Зоран Павловић, Оливер Тошковић,

Ана Алтарас Димитријевић и

Зорана Јолић Марјановић

ПСИХОЛОГИЈА
Уџбеник за други разред гимназије и други и трећи разред
подручја рада економија, право и администрација

1
 Доц. др Зоран Павловић,
доц. др Оливер Тошковић,
проф. др Ана Алтарас Димитријевић
и доц. др Зорана Јолић Марјановић
ПСИХОЛОГИЈА
Уџбеник за други разред гимназије и други и трећи разред
подручја рада економија, право и администрација

Главни уредник Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ

Одговорна уредница Доц. др Наташа Филиповић

Уредница издања Др Јелена ЖУРИЋ

Рецензенти Проф. др Тамара Џамоња Игњатовић, редовни професор,

Факултет политичких наука и Филозофски факултет у Београду
Симонида Вукобрат, професор психологије,
XV београдска гимназија
Наташа Ковжан Кун, педагог

Дизајн Марио ЛАМПИЋ

Лектура и коректура Споменка ТРИПКОВИЋ

Издавач ЕДУКА д.о.о. Београд

Ул. Змаја од Ноћаја 10/1
Teл./факс: 011/3287 277; 3286 443; 2629 903
Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
За издавача Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор
 САДРЖАЈ

I ПРЕДМЕТ ПСИХОЛОГИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1. Шта је психологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.1. Шта проучава психологија.
Предмет, теоријски и практични задаци психологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.2. Психолошки системи, правци и дисциплине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.3. Психологија и друге науке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

II КАКО СЕ ИСТРАЖУЈЕ У ПСИХОЛОГИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

1. методологија научног истраживања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2. експеримент у психологији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
3. неекспериментална истраживања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
3.1 Систематско посматрање и акционо истраживање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
4. важност статистике и математике за психологију . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
4.1 Mатематика и душа – нормална расподела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
5. психолошке технике и мерни инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
5.1 Психолошко тестирање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
5.2 Физиолошки мерни инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
6. квалитативна истраживања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
7. како од података до сазнања, односно теорије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

III ПСИХИЧКИ ЖИВОТ: ЕЛЕМЕНТИ, ОРГАНСКИ АСПЕКТИ И РАЗВОЈ . . . . . . . . 47

1. Шта је у нама психичко.
Неколико смерница за разумевање и употребу овог појма . . . . . . . . . . 48
2. Има ли психа своје саставне делове.
Основнe категорије психичког . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

3
 2.1. Шта је заправо свест . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
2.2. Измењена стања свести . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

3. АНАТОМСКЕ И физиолошке основе ума . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

3.1. Где станује душа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
3.2. Нервно ткиво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
3.3. Жлезде са унутрашњим лучењем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
4. Основни принципи психичког развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
4.1. Шта покреће промене.
Однос наслеђа и средине у психичком развоју . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
4.2. Путање развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
5. Поремећаји психичких функција и личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

IV МОТИВАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
1. Појам мотива и мотивације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
2. Врсте мотива . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
2.1. На животној клацкалици: органски мотиви и мотивациони циклус . . . . . . . . . . . . . . . 79
2.2. Зашто желимо да будемо с другима. Социјални мотиви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
2.3. Зашто желимо да се истакнемо међу другима. Лични мотиви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
3. Редослед мотива по важности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
4. Како настају мотиви. Развој мотива . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
5. Фрустрације и конфликти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
6. Поремећаји у задовољавању мотива . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

V ЕМОЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
1. Природа емоција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
2. Теорије емоција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
3. Врсте емоција и емоционалних доживљаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
4. Развој емоција и емоционалност у адолесценцији . . . . . . . . . . . . . . . . 102
5. Изражавање емоција и емоционална размена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
6. Стрес, анксиозност и психосоматски поремећаји . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

4
VI ОПАЖАЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
1. Шта је опажање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
2. чула у кожи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
3. чуло кинестетике и равнотеже . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
4. ЧУЛА МИРИСА И УКУСА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
5. чуло слуха . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
5.1. Физичке основе слуха . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
5.2. Неурофизиолошке основе слуха . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
6. чуло вида . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
6.1. Физичке основе вида . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
6.2. Неурофизиолошке основе вида . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
6.3. Опажање боја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
6.4. Опажање простора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
7. теорија опажања гешталт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
7.1. Закони груписања делова у целину . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
8. Грешке у опажању . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
9, утицај културе и искуства на опажање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

VII ПАМЋЕЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

1. Шта је памћење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
1.1. Промене у запамћеном . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
2. системи памћења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
2.1. Чулно памћење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
2.2. Пажња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
2.3. Оперативно или краткотрајно памћење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
2.4. Дуготрајно памћење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
3. АНАТОМСКЕ И ФИЗИОЛОШКЕ основе памћења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
4. Заборављање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
4.1. Шта је заборављање и зашто заборављамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
4.2. Шта доводи до губљења адресе информација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

5
 5. оштећења памћења, амнезија и Алцхајмерова болест . . . . . . . . . . . . 150

VIII МИШЉЕЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

1. Шире и уже одређење мишљења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
2. Врсте и облици мишљења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
2.1. Стваралачко (креативно) мишљење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
2.2. Критичко мишљење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
3. Улога знања, језика и развојних промена у унапређивању
мишљења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
4. Од уобичајених препрека до поремећаја мишљења . . . . . . . . . . . . . . . . 167

IX УЧЕЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
1. Уже и шире одређење учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
2. Најважнији облици учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
2.1. Најпознатији механизми учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
2.2. Врсте учења према материји која се учи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
3. Појава различитих облика учења током развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
4. Тешкоће и поремећаји у учењу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
5. ПСИХОЛОШКЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА УСПЕШНО УЧЕЊЕ У ШКОЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . 186
5.1. Услови успешног учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
5.2. Фазе и технике успешног учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

X ИНТЕЛИГЕНЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
1. Неколико одређења интелигенције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
2. Теорије о структури и врстама интелигенције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
2.1. Факторске теорије структуре интелигенције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
2.2. Нефакторске теорије о врстама интелигенција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
3. Процена индивидуалних разлика у интелигенцији . . . . . . . . . . . . . . . . 205
4. Наслеђе или средина. Контроверзно питање
о чиниоцима развоја интелигенције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
5. Шта значи заостајати или имати тешкоће у
интелектуалном развоју. Интелектуална ометеност . . . . . . . . . . . . . . 210

