ova strana je namerno ostavljena prazna

prof. dr Tijana Mandić

PSIHOLOŠKA
SVESKA

ψ
prof. dr Tijana Mandić

QTJIPMP\LB!TWFTLB!
 prof. dr Tijana Mandić
PSIHOLOŠKA SVESKA
(za internu upotrebu studenata FDU)
peto izdanje (treće elektronsko)
Autorsko izdanje. Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme biti prenošen putem medija,
preštampavanjem, fotokopiranjem, niti bilo kojim drugim putem bez prethodne dozvole autora.
Izuzetak su studenti FDU koji smeju da presnimanju, štampaju i fotokopiraju ovo elektronsko
izdanje za potrebe predavanja. Univerzitet umetnosti u Beogradu
© prof. dr Tijana Mandić, 2002. godina Fakultet dramskih umetnosti
Likovno rešenje korica i ilustracije psiholoških portreta: Adrenalin

Ovo izdanje Psihološke sveske priređeno je u Portable Document File (PDF) formatu.
Ova vrsta elektronskog dokumenta daje veće mogućnosti za pregled dokumenta (sadržaj, linkovi),
ima veću kompatibilnost prikaza od npr. Microsoft Word-a (prikaz ne zavisi od fontova, slike će
uvek biti prikazane), kao i bolju zaštitu od neovlašćenih izmena u dokumentu.
PDF dokumenti se čitaju uz pomoć besplatnog Adobe Acrobat Reader-a, koji se može preuzeti sa prof. dr Tijana Mandić
sledeće adrese: http://www.adobe.com/products/acrobat/readstep.html !
Takođe, ovo izdanje Psihološke sveske prilagođeno je za štampu na papiru A4 formata, ali tako da !
se posle štampe (osim ako se ne štampa dvostrano) može iseći na pola (A5 format) i ukoričiti.
Usluga sečenja i koričenje može se dobiti u većini fotokopirnica. Na ovaj način dobićete "pravu"
Psihološku svesku - sa desne strane imaćete strukturu predavanja, a sa leve praznu stranicu za
pisanje beležaka. Moguće je čak izvesti i prosto "okretanje" strana pre koričenja, tako da je desna
strana prazna a leva sadrži strukturu predavanja - prethodno rešenje je zgodnije za one koji pišu
QTJIPMP\LB!TWFTLB!
levom rukom, a ovo za one koji pišu desnom. (za internu upotrebu studenata FDU)
Uživajte u predavanjima! Ja jesam.
Tehnički obradio elektronsko izdanje: Nebojša Misković
Beograd, mart 2002.

peto izdanje (treće elektronsko)

mart 2002.
ova strana je namerno ostavljena prazna
PREDGOVOR
Ove sveske su nastale kao dopuna predavanjima iz psihologije. Svesna sam da psiholo-
gija nije i ne treba da postane glavni predmet na fakultetu. Takođe znam da su neki
studenti bili veoma zainteresovani i aktivni na časovima iz psihologije. Ovaj provoka-
tivni predmet je dopirao do njih: mislili su, osećali i ponašali se drugačije nego obično.
Prilazili su na hodniku, dolazili u kabinet i nastavljali da se bave temama sa časova.
Normalno, poziv za koji su se odlučili, takođe se bavi ljudima.

U želji da se bolje sporazumemo napisala sam ove sveske.To nisu skripta, a još manje
knjiga iz psihologije umetnosti. U pojedinim delovima postoje samo skice, ideje, hipote-
ze, a objašnjenje će se naći u literaturi i na predavanjima. I što je najvažnije, želim da
časovi iz psihologije budu zajednički poduhvat i zato postoji zadnja strana papira na
kome očekujem da se za vreme časa i za vreme čitanja literature piše. Pozivam studente
da sem klasičnog „hvatanja beležaka”, asociraju, crtaju, komentarišu i slobodno kriti-
kuju ponuđene hipoteze. Nikako ne očekujem da ove sveske ostanu štreberski uredne i
netaknute. Nisam ih pisala da bi se jednog dana unucima pokazivalo kako su baba ili
deda zanimljivo učili psihologiju, već da po mogućnosti sarađujemo.

Prema tome ovo nije konačna reč, u klasičnoj formi, iz oblasti psihologije. Sveske će biti
dorađivane tokom godina. Na kraju kursa iz psihologije očekujem povratne informacije,
bilo negativne, bilo pozitivne, koje će nam pomoći da stvorimo optimalni program iz
psihologije za svaku katedru našeg fakulteta. Osluