su
formirane po razlogu zbog kojeg su ostale bez zaposlenja, znaĉajno su se razlikovale
po većini posmatranih ĉinilaca.
Osobe koje su ostale bez posla zato što su proglašene za tehnološki
višak doţivljavaju veći Finansijski pritisak, ali isto tako ĉešće od ispitanika koji su
sami prekinuli radni odnos, koriste Aktivno prevladavanje kao strategiju
prevladavanja stresa i dominantniji im je Adaptivni odbrambeni stil. Osobe koje su
dobile otkaz imaju karakteristike kao osobe koje su bile tehnološki višak samo
slabije izraţene. Nasuprot njima su osobe koje su same dale otkaz na poslu, za koje
nisu svojstvene karakteristike koje opisuju ostale dve grupe ispitanika bez
zaposlenja. Za njih su karakteristiĉniji Neuroticizam i sklonost ka uĉestalijem
konzumiranju alkohola/droga kao naĉina prevladavanja stresa.
Rezultati koji su dobijeni su pomalo neoĉekivani. Osobe koje su
proglašene za tehnološki višak ili su dobile otkaz, imaju izraţen Finansijski pritisak
što inaĉe karakteriše nezaposlene osobe, za razliku od ispitanika koji su sami dali
otkaz, koji su takoĊe nezaposleni, ali ne doţivljavaju intenzivniji stepen finansijske
ugroţenosti. Razlog tome moţda se moţe potraţiti u njihovoj materijalnoj
obezbeĊenosti. Moţda je njihova materijalna situacija takva da su sebi mogli da
dozvole „luksuz“ davanja otkaza ili su svesno i odgovorno to uradili pa sad hrabro i
bez ţaljenja nose teret svoje odluke.
Neoĉekivano je i to što osobe kod kojih je uzrok trenutne
nezaposlenosti bio van njihove kontrole i uticaja, karakteriše Aktivno prevladavanje
stresa i Adaptivni odbrambeni stil. Ovo su poţeljne karakteristike i naĉin
funkcionisanja jedne odrasle, zrele i dobro adaptirane osobe. Ono što se postavlja
kao pitanje i mogućnost daljeg istraţivanja u ovoj oblasti je da se ispita duţina te
155
trenutne nezaposlenosti, jer to ovim istraţivanjem nije obuhvaćeno, a što se u nekim

istraţivanjima pokazalo od znaĉaja (Branthwaite & Garcia, 1985, prema Cassidy,
2001). Postoji pretpostavka da je period trajanja nezaposlenosti kod većine osoba
koji su proglašeni za tehnološki višak ili su dobili otkaz nešto duţi pa da je došlo do
navikavanja i mirenja sa situacijom. Ali to je samo pretpostavka. Nasuprot ovim
nezaposlenim osobama su osobe koje su same odgovorne za svoj trenutni status
nezaposlenog lica, njih karakteriše smanjena adaptiranost, izraţenija depresivnost,
napetost i nervoza kao i ĉešća konzumacija alkohola/droga. Ovakve karakteristike su
donekle oĉekivane za osobu koja doţivljava jednu od najvećih akcidentnih kriza
odraslog doba (Vlajković, 2001).
Zakljuĉak je da prestanak radnog odnosa, bez obzira na razlog, kao i
sama nezaposlenost uslovljavaju deprivaciju mentalnog zdravlja kao što je istaknuto
i u prethodnim studijama (WHO, 2000). Ostaje otvoreno pitanje da li je vreme taj
faktor koji moţe da ublaţi negativne posledice nezaposlenost, ili se osoba
jednostavno pomiri i navikne na ono što joj se u ţivotu desilo.
156

nezaposlenih ispitanika, s obzirom na vrstu prethodnog radnog iskustva
Rad i radna generativnost su veoma znaĉajan razvojni zadatak

odraslog doba. U razliĉitim peroidima odraslog doba, radna generativnost se
razliĉito manifestuje. U mlaĊem odraslom dobu je to odabir i zapoĉinjanje karijere,
u srednjem odraslom dobu je to graĊenje karijere, a u kasnom odraslom dobu je to
smirivanje i mirenjem sa opadanjem radne produktivnosti (Havighorst, prema
Vlajković, 2001). Osujećenje ovih razvojnih zadataka, pokazalo se ima veoma
znaĉajne posledice po mentalno zdravlje osobe. Ono što je bilo predmet ovog
segmenta istraţivanja, je to da li za izraţenost posmatranih ĉinilaca kod nezaposlene
osobe ima znaĉaj postojanje radnog iskustva i to u onoj oblasti za koju se ona
školovala. Posmatrana je izraţenost ĉinilaca efekata nezaposlenosti kod osoba koje
su nezaposlene, sa prethodnim radnim iskustvom pri ĉemu su neke od njih radile u
struci, a druge nisu imale tu mogućnost nego su obavljale poslove koji nisu bili u
vezi sa njhovim obrazovanjem.
Dobijeni rezultati upućuju na to da postoji razlika u izraţenosti
pojedinih ĉinilaca efekata nezaposlenosti kod ove dve grupe ispitanika. Ispitanici
koji su do sada radili i to u oblasti za koju su se školovali, imaju izraţeniju
Savesnost i Ekstraverziju i ĉešće kao strategiju prevladavanje stresa primenjuju
Poricanje, nego ispitanici koji nisu imali to iskustvo. Realizacijom na
profesionalnom planu i to u profesiji koju su birali i za koji su se školovali, moţe se
pretpostaviti, osoba stiĉe samopouzdanje o svojim kvalitetima, kako o
profesionalnim tako i o liĉnim socijalnim veštinama. Samim tim osobi je teţe da
prihvati trenutnu situaciju i stanje nezaposlenosti, pa se brani negiranjem postojanja
problema.
Ispitanici koji do sada nisu imali prilike da rade u struci imaju i
Adaptivni i Neadaptivni stil kao dominantni odbrambeni stil, imaju izraţeniji
Finansijski pritisak i u stresnim situacijama ih više karakteriše Mentalna
neangažovanost nego grupu ispitanika koji su bili zaposleni u struci. Ove ispitanike
karaktriše širok raspon odbrana od adaptivnih do potpuno nezrelih koje stoje u
sprezi sa tendencijom da nerazmišljući o teškoj situaciji u kojoj su, sebe malo
poštede i olakšaju sebi svakodnevnicu. Dve grupe ispitanika se razlikuju prema tome
157
koji su im ĉinioci izraţeniji i svojstveniji, ali ni kod jedne od ove dve grupe nema
znaĉajne izraţenosti onih ĉinilaca koji bi se mogli smatrati adaptivnijim. Dve grupe
ispitanika sa razliĉitom vrstom prethodnog radnog iskustva su u nezavidnoj situaciji
samim tim što su nezaposlene. Za nezaposlenu osobu se ne zna koje bi „zlo bilo
manje“, da li da se poslovno realizovala pa da ţali za tim što je izgubila ili da nije
imala to iskustvo pa da se stalno preispituje.
158
6.3. MeĎuodnosi posmatranih činilaca efekata nezaposlenosti
Da bi se sagledali meĊuodnosi u kojima su pojedini posmatrani

ĉinioci efekata nezaposlenosti na mentalno zdravlje, za „nadreĊen“ ĉinilac, uzeto je
prevladavanje. Iz datog teorijskog prikaza prevladavanja, a naroĉito njegovih resursa
ili izvora, moglo se zakljuĉiti da su ostali ĉinioci koji su bili predmet posmatranja
ovog istraţivanja, pobrojani kao njegovi resursi. Pretpostavka je bila da svaki od tih
ĉinilaca na neki naĉin doprinosi prevladavanju. Zbog same koncepcije instrumenta
kojim su procenjivane strategije prevladavanja, koja sadrţi ideju o aktivnim i
izbegavajućim strategijama (Carver et al., 1989), korišćena je Faktorska analiza
kojom su merene strategije prevladavanja bile razvrstane. U Aktivne strategije su se
svrstale sledeće strategije: Aktivno prevladavanje, Planiranje, Pozitivna
reinterpretacija, Traženje instrumentlne socijalne podrške, Traženje emocionalne
socijalne podrške, Skoncentrisanost, Kočenje i Rezignacija. U Izbegavajuće
strategije su se svrstale: Mentalna neangažovanost, Bihejvioralna neangažovanost,
Humor, Upotreba alkohola i droga, Fokusiranje i ventiliranje emocija i Poricanje.
Aktivne strategije i Izbegavajuće strategije su posmatrane kao skor
svih skala koje ih saĉinjavaju i posluţile su kao kriterijumi, dok su skup
prediktorskih varijabli ĉinili svi ostali posmatrani ĉinioci.
Dobijeni rezultati govore o višem nivou povezanosti Aktivnih
strategija i prediktorskog skupa varijabli, a to su: Odbrambeni stilovi, doţivljaj
Socijalne podrške, Dimenzije ličnosti, Lokus kontrole i doţivljaj Finansijskog
pritiska. Njihove pozitivne i negativne korelacije sa Aktivnim strategijama su
statistiĉki znaĉajne i upućuju na odreĊeni praktiĉni znaĉaj i doprinos u objašnjavanju
aktivnog naĉina prevladavanja.
Odbrambeni stilovi su definisani svesnim manifestacijama
odbrambenog funkcionisanja (Bond, et al., 1983). Na jednom kraju kontinuuma
odbrambene adaptibilnosti, koji se definiše zrelijim odbranama nalazi se Adaptivni
stil koji predstavlja vid zrelog odbrambenog funkcionisanja. Na drugom kraju
kontinuuma nalazi se Neadaptivni stil, koji se ĉesto oznaĉava kao nezreli stil. Postoji
odreĊeno konceptualno i pojmovno prepokrivanje odbrambenih stilova i
prevladavanja, pa je sledeći dobijeni rezultat u skladu sa oĉekivanjima. Prediktor
159
koji ima najveći intezitet povezanosti sa Aktivnivnim strategijama i najviše doprinosi

njihovom objašnjavanju je Adaptivni stil. Prevladavanje koje je usmereno na
rešavanje problema, na planiranje i traţenje razliĉitih vidova podrške u okruţenju je
svojstvenije osobama koje koriste zrele vidove odbrane. Korišćenje zrelijih odbrana
prati uspešna adaptacija (Erickson et al., 1996), a prevladavanje i jeste adaptacija.
Relativno jak i zreo ego, suoĉavanje sa opasnostima i problemima usmerava na
svesni plan pomoću strategija prevladavanja (Conte & Plutchik, 1995). Ovim se još
jednom potvrdila „bliskost“ ova dva naĉina ljudskog adaptiranja.
Neadaptivni stil je takoĊe dobar prediktor Aktivnivnim strategijama.
Iako se nalazi na onom kraju kontinuuma odbrambene adaptibilnosti koji se definiše
nezrelim odbranama kao što su: nedovoljna kontrola impulsa, prebacivanje i
projektovanje krivice i odgovornosti, regresivno ponašanje, neadaptivne i nezrele
elemente ovog tipa je moguće pronaći i kod osoba koje veoma dobro funkcionišu.
Uspešno funcionisanje osobe, kao i aktivno prevladavanje, ne podrazumevaju
iskljuĉivost u odbrambenoj adaptibilnosti. Ĉak šta više, nezrele odbrane, verovatno
„štite“ osobu. Povremeno zaklanjanje iza nezrelih odbrana, moguće je da predstavlja
predah u stalnoj „borbi“ sa unutrašnjim i spoljašnjim problemima. Nezrele odbrane
kao povremena regresija pomaţu osobi da bude uspešnija u prevaţilaţenju ţivotnih
kriza.
Kao znaĉajni prediktori Aktivnivnim strategijama pokazali su se i
Otvorenost, Savesnost, Socijalna podrška i Lokus kontrole koji su sa njima pozitivno
povezani, mada je njihov doprinos nešto slabiji. Sa izraţenijom Savesnošću i
Otvorenošću za nova iskustva i promene, doţivljajem da socijalna sredina adekvatno
odgovara potrebama osobe i dozom eksternalnosti, za oĉekivati je da „idu“ aktivni
naĉini prevladavanja stresa. Ono što moţe da bude zbunjujuće je izraţenija
eksternalnost, meĊutim ovaj prediktor je prediktor od najmanjeg znaĉaja za Aktivne
strategije. Kao i kod Neadaptivnog stila, objašnjenje leţi moţda u tome da osoba
moţe da bude uspešna u funkcionisanju ĉak i kada povremeno prebacuje sopstvenu
odgovornost na druge „sile“.
160
Jedini prediktor ĉijim se izostankom moţe predviĊati pojava Aktivnih