6
XI ЛИЧНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
1. Шта је личност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
2. Структура личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
3. Динамика личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220
4. Периодизација развоја личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
5. Теорије личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
5.1. Психодинамске теорије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
5.2. Теорије црта личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
5.3. Хуманистичке теорије личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230

XII МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ И МЕНТАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

1. Шта су ментално здравље и ментални поремећаји . . . . . . . . . . . . . . . . . 236
2. Дефинисање менталног здравља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236
2.1. Како функционише ментално здрава особа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
2.2. Како се чува и унапређује ментално здравље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
3. Дефиниција менталног поремећаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
3.1. Ставови и односпрема особама с менталним поремећајем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
3.2. Врсте менталних поремећаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
3.3. Узроци менталних поремећаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
4. Како је могуће помоћи особама с менталним поремећајима . . . 246
4.1. Психотерапија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
4.2. Психолошко саветовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248
4.3. Ресоцијализација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
4.4. Кориснички покрет и удружења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

XIII СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

1. Појам, ФУНКЦИЈА И ФАКТОРИ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254
1.1. Извори и агенси социјализације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256
1.2. Облици и врсте социјалног учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
1.3. Ефекти социјализације из биолошког у социјално биће . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

7
 2. ПРОСОЦИЈАЛНО И АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261
3. ПОЈАМ И ВРСТЕ НАСИЉА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262
3.1. Карактеристике насилног понашања и особе које трпе насиље . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
3.2. Реаговање на насиље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267

XIV КОМУНИКАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273

1. Појам комуникације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
1.1. Сигнали и симболи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
2. Врсте комуникације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
2.1. Вербална комуникација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276
2.2. Невербална комуникација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277
3. Услови успешне комуникације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
3.1. Процес комуникације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
3.2. Узроци неспоразума у комуникацији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280
3.3. Асертивна комуникација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
4. Средства масовних комуникација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

XV ОПАЖАЊЕ ОСОБА И МЕЂУЉУДСКИ ОДНОСИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289

1. Опажамо ли особе или о њима закључујемо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
1.1. Улога емпатије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
1.2. Први утисак о особи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292
1.3. Атрибуција узрока понашања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
1.4. Зашто су представе о другима често погрешне . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
2. Међулична наклоност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
2.1. Ефекат близине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
2.2. Важност физичке привлачности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297
2.3. Важност сличности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298
2.4. Љубавни односи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298

XVI СТАВОВИ, ИНТЕРЕСОВАЊА И ВРЕДНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

1. Шта су ставови. Појам и карактеристике ставова . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304
1.1. Функција и деловање ставова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
1.2. Врсте ставова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

8
 1.3. Формирање и мењање ставова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308
1.4. Пропаганда и јавно мњење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308
2. Појам и развој интересовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
3. Појам вредности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313

XVII ПСИХОЛОГИЈА ГРУПА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319

1. појам групе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320
1.1. Врсте група . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
2. Формирање и развој групе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
3. Структура групе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
3.1. Руковођење групом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328
4. Групна диНаМика и процеси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329
4.1. Конформирање и групни притисак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329
4.2. Групно решавање проблема и доношење одлука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330
5. међугрупни односи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331
6. Неструктурисане групе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333

ИНДЕКС ПОЈМОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337

9
 ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК
На странама које следе наћи ћеш велики број информација. Пре него што започнеш са чи­
тањем, обрати пажњу на елементе које свака лекција укључује и на какву врсту инфор­ма­
ција се њени различити делови односе. То ће ти помоћи да сваку лекцију савладаш у
највећој мо­гућој мери.

ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ УЧЕЊА

На почетку сваког поглавља наведене су главне
теме, шта све можеш да научиш и чему ти знање
из одређеног поглавља може служити (односно:
циљеви и исходи учења).

ПСИХОЛОГИЈА И
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ
Кратка прича на почетку поглавља описује неке
свакодневне ситуације и поставља питања о
којима вероватно и ти размишљаш или их себи
постављаш. Свака прича је илустрација онога о
чему ће у поглављу бити речи.

ПИТАЊА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ
Помажу ти да провериш да ли разумеш то о чему
се говори у тексту и подстичу те да пажљиво и
темељно промислиш о ономе што читаш.

ЗАНИМЉИВА ПСИХОЛОГИЈА
Занимљиви кратки текстови упућују те у
интересантне резултате психолошких
истраживања, податке из историје психологије,
описе необичних психолошких појава и слично.

10
 ПСИХОЛОГИЈА НА „КЛИК”
Адресе интернет страна на којима о теми
поглавља можеш нешто додатно да прочиташ
или погледаш. Њима можеш приступити и тако
што ћеш скенирати кодове (нпр. паметним
телефоном) који су дати уз сваки линк.

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ
На маргини, уз сваку лекцију, на оно што је
најважније упућују дефиниције кључних појмова
које је потребно усвојити.

КЉУЧНЕ РЕЧИ
Најважнији појмови наведени су на крају
сваког поглавља.

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

На крају поглавља, питања којима можеш да
провериш ниво савладаности градива: да ли
познајеш основне појмове и чињенице и да ли
можеш критички да размислиш и примениш
знања. Ту су и предлози за групну дискусију
или дискусију на часу.

ПСИХОЛОГИЈА ЗА РАДОЗНАЛ(ИЈ)Е
Уколико желиш да нешто више и додатно сазнаш
о теми поглавља, потражи књиге које су
препоручене на крају лекције.

11
 I ПРЕДМЕТ ПСИХОЛОГИЈЕ
Ово поглавље помоћи ће ти да:
• разумеш чиме се психологија бави и како психолози виде предмет
своје науке;
• направиш разлику између теоријских и практичних задатака
психологије;
• упоредиш како се предмет психологије дефинише у различитим
психолошким системима и правцима;
• опишеш и упоредиш основне области рада у оквиру различитих
психолошких дисциплина;
• наведеш место психологије међу другим, природним и друштвеним,
наукама.

Замисли да лежиш поред неке обале, мора или реке. Гледаш у небо, у облаке. Знаш да су об­
лаци само гомила паре, али у једном од њих као да препознајеш главу змаја. Чак можеш да за­
мислиш да је то Шмаух из Толкиновог „Хобита”. У облаку поред овог препознајеш коњаника
са подигнутим мачем. Облаци ће се сударити и ти као да гледаш филм, битку витеза и зма­ја.
Након судара, облаци су променили облик и ти сада у тој смеси препознајеш лице особе коју во­
лиш. Представа облака је из епске фантастике упловила у драму и прилично променила твоје емо­
ционално стање. Осећаш потребу да позовеш драгу особу и да јој све то опишеш. Ја­вила се и на
твоје описе одбрусила да се опет заносиш глупостима и да она то више не жели да слуша и да би
најбоље било да је више не зовеш. Небо је постало тамно, или се то теби само тако чинило.
Пробај да замислиш шта се све дешавало у описаних двадесетак минута. Твој поглед се
задржао на облацима, а твој ум је у њима препознао нешто што је у теби изазвало неко лепо
осећање, готово дивљење. Не само да је ум препознао него је направио и прилично кре­ативну
причу, која је у теби побудила различите емоције. Емоције су те покренуле да позо­веш некога,
али тај неко није делио твоје одушевљење, напротив, то је у њему/њој изазвало потпуно су­
протну реакцију која, је тебе повредила. На крају, можда осећаш потребу да о то­ме са неким
попричаш.
Описана ситуација предочава само део проблема којима се психологија бави: опажање, есте­
тика, замишљање, креативност, емоције, мотивација, разлике између људи, међуљудски од­
но­си, психолошки проблеми и саветовање...
А сада, након гледања у облаке, уживај у читању о свему поменутом и помало о самом себи.
 1. Шта је психологија
Ко се то бави душом?

У свакодневном животу већине људи психолошке дилеме су че­

• Која психолошка ста појава. Ми посматрамо понашање других особа и покушавамо
питања себи да га разумемо; приписујемо себи и другима трајне особине на осно­
најчешће ву којих покушавамо да предвидимо будуће понашање; питамо се
постављаш? како треба васпитавати децу, зашто неко „полуди” и како му помоћи
• Да ли о њима ако „лудило” не прође само од себе, или покушавамо да одредимо на
разговараш са кога наша деца личе и да ли ће бити добри ђаци, добри спортисти...
друговима и На известан начин, сви људи размишљају о психолошким феноме­
родитељима? нима (појавама), али ћеш у овом уџбенику учити о томе како се њи­
ма бави научно.

1.1. Предмет, теоријски и практични задаци

психологије. Шта проучава психологија?
Tермин психологија није, у историјском смислу, тако стар. Мада
се састоји из старогрчких речи психе (душа) и логос (наука), скован
је тек пре неколико векова. Психологија се сматра једном од нај­
млађих наука пошто је настала у другој половини 19. века, пре скоро
век и по.

Обично се сматра да је психоло­гија на­

Слика 1.1. Вилхелм Вунт (седи) са колегама
у својој лабораторији за експерименталну
психологију на Универзитету у Лајпцигу
14
стала 1879. године када је лекар и фи­лозоф
Вилхелм Вунт (Wilhelm Wundt, 1832–1920),
професор на Универзитету у Лајпцигу,
основао пр­ву лабораторију за експери­
менталну пси­хологију. Осим што су се у
њој истражи­вали психички фено­ме­ни, ла­
бораторија је била место где је учи­ла прва
генерација експерименталних пси­хо­лога
из Европе, Русије и САД (Слика 1.1). Мо­
жда звучи необично да се лабораториј­ско
истра­живање везује за психологију, али то
је био важан моменат осамостаљивања
ове науке, односно, почетак истраживања
и сакупљања података, чиме се она одво­
јила од филозофије и постала самостал­на.
 Психологија, или „наука о души”, проучава целину психичког жи­
вота људи (а понекад и животиња), али се као посебне целине њеног
изучавања могу издвојити: а) психички процеси (сазнајни, емоцио­
Предмет
нални и мотивациони), б) психичке особине (способност, темпера­
психологије
мент, карактер и особине личности), в) психички доживљаји, г) пси­хи­
– психички
чка стања (степен будности, свесност, умор) и д) њихова испољавања
живот људи, тј.
(у поступцима и реаговању). Циљ овог уџбеника јесте да те упозна
психички
с различитим феноменима који спадају у предмет психологије као
процеси, особине,
науке, па ћеш о свим поменутим процесима, особинама и манифе­
стацијама детаљније читати у наредним поглављима. Како сваки од доживљаји, стања
ових елемената има 1) своју доживљајну страну, 2) повезаност с би­ и њихове
олошким својствима, 3) своје путеве развоја и 4) манифестације по­ манифестације.
ремећаја, наши текстови о психичким функцијама садржаће, кад год
је то могуће, управо те четири групе информација.
За предмет психологије могу бити заинтересовани и људи којима
она није професија: лаици у свакодневном животу или уметници и
научници посвећени другим областима. На пример, често чује­мо
како возач аутобуса тврди да је добар психолог јер сваког дана на
послу види велики број људи па сматра да добро познаје људе. Ме­
ђутим, његово знање је заправо само скуп утисака и веровања и сли­
чно би било да неко од нас каже да је одличан физичар јер сваког
дана упозна гомилу атома различитих једињења. За разлику од овак­ Научни метод
вих лаичких уверења, психолози своје утиске, веровања или интуи­ у психологији
– систематичан и
тивне закључке о психичком животу третирају само као идеју која
логичан начин
мора бити проверена, а чињеницама сматрају само оно што утврде трагања за новим
научним методима. Оно што психологију као науку раздваја од дру­ сазнањима и
гих облика бављења психичким појавама управо је чињеница да она разумевањем,
свој предмет проучава користећи научне методе. Научна методоло­ који мора да
гија у психологији може бити слична: 1) природнонаучном истражи­ садржи нека од
вању, када тежи објективности (организовањем истраживања чији следећих
резултати не зависе од истраживача) и поновљивости (претходно својстава:
до­бијени резултати могу се опет добити у истим или сличним истра­ поновљивост и
живањима), као, на пример, у физици, хемији, биологији...; 2) тако­ објективност,
разумевање и
званом духовнонаучном истраживању, када у мањој мери тежи објек­
свеобухватност
тивности да би у већој мери неки феномен испитала свеобухватније и/или развојност.
(као што може бити случај у науци о језику, у историјским и правним
наукама). На пример, ако желимо да испитамо да ли појава треме
зависи од начина испитивања (писмено или усмено), организоваћемо
истраживање на двема групама ученика, од којих ће једна одговарати
писмено, а друга, на иста питања, усмено. Ако ре­зултати покажу да
је друга група лошије одговарала, моћи ћемо да закључимо да се
трема у случају усменог испитивања јавља у већој мери и то би био
објективан и поновљив резултат, што је приро­д­нонаучни приступ.
Међутим, ако бисмо желели да знамо како конкретан ученик, који