strategija je odbrambeni stil Izobličenje predstava. Usmerenost ka predstavi i
zaokupljenost apstraktnim pojmovima i idejama, koje su karakteristiĉne za ovo
odbrambeno funkcionisanje, uzrokuje teškoće u realnom sagledavanju sebe i drugih.
Kod osoba kod kojih dominira ovaj odbrambeni stil manje se oĉekuje korišćenje
strategije prevladavanja stresa koje se svrstavaju u grupu Aktivnih strategija.
Razmatran je i odnos Izbegavajućih strategija i ostalih ĉinilaca koji
su bili predmet merenja u ovom istraţivanju. Dobijeni rezultati govore o višem
nivou povezanosti kriterijuma, u ovom sluĉaju su to bile Izbegavajuće strategije i
prediktorskog skupa varijabli, koji su ĉinili: Odbrambeni stilovi, doţivljaj Socijalne
podrške, Dimenzije ličnosti, Lokus kontrole i doţivljaj Finansijskog pritiska.
Najiscrpniji prediktor Izbegavajućih strategija je Neadaptivni stil.
Nezrele odbrane i nezreli naĉin odbrambenog funkcionisanja, iako su se pokazali
kao dobar prediktor grupi Aktivnih strategija, ipak su oĉito bolji u ulozi prediktora
Izbegavajućih strategija. Objašnjenje ovome se nalazi u ĉinjenici da se u ponašanju
svake osobe koja dobro funkcioniše bar po nekada mogu naći nezreli i neadaptivni
elementi. Kod osoba koje ne funkcionušu uspešno, ti elementi nezrelog naĉina
odbrambenog funkcionisanja su mnogo uĉestaliji i oĉitiji.
Prediktori koji takoĊe stoje u pozitivnoj vezi sa Izbegavajućim
strategijama su: Otvorenost i Samožrtvujući stil. Njihova izraţenost i prisutnost
nagoveštava i izraţenost ili ĉešću pojavu izbegavajućeg naĉina prevladavanja. Za
Samožrtvujući stil odbrambeno funkcionisanje za koje je karakteristiĉna potreba
osobe da sebe vidi kao ljubaznu i predusretljivu, te da razvija odnose sa drugima
koji nisu adekvatni na nivou emocionalne razmene (Bond et al., 1983). Nije sluĉajno
što je Samožrtvujući stil prediktor Izbegavajućim strategijama, u osnovi on takoĊe
ima izbegavanje, izbegavanje da se sagleda realna slika o sebi i liĉnim socijalnim
relacijama.
Otvorenost se odnosi na orginalnost, dubokoumnost i kompleksnost
mentalnog i iskustvenog ţivota osobe (John et al., 2008). Moţda negde zaneseni
idejama o onom što jesu ili misle da su, osobe pronalaze višestruke naĉine
izbegavanja da se suoĉe sa realnim problemima. Strategije prevladavanja kojima se
izbegava konkretna akcija, sluţe upravo tome da olakšaju trenutnu krizu i da je
odloţe za neko buduće vreme. Izbegavanje, odlaganje i mašta su bitni elementi
izbegavajućeg naĉina prevladavanja stresa. Kao štit od svakodnevnih probema i
161
ţivotnih kriza, povremeno, ovakav naĉin prevladavanja, pomaţe osobe da smogne

snagu, predahne i nastavi dalje.
Znaĉajne determinate Izbegavajućih strategija su prediktori:
Saradljivost i Savesnost, njihova povezanost je obrnuto proporcionalna. Što je osoba
savesnija, urednija, istrajnija i oganizovanija, što je osoba u boljem i adekvatnijem
kontaktu sa svojim socijalnim okruţenje, manja je verovatnoća da će izbegavati da
se suoĉi sa problemima koji joj se dešavaju.
Kompletirajući sliku o meĊuodnosu posmatranih ĉinilaca, potvrĊeno
je njihovo razdvajanje u dve grupe. Sada je izvesno da se jedna grupa ĉinilaca
grupiše oko Aktivnih, a druga grupa oko Izbegavajućih strategija. Jedna grupa
ĉinilaca su dobri prediktori aktivnim naĉinima prevladavanja, dok druga grupa
predstavlja dobre prediktore izbegavajućim naĉinima prevladavanja stresa. Ovo
saznanje otvara neke nove nauĉne prostore i postavlja obrise ĉitavom nizu pitanja
koja tek treba definisati pa im traţiti odgovore.
162
7. ZAKLJUČAK
Psihologija celokupnog ţivota zastupa shvatanje da se ĉovekov

razvoj odvija kontinuirano tokom ĉitavog ţivota. Pokretaĉi razvoja su i razvojne i
akcidentne krize. Bitan element i razlog ovih kriza moţe da bude nezaposlenost.
Kod razvojnih kriza to moţe da bude nemogućnost razvijanja radnih veština i radne
generativnosti, kao bitnog razvojnog zadatka u odraslom dobu. U sluĉaju
akcidentnih kriza to je ostanak bez posla koji na veoma stresan naĉin remeti
uobiĉajeno ljudsko funkcionisanje. Sve ovo nameće zakljuĉak da je realizacija
radnih sposobnosti i razvoj radnih veština poţeljna, ali i neophodna stavka i zadatak
u kontinuumu ljudskog razvoja na individualnom planu.
Nezaposlenost je kao pojava ispitivana iz ugla razliĉitih nauka i sa
razliĉitih aspekata. Psihologija, takoĊe, daje svoj doprinos rasvetljavanju ovog
problema, ispitivanjem negativnih psiholoških posledica nezaposlenosti na ĉoveka.
Rezultat toga su mnogobrojne psihološke teorije koje pokušavaju da iz svog ugla
rasvetle ovaj kompleksan problem i objasne negativne efekte stanja nezaposlenosti.
Svaka od teorija u tome donekle i uspeva. Zbog kompleksnosti problema još nije
razvijena teorija koja bi mogla da da odgovore na sva teška pitanja koje postavlja
nezaposlenost pred istraţivaĉa, ali i osobu koja se sa njom bori.
Mnogo je istraţivanja u svetu koja su se bavila psihološkim
posledicama nezaposlenosti, kod nas su takvi istraţivaĉki poduhvati tek u zaĉetku.
Problem nezaposlenosti u našoj zemlji je takvih razmera da mu je neophodno
posvetiti mnogo paţnje. Ovaj rad se bavio problemom nezaposlenosti, ali ne
direktno njenim negativnim efektima na mentalno zdravlje ljudi, već ĉiniocima.
Predmet istraţivanja su bili ĉinioci efekata nezaposlenosti na mentalno zdravlje.
Radi boljeg sagledavanja znaĉaja i izraţenosti posmatranih ĉinilaca, istraţivanjem su
obuhvaćena dva poduzorka: poduzorak zaposlenih i poduzorak nezaposlenih osoba.
Posmatarana je izraţenost pojedinih ĉinilaca kod razliĉitih poduzoraka zaposlenih i
nezaposlenih osoba, koji su formirani prema razliĉitim karakteristikama. Cilj je bio
da se izdvoje oni faktori, posrednici za koje se pretpostavlja da utiĉu na varijabilnost
u ponašanju osobe, koje je reakcija na krizu u kojoj se ona našla zbog gubitka ili
nemogućnosti da pronaĊe zaposlenje. Komparacijom se došlo do uvida da su
razliĉiti ĉinioci izraţeni kod osoba koje su zaposlene i osoba koje su nezaposlene.
163
Dobijeni rezultati i zakljuĉci uveliko predstavljaju potvrdu nekih prethodnih

istraţivanja i mogu se dovesti u smislenu vezu sa osnovnim teorijskim koncepcijama
koje su bile polazište ovog rada. Zakljuĉak je da se nezaposlene osobe prema
izraţenosti posmatranih ĉinilaca znaĉajno razlikuju od osoba koje su zaposlene. Kod
nezaposlenih osoba su izraţeniji doţivljaj Finasijskog pritiska i spoljašnji Lokus
kontrole, izraţeniji su Vera i Poricanje kao strategije prevladavanja stresa,
dominantani odbrambeni stilovi su im Izobličenje predstava i Samožrtvujući stil.
Kod zaposlenih osoba su izraţenije Otvorenost i Saradljivost kao dimenzije liĉnosti,
zatim Aktivno prevladavanje i Humor kao strategije prevladavanja stresa.
Karakteristike ispitanika kao što su: pol, obrazovanje, mesto
stanovanja su od takoĊe od velikog znaĉaja za varijabilnost u naĉinu reagovanja na
ovako veliku ţivotnu krizu.
Negativne posledice nezaposlenosti su veoma uoĉljive i velike, kao i
sa druge strane, prednosti zaposlenja. Te stoga i ne iznenaĊuje što se ĉinilac koji se
najoĉiglednije izdvojio i ĉija je dinstinktivnost u razlikovanju najveća, upravo
Finansijski pritisak. Znaĉajni su i drugi ĉinioci koji doprinose varijabilnosti u
reagovanju na nezaposlenost.
Kada bi nezaposlene osobe, bile u boljem finansijskom poloţaju...
Kada bi nezaposlene osobe imale utisak da imaju i imale veći uticaj na svoje
okruţenje... Kada nezaposlene osobe ne bi doţivljavale osećanje bespomoćnosti
koje ih regradira na nezrelo odbrambeno funkcionisanje i korišćenje neadaptivnih
odbrana... ...negativne posledice nezaposlenosti po mentalno zdravlje bi bile
neuporedivo manje, mentalno zdravlje nezaposlenih osoba bilo na višem nivou i sa
više izraţenih pozitivnih aspekata koji ukazuju na to. Ono što nedostaje
nezaposlenoj osobi, a kao posledica situacije u kojoj se nalaze je spremnost da se
lakše prihvataju novine i promene, kao i bavljenje aktivnostima koje bogate ljudsku
duhovnost. Nezaposlena osoba je nešto manje raspoloţena za saradnju sa drugim
osobama, verovatno više obuzeta sobom i sopstvenim problemima.
Rezultati rada upućuju da postoji mnogostruka povezanost
posmatranih ĉinilaca meĊusobno. Ĉinioci koji upućuju na veću adaptivnost u
prevladavanju stresa i kriza su se grupisali oko strategija prevladavanja koje
karakteriše aktivnost, planiranje i ukljuĉenost u socijalnu sredinu. TakoĊe se
formirala i druga grupa ĉinilaca oko strategija prevladavanja koje karakteriše
izbegavanje suoĉavanja sa problemom i krizom. Na ovaj naĉin se dobila potvrda o
164
adaptivnosti pojedinih ĉinilaca, ali i poţeljnosti njihovog prisustva kod osobe koja se
nalazi u jednoj ovako velikoj ţivotnoj krizi kao što je nezaposlenost. Više paţnje bi
trebalo da se posveti razvijanju veština nezaposlenih osoba i njihove spremnosti za
uĉestalije korišćenje ĉinilaca koji upućuju na veću adaptivnost.
Ovaj rad koji se bavi nezaposlenošću kod nas i na našoj populaciji
otvara mnoga pitanja iz ove oblasti. On moţe da predstavlja podsticaj nekim novim
istraţivanjima koja bi doprinela još boljem razumevaju nezaposlene osobe. Dobijeni
nalazi bi svakako mogli da budu od koristi pri planiranju i pravljenju nacionalne
strategije za suzbijanje nezaposlenosti, gde nezaposlena osoba nije broj, već
individua koja ţivi i oseća na svojoj koţi negativne posledice stanja u kojem je.
Teško rešiv problem nezaposlenosti, moţe da bude olakšan na individualnom planu,
ukoliko se nezaposlenoj osobi obezbede neki uslovi koji će joj, bar subjektivno,
olakšati sve negativne posledice stanja nezaposlenosti. S obzirom na sva istraţivanja
koja ukazuju na lošije i narušeno mentalno zdravlje nezaposlenih osoba u odnosu na
zaposlene, kao vid prevencije bi bilo poţeljno intezivirati upravo one ĉinioce koji su
se pokazali kao znaĉajni. Socijalna politika naše zemlje, što naravno podrazumeva
mnogo bolju ekonomsku situaciju nego što je to trenutno sluĉaj, trebala više da se
bavi situacijom nezaposlenih osoba. Mora se istaći da se finansijski momenat
izdvojio kao najuticajniji ĉinilac efekata nezaposlenosti u ovom istraţivanju. S
obzirom na to da jedna od najznaĉajnijih prednosti zaposlenja upravo materijalne
prirode, a da je poţeljno stanje nezaposlene osobe – zaposlenost, koju nije tako lako
ostvariti, neophodno je preduzeti neke druge mere. Materijalna pomoć nezaposlenim
osobama je nešto što se podrazumeva u razvijenim zemljama, razliĉiti vidovi
osnaţivanja i podrške takoĊe, a prvenstveno velika mogućnost ponovnog zaposlenja
je ono ĉemu naša zemlja u svojoj socijalnoj politici i planovima moţe da teţi.
Zemlja kao što je naša, trenutno moţe samo da ima plan, bez realne nade da ga u
potpunosti realizuje.
165
LITERATURA
Abbey, A., Abramis, D. J. & Caplan, R. D. (1985). Effects of different sources

of social support and social conflict on emotional well-being. Basic and Applied
Social Psychology, 6, 111-129.
Aldwin, C. M. (2000). Stress, Coping and Development. New York: The

Guilford Press.
AnĊelković, V. (2002). Odbrambeni stil klavirista i strah od javnog izvođenja.