15
 има проблем са тремом, реагује у тој ситу­ацији и шта трема и испи­тивање за њега лично
значе, онда ће нам претходни приступ мало помоћи. У овом другом случају више ће нам
помоћи лични описи и доживљаји тог конкретног ученика, без издва­јања једне теме (на­
чина испитивања). Овакви налази неће би­ти објективни нити поновљи­ви јер ће зависити
од тренутка испити­вања и од наших личних тумачења, али нам могу помоћи да разуме­
мо проблем који има тај конкретан ученик, што би више одговарало ду­ховнонаучном
приступу.
Многи људи верују у такозване парапсихолошке појаве: комуникацију мислима на да­
љину (телепатију), покретање предмета снагом мисли (телекинезу) или увид у појаве које
је немогуће опазити чулима (енглески Extra Sensory Perception). Међутим, ни психологија
ни друге науке нису успеле досад да докажу да ове појаве постоје. Већина описа таквих
појава долази из личних доживљавања појединих људи, па заправо не можемо знати у
којој мери су ти доживљаји исправни, тачни, а у којој мери су последица погрешног тума­
чења, лошег сећања и слично. Сва досадашња истраживања усмерена на то да се неки од
поменутих феномена докаже, нпр. да једна особа пренесе мисли другој без говора, дала су
негативан резултат, односно, ма колико неке особе тврдиле да то могу да ураде, у истра­
живањима се показало да заправо не могу. Због тога овакве појаве сврставамо у такозвану
псеудонауку (лажну науку), попут астрологије (тумачење хороскопа) или хомеопатије. Ра­
злике између науке и псеудонауке приказане су на Слици 1.2.

НАУКА ПСЕУДОНАУКА
Следи доказе ма где они водили. Почиње са закључком, а по­том иде уназад да га
потврди.

Прихвата критику. Непријатељска је према критици.

Користи прецизну термино­ло­гију и јасне Користи нејасан жаргон да збуни и изврда.

дефиниције.

Тврдње су прецизне и ослањају се на доказе Претеране тврдње које превазилазе доказе.

Правилно разматра све доказе и аргументе. Oдабира само повољне доказе, ослања се на
сведочења или на слабе доказе.

Користи стрoге и поновљиве методе. Користи мањкаве методе са непоновљивим

резултатима.

Своја сазнања дели са другим областима и Усамљени индивидуалисти који раде у

друштвом у целини изолацији.

Прати правила логике при закључивању. Користи недоследну и неоправдану логику.

Мења се са новим доказима. Догматична (једнострана, беспоговорна) и

непопустљива.

Слика 1.2. Разлике између науке и псеудонауке

16
 Коначно, психологија садржи и читав низ етичких (моралних)
начела и прописа од којих се не сме одступати: да штити поверљи­ Психологија
вост учесника у истраживањима и клијената у саветовању и психоте­ – наука која
рапији, да не организује истраживања која би могла угрозити уче­ проучава уну­
снике или би за њих била увредљива, да не злоупотребљава моћ коју трашње дожив­
му професионална позиција може дати када је у питању психолог љаје, стања,
васпитач, терапеут или руководилац (рецимо, службе за професио­ особине и по­
налну селекцију, која се бави одабиром кандидата за неки посао). нашања, те њихов
Штавише, требало би да психолог у свом раду бу­де пример хумани­ развој, међусобне
стичког става: као најважнији циљ увек треба да поставља даљи ра­ везе и утицаје, уз
звој и добробит особа с којима је у професионал­ном односу, али и употребу специ­
да непрекидно ради на свом личном и професио­налном развоју. фичне научне
Тек испуњеност ова три услова – јасног предмета проучавања, методологије и уз
примене научних метода и поштовања етичких начела – представља поштовање ети­
оно што чини научну психологију. чких стандарда.

Крајем педесетих година прошлог века, Хари Харлоу је проуча­

вао социјално понашање мајмунчића које је претходно изоло­вао Снимак
та­ко да су били без контакта са родитељима. Резултати су омо­гу­ овог експеримен­
ћили велики напредак у разумевању настанка емоцио­налног ве­ та можеш да ви­-
зивања за друге особе, мен­талних поремећаја и могућег опоравка. диш уколико у
Постав­љено је, међутим, и питање да ли смемо намерно да изази­ пре­тра­живач
вамо бол, па и неприлаго­ђено понашање (гризење делова соп­ Јутјуб уку­цаш
стве­ног тела, агре­сивност пре­ма другима, сталну уплашеност), „Harlow’s Monkeys”.
код жи­вотиња. Због тога данас имамо, с једне стране, обавезу истра­­
жи­вача да траже потврду етичких комитета (групе научника која
проверава да ли истраживања крше моралне норме) да њихова
истражи­вања неће угрозити никога, али и, с друге стране, општи
покрет за права животиња.

Из оваквог предмета психологије проистичу и њени задаци. С јед­ Теоријски

не стране, психологија као наука има основни теоријски задатак да задатак
опише, објасни, разуме и предвиди психичке феномене. На пример, психологије
она треба да нам помогне да утврдимо правила и законитости опа­ – опис, објашња­
жања физичког света и других људи, учења, мишљења, или морал­ вање, разумевање
ног развоја; да објаснимо разлике међу људима или међу групама и предвиђање
људи; да ра­зумемо осећања, намере, мотиве у сопственом и туђем унутрашњих
по­на­шању; да предвидимо нечији развој или будуће понашање и доживљаја, по­
још много тога. нашања и њихо­
С друге стране, практични задатак психологије јесте да све што вих међусобних
је сазнато испуњавањем теоријског задатка буде адекватно приме­ утицаја.
њено тако да би се унапредио квалитет живота. Психолошка сазнања
17
 могу да ти помогну да ефикасније учиш, да боље разумеш своје од­
Практични носе с другима, да јасније увидиш шта у животу желиш... Обављајући
задатак свој посао, психолози помажу у повећању радне ефикасности, бира­
психологије ју најбоље кандидате за одређени посао, побољшавају тимски рад,
– примена психо­ прате развој и прилагођавање деце у вртићу, процењују како треба
лошких сазнања приступити сваком уче­нику, разговарају са средњошколцима који
са циљем да се имају дилеме у вези са својим емотивним животом или са професио­
унапреди квали­ налном будућношћу, са­ветују особе које се осећају лоше због живота
тет живота људи. са хроничним здрав­ственим проблемима или са менталним пореме­
ћајима, процењују ко може да добије дозволу за поседовање оружја
или возачку дозволу, ко може да усвоји дете, помажу при разводима
бракова, утврђују да ли је неко био урачунљив у тренутку извршења
кривичног дела...

Психологија није предмет у средњим школама само зато да

би млади упознали још једну науку, него и да би от­крили стру­
ку и сазнања која теби и другима могу помоћи на разне начине:
да боље разумеш себе и друге, да разумеш разли­ке између љу­
ди, зашто се људи понашају на одређени начин, зашто имају
проблеме и шта са њима раде... У штампи, на те­левизији и на
интернету можеш пронаћи психолошке теме; је­дан такав при­
мер јесте и филм Добри Вил Хантинг, који говори о адолесцент­
ској кризи и о начину на који психологија може да помогне у
њеном превазилажењу. Међутим, уоп­штен и по­пуларан садр­
жај није увек и свакоме од користи. Ако те муче психичке ди­
леме или твој мир нарушавају емоционални про­блеми – обра­
ти се стручњаку! За посету пси­хологу није ти по­требна ђачка
књижи­ца, упут или одрасли пратилац. Стид
и не­лагодност су нормал­ни, али не дозво­
ли да те поколебају: психо­лози су обучени
за рад на поверљивим те­мама и обавезни
су да оно што чују од кли­јената чувају као
про­фесионалну тајну!

„Добри Вил Хантинг” је филм о адолесцент­

ној кризи и начину на који психологија може
да помогне у њеном превазилажењу.

18
1.2. Психолошки системи, правци и дисциплине
О три слепа човека и слону1
Кад је реч о дефинисању предмета и метода психологијe, током
њене кратке историје није увек било јединства. Истраживачи су на­
глашавали различите аспекте ума, понекад до искључивости, па је
дошло и до развоја различитих приступа проучавању психолошких
феномена, које зовемо психолошким системима.
Психолошки системи – Систем те лаже 2, или можда не лаже?
Сматра се да су у историји психологије постојала три велика си­сте­ма.
Њих одликује то да су покушали да дају одговор на готово сва важна
психолошка питања: структуре, динамике3 и развоја ли­чно­сти, успо­
стављања социјалних односа, законитости у раду сазнајних функција,
попут памћења или мишљења итд. Различито дефинисање предмета
психологије водило је и разликама у томе које истраживачке методе
користи који систем.
Први међу њима настао је крајем 19. века и назван је психоанализа.
У оквиру овог система, психологија је била дефинисана као проу­ Психоанализа –
чавање процеса који се непрекидно одвијају у нама а да их нисмо психотерапијски
свесни. Ако хоћемо да откријемо тајне личности и да разумемо сва­ третман, теорија
ку појединачну особу, психоаналитичари верују да је најважније да личности и
проучавамо несвесне процесе, како у раду с пацијентима, тако и то­ поглед на свет
ком размишљања (самопосматрања и слободних асоцијација) о соп­ који наглашава
ственим сновима, мислима и понашању (о овоме ћеш детаљно учити утицај несвесног
у поглављима „Личност” и „Поремећаји”). Размишљање о сопственим дела личности.
мислима, емоцијама, понашању и сличном назива се самопосматрање
(интроспекција) и то је на почетку била једина процедура коју су
психолози користили да испитују психичке појаве. Слободне асоци­
јације су уведене са појавом психоанализе и представљају процеду­ Бихевиоризам
ру током које особа извештава (прича) о било којој мисли која јој – психолошки
пад­не на ум. систем у оквиру
Други психолошки систем назван је бихевиоризам, по енглеској којег се предмет
речи behavior која значи „понашање”. Пошто је у тадашњој психо­ло­ психологије своди
гији било мало објективних и поузданих сазнања, бихевиористи су на опажљиво и
покушали да некако уреде целу дисципину и да је приближе осталим мерљиво понаша­
наукама, односно да јој обезбеде већу поузданост знања. Због тога су ње, а основним
сматрали да предмет психологије треба ограничити само на оно што методом се сма­
тра експеримент
1 Прича о томе како су три слепа човека пипала слона са три различите стране (о овој методи
и имала потпуно различит утисак о томе како слон изгледа. ћеш читати више
2 Песма групе Београдски синдикат. у поглављу „О
3 Динамика личности означава све оно што подстиче личност на активност, што мерењу душе”)
је покреће.

19
 је споља видљиво и/или објективно мерљиво. Они су посматрали,
бележили и мерили низове подстицаја (стимулуса – С) и последична
понашања (реакције – Р), па је њихов приступ називан и С-Р психо­
логија. На пример, подстицај би био јак и изненадан звук, а наша ре­
акција на то био би страх. Пошто су бихевиористи били посебно
успешни у проучавању различитих типова учења, прво код лабора­
торијских животиња, а потом и код људи, о неким од њихових експе­
римената читаћеш у поглављу „Учење”. Из њихових сазнања изведен
је и специфичан облик психотерапијског третмана – „бихевиорална
терапија” – покушај да се људима помогне да превазиђу погрешне
обрасце мишљења и понашања које су некада научили и да усвоје
нове, флексибилније и ефикасније.
Наредни систем, понекад назван и „трећа сила у психологији”,
Хуманистичка појавио се непосредно након Другог светског рата и назван је хума­ни­
психологија стичком психологијом. „Хуманисти” су предмет психологије дефи­
– психолошки нисали на најшири могући начин. Сматрали су да психологија мора
систем који тежи да проучава целокупну човекову личност, па су развили начине за
истраживању то да једну особу упознају до танчина (такозвани идиографски ме­
личности у њеној тод). Идиографски приступ подразумева да се једна конкретна осо­
јединствености и ба анализира и да се истакну њене специфичности. Придавали су
целовитости. велики значај специфично људским феноменима, као што су нпр.
вредности, те су због тога мање пажње посвећивали поузданости
својих сазнања, а више покушајима да се разуме човек као целина.
Клиничку праксу заснивали су на уверењу да особу с проблемом
• Који ти је од три само треба пажљиво слушати и подржавати тако што јој показујемо
психолошка си- да разумемо шта осећа.
стема „најближи”,
најзанимљи­вији? Сва три система дала су велики допринос психологији као науци
Зашто? на два начина: 1) проширујући њен предмет (шта се проучава) и
2) обогаћујући њену методологију, односно начине истраживања ума.