Doktorska disertacija, Filozofski fakultet, Beograd.
AnĊelković, V. (2010). Odbrambeni scenskih izvođača. Filozofski fakultet, Niš.
Andrews, G., Pollock, C. & Stewart, G. (1989). The determination of defense

style by questionnaire. Arch. Gen. Psychiatry. 46(5), 455-460.
Arambašić, L. (2000). Psihološke krizne intrvencije. Zagreb, Društvo za

psihološku pomoć.
Berger, J., Biro, M. & Hrnjica, S. (1990). Klinička psihologija. Beograd, Nauĉna
knjiga.
Bezinović, P. (1988) Prikaz skala za mjerenje nekih aspekata samopoimanja. u:

Anić, N. (ur.) Praktikum iz kognitivne i bihejvioralne terapije. Zagreb:
Filozofski fakultet.
Bezinović, P. (1990.). Percepcija vlastite kompetentnosti: moguća hijerarhijska

organizacija. u Praktikum iz kognitivne i bihevioralne terapije III (35-49 i 147-
157). Zagreb: DPH.
Boyce, C., J., Wood, A., M. & Brown, G., D., A. (2010). The dark side of
conscientiousness: Conscientious people experience greaterdrops in life
satisfaction following unemployment. Journal of Research in Personality, 44,
535–539.
Bond, M., Gardner, S. T., Christian, J. J. & Sigal, C (1983). Empirical study of
self-rated defense styles. Arch. Gen. Psychiatry, 40(32), 333-338.
Bond, M. & Wesley, S. (1996). Manual for the defense style questionnaire
(DSQ).
Brown, J. D. (1991). Accuracy and Bias in Self-Knowledge. In: Snyder, C. R.

(Ed.) Handbook of Socijal and Clinical Psychology. New York, Academic Pres,
(158-173).
166
Burnay, N., Kiss, P. & Malchaire, J. (2005). Sociability, life satisfaction, and
mental health according to age and (un)employment status. Internacional
Congress series, 1280, 347-352.
Carver, C., Scheier M. F. & Weintraub, J. K. (1989). Assessing Coping

Strategies: A Theoretically Based Approach. Journal of Personality And Social
Psychology, 56(2), 267-283.
Cassidy, T. (2001.). Self-categorization, coping and psychological health among

unemployed mid-career executives. Counselling Psychology Quarterly, 14(4),
303-315.
Cohen, S. & Wills, T. A. (1985). Stress, social support, and the buffering
hypothesis. Psychological Bulletin, 98(2), 310-358.
Conte, H. R. & Plutchik, R. (1995). Ego defense: Theory and measurement. New
York, John Wiley & Sons, Inc.
Cooper, D., McCausland, W. D. & Theodossiou, I. (2006). The Health hazards

or unemployment and poor education: The socioeconomic determinants of
health duration in the European Union. Economics and Human Biology, 4, 273-
297.
Creed, P. A., Machin, M. A. & Hicks, R. (1996). Neuroticism and Mental health
outcomes for long-term unemployed youth attending occupational skills training
programs. Personality and Individual Differences. 21, 537-544.
Creed, P. A., Muller, J. & Machin, M. A. (2001). The role of satisfaction with
occupational status, neuroticism,financial strain and categories of experience in
predicting mental health in the unemployed. Personality and Individual
Differences. 30, 435-447.
Creed, P. A. & Moore, K. (2006). Social support, social undermining and coping
in underemployed and unemployed persons. Journal of Applied Social
Psychology, 36 (2), 321-339.
Creed, P. A. & Bartrum, D. A. (2008). Personal Control as a Mediator and

Moderator Between Life Strains and Psychological Well-Being in the
Unemployed. Journal of Applied Social Psychology, 38(2), 460-481.
Creed, P. A., Lehmann, K. & Hood, M. (2009). The relationship between core
self-evaluations, employment commitment and well-being in the unemployed.
Journal of Personality And Social Psychology, 47, 310-315.
Davison, G. C. & Neale J. M. (1999). Psihologija abnormalnog doživljavanja i

ponašanja. Naklada slap, Jastrebovo.
Davison, K. W., MacGregor, M. W., Johnson, E. A., Woody, E. Z. & Chaplin,

W. F. (2004). The relation between defense use and adaptive behavior. Journal
of Research in Personality, 38, 105-129.
167
Dejvis, D. R. & Šeklton, V. DŢ. (1979). Psihologija i rad. Beograd, Nolit.
Diener, E. (1984). Subjective Well-Being, Psychological Bulletin, 95 (3), 542-

575.
Diener, E., Suh, E. & Oishi, S. (1997). Recent Findings on Subjective Well-
Being. Indian Journal of Clinical Psihology, 24, 25-41.
Dollard, M. F. & Winefeild, A. H. (2002). Mental health: Overemeployment,

underployement, unemployement and healthy jobs. Australian e-Journal for the
advancement of Mental Health, 1(3), 1-26.
Eggers, A., Gaddy, C. & Graham, C. (2006). Well-being and unenployment in

Russia in the 1990s. The Journal of Socio-economics, 35, 209-242.
Endler, N. S. & Parker. J. D. A (1990). Multdimensional assessment of coping:

A critical evaluation. Journal of Personality and Social Psychology, 58, 844-
854.
Erikson, E. (1976). Omladina, kriza, identifikacija. Beograd, NIP Pobeda.
Erickson, S., Feldeman, S. S. & Steiner H. (1997). Defense rectios and coping
strategies in normal adolescents. Child Psychiatry and Human Development,
28(1) 45-56.
Feather, N. T. (1990). The Psychological impact of unemployment. New York:

Springer – Verlag.
Feather, N. T. (1992). Expectancy-value theory and unemployment effects.

Jouornal of Occupationaland Organizational Psychology, 65, 315-330.
Freud, S. (1959). Inhibitions, symptoms and anxiety. S. E., 20, 77-144, London:
Hogarth Press.
Fryer, D. & Payne, R. (1986). Being unemployed: A review of the literature on

the psychological experience of unemployment. In C. L. Cooper & I. Robertson
(Eds.), International Review of Industrial and Organizational Psychology. (235-
278). Chichester: John Wiley & Sons.
Fryer, D. (1997). International perspectives on youth unemployment and mental

health: some central issues. Jouornal of Adolescence, 20, 333-342.
Fulgosi, A. (1985). Psihologija ličnosti. Zagreb, Školska knjiga.
Fulgosi, A. (1987). Psihologija ličnosti. Teorije i istraživanja. Zagreb, Školska

knjiga.
168
Gilligan, T. D. & Huebner, E. S. (2002). Multidimensional life satisfaction

reports of adolescents a multitrait-multimethod study. Personality and Individual
Differences, 32, 1149-1155.
Goldberg, L., R. (1971) A historical survey of personality scales and inventories.

In P. McReynolds (Ed.), Advances in psychological assessment (Vol. 2, pp.293-
336). Palo Alto, Ca: Science and Behavior Books.
Goldsmith, A. H., Veum, J. R. & Darity, W. Jr. (1996) The psychological impact
of unemployment and joblessness. Journal of Socio-Economics, 25(3), 335-358.
Gowan, M. A. & Gatewood, R. D. (1997). A Model of Response to the Stress of

Involuntary Job Loss. Human Resource Management Review, 7(3), 277-298.
Hanisch, K. A. (1999). Job loss and Unemployment. Research from 1994 to

1998: A Review and Recommendations for research and Intervention. Journal of
Vocational Behavior, 55, 188-220.
Havelka, N. (1992). Socijalna percepcija. Beograd, Zavod za udţbenike i

nastavna sredstva.
Holmes. P., T. & Rahe, R. (1967). The social readjustment rating scale. Journal
of Psychosomatic Research, 11, 213-218.
Hrnjca, S. (1992). Zrela ličnost, Beograd, Zavod za izdavanje udţbenika.
Huebner, S. (2001). Manual for the Multidimensional Students' Life Satisfaction

Scale. Preuzeto 18. marta 2005. sa:
http://www.psych.sc.edu/pdfdocs/huebslssmanual.doc.
Jacobson, G. (1983). The multiple crisis of martial of separation and divorce.

New York, Grune Stratton.
John, O. P. & Srivastava, S. (1999). The Big Five trait taxonomy: History,
measurement, and theoretical perspectives. L. A. Pervin & O. P. John (Eds.),
Handbook of personality (2nd ed., pp. 102–138). Guilford: New York.
John, O., P., Naumann, L., P. & Soto, C., J. (2008). Paradigm Shift to the
Integrative Big Five Trait Taxonomy. History, Measurement, and Conceptual
Issues. In O. P. John, R. W. Robins, &L. A. Pervin (Eds.), Handbook of
personality. Theory and research (pp. 114–158). New York, NY: Guilford Press.
Judge, T. A. & Bono, J. E. (2001). Relationship of Core Self-Evaluations Trait -

Self-Esteem, Generalized Self-Efficacy, Locus of Control, and Emotional
Stability - With Job Satifaction and Job Performance: A Meta-Analysis. Journal
of Applied Social Psychology, 86(1), 80-92.
169
Judge, T. A., Erez, A., Bono, J. E. & Thoresen, C. J. (2002). Are Measures of
Self-Esteem, Neuroticism, Locus of Control, and Generalized Self-Efficacy
Indicators of a Common Core Construct? Journal of Personality and Social
Psychology, 83 (3), 693-710.
Kinicki, A. J., Prussia, G. E. & McKee-Ryan, F. M. (2000). A panel study of

coping with invonlutary job loss. Academy of Management Journal, 43(1), 90-
101.
Kokko, K. & Pulkinnen, L. (1998). Unemployment and Psychological Distress:

Mediator Effects. Journal of Adult Development, 5(4), 205-217.
Krohne, H., W. (1993). Vigilance and cognitive avoidance as concepts in coping

research. In H.W. Krohne (Ed.), Attention and avoidance:Strategies in coping
wit aversiveness. Seattle (WA), Hogrefe &Huber.
Kovaĉić, Z. J. (1994). Multivarijaciona analiza. Beograd, Ekonomski fakultet.
Leana, C. R. & Feldman, D. C. (1991). Gender differences in responses to

unemployment. Journal of Vocational Behavior, 38, 65-77.
Leana, C. R. & Feldman, D. C. (1992). Coping with Job Loss: How Individuals,
Organizations and Communities Respond to Layoffs. New York: Lexington
Books.
Lazarus, R. S. & Folkman, S. (1984). Stress, appraisal and coping. New York,
Springer.
Levinson, D. (1978). The sasons of man's life. New York, Alfred A. Knopf.
Linden, D., Nijenhuis, J. & Bakker, A. B (2010). The General Factor of

Personality: A meta-analysis of Big Five intercorrelations and a criterion-related
validity study. Journal of Research in Personality 44, 315–327.
Marić, Z. (2005). Predikcija simptoma depresije kod nezaposlenih osoba.

Psihologija 38 (1), 5-17.
McCrae, R. R., Costa, P. T. (1990). Personality in Adulthood. New York: The

Guilford Press.
McCrae, R. R., Costa, P. T. (1995). Positive and Negative Valence within the
Five-Factor Model. Journal of Research in Personality, 29, 443 – 460.
McCrae, R. R., Costa, P. T. (1999). A Five-Factor Theory of Personality. In:

Lawrence A. Pervin and Oliver P. John (Eds.). Handbook of Personality: Theory
and Research. New York: The Guilford Press, 139 – 153.
170
McKee-Ryan, F. M. & Kinicki, A. J. (2002). Coping with job loss: A life-facet

perspective. International Review of Industrial and Organizational Psihology,
17, 1-29.
Mc-Kee-Ryan, F. M., Song, Z., Wanberg, C. R. & Kinicki, A. J. (2005).

Psychological and Physical Well-being during Unemployment: A Meta-Analytic
Study. Journal of Applied Psychology, 90 (1), 53-76.
MeĊunarodna organizacija rada (2010). URL: http://www.ilo.org/
Mitić, M. (1997). Porodica i stres: između poraza i nade. Beograd, Institut za

psihologiju Filozofskog fakulteta.
Mladenović, U. & Knebl, J. (1999). Religioznost, aspekti self-koncepta i

anksioznost adolescenata. Psihologija, 1-2, 83-96.
Moos, R. (1986). Coping with life crisis. New York, Plenium Press.
Mueller, G., & Plug, E. (2006). Estimating the efect of personality on male-
female earnings. Industrial and Labor Relations Review, 60 , 3-22.
Nacionalna sluţba za zapošljavanje Republike Srbije (2010). URL:

http://www.nsz.sr.gov.rs/
Newman, S. C. & Bland, R. C. (2007). Case-control study of unenployment and

parasuicide. Comprehensive Psyhiatry, 48, 511-515.
Nišević, S. (2006). Uticaj doživljaja psihološkog blagostanja i drugih

psihosocijalnih faktora na subjektivnu procenu zdravlja. Doktorska disertacija.
Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Novi Sad.
Oberle, K. (1991). A decade of research in locus of controle: What have we

learned? Jouornal of Advanced Nursing, 16, 800-806.
Oljaĉa, M. (1996) Self koncept i razvoj. Novi Sad, Filozofski fakultet, Odsek za
pedagogiju.
Payne, R. & Hartley, J. (1987.). A test of a model for explaining the affective
experience of unemployed men. Journal of occupational psychology, 60, 31-47.
Paquette, D. & Ryan, J. (2001). Brofenbrenner's Ecological Systems Theory.