Абрахам Маслов био је у младости ти­пичан би­

хевиориста, затим је по­с тао психоаналитичар,
да би на крају осно­вао хуманистичку пси­холо­
гију. Зато његови текстови и књиге, међу којима
су многи пре­ведени на српски језик, са­држе за­
нимљива схватања и ставове ко­ји потичу из
свих психолошких си­стема.

20
Табела 1.1.
Психолошки системи

Психолошки Назив психотерапије

Предмет Метод Оснивачи
системи проистекле из система

самопосматрање,
Сигмунд Фројд психоаналитичка
психоанализа несвесно слободне асоци­ја­
(1856–1939) терапија
ције

експериментални когнитивно-
Џон Вотсон
бихевиоризам понашање (објективност и -бихевиорална
(1878–1958)
поузданост) терапија

идиографски (ана­-
хуманистичка целокупна лиза једне конкрет­ Абрахам Маслов клијентом усмерено
психологија личност не особе уз њене (1907–1971) саветовање
специфичности)

Психолошки правци. Осим ових система, који су настојали да

пруже увид у сва питања психичког функционисања, у историји
психологије били су разви­јени покушаји да се објасне само појаве
из одређеног домена, као што су мишљење, опажање или развој.
Међу њима су се неки посе­бно издвојили по значају.

Оснивачи психологије као самосталне науке покушавали су да

уз помоћ пажљиво контролисаног самопосматрања (интро­спек­
ције) анализирају мисаоне процесе онако како хемича­ри анали­
зирају састав једињења, па је овај правац назван структурализам.
• Размисли о томе
Пред крај 19. века, амерички филозоф Вилијам Џејмс инспи­ри­ која би могла да
сао је истраживања усмерена на утврђивање тога чему не­ка пси­ буде функција
хичка појава или процес служи, које су им функције, па га и да­ различитих пси­
нас сматрамо оснивачем функционализма. Овај правац повезује хичких феномена:
психологију са теоријом еволуције јер се функције психичких зашто је битно да
појава разматрају у оквирима њихове еволутивне важности. осећамо бол, чему
служе мишљење,
Непосредно након Првог светског рата, у Аустрији и Немачкој туга, дугорочно
група психолога је сматрала да психолошким процесима, пре памћење, морална
свега онима у области опажања, управљају одређени закони који осећања... Зашто
их организују. Најпознатији међу тим законима јесте да целина ови процеси могу
увек представља више од збира својих делова, па је по немачкој бити важни у
речи за облик, фигуру, односно целину – Gestalt – и овај приступ еволуцији људске
назван гешталт психологија. О овом приступу ћеш више читати врсте?
у поглављу о опажању.
21
 Психолошке дисциплине – Многа лица Еве 4. У било којој фази
развоја психологије и којем год систему или правцу да су припа­
дали, психолози су истраживали врло прецизно одређене пробле­
ме у оквиру психолошких дисциплина.
Психолошке Све психолошке дисциплине можемо сврстати међу истражива­
дисциплине чке, које су усмерене на доношење нових сазнања, или примењене,
– гране психоло­ које та сазнања користе зарад решавања одређених за психологију
шке науке које су релевантних проблема. И једна и друга група садрже више поједи­
усмерене на начних дисциплина, од којих ћемо приказати само неке које чине
проучавање програм већине студија психологије. Овде ћеш наћи њихове кратке
одређених описе, а касније ће им у уџбенику бити по­свећена цела поглавља
аспеката њеног Неки истраживачи посвећени су проучавању особа. Највећи
предмета. број њих бави се психологијом личности, развојном или социјал­
ном психологијом.
Психологија личности је дисциплина која покушава да интегри­
ше појединачна сазнања до којих долазе друге психолошке дисци­
плине и да нам пружи слику о томе од чега се састоји наша личност,
шта је по­креће и по чему се људи међусобно разликују. Поред тога,
у оквиру ове дисциплине врше се истраживања о личности као це­
лини, утвр­ђују законитости њеног функционисања и конструишу
теорије о елементима и динамици личности (ономе што покреће
личност).
Развојни психолози истражују како се и зашто људи мењају „од
колевке, па да гроба”, те како и зашто неке психичке појаве настају,
мењају се и нестају током нашег живота. Могло би се рећи да је ра­
звојни приступ део свих других психолошких дисциплина пошто је
неку особу или неки феномен немогуће разумети изоловано у вре­
мену ако не разумемо њен развој. Рецимо, када психолог који истра­
жује личност покушава да разуме неку особину, он увек покушава
и да сазна када се та особина појављује, шта јој непосредно претходи
и да ли се некако временом мења.
У оквиру социјалне психологије истраживања су усмерена на жи­
вот појединца с другим људима, на односе међу групама, на утицај
група на наше понашање. Ова дисциплина се бави и појавама попут
предрасуда, јавног мњења, агресивности и привлачности.
Замисли два детета рођена у истој породици. Брзо након рође­
ња она се могу понашати другачије, ступати у другачије односе са
чла­новима породице, а касније и са вршњацима. Она су наследила
неке начине понашања, на основу њих ушла у другачије односе са
околи­ном и на крају се развила у две релативно различите лично­
сти. Ово су процеси које проучавају развојна, социјална и психоло­
гија личности.

4 Филм Три лица Еве, о особи која наводно у себи има више личности.

22
 Друга група истраживача проучава психичке процесе. Они нај­
чешће раде у лабораторијама за експерименталну психологију, за Људе неправда уме
разлику од малопре описаних дисциплина у којима се рад често од­ јако да заболи, али
вија на терену и укључује посматрање, анкетирање или интервјуи­ већина нас мисли
сање (о свему овоме ћеш учити у следећем поглављу). да би било немо­гу­
Биолошка психологија је дисциплина усмерена на проучавање ће да и живо­тиње
повезаности психичких појава са процесима који се одвијају у мо­ препознају неправ­
згу, чулним органима и жлездама са унутрашњим лучењем, као и на ду и буне се про­
улогу наслеђивања у развоју. тив ње. Рад Франса
Компаративна психологија заснована је на теорији еволуције и ба­ви де Вала, познатог
се поређењем одређених психолошких процеса код човека и разли­ приматолога (осо­
читих животињских врста – лабораторијских мишева, пацова или па­ ба које проучава
са, али и примата и мајмуна у зоолошким вртовима или у дивљини. примате), показује
Коначно, когнитивна психологија посвећена је истраживању на­ да, по свему суде­ћи,
ших сазнајних процеса – опажања, памћења, мишљења, одлучива­ имамо преви­соко
мишљење о себи и
ња и многих других. Због великог значаја ових процеса, последњих
прениско о њима.
година се формира издвојена научна дисциплина названа когнитив­
не науке, а у сарадњи са билошком психологијом често се говори и
о когнитивним неуронаукама (ова дисциплина описује однос сазнај­ О Де Вало-
них и физиолошких процеса). вом раду са пре-
Замисли сада иста она два детета рођена у истој породици. Мо­же­ познавањем
мо се питати који су то процеси у мозгу који су довели до тога да се неправде код
они понашају другачије одмах по рођењу (нпр. једно више плаче, а примата можеш
друго је мирније). Који су наследни механизми до тога довели? Да ли видети уколико
слични процеси постоје и код других животиња, мање или више ево­ у претраживач
лутивно блиских нашој животињској врсти? Како та два детета виде Јутјуб уку­цаш
свет око себе, како памте разне информације које их окружују, како „Two monkeys
о њима мисле и како све то обједињују у својим релацијама са околи­ were paid unequ­
ном? Наиме, њихове реакције и доживљавања околине запра­во су по­ ally: Excerpt from
следица свих ових процеса: опажања, памћења и мишље­ња. А то је Frans de Waal's
оно чиме се баве биолошка, компаративна и когнитивна психологија. TED Talk”.
Психолошка пракса – Чему ово служи? А уз то и ради5. Многи
психолози не раде као истраживачи, већ у контакту с дру­гим људима
покушавају да реше неке конкретне проблеме, то јест да остваре
практични задатак психологије.
Школски психолози могу, при­ме­њујући открића до­бијена истраживањем процеса уче­
ња и наста­ве, да помажу ђацима да ефикасније уче, да раде на побољшању међу­људ­ских
односа у школи (из­међу ученика, наставника и других рад­ника у шко­ли), да дају психоло­
шке савете учени­цима, родитељима и на­ставницима, или да ути­чу на формира­ње обра­
зовне политике чита­вог друштва.

5 Парафраза реченице Дизнијевог јунака Паје Патка. Ту чувену шпицу из цртаног филма мо-
ж
­ еш видети уколико у Јутјуб претраживач укуцаш „Чему ово служи? А уз то и не ради”.

23
 Психологија рада пред­став­ља дисциплину која може да помогне
Једну од нај­чу­ у избору најбољег кан­дидата за од­ређено радно ме­сто, да понуди на­
ве­нијих уметни­ чине за мо­тивисање запослених,
чких илустрација да осми­сли рекламну кампању за
онога чиме се ба­ неки производ или да от­крије шта
вила рана психо­ потрошачи желе да им буде по­ну­
логија рада донео ђе­но на тржишту. Ова дисци­пли­
је филм Чарлија на помаже љу­д има и у ода­б и­р у
Чаплина „Мо­дер­ будућег за­нимања тако­званом про­
на времена”. феси­оналном ори­јен­тацијом. Ва­
жан део посла психолога у овом до­
Филм мо­- мену јесте такозвани менаџ­мент
жеш погледати Чарли Чаплин у филму људ­ским ресурсима (HR – human
уколи­ко у пре­ „Модерна времена”
resource management).
тра­живач Јутјуб Клинички психолози настоје да помогну особама с менталним
укуцаш „Charlie поремећајима различитих врста и различитог интензитета. Задајући
Chaplin Modern инструменте за психолошку процену (о којима ћеш учити у следећем
Times”. поглављу), они помажу да се тачно одреди о каквом је поремећају
реч, а могу да се баве и психотерапијом или психолошким савето­
вањем, у болницама или у приватној пракси (о овоме ћеш учити у
поглављу о менталном здрављу и менталним поремећајима).
Здравствена психологија усмерена је на помоћ особама које се
лече од тешких и/или хроничних соматских болести (карцинома, дија­
• Сети се неког свог бетеса, инфаркта...) или су про­шле кроз мукотрпне облике ле­чења.
боравка у болни­ци Она такође улаже напоре да повећа свест ста­новништва о ли­чном и
или посете бли­ској јавном здрављу, као и у спречавање настанка болести.
особи која се лечи- Осим ових примењених пси­холошких дисциплина, све се више
ла. Како је то утица- развијају форен­зичка психоло­ги­ја (примена психолошких сазнања на
ло на твоја осећања суду или у полициј­ским истрага­ма), неуро­
и распо­ложење? психологија, спорт­ска пси­хо­логија, психоло­
Шта мислиш – како гија маркетинга...
би психолог могао
да ти олакша те про- До 2020. године, по процена­ма Свет­
б
­ леме? Замисли си- ске здрав­ствене орга­­ни­зације, депре­сија
туацију у којој о то- (стање лошег расположења и изражене
ме разговараш са пасивности) биће друга најчешћа болест
психологом и наве- на све­т у (по­сле срчаних обо­љења) – ми­
ди питања која му лиони љу­ди ће се лечити од ње у бол­ни­ца­ Брига о здрављу
том приликом ма и узи­ма­ти ан­ти­депресиве. Здрав­стве­ битнија је од лечења
постављаш. ни пси­хо­ло­зи су, међутим, утвр­дили да су у трет­ману депре­сије
правилна исхрана и редов­но фи­зичко вежбање једнако ефи­ка­сни
као леко­ви. Мисли о томе! Бо­ље спречити, него лечити!