Preuzeto 20. septembra 2008. sa:
http://www.pt3.nl.edu/paquetteryanwebquest.pdf
Paul, K. I., & Moser, K. (2006). Incongruence as an explanation for the negative
mental health effects of unemployment: Meta-analytic evidence. Journal of
Occupational and Organizational Psychology, 79, 595–621.
171
Rajaković, T. (2009). Radna angažovanost i mentalno zdravlje: subjektivno

blagostanje, self koncept, beznadežnost i anksioznost. Magistarski rad. Odsek za
psihologiju, Filozofski fakultet, Novi Sad.
Republiĉki zavod za statistiku (2010). URL: http://webrsz.stat.gov.rs/
Ristić, Ţ. (1995) O istraživanju, metodu i znanju. Beograd, Institut za pedagoška

istraţivanja.
Rojdalen, G., Gelin, G. & Ivergard, T. (2005). Self-assessed changes in mental

health and employment status as a result of unemployment training. Applied
Ergonomics, 36, 145-155.
Rotter, J., B. (1975). Some Problems and Misconceptions Related to the

Construct of Internal Versus External Control of Reinforcment. Jouornal of
Consulting and Clinical Psychology, 43(1), 56-67.
Rowly, K. M. & Feather, N. T. (1987). The impact of unemployment in relation

to age and length of unemployment. Jouornal of Occupational Psychology, 60,
323-332.
Ryff, C. D. & Singer, B. H. (2006). Best news yet on six-factor model of well-
being. Social Science Research, 35, 1103-1119.
San Martini, P., Roma, P., Sarti, S. & Bond., M. (2004). Italian version of the
Defense Style Questionnaire. Comprehensive Psychiatry, 45(6), 483-494.
Sarason, B. R., Shearin, E. N., Pierce, G. R. i Sarason, I. G. (1987).

Interrelations of social support measures: theoretical and practical implications.
Journal of Personality and Social Psychology, 52 (4), 813-832.
Statsoft Inc. (1999). Statistica for Windows; Manual. Tulsa, OK, Statsoft Inc.
Sutton, R. M. & Douglas, K. M. (2005). Justice for all, or just for me? More
evidence of the importance of the self-other distinction in just-world beliefs.
Personality and Individual Differences, 39, 637-645.
Šverko, B., Galić, Z., Maslić Seršić, D. & Galešić, M. (2008). Unemployed
people in search of a job: Reconsidering the role of search behavior. Journal of
Vocational Behavior, 72, 415-428.
Tadić , N. (1989). Psihijatrija detinjstva i mladosti. Beograd, Nauĉna knjiga.
Tenjović, L. (2000). Statistika u psihologiji. Beograd, Centar za primenjenu

psihologiju Društva psihologa Srbije.
172
Terry, D. J. (1994). Detreminants of Coping: The Role of Stable and Situational

Factors. Journal of Personality and Socilal Psychology, 66(5), 895-910.
Thois, P. A. (1986). Social support as coping assistance. Journal of Consulting

and Clinical Psychology, 54(4), 416-423.
Todorović, D. (1998). Osnovi metodologije psiholoških istraživanja. Beograd,

Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju.
Trebješanin, Ţ. (1998). Rečnik psihoanalize. Novi Sad, Matica srpska.
Valentiner, D. P., Holahan, C. J. & Moos, R. S. (1994). Social Support,

Appraisals of Event Controllability and Coping: An Integrative Model. Journal
of Personality and Social Psychology, 66(6), 1094-1102.
Valliant, G., Bond, M., & Valliant, C.,O. (1986). An Empirically validated
hierarchy of defense mechanisms. Arch. Gen. Psychiatry, 43(8), 786-794.
Vaillant, G., E. & Vaillant, C. (1990). "natural history of male psychological

health: A 45-year study of predictors of succesful aging at age 65". American
journal of Psychiatry, 33, 535-545.
Vidanović, I. (2005). Pojedinac i porodica. Beograd, Izdanje autora.
Vidanović, S. (2005). Odbrambeni stil likovno obdarenih adolescenata.

Prosveta, Niš.
Vidanović, S. (2003). Razmatranje mehanizama odbrane u okviru adaptivnog

ponašanja i razvojnih istraţivanja. Godišnjak za psihologiju, Filozofski fakultet,
Niš.
Vinokur, A. D. & Caplan, R. D. (1987). Attitudes and social support:

Determinants of job-seeking behavior and well-being among the unemployed.
Journal of Applied Social Psychology, 17, 1007-1024.
Vinokur, A. & van Ryn, M. (1993). Social Support and Undermining in Close
Relationships: Their Indipendent Effects on the Mental Health of Unemloyed
Persons. Journal of Personality and Social Psychology, 65(2), 350–359.
Vinokur, A. D., Price, R. H. i Caplan, R. D. (1996). Hard times and hartful

partners: How financial strain affects depression and relationship satisfaction of
unemployed person and their spouses. Journal of Personality and Social
Psychology, 71, 166-179.
Vinokur, A. & Schull, Y. (1997). Mastery and inoculation against setbacks as

active ingrediants in the JOBS intervention for the unemployed. Journal of
Counseling and Clinical Psychology, 65, 867–877.
Vlajković, J. (2001). Teorija i praksa mentalne higijene (I). Beograd, Centar za

primenjenu psihologiju.
173
Vlajković, J. (1992). Životne krize i njihovo prevazilaženje. Beograd, Nolit.
Uysal, S. D. & Pohlmeier W. (2010). Unemployment Duration and

Personality.Preuzeto 20. decembra 2010. sa: http://www. econometrics.wiwi.uni-
konstanz.de/.../ UnemploymentDurationandPersonality .pdf
Warr, P., Jackson, P. & Banks, M. (1988). Unemployment and mental health:
Some British studies. Journal of Social Issues, 44(4), 47-68
WHO (2000) Mental health and Work: Impact, issues and good practies.
Geneva: World Health Organization.
Wiggins, J. S. (1996). The Five – Factor Model of Personality: Theoretical

Perspectives.New York: The Guilford Press.
Winefield, A. H. (1995). Unemployment: It’s psychological costs. International

Review of Industrial and Organizational Psychology, 10, 169-212.
Winefield, A. H. (1997).The Psychological Effects of Youth Unemployment:

International Perspectives. Journal of Adolescence, 20, 237–241.
Zotović, M. (2004). Prevladavanje stresa: konceptualna i teorijska pitanja sa

stanovišta transakcionistiĉke teorije. Psihologija, 37(1), 5-32.
174
PRILOG
175
PRILOG 1 – Upitnik za prikupljanje sociodemografskih podataka, verzija za

zaposlene ispitanike
UPITNIK-ZDR
Pred Vama se nalazi niz pitanja koja se odnose na Vas i neke stvari iz Vašeg svakodnevnog
ţivota. Ti podaci su nam potrebni radi istraţivanja koje sprovodimo radi sticanja slike o ljudima u
našoj zemlji. Ispitivanje je anonimno, tako da niko neće znati Vaše ime, niti Vaše odgovore. Da bi
istraţivanje bilo uspešno potrebno je da paţljivo odgovarate na pitanja i da pri tom budete iskreni.
Slede pitanja koja se odnose na neke opšte podatke o Vama. Zaokruţite slovo ispred
odgovora koji Vam najviše odgovara ili dopunite odgovor:
Pol: а) ţenski b) muški Koliko imate godina radnog staţa:_______
Koliko imate godina:__________

Koliko ste zadovoljni Vašim radnim mestom:
a) jako sam zadovoljan
Ţivite u: b) zadovoljan sam
а) selu c) ni zadovoljan ni nezadovoljan
б) gradu d) nezadovoljan sam
e) jako sam nezadovoljan
Ţivite u:
a) sopstvenoj kući/stanu Koliko ste zadovoljni Vašim odnosom sa kolegama
b) kao podstanar na radnom mestu:
c) u zajednici sa roditeljima a) jako sam zadovoljan
d) u zajednici sa roditeljima braĉnog prtnera b) zadovoljan sam
c) ni zadovoljan ni nezadovoljan
d) nezadovoljan sam
Vaš braĉni status: e) jako sam nezadovoljan
a) neudata/neoţenjen
b) udata/oţenjen Da li je vaš radni odnos u kategoriji rada:
c) razvedena/razveden a) na odreĊeno
d) udovica/udovac b) na neodreĊeno radno vreme ali nesiguran
c) na neodreĊeno radno vreme i potpuno siguan
Koliko ĉlanova Vaša porodica ima,ukljuĉujući i
Vas:___ Vaša radna organizacija je:
a) drţavna ili javna ustanova
Koliko dece imate: b) privatna firma
а) jedno dete
b) dvoje dece
c) troje ili više dece Koliko ĉlanova Vaše porodice ima primanja (plata,
d) nijedno penzija):_____________
Navedite za svako Vaše dete koliko ima Kolika su proseĉna meseĉna primanja Vaše
godina:______ porodice:_____
Vaša struĉna sprema:

a) osnovna škola
b) srednja škola
c) viša ili visoka struĉna sprema
176
PRILOG 2 – Upitnk za prikupljanje sociodemografskih podataka, verzija za

nezaposlene ispitanike
UPITNIK-ZDR
Pred Vama se nalazi niz pitanja koja se odnose na Vas i neke stvari iz Vašeg
svakodnevnog ţivota. Ti podaci su nam potrebni radi istraţivanja koje sprovodimo radi sticanja
slike o ljudima u našoj zemlji. Ispitivanje je anonimno, tako da niko neće znati Vaše ime, niti Vaše
odgovore. Da bi istraţivanje bilo uspešno potrebno je da paţljivo odgovarate na pitanja i da pri tom
budete iskreni.
Slede pitanja koja se odnose na neke opšte podatke o Vama. Zaokruţite slovo ispred odgovora
koji Vam najviše odgovara ili dopunite odgovor:
Pol: а) ţenski b) muški Na evidenciji Nacionalne sluţbe za zapošljavanje ste:

a) po prvi put
Koliko imate godina:__________ b) drugi put
c) tri ili više puta ste se prijavljivali na evidenciju
Ţivite u: Koliko dugo ĉekate na zaposlenje:________

а) selu (koliko ste dugo na zavodu za nezaposlene)
б) gradu
Da li ste nekada radili u struci:
Ţivite u: a) DA
a) sopstvenoj kući/stanu b) NE
b) kao podstanar
c) u zajednici sa roditeljima S obzirom na Vašu tenutnu situaciju, nezaposlene
d) u zajednici sa roditeljima braĉnog prtnera osobe, procenite stepen zadovoljstva koji uopšteno
doţivljavate:
a) jako sam zadovoljan
Vaš braĉni status: b) zadovoljan sam
a) neudata/neoţenjen c) ni zadovoljan ni nezadovoljan
b) udata/oţenjen d) nezadovoljan sam
c) razvedena/razveden e) jako sam nezadovoljan
d) udovica/udovac
Koliko ĉlanova Vaše porodice ima primanja (plata,
penzija):_____________
Koliko ĉlanova Vaša porodica ima,ukljuĉujući i
Vas:___ Kolika su proseĉna meseĉna primanja Vaše
porodice:_____
Koliko dece imate:
а) jedno dete
b) dvoje dece
c) troje ili više dece
d) nijedno
Navedite za svako Vaše dete koliko ima

godina:______
Vaša struĉna sprema:

a) osnovna škola
b) srednja škola
c) viša ili visoka struĉna sprema
177
PRILOG 3 – deo korišćenog upitnika – Upitnik odbrambenog stila
Ovaj upitnik sastoji se od 88 tvrdnji posle kojih dolazi skala rangiranja:

Nije uopšte tačno ← 1 2 3 4 5 6 7 8 9 → Potpuno je tačno
Rangirajte stepen vašeg slaganja ili neslaganja sa datim iskazima i upišite Vašu procenu koristeći
skalu.
Tvrdnje
1. Zadovoljan sam kada pomaţem drugima i kada to ne bih mogao, bio 1 2 3 4 5 6 7 8 9
bih potišten.
2. Ĉesto ljudima izgledam mrzovoljno. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
3. U stanju sam da ne razmišljam o problemu sve dok ne dodje vreme da 1 2 3 4 5 6 7 8 9
se njime pozabavim.
4. Uvek se prema meni ponašaju nefer. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
5. Svoje teskobe oslobaĊam se tako što radim nešto konstruktivno i 1 2 3 4 5 6 7 8 9
kreativno, na primer bavim se slikanjem ili stolarstvom.
6. S vremena na vreme odlaţem za sutra ono što treba danas da uradim. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
7. Stalno upadam u iste neprijatne situacije, ali ne znam zbog ĉega. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
8. U stanju sam da se priliĉno lako nasmejem sebi i svojim postupcima. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
9. Ponašam se kao dete kada sam osujećen. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
10. Vrlo sam stidljiv kada treba da se izborim za svoja prava pred drugim 1 2 3 4 5 6 7 8 9
ljudima.
11. Superioran sam u odnosu na većinu ljudi koje poznajem. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
12. Ljudi su skloni da se prema meni ponašaju loše. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
13. Ukoliko bi me neko napao i ukrao mi novac, pre bih insistirao na 1 2 3 4 5 6 7 8 9
tome da mu se pomogne, nego da bude kaţnjen.
14. Povremeno razmišljam o nekim stvarima koje su toliko strašne da o 1 2 3 4 5 6 7 8 9
njima ne smem da progovorim.
15. Povremeno me nasmeje neka masna šala. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
16. Ljudi kaţu da sam kao noj koji krije svoju glavu u pesku. Drugim 1 2 3 4 5 6 7 8 9
reĉima, imam sklonost da zanemarim neprijatne ĉinjenice i da se pravim
da ne postoje.
17. Uzdrţavam se od uĉestvovanja u takmiĉenjima. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
18. Ĉesto sam superioran u odnosu na ljude sa kojima sam u društvu. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
19. Ĉini mi se da mi neko "usisava" svu moju emocionalnu energiju. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
20. Povremeno se naljutim. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
21. Ĉesto se ponašam impulsivno. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
22. Pre bih gladovao, nego da me neko sili da jedem. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
23. Ignorišem strah kao da sam Supermen. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
24. Ponosim se sposobnošću da ljude spustim na zemlju. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
25. Kaţu mi da patim od manije gonjenja. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
26. Ponekad kada mi nije dobro, postajem vrlo ljut. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
27. Ĉesto se ponašam nekontrolisano kada mi nešto smeta. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
28. Osećam se fiziĉki loše kada se stvari ne odvijaju dobro po mene. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
29. Ja sam vrlo inhibisana osoba. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
30. Ja sam neshvaćeni umetnik. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
31. Ne govorim uvek istinu. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
32. Kada me neko povredi, onda se klonim ljudi. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
33. Ĉesto se toliko napreţem, da drugi ljudi moraju da me zauzdavaju. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
34. Prijatelji me doţivljavaju kao klovna. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
35. Povlaĉim se kada sam ljut. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
36. Obiĉno sam na oprezu sa ljudima koji se ponašaju ljubaznije nego što 1 2 3 4 5 6 7 8 9
odgovara situaciji.
37. Imam posebne talente koji mi omogućavaju da idem kroz ţivot bez 1 2 3 4 5 6 7 8 9
problema.
38. Na izborima ponekad glasam za ljude o kojima vrlo malo znam. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
39. Ĉesto kasnim na sastanke. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
40. Mnogo više stvari uspevam da rešim u svojim sanjarenjima nego u 1 2 3 4 5 6 7 8 9
178
stavrnom ţivotu.
41. Vrlo sam stidljiv kada treba nekome da priĊem. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
42. Ne bojim se niĉega. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
43. Ponekad pomislim da sam anĊeo, a ponekada da sam Ċavo. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
44. Kada uĉestvujem u nekoj igri, radije bih da pobedim nego da 1 2 3 4 5 6 7 8 9
izgubim.
45. Kada sam ljut postajem sarkastiĉan. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
46. Postajem otvoreno agresivan kada sam povreĊen. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
47. Verujem u to da treba ponuditi i drugi obraz kada te neko povredi. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
48. Ne ĉitam iste rubrike u novinama svakog dana. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
49. Kada sam tuţan, ja se povlaĉim. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
50. Što se tiĉe seksa, vrlo sam stidljiv. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
51. Uvek smatram da je neko koga poznajem neka vrsta anĊela ĉuvara. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
52. Moja filozofija je: Baš te briga šta se dešava oko tebe. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
53. Što se mene tiĉe, ljudi su ili dobri ili loši. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
54. Ukoliko me meoj šef gnjavi, moţe da se desi da ili grešim ili sporije 1 2 3 4 5 6 7 8 9
radim na poslu kako bih mu se osvetio.
55. Svi su protiv mene. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
56. Pokušavam da budem fin prema ljudima koji mi se sviĊaju. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
57. Bio bih vrlo nervozan kada bi se pokvario jedan motor aviona u kome 1 2 3 4 5 6 7 8 9
letim.
58. Postoji neko koga znam ko moţe uĉiniti bilo šta i ko je praviĉan i 1 2 3 4 5 6 7 8 9
korektan.
59. Mogao bih da kontrolišem svoja osećanja ako bi se ona uplitala u 1 2 3 4 5 6 7 8 9
posao kojim se bavim.
60. Neki ljudi planiraju da me ubiju. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
61. Obiĉno mogu da vidim smešnu stranu inaĉe bolne situacije. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
62. Dobijem glavobolju kada treba da uradim nešto što mi se ne sviĊa. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
63. Ĉesto sam jako ljubazan prema ljudima na koje bi trebalo da se 1 2 3 4 5 6 7 8 9
naljutim.
64. Ne postoji "nešto dobro u svakom ĉoveku". Ako je neko loš, onda je 1 2 3 4 5 6 7 8 9
loš.
65. Ne bi trebalo da se ljutimo na ljude koji nam se ne dopadaju. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
66. Ţivot se prema meni ponaša okritno. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
67. Kada sam pod stresom, ja se izgubim. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
68. U situaciju kada mi je jasno da se moram suoĉiti sa preprekom, npr. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
ispitom ili nekim testom, pokušavam da zamislim kako će to izgledati i
pravim planove kako bih se spremio.
69. Doktorima nikad nije jasno koji su moji problemi. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
70. Kada umre neko ko mi je blizak, nisam uznemiren. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
71. Posle borbe za moja prava, sklon sam da se izvinim što sam na njima 1 2 3 4 5 6 7 8 9
insistirao.
72. Nisam odgovoran za većinu stvari koje mi se dešavaju. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
73. Kada sam u depresiji ili uznemiren, jelo me smiruje. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
74. Naporan rad ĉini da se bolje osećam. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
75. Moji lekari nisu u stanju da mi stvarno pomognu da se rešim svojih 1 2 3 4 5 6 7 8 9
problema.
76. Ĉesto me savetuju da ne pokazujem osećanja. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
77. Verujem da ljudi obiĉno naĊu više znaĉenja u filmu, predstavi ili 1 2 3 4 5 6 7 8 9
knjizi nego što ga tamo ima.
78. Imam obiĉaje i rituale kojih moram da se drţim ili će mi se nešto 1 2 3 4 5 6 7 8 9
uţasno desiti.
79. Kada sam napet uzimam drogu, lekove ili pijem alkohol. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
80. Kada mi je loše pokušavam da budem sa nekim u društvu. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
81. Ako mogu da predvidim da ću uskoro da budem tuţan, tada mogu 1 2 3 4 5 6 7 8 9
bolje da se snaĊem.
82. Bez obzira koliko se ţalim, nikada ne naiĊem na zadovoljavajuću 1 2 3 4 5 6 7 8 9
reakciju.
179
83. Ĉesto mi se desi da ne osećam ništa, iako bi situacija trebalo da 1 2 3 4 5 6 7 8 9

proizvede jake emocije.
84. Ukoliko se prihvatim neposrednog zadatka, to me spašava od 1 2 3 4 5 6 7 8 9
depresije i uznemirenosti.
85. Kada sam nervozan, ja pušim. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
86. Kada bih se našao u nekoj krizi potraţio bih neku drugu osobu sa 1 2 3 4 5 6 7 8 9
sliĉnim problemom.
87. Ne moţe mi se prebacivati krivica za greške koje poĉinim. 1 2 3 4 5 6 7 8 9
88. Ako mi padne na pamet nešto agresivno, osećam potrebu da nešto 1 2 3 4 5 6 7 8 9
uĉinim kako bih takvu ideju obradio.
PRILOG 4 – deo korišćenog upitnika - COPE
Ţelimo da saznamo šta ljudi rade kada se suoče sa teškim ili stresnim dogaĎajima u svom ţivotu.
Postoji mnogo naĉina za izlaţenje na kraj sa njima. U ovom upitniku treba da oznaĉite koliko se svaka tvrdnja
odnos na Vas, odnosno koliko ĉesto to radite kada se suoĉite sa većim problemom.
Ne Retko Ovo Ovo

radim radim radim radim
ovo ovo poneka jako
gotovo d često
uopšte
1. Trudim se da iz svakog iskustva izvuĉem nešto što će uĉiniti da 1 2 3 4
budem zrelija osoba.
2.Okrećem se poslu ili drugim aktivnostima da skrenem svoje misli. 1 2 3 4
3.Uznemravam se i ispoljavam svoja osećanja, puštam ih napolje. 1 2 3 4
4.Pokušavam da se posavetujem sa nekim o tome šta da radim. 1 2 3 4
5.Ulaţem sav svoj napor da to nekako rešim. 1 2 3 4
6.Govorim sebi: „Ovo se ne dešava stvarno“. 1 2 3 4
7.Polaţem svoju veru u Boga. 1 2 3 4
8.Smejem se situaciji. 1 2 3 4
9.Priznajem sebi da ne mogu da se nosim sa tim i prestajem da 1 2 3 4
pokušavam.
10.Suzdrţavam se da ne uradim nešto previše brzo. 1 2 3 4
11.Razgovaram o svojim osećanjima sa nekim. 1 2 3 4
12.Uzimam alkohol ili drogu da bih se osećao bolje. 1 2 3 4
13.Navikavam se na ĉinjenicu da se to desilo. 1 2 3 4
14.Razgovaram sa nekim da bih saznao više o toj situaciji. 1 2 3 4
15.Spreĉavam da mi usredsreĊenost na problem odvlaĉe druge misli 1 2 3 4
i aktivnosti.
16.Tokom dana sanjarim o drugim stvarima, nevezanim za tu 1 2 3 4
situaciju.
17.Uznemiravam se i stvarno sam svestan toga. 1 2 3 4
18.Traţim Boţiju pomoć. 1 2 3 4
19.Pravim plan akcije. 1 2 3 4
20.Šalim se na raĉun toga što se desilo. 1 2 3 4
21.Prihvatam da se to dogodilo i da se ne moţe promeniti. 1 2 3 4
22.Trudim se da ništa ne preduzimam oko toga dok mi situacija to ne 1 2 3 4
dozvoli.
180
23.Traţim emocionalnu podršku od prijatelja ili roĊaka. 1 2 3 4

24.Jednostavno diţem ruke od pokušavanja da dostignem svoj cilj. 1 2 3 4
25.Preduzimam dodatne akcije da pokušam da se oslobodim 1 2 3 4
problema.
26.Pokušavam da se na kratko „pogubim“ pijući alokohol ili 1 2 3 4
uzimajući drogu.
27.Odbijam da verujem da se to stvarno dogodilo. 1 2 3 4
28.Ispoljavam svoja osećanja u vezi sa tim. 1 2 3 4
29.Pokušavam da to vidim u drugom svetlu, da uĉinim da mi deluje 1 2 3 4
pozitivnije.
30. Pokušavam da to vidim u drugom svetlu, da uĉinim da mi deluje 1 2 3 4
pozitivnije.
31.Spavam više nego obiĉno. 1 2 3 4
32.Pokušavam da smislim strategiju u vezi sa tim šta treba da 1 2 3 4
uradim.
33.Koncentrišem se na nošenje sa problemom i, ako je potrebno, 1 2 3 4
puštam da druge stvari malo zaostanu.
34.Dobijam saosećanje i razumevanje od nekog. 1 2 3 4
35.Pijem alkohol ili uzimam drogu, da bih manje mislio o tome da 1 2 3 4
ću nešto uraditi prebrzo.
36.Šalim se na raĉun toga. 1 2 3 4
37.Odustajem od pokušaja da dobijem ono što ţelim. 1 2 3 4
38.Traţim dobre stvari u onome što se dešava. 1 2 3 4
39.Mislim kako najbolje da se nosim sa problemom. 1 2 3 4
40.Pravim se da se to nije stvarno desilo. 1 2 3 4
41.Maksimalno se trudim da ne pogoršam stvari time što ću nešto 1 2 3 4
uraditi prebrzo.
42.Jako se trudim da ne dozvolim drugim stvarima da se umešaju u 1 2 3 4
moje pokušaje da se nosim sa problemom.
43.Idem u bioskop ili gledam televiziju da bih manje mislio o tome. 1 2 3 4
44.Prihvatam stvarnost ĉinjenice da se to dogodilo. 1 2 3 4
45.Pitam ljude koji su imali sliĉna iskustva o tome šta su oni radili. 1 2 3 4
46.Osećam se priliĉno uznemireno i mislim da se to dosta vidi. 1 2 3 4
47.Preduzimam direktnu akciju da se pribliţim problemu. 1 2 3 4
48.Pokušavam da nadjem utehu u svojoj veri. 1 2 3 4
49.Prisiljavam sebe da ĉekam da dodje pravo vreme da nešto uradim. 1 2 3 4
50.Ismevam situaciju. 1 2 3 4
51.Smanjujem koliĉinu napora koju ulaţem da rešim problem. 1 2 3 4
52.Razgovaram sa nekim o tome kako se osećam. 1 2 3 4
53.Koristim alkohol ili drogu da mi pomognu da proĊem kroz to. 1 2 3 4
54.Uĉim da ţivim sa tim. 1 2 3 4
55.Ostavljam sa strane druge aktivnosti, jer ţelim da se 1 2 3 4
koncentrišem na taj problem.
56.Dobro razmislim o tome koje korake da preduzmem. 1 2 3 4
57.Ponašam se kao da se to nikada nije dogodilo. 1 2 3 4
58.Radim ono što mora da se radi, korak po korak. 1 2 3 4
59.Uĉim nešto iz tog iskustva. 1 2 3 4
60.Molim se Bogu više nego obiĉno. 1 2 3 4
181
PRILOG 5 – deo korišćenog upitnika – Skala za procenu socijalne podrške
Molimo Vas da razmislite i uz pomoć sledećih tvrdnji, procenite u kojoj meri Vama bliske osobe…
nikad ponekad često uvek
…Vam pruţaju ohrabrenje… 1 2 3 4
…Vam daju korisne informacije… 1 2 3 4
…govore stvari koje Vam podiţu samopouzdanje… 1 2 3 4
…Vas slušaju kada imate potrebu da sa nekim razgovarate… 1 2 3 4
…pokazuju da im je stalo do Vas kao osobe… 1 2 3 4
…pokazuju da razumeju Vaše misli i osećanja… 1 2 3 4
…Vam pruţaju konkretnu pomoć, odnosno daju vam stvari koje vam 1 2 3 4
trebaju…
Da li razgovarate s Vama bliskim osobama kada ste zbog neĉeg 1 2 3 4
uznemireni, nervozni ili depresivni?
PRILOG 6 – deo korišćenog upitnika – Skala eksternalnosti