24
1.3. Психологија и друге науке
Уједињени опстајемо, подељени пропадамо6
Предмет проучавања психологије има многе аспекте: социјалне, генетичке,
еко­номске, породичне, неурофизиолошке, политичке, ме­дицинске, хигијенске,
образов­не... Психологија, отуд, дели неке аспек­те свог предмета с другим наукама
и дисци­плинама и налази се на њиховом пре­секу, као што је приказано на Слици
1.3. У доба осамо­стаљивања психологије највише се ра­дило на њеном издвајању из
фи­лозофије и на удаљавању од уметничких приказа психичких доживљаја и ста­
ња, а данас се психо­логија углавном повезује са другим природ­ним и дру­штве­
ним наукама.

Биологија
– наука о живим
бићима Антропологија
Лингвистика – наука која проучава
– наука о језику људски живот и
културу
Клиничка психологија
Биолошка психологија Неуропсихологија
Компаративна психологија Развојна психологија Психијатрија
Психотерапија
– начин да се путем Когнитивна психологија Социјална психологија – грана медицине
разговора помогне која се бави
особама Психологија психичким
поремећајима
Психологија личности Психологија рада
Школска психологија Здравствена психологија
Вештачка Форензичка психологија Спортска психологија
интелигенција Социологија
– покушај Психологија маркетинга
– научно проучавање
програмирања друштва
интелигентног
понашања Филозофија
Когнитивне
неуронауке – бави се
проблемима у вези
– проучавање са постојањем, • Наведи која од пси-
сазнања знањем, умом... холошких дисци­
плина из великог
круга повезује пси-
Слика 1.3. Оквирна схема односа психологије и њених дисциплина
хологи­ју са биологи-
са другим наукама и дисциплинама
јом, а која са социо­
логијом или
6 Фраза која се приписује Езопу, из басне Четири вола и лав, а помиње се и психијатријом.
у песми групе Пинк Флојд, Хеј ти (Pink Floyd, Hey you).

25
 Поред предмета проучавања, психологија и највећи број својих метода и техника дугује
другим наукама или их барем дели с њима. Тако је, на пример, експеримент позајмила из
физике и других природних наука, самопосматрање (интроспекција) вековима је коришћено
у филозофији и различитим религијским и мистичким праксама, систематско посматрање
је такође било познато у филозофији, али и у астрономији и етологији (посматрању животиња
у њиховим природним стаништима). Психолози најчешће обрађују податке из својих истра­
живања користећи сложене математичке анализе или филозофско-филолошке технике ана­
лизе текста. Ниједан од ових поступака није изворно психолошки, али могућност да се они
креативно комбинују психологији доноси огромне потенцијале за занимљива истраживања.
О свему овоме чита­ћеш детаљније у следећем поглављу.

Сажетак

Идентитет психологије као науке дефинишу њен предмет, научни ме­

Психологија
тод и извесни етички стандарди у истраживању и примени.

Предмет Предмет психологије представљају особине, унутрашњи доживљаји,

психологије стања, понашање и њихови међусобни односи.

Психологија има два основна задатка: теоријски, да истражи све оно

Задаци што је обухваћено њеним предметом, и практични, да примени резул­
психологије тате истра­живања док помаже људима у различитим животним и рад­
ним окру­жењима.

У историји психологије постојала су три посебно утицајна покушаја да

се све појаве објасне из једне перспективе. Тако је психоанализа сматра­
Психолошки
ла да је нужно проучавати несвесне процесе, бихевиоризам да треба да
системи
се усмеримо на споља опажљиво и мерљиво понашање, а хумани­стичка
психологија је као предмет поставила целокупну ли­чност једне особе.

Психологија тежи испуњењу својих циљева кроз активности у оквиру

многих дисциплина. Неке од њих су посебно усмерене на истражива­ња,
а неке на обављање праксе (мада и у оквиру њих могу да се спрово­де
Циљеви истраживања) у унапређењу добробити људи. У психолошке дисципли­
психологије не убрајамо психологију личности, социјалну, развојну, биолошку, ком­
паративну, когнитивну психологију, психологију рада, школску, здрав­
ствену и клиничку психологију, неуропсихологију, психологију марке­
тинга, форензичку и спортску психологију.

26
 предмет психологије
Кључне
психоанализа речи
научна методологија
бихевиоризам
психологија
хуманистичка психологија
теоријски задатак психологије
психолошке дисциплине
практични задатак психологије

I група питања: провери да ли знаш Питања и

основне појмове и чињенице. задаци
1. Шта је предмет психолошког проучавања?
2. Који елементи одређују психологију као науку?
3. Који су задаци психологије?
4. На шта су усмерени психоаналитичари, шта је хуманистичка
психологија, шта проучавају бихевиористи? Ако желиш ДА
више сазнаш о
7. У чему је разлика између структурализма и функционализма? овој теми,
8. Како се деле истраживачке психолошке дисциплине? потражи
9. Шта проучавају развојни психолози? следеће књиге:
10. Где раде психолози и на којим пословима?
11. Чиме се баве здравствени психолози? 1. Крстић, Д. (1991).
12. Који метод је заједнички за психологију и за физику? Психолошки речник.
Београд: Савремена
13. Чиме се баве форензички психолози?
администрација.
Овај речник са­-
II група питања: анализирај, др­жи дефиниције
критички размисли и примени. важ­них психоло­
шких појмова, као и
1. У чему би се огледала злоупотреба професионалне позиције пси­
био­графије важних
холога у школи?
аутора из историје
2. Шта астрологију и хомеопатију чини псеудонаукама? психологије у свету
3. Са којом психолошком дисциплином је највише повезан рад Де и у Србији.
Вала? Због чега? 2. Требјешанин, Ж.
(2008). Речник
III група питања: провежбај и продискутуј психологије. Бео-
у групи или на часу! град: Стубови кул-
туре.
Изаберите једну психичку појаву која вас све интригира. Не­ Још један речник
ка наставник на папирићима напише имена три психолошка си­ психоло­шких пој­
сте­ма. Када представници редова извуку папириће, посветите мова, савременији и
де­сет минута покушају да претпоставите како би тој појави при­ свеобухватнији.
ступи­ли психоаналитичари, како бихевиористи, а како хуманисти.
27