Molimo Vas da za sledeće tvrdnje procenite u kojoj meri one opisuju Vaša razmišljanja i osećanja.
Zaokruţite odgovarajući broj u zavisnosti od stepena koliko je sadrţaj tvrdnje za Vas taĉan ili netaĉan.
potpuno delimično neodlučan delimično potpuno
netačno netačno sam tačno tačno
1.U mnogim sluĉajevima ĉini mi se da sudbina 1 2 3 4 5
odreĊuje šta će mi se dogoditi.
2.Smatram da u ţivotu dobro prolaze ljudi koji su 1 2 3 4 5
za to predodreĊeni.
3.Većina dogaĊaja u mom ţivotu je unapred 1 2 3 4 5
odreĊena.
4.Loše stvari u ţivotu mi se dešavaju jer nemam 1 2 3 4 5
sreće.
5.Što se treba dogoditi, dogodiće se. 1 2 3 4 5
6.Bez obzira na to šta ja radim toga dana, dan će se 1 2 3 4 5
dobro završiti ako je dobro zapoĉeo.
7.Neki ljudi su naprosto roĊeni srećni. 1 2 3 4 5
8.Bez obzira šta uĉinim da to spreĉim, ono loše što 1 2 3 4 5
treba da se dogodi i dogodiće se.
9.Veoma ĉeto sluĉajnosti odreĊuju tok moga 1 2 3 4 5
ţivota.
10.Ne treba planirati previše jer je ono što mi se 1 2 3 4 5
dogaĊa samo rezultat dobre ili loše sreće.
PRILOG 7 – deo korišćenog upitnika – BFI

Ovde su nabrojane neke osobine koje se mogu, ali i ne moraju odnositi na Vas. Molimo Vas da pored svake
tvrdnje zaokruţite jedan broj koji će oznaĉavati koliko se Vi slaţete ili ne slaţete s tom tvrdnjom.
Sebe vidim kao osobu koja...↓ Uopšte se Uglavnom Niti se Uglavnom U potpu-
ne slaţem se ne slaţem niti se se slaţem nosti se
slaţem ne slaţem slaţem
1...je priĉljiva 1 2 3 4 5
2...ĉesto kod drugih pronalazi nedostatke 1 2 3 4 5
3...temeljino obavlja posao. 1 2 3 4 5
4...je depresivna, tuţna. 1 2 3 4 5
5...je originalna, ima nove ideje. 1 2 3 4 5
6... je suzdrţana. 1 2 3 4 5
7...je spremna da pomogne i nesebiĉna. 1 2 3 4 5
182
8...moţe da bude pomalo nemarna 1 2 3 4 5

9...je opuštena i dobro se suoĉava sa stresom. 1 2 3 4 5
10...je radoznala i zanimaju je brojne 1 2 3 4 5
razliĉite stvari.
11...je puna energije. 1 2 3 4 5
12...zapoĉinje svaĊe s drugima. 1 2 3 4 5
13...pouzdano obavlja poslove. 1 2 3 4 5
14...moţe da bude napeta. 1 2 3 4 5
15...je izrazito pametna i dubokoumna. 1 2 3 4 5
16...kod drugih stvara entuzijazam. 1 2 3 4 5
17...je blage, pomirljive prirode. 1 2 3 4 5
18...je sklona neorganizovanosti 1 2 3 4 5
19...dosta brine. 1 2 3 4 5
20...je maštovita. 1 2 3 4 5
21...je ĉesto tiha. 1 2 3 4 5
22...je uopšte puna poverenja. 1 2 3 4 5
23...je sklona lenjosti. 1 2 3 4 5
24...je emocionalno stabilna i ne uznemirava 1 2 3 4 5
se lako.
25...je inventivna 1 2 3 4 5
26...zna što hoće i istrajava u svojim 1 2 3 4 5
ciljevima.
27...moţe biti hladna i distancirana. 1 2 3 4 5
28...istrajava sve dok ne završi zadatak. 1 2 3 4 5
29...sklona mrzovolji. 1 2 3 4 5
30...ceni umjetniĉke i estetske doţivljaje. 1 2 3 4 5
31...je ponekad stidljiva i povuĉena. 1 2 3 4 5
32...je prema gotovo svima paţljiva i 1 2 3 4 5
ljubazna.
33...stvari obavlja efikasno. 1 2 3 4 5
34...ostaje smirena i u napetim situacijama. 1 2 3 4 5
35...više voli rutinske poslove. 1 2 3 4 5
36...je otvorena i društvena. 1 2 3 4 5
37...je ponekad gruba prema drugima. 1 2 3 4 5
38...planira i sledi svoje planove. 1 2 3 4 5
39...se lako iznervira. 1 2 3 4 5
40...voli da razmiša i igra se idejama. 1 2 3 4 5
41...nema interesa za umetnost 1 2 3 4 5
42...voli da saraĊuje s drugima. 1 2 3 4 5
43...se lako zbuni. 1 2 3 4 5
44...ima istanĉan ukus za umetnost, muziku i 1 2 3 4 5
knjiţevnost
PRILOG 8 – deo korišćenog upitnika – Upitnik za procenu finansijskog pritiska
S ozirom na Vaša primanja i materijalna sredstva kojima raspolaţe Vaša porodica,

odgovorite na sledeća pitanja tako što ćete zaokruţiti broj koji odgovara Vašem odgovoru.
ni malo po malo srednje mnogo ekstremno
1. U kojoj meri oĉekujete da ćete tokom sledeća dva 1 2 3 4 5

meseca trpeti zbog nemaštine?
2. U kojoj meri oĉekujete da ćete tokom sledeća dva 1 2 3 4 5
meseca sniţavati ţivotni standard zbog nemaštine?
3. U ovom trenutku, koliko Vam je teško da ţivite sa 1 2 3 4 5
novĉanimsredstvima koja imate u domacinstvu ?
183
PRILOG 9 – Analiza glavnih komponenata za Upitnik odbrambenog stila - Defense

Style Questionnaire
ADAPTIVNI STIL
Communalities
Initial Extraction
DS3 1,000 ,013
DS5 1,000 ,118
DS8 1,000 ,279
DS59 1,000 ,396
DS61 1,000 ,396
DS68 1,000 ,370
DS86 1,000 ,037
Extraction Method: Principal
Component Analysis.
Total Variance Explained

Initial Eigenvalues Extraction Sums of Squared Loadings
Compo
nent Total % of Variance Cumulative % Total % of Variance Cumulative %
1 1,607 22,962 22,962 1,607 22,962 22,962
2 1,200 17,144 40,105
3 ,988 14,115 54,220
4 ,957 13,675 67,894
5 ,893 12,754 80,649
6 ,731 10,439 91,087
7 ,624 8,913 100,000
Extraction Method: Principal Component Analysis.
184
a
Component Matrix
Component
1
DS61 ,629
DS59 ,629
DS68 ,608
DS8 ,528
DS5 ,343
DS86 ,191
DS3 ,115
Extraction Method:
Principal Component
Analysis.
a. 1 components
extracted.
185
SAMOŢRVUJUĆI STIL
Communalities
Initial Extraction
DS1 1,000 ,006
DS13 1,000 ,082
DS16 1,000 ,290
DS47 1,000 ,338
DS52 1,000 ,313
DS55 1,000 ,269
DS63 1,000 ,326
DS65 1,000 ,000
Component Analysis.

Compo
1 1,625 20,313 20,313 1,625 20,313 20,313
2 1,490 18,630 38,943
3 ,961 12,014 50,957
4 ,902 11,280 62,237
5 ,814 10,180 72,417
6 ,803 10,037 82,454
7 ,768 9,594 92,049
8 ,636 7,951 100,000
186
a
Component Matrix
Component
1
DS47 ,581
DS63 ,571
DS52 ,559
DS16 ,539
DS55 ,519
DS13 ,287
DS1 ,079
DS65 -,013
Extraction Method:
Principal Component
Analysis.
a. 1 components
extracted.
187
IZOBLIĈENJE PREDSTAVA
Initial Extraction
DS11 1,000 ,219
DS18 1,000 ,258
DS23 1,000 ,288
DS24 1,000 ,206
DS30 1,000 ,217
DS37 1,000 ,147
DS42 1,000 ,247
DS43 1,000 ,251
DS46 1,000 ,226
DS51 1,000 ,163
DS53 1,000 ,162
DS58 1,000 ,061
DS64 1,000 ,184
DS66 1,000 ,236
DS76 1,000 ,265
DS83 1,000 ,191
Extraction Method: Principal Component Analysis
Communalities
Compo
1 3,320 20,748 20,748 3,320 20,748 20,748
2 1,669 10,434 31,182
3 1,268 7,927 39,109
4 1,102 6,885 45,994
5 ,978 6,111 52,105
6 ,911 5,695 57,801
7 ,875 5,466 63,267
8 ,818 5,111 68,378
9 ,754 4,711 73,088
10 ,723 4,519 77,607
11 ,688 4,299 81,906
12 ,682 4,264 86,170
13 ,632 3,949 90,120
14 ,609 3,805 93,925
15 ,509 3,184 97,108
16 ,463 2,892 100,000
188
a
Component Matrix
Component
1
DS23 ,536
DS76 ,515
DS18 ,508
DS43 ,501
DS42 ,497
DS66 ,486
DS46 ,475
DS11 ,468
DS30 ,466
DS24 ,454
DS83 ,437
DS64 ,429
DS51 ,403
DS53 ,403
DS37 ,384
DS58 ,247
Extraction Method:
Principal Component
Analysis.
a. 1 components
extracted.
189
NEADAPTIVNI STIL
Communalities
Initial Extraction
DS2 1,000 ,159
DS4 1,000 ,154
DS9 1,000 ,223
DS10 1,000 ,098
DS12 1,000 ,264
DS17 1,000 ,074
DS19 1,000 ,239
DS21 1,000 ,174
DS22 1,000 ,019
DS25 1,000 ,181
DS27 1,000 ,466
DS28 1,000 ,339
DS29 1,000 ,239
DS32 1,000 ,263
DS33 1,000 ,357
DS35 1,000 ,117
DS36 1,000 ,002
DS40 1,000 ,213
DS41 1,000 ,146
DS46 1,000 ,262
DS49 1,000 ,147
DS50 1,000 ,161
DS51 1,000 ,167
DS54 1,000 ,220
DS55 1,000 ,277
DS60 1,000 ,133
DS62 1,000 ,247
DS67 1,000 ,344
DS69 1,000 ,294
DS73 1,000 ,148
DS75 1,000 ,187
‚DS82 1,000 ,269
DS85 1,000 ,074
DS86 1,000 ,101
Component Analysis.
190

Compo
1 6,759 19,879 19,879 6,759 19,879 19,879
2 2,010 5,912 25,791
3 1,653 4,862 30,653
4 1,535 4,515 35,168
5 1,361 4,004 39,172
6 1,292 3,800 42,972
7 1,146 3,372 46,344
8 1,076 3,166 49,510
9 1,043 3,068 52,578
10 ,993 2,922 55,500
11 ,937 2,757 58,257
12 ,925 2,721 60,978
13 ,869 2,557 63,535
14 ,858 2,522 66,057
15 ,839 2,467 68,524
16 ,817 2,402 70,927
17 ,766 2,254 73,180
18 ,739 2,173 75,353
19 ,702 2,065 77,418
20 ,698 2,053 79,471
21 ,642 1,889 81,360
22 ,633 1,862 83,221
23 ,612 1,801 85,022
24 ,579 1,703 86,725
25 ,570 1,676 88,402
26 ,564 1,658 90,060
27 ,514 1,512 91,571
28 ,492 1,446 93,018
29 ,461 1,357 94,375
30 ,453 1,333 95,708
31 ,410 1,206 96,914
32 ,386 1,136 98,050
33 ,361 1,063 99,113
34 ,301 ,887 100,000
191
a
Component Matrix
Component
1
DS27 ,683
DS33 ,598
DS67 ,587
DS28 ,582
DS69 ,543
DS55 ,526
‚DS82 ,519
DS12 ,514
DS32 ,513
DS46 ,512
DS62 ,497
DS29 ,489
DS19 ,489
DS9 ,472
DS54 ,469
DS40 ,462
DS75 ,432
DS25 ,425
DS21 ,417
DS51 ,409
DS50 ,402
192
DS2 ,399
DS4 ,393
DS73 ,384
DS49 ,384
DS41 ,382
DS60 ,364
DS35 ,342
DS86 ,318
DS10 ,314
DS85 ,273
DS17 ,272
DS22 ,138
DS36 ,045
Extraction Method:
Principal Component
Analysis.
a. 1 components
extracted.
PRILOG 10 – Analiza glavnih komponenata za COPE
AKTIVNO PREVAZILAŢENJE
Communalities
Initial Extraction
COPE5 1,000 ,482
COPE25 1,000 ,445
COPE47 1,000 ,572
COPE58 1,000 ,485
Component Analysis.

Compo
1 1,984 49,603 49,603 1,984 49,603 49,603
2 ,767 19,174 68,776
3 ,685 17,129 85,905
4 ,564 14,095 100,000
193
a
Component Matrix
Component
1
COPE47 ,756
COPE58 ,697
COPE5 ,694
COPE25 ,667
Component Analysis.
a. 1 components extracted.
194
PLANIRANJE
Communalities
Initial Extraction
COPE19 1,000 ,532
COPE32 1,000 ,562
COPE39 1,000 ,556
COPE56 1,000 ,482
Component Analysis.

Compo
1 2,132 53,299 53,299 2,132 53,299 53,299
2 ,721 18,029 71,328
3 ,658 16,445 87,772
4 ,489 12,228 100,000
a
Component Matrix
195
Component
1
COPE32 ,750
COPE39 ,746
COPE19 ,729
COPE56 ,694
Component Analysis.
TRAŢENJE INSTRUMENTALNE PODRŠKE
Communalities
Initial Extraction
COPE14 1,000 ,531
COPE4 1,000 ,566
COPE30 1,000 ,528
COPE45 1,000 ,591
Component Analysis.

Compo
1 2,216 55,395 55,395 2,216 55,395 55,395
2 ,636 15,896 71,290
3 ,593 14,819 86,110
4 ,556 13,890 100,000
196
a
Component Matrix
Component
1
COPE45 ,769
COPE4 ,753
COPE14 ,729
COPE30 ,726
Component Analysis.
TRAŢENJE EMOCIONALNO SOCIJALNE PODRŠKE
Communalities
Initial Extraction
COPE11 1,000 ,532
COPE23 1,000 ,655
COPE34 1,000 ,479
COPE52 1,000 ,604
Component Analysis.
197

Compo
1 2,269 56,734 56,734 2,269 56,734 56,734
2 ,699 17,483 74,217
3 ,583 14,571 88,788
4 ,448 11,212 100,000
a
Component Matrix
Component
1
COPE23 ,809
COPE52 ,777
COPE11 ,729
COPE34 ,692
Component Analysis.
198
SKONCENTRISANOST NA PROBLEM
Communalities
Initial Extraction
COPE15 1,000 ,298
COPE33 1,000 ,500
COPE42 1,000 ,517
COPE55 1,000 ,462
Component Analysis.

Compo
1 1,777 44,430 44,430 1,777 44,430 44,430
2 ,904 22,593 67,024
3 ,669 16,718 83,742
4 ,650 16,258 100,000
199
a
Component Matrix
Component
1
COPE42 ,719
COPE33 ,707
COPE55 ,680
COPE15 ,545
Component Analysis.
VERA
Communalities
Initial Extraction
COPE7 1,000 ,719
COPE18 1,000 ,768
COPE48 1,000 ,652
COPE60 1,000 ,746
Component Analysis.

Compo
1 2,886 72,151 72,151 2,886 72,151 72,151
2 ,480 12,010 84,160
3 ,347 8,663 92,824
4 ,287 7,176 100,000
200
a
Component Matrix
Component
1
COPE18 ,877
COPE60 ,864
COPE7 ,848
COPE48 ,808
Component Analysis.
POZITIVNA REINTERPRETACIJA I RAST
Communalities
Initial Extraction
COPE1 1,000 ,548
COPE29 1,000 ,411
COPE38 1,000 ,550
COPE59 1,000 ,501
Component Analysis.
201

Compo
1 2,010 50,260 50,260 2,010 50,260 50,260
2 ,778 19,449 69,709
3 ,617 15,432 85,142
4 ,594 14,858 100,000
a
Component Matrix
Component
1
COPE38 ,742
COPE1 ,741
COPE59 ,708
COPE29 ,641
Component Analysis.
202
KOĈENJE
Communalities
Initial Extraction
COPE10 1,000 ,391
COPE22 1,000 ,357
COPE41 1,000 ,494
COPE49 1,000 ,267
Component Analysis.

Compo
1 1,509 37,727 37,727 1,509 37,727 37,727
2 1,028 25,694 63,421
3 ,780 19,488 82,908
4 ,684 17,092 100,000
203
a
Component Matrix
Component
1
COPE41 ,703
COPE10 ,626
COPE22 ,598
COPE49 ,517
Component Analysis.
REZIGNACIJA
Communalities
Initial Extraction
COPE13 1,000 ,546
COPE21 1,000 ,444
COPE44 1,000 ,511
COPE54 1,000 ,530
Component Analysis.

Compo
1 2,031 50,764 50,764 2,031 50,764 50,764
2 ,722 18,061 68,825
3 ,659 16,463 85,288
4 ,588 14,712 100,000
204
a
Component Matrix
Component
1
COPE13 ,739
COPE54 ,728
COPE44 ,714
COPE21 ,666
Component Analysis.
205
FOKUSIRANJE I VENTILIRANJE EMOCIJA
Communalities
Initial Extraction
COPE3 1,000 ,462
COPE17 1,000 ,525
COPE28 1,000 ,479
COPE46 1,000 ,428
Component Analysis.

Compo
1 1,893 47,325 47,325 1,893 47,325 47,325
2 ,819 20,473 67,798
3 ,690 17,241 85,039
4 ,598 14,961 100,000
206
a
Component Matrix
Component
1
COPE17 ,724
COPE28 ,692
COPE3 ,680
COPE46 ,654
Component Analysis.
PORICANJE
Communalities
Initial Extraction
COPE6 1,000 ,348
COPE27 1,000 ,488
COPE40 1,000 ,586
COPE57 1,000 ,431
Component Analysis.

Compo
1 1,852 46,311 46,311 1,852 46,311 46,311
2 ,834 20,859 67,171
3 ,735 18,365 85,536
4 ,579 14,464 100,000
207
a
Component Matrix
Component
1
COPE40 ,766
COPE27 ,698
COPE57 ,656
COPE6 ,590
Component Analysis.
MENTALNA NEANGAŢOVANOST
Communalities
Initial Extraction
COPE2 1,000 ,334
COPE16 1,000 ,479
COPE31 1,000 ,217
COPE43 1,000 ,494
Component Analysis.
208

Compo
1 1,524 38,105 38,105 1,524 38,105 38,105
2 ,979 24,481 62,586
3 ,775 19,384 81,970
4 ,721 18,030 100,000
a
Component Matrix
Component
1
COPE43 ,703
COPE16 ,692
COPE2 ,578
COPE31 ,466
Component Analysis.
209
BIHEJVIORALNA NEANGAŢOVANOST
Communalities
Initial Extraction
COPE9 1,000 ,458
COPE24 1,000 ,617
COPE37 1,000 ,483
COPE51 1,000 ,296
Component Analysis.

Compo
1 1,853 46,336 46,336 1,853 46,336 46,336
2 ,850 21,250 67,586
3 ,743 18,573 86,159
4 ,554 13,841 100,000
210
a
Component Matrix
Component
1
COPE24 ,785
COPE37 ,695
COPE9 ,677
COPE51 ,544
Component Analysis.
UPOTREBA ALKOHOLA I DROGA
Communalities
Initial Extraction
COPE12 1,000 ,708
COPE26 1,000 ,712
COPE35 1,000 ,689
COPE53 1,000 ,669
Component Analysis.

Compo
1 2,777 69,433 69,433 2,777 69,433 69,433
2 ,437 10,920 80,353
3 ,414 10,360 90,713
4 ,371 9,287 100,000
211
a
Component Matrix
Component
1
COPE26 ,844
COPE12 ,841
COPE35 ,830
COPE53 ,818
Component Analysis.
HUMOR
Communalities
Initial Extraction
COPE8 1,000 ,593
COPE20 1,000 ,654
COPE36 1,000 ,596
COPE50 1,000 ,517
Component Analysis.
212

Compo
1 2,361 59,019 59,019 2,361 59,019 59,019
2 ,666 16,652 75,671
3 ,566 14,143 89,814
4 ,407 10,186 100,000
a
Component Matrix
Component
1
COPE20 ,809
COPE36 ,772
COPE8 ,770
COPE50 ,719
Component Analysis.
213
PRILOG 11 – Analiza glavnih komponenata za The Big Five Inventory
EKSTRAVERZIJA
Communalities
Initial Extraction
BFI1 1,000 ,441
BFI6r 1,000 ,078
BFI11 1,000 ,442
BFI16 1,000 ,217
BFI21r 1,000 ,111
BFI26 1,000 ,450
BFI31r 1,000 ,169
BFI36 1,000 ,531
Component Analysis.

Compo
1 2,439 30,494 30,494 2,439 30,494 30,494
2 1,752 21,896 52,390
3 ,859 10,741 63,131
4 ,697 8,711 71,841
5 ,643 8,044 79,885
6 ,586 7,330 87,215
7 ,525 6,557 93,772
8 ,498 6,228 100,000
214
a
Component Matrix
Component
1
BFI36 ,729
BFI26 ,671
BFI11 ,665
BFI1 ,664
BFI16 ,466
BFI31r ,411
BFI21r ,334
BFI6r ,279
Extraction Method:
Principal Component
Analysis.
a. 1 components
extracted.
215
SARADLJIVOST
Communalities
Initial Extraction
BFI2r 1,000 ,138
BFI7 1,000 ,461
BFI12r 1,000 ,333
BFI17 1,000 ,368
BFI22 1,000 ,279
BFI27r 1,000 ,067
BFI32 1,000 ,376
BFI37r 1,000 ,237
BFI42 1,000 ,240
Component Analysis.

Compo
1 2,500 27,776 27,776 2,500 27,776 27,776
2 1,520 16,892 44,669
3 ,977 10,853 55,522
4 ,871 9,680 65,202
5 ,817 9,079 74,281
6 ,653 7,260 81,541
7 ,591 6,571 88,112
8 ,560 6,227 94,339
9 ,510 5,661 100,000
216
a
Component Matrix
Component
1
BFI7 ,679
BFI32 ,613
BFI17 ,606
BFI12r ,577
BFI22 ,528
BFI42 ,490
BFI37r ,487
BFI2r ,371
BFI27r ,260
Extraction Method:
Principal Component
Analysis.
a. 1 components
extracted.
217
SAVESNOST
Communalities
Initial Extraction
BFI3 1,000 ,469
BFI8r 1,000 ,077
BFI13 1,000 ,522
BFI18r 1,000 ,207
BFI23r 1,000 ,291
BFI28 1,000 ,470
BFI33 1,000 ,521
BFI38 1,000 ,373
BFI43r 1,000 ,132
Component Analysis.

Compo
1 3,061 34,015 34,015 3,061 34,015 34,015
2 1,452 16,132 50,147
3 ,885 9,832 59,979
4 ,852 9,464 69,443
5 ,661 7,343 76,786
6 ,641 7,121 83,907
7 ,540 6,004 89,911
8 ,469 5,209 95,120
9 ,439 4,880 100,000
218
a
Component Matrix
Component
1
BFI13 ,723
BFI33 ,722
BFI28 ,685
BFI3 ,685
BFI38 ,611
BFI23r ,539
BFI18r ,455
BFI43r ,363
BFI8r ,277
Extraction Method:
Principal Component
Analysis.
a. 1 components
extracted.
219
NEUROTICIZAM
Communalities
Initial Extraction
BFI4 1,000 ,398
BFI9r 1,000 ,307
BFI14 1,000 ,275
BFI19 1,000 ,041
BFI24r 1,000 ,326
BFI29 1,000 ,436
BFI34r 1,000 ,259
BFI39 1,000 ,410
Component Analysis.

Compo
1 2,452 30,655 30,655 2,452 30,655 30,655
2 1,364 17,047 47,702
3 ,887 11,093 58,795
4 ,830 10,374 69,169
5 ,726 9,072 78,241
6 ,626 7,830 86,071
7 ,598 7,472 93,543
8 ,517 6,457 100,000
220
a
Component Matrix
Component
1
BFI29 ,660
BFI39 ,640
BFI4 ,631
BFI24r ,571
BFI9r ,554
BFI14 ,524
BFI34r ,509
BFI19 ,203
Extraction Method:
Principal Component
Analysis.
a. 1 components
extracted.
221
OTVORENOST
Communalities
Initial Extraction
BFI5 1,000 ,443
BFI10 1,000 ,440
BFI15 1,000 ,274
BFI20 1,000 ,498
BFI25 1,000 ,254
BFI30 1,000 ,356
BFI35r 1,000 ,002
BFI40 1,000 ,362
BFI41r 1,000 ,098
BFI44 1,000 ,311
Component Analysis.

Compo
1 3,039 30,386 30,386 3,039 30,386 30,386
2 1,276 12,764 43,150
3 ,995 9,946 53,096
4 ,863 8,632 61,728
5 ,768 7,683 69,411
6 ,721 7,206 76,617
7 ,638 6,378 82,996
8 ,589 5,890 88,886
9 ,584 5,839 94,725
10 ,528 5,275 100,000
222
a
Component Matrix
Component
1
BFI20 ,705
BFI5 ,666
BFI10 ,663
BFI40 ,602
BFI30 ,596
BFI44 ,558
BFI15 ,523
BFI25 ,504
BFI41r ,313
BFI35r ,048
Extraction Method:
Principal Component
Analysis.
a. 1 components
extracted.
223
PRILOG 11– Analiza glavnih komponenata za Skala socijalne podrške - Social

Support
Communalities
Initial Extraction
SS1 1,000 ,662
SS2 1,000 ,638
SS3 1,000 ,570
SS4 1,000 ,630
SS5 1,000 ,675
SS6 1,000 ,676
SS7 1,000 ,484
SS8 1,000 ,540
Component Analysis.

Compo
1 4,876 60,945 60,945 4,876 60,945 60,945
2 ,638 7,969 68,914
3 ,605 7,557 76,471
4 ,524 6,552 83,023
5 ,398 4,974 87,998
6 ,380 4,756 92,754
7 ,304 3,805 96,559
8 ,275 3,441 100,000
224
a
Component Matrix
Component
1
SS6 ,822
SS5 ,822
SS1 ,814
SS2 ,799
SS4 ,793
SS3 ,755
SS8 ,735
SS7 ,696
Extraction Method:
Principal Component
Analysis.
a. 1 components
extracted.
225
PRILOG 12 – Analiza glavnih komponenata za Skala lokusa kontrole -

Eksternalnost
Communalities
Initial Extraction
LK1 1,000 ,454
LK2 1,000 ,486
LK3 1,000 ,440
LK4 1,000 ,389
LK5 1,000 ,478
LK6 1,000 ,354
LK7 1,000 ,452
LK8 1,000 ,558
LK9 1,000 ,310
LK10 1,000 ,536
Component Analysis.

Compo
1 4,457 44,573 44,573 4,457 44,573 44,573
2 ,885 8,848 53,421
3 ,830 8,302 61,724
4 ,782 7,815 69,539
5 ,643 6,428 75,967
6 ,558 5,577 81,543
7 ,519 5,193 86,737
8 ,480 4,801 91,538
9 ,442 4,420 95,958
10 ,404 4,042 100,000
226
a
Component Matrix
Component
1
LK8 ,747
LK10 ,732
LK2 ,697
LK5 ,692
LK1 ,674
LK7 ,673
LK3 ,663
LK4 ,624
LK6 ,595
LK9 ,557
Extraction Method:
Principal Component
Analysis.
a. 1 components
extracted.
227
PRILOG 13 – Analiza glavnih komponenata za Skala Finasijski pritisak -
Communalities
Initial Extraction
FP1 1,000 ,840
FP2 1,000 ,852
FP3 1,000 ,814
Component Analysis.

Compo
1 2,506 83,523 83,523 2,506 83,523 83,523
2 ,278 9,253 92,776
3 ,217 7,224 100,000
a
Component Matrix
228
Component
1
FP2 ,923
FP1 ,916
FP3 ,902
Extraction Method:
Principal Component
Analysis.
a. 1 components
extracted.
PRILOG 14 – Faktorska analiza upitnika COPE

Compo
1 5,203 34,684 34,684 5,203 34,684 34,684
2 2,278 15,187 49,871 2,278 15,187 49,871
3 1,164 7,761 57,632 1,164 7,761 57,632
4 ,973 6,484 64,116
5 ,813 5,422 69,538
6 ,684 4,558 74,096
7 ,632 4,212 78,308
8 ,558 3,717 82,025
9 ,487 3,246 85,270
10 ,465 3,097 88,367
11 ,431 2,874 91,241
12 ,412 2,748 93,989
13 ,341 2,276 96,266
14 ,307 2,048 98,314
15 ,253 1,686 100,000
229
Component Matrix
Component
1 2 3
facAKTIVNOPREVAZILAZEN ,750 -,375 ,107
JE
facPLANIRANJE ,766 -,337 ,176
facINSTRUMENTALNA ,707 -,072 -,280
facEMOCIONALNA ,658 ,123 -,431
facSKONCENTRISANOST ,735 -,019 ,210
facVERA ,389 ,235 -,330
facREINTERPRETACIJA ,762 -,257 ,078
facKOCENJE ,721 ,035 ,119
facREZIGNACIJA ,678 -,084 ,304
facFOKUSIRANJE ,606 ,409 -,329
facPORICANJE ,144 ,713 -,048
facMENTALNANEANGAZOV ,588 ,382 -,056
ANOST
facBIHEJVIORALNANEANG ,121 ,741 ,044
AZOVANOST
facALKOHOL -,150 ,647 ,380
facHUMOR ,313 ,290 ,576
230
PRILOG 15 – Analiza glavnih komponenata za Aktivne strategije
Communalities
Initial Extraction
COPE1 1.000 .347
COPE4 1.000 .219
COPE5 1.000 .327
COPE10 1.000 .175
COPE11 1.000 .190
COPE13 1.000 .229
COPE14 1.000 .293
COPE15 1.000 .189
COPE19 1.000 .264
COPE21 1.000 .206
COPE22 1.000 .173
COPE23 1.000 .257
COPE25 1.000 .266
COPE29 1.000 .258
COPE30 1.000 .320
COPE32 1.000 .393
COPE33 1.000 .297
COPE34 1.000 .220
COPE38 1.000 .303
COPE39 1.000 .431
COPE41 1.000 .255
COPE42 1.000 .295
COPE44 1.000 .309
COPE45 1.000 .345
COPE47 1.000 .382
COPE49 1.000 .102
COPE52 1.000 .252
COPE54 1.000 .240
COPE55 1.000 .203
COPE56 1.000 .368
COPE58 1.000 .345
COPE59 1.000 .370
Component Analysis.
231

Compo
1 8.823 27.572 27.572 8.823 27.572 27.572
2 2.278 7.118 34.691
3 1.561 4.878 39.568
4 1.275 3.985 43.554
5 1.208 3.774 47.328
6 1.128 3.524 50.852
7 1.044 3.262 54.113
8 .953 2.979 57.093
9 .894 2.794 59.886
10 .866 2.705 62.591
11 .840 2.626 65.217
12 .802 2.506 67.723
13 .757 2.365 70.089
14 .736 2.299 72.388
15 .701 2.192 74.580
16 .683 2.135 76.714
17 .653 2.040 78.755
18 .613 1.916 80.670
19 .575 1.796 82.466
20 .562 1.757 84.223
21 .520 1.625 85.848
22 .506 1.582 87.430
23 .498 1.558 88.988
24 .480 1.499 90.487
25 .454 1.419 91.905
26 .435 1.359 93.264
27 .409 1.279 94.543
28 .393 1.227 95.770
29 .390 1.219 96.989
30 .357 1.115 98.104
31 .319 .997 99.101
32 .288 .899 100.000
232
a
Component Matrix
Component
1
COPE1 .589
COPE4 .468
COPE5 .572
COPE10 .418
COPE11 .435
COPE13 .479
COPE14 .541
COPE15 .435
COPE19 .514
COPE21 .454
COPE22 .416
COPE23 .507
COPE25 .516
COPE29 .508
COPE30 .566
COPE32 .627
COPE33 .545
COPE34 .469
COPE38 .550
COPE39 .656
COPE41 .505
COPE42 .543
233
COPE44 .556
COPE45 .588
COPE47 .618
COPE49 .319
COPE52 .502
COPE54 .490
COPE55 .450
COPE56 .607
COPE58 .588
COPE59 .608
Component Analysis.
PRILOG 16 – Analiza glavnih komponenata za Izbegavajuće strategije
Communalities
Initial Extraction
COPE2 1.000 .001
COPE3 1.000 .152
COPE6 1.000 .151
COPE8 1.000 .202
COPE9 1.000 .238
COPE12 1.000 .328
COPE16 1.000 .183
COPE17 1.000 .146
COPE20 1.000 .114
COPE24 1.000 .337
COPE26 1.000 .324
COPE27 1.000 .256
COPE28 1.000 .104
COPE31 1.000 .189
COPE35 1.000 .311
COPE36 1.000 .121
COPE37 1.000 .168
COPE40 1.000 .259
COPE43 1.000 .144
COPE46 1.000 .123
COPE50 1.000 .246
COPE51 1.000 .164
COPE53 1.000 .321
COPE57 1.000 .136
Component Analysis.
234

Compo
1 4.719 19.663 19.663 4.719 19.663 19.663
2 2.619 10.914 30.577
3 2.151 8.962 39.539
4 1.428 5.952 45.491
5 1.147 4.780 50.271
6 .939 3.914 54.185
7 .926 3.858 58.043
8 .889 3.706 61.750
9 .855 3.564 65.314
10 .804 3.350 68.663
11 .788 3.285 71.948
12 .710 2.959 74.907
13 .685 2.855 77.762
14 .680 2.835 80.597
15 .635 2.645 83.241
16 .604 2.517 85.758
17 .549 2.289 88.047
18 .535 2.231 90.278
19 .471 1.961 92.239
20 .433 1.805 94.043
21 .399 1.662 95.705
22 .369 1.538 97.244
23 .340 1.416 98.660
24 .322 1.340 100.000
235
236
a
Component Matrix
Component
1
COPE2 .038
COPE3 .389
COPE6 .388
COPE8 .449
COPE9 .488
COPE12 .573
COPE16 .428
COPE17 .383
COPE20 .338
COPE24 .581
COPE26 .569
COPE27 .506
COPE28 .323
COPE31 .434
COPE35 .558
COPE36 .347
COPE37 .410
COPE40 .509
COPE43 .380
COPE46 .351
COPE50 .496
COPE51 .405
COPE53 .566
COPE57 .369
Component Analysis.
237

Medijatori Efekata Nezaposlenosti Na Mentalno Stanje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Medijatori Efekata Nezaposlenosti Na Mentalno Stanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NIŠU

MEDIJATORI EFEKATA NEZAPOSLENOSTI

Niš, 2011. godine

„....mislim da se ne radi o tome da li je nešto dobro ili loše. Ţivot se

2.7. Lokus kontrole ................................................................................................ 74

5. REZULTATI ISTRAŢIVANJA ............................................................................ 94

5.2. Struktura razlika u izraţenosti ĉinilaca efekata nezaposlenosti na mentalno

5.3.3. Ispitivanje strukture relacija Izbegavajućih strategija prevladavanja stresa i

6.2. Struktura razlika u izraţenosti ĉinilaca efekata nezaposlenosti na mentalno

7. ZAKLJUĈAK ...................................................................................................... 163

MEDIJATORI EFEKATA NEZAPOSLENOSTI NA MENTALNO

Kljuĉne reĉi: nezaposlenost, zaposlenost, medijatori efekata nezaposlenosti

MEDIATORS OF THE EFFECTS OF UNEMPLOYMENT ON

Key words: unemployment, employment, mediators of the effects of unemployment

Posao ima veoma znaĉajno mesto u ţivotu savremenog ĉoveka.

Prema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u aprilu 2010.

- obuke za trţište rada i obuke nezaposlenih za poznate poslodavce i

2.1. Razvojna psihologija celokupnog ţivotnog ciklusa

Razvojna psihologija je do sedamdesetih godina prošlog veka za

razvijala. U odraslom dobu ĉoveka, posao, radna generativnost, razvoj veština

2.1.1. Ţivotne krize

Pojam ţivotne krize zauzima kljuĉno mesto u psihologiji celokupnog

2.1.2. Razvojne krize

Erik Erikson (1976) je uveo pojam razvojne krize u ţivotni ciklus

Stadijum sedam ili faza stvaranja, što bi odgovaralo srednjem

Teorija razvojnih kriza odraslog doba

Danijel Levinson (1978) u svojoj teoriji, koju je izgradio na osnovu

Slika 1: Razvojne faze prema Danijelu Levinsonu

Kasno odraslo osoba

60 god. Kulminacija srednjih

45 god. Tranzitorni period srednjeg odraslog

33 god. Tranzitorni period

Tranzitorni period ranog odraslog doba (doba izmeĊu sedamnaest i

2.1.3. Sredinski uticaji kao razlog razvoja

Ţivotne krize koje su nastale pod uticajem spoljašnjih dogaĊaja

Ĉesto se dešava da se razvojne i akcidentne krize prepliću i dešavaju

Razloge ljudskog razvoja, Bronfenbrener (1977, prema Paquette &

doţivljavanje stvarnih ili percipiranih aspekata okoline individue, ukljuĉujući i nju

razliĉitim periodima ţivota osobe mogu da reaguju drugaĉije na sredinske promene i

2.1.4. Pozitivna psihologija, mentalno zdravlje i posao

Promocija pozitivne psihologije u poslednje dve decenije izazvala je

prvobitno kod odraslih osoba. Kada se shvatilo koliki je znaĉaj blagostanja za

Subjektivno blagostanje (Subjective well-being) je pojam koji se

Mentalno zdravlje je termin koji se najĉešĉe definiše socijalnim,

2.2. Rad kao razvojni zadatak odraslog doba

Razvojna psihologija celokupnog ţivotnog ciklusa istiĉe znaĉaj rada i

Jedna od najjednostavnijih definicija, rad definiše kao „sredstvo

Definicija nezaposlenosti, koja je u najširoj upotrebi je ona koju daje

2.2.1. Istraţivanje nezaposlenosti u psihologiji

Nezaposlenost nije fenomen novijeg datuma. Prve studije nezaposlenosti

Dosadašnja istraţivanja koja su imala za predmet posmatranje veze

2.2.2. Psihološke teorije nezaposlenosti

Postoji nekoliko teorija o tome zašto nezaposlenost ima nepovoljan

Prva studija koja je analizirala radove o efektima nezaposlenosti s

Kao sledeću teoriju Dollard i Winefeild (2002) navode teoriju

Nezaposlenost mladih usporava i remeti njihov zdrav psihosocijalni

Polazeći od Frojdove ideje da rad predstavlja najvaţniju ljudsku vezu

realnošću: vremenska struktura, socijlni kontakti van porodice, spoljašnji ili

Teorija ograničavanja delovanja

Fryer predlaţe teoriju ograničavanja delovanja, kao reakciju na

Jahoda u svojoj teoriji ne iskljuĉuje oĉigledne prednosti posla kao što

korišćenjem veština, smisleni ciljevi, raznovrsnost, jasnoća okoline, dostupnost

Teorija relativne deprivacije

Jedna od novijih teorija koja se bavi efektima nezaposlenosti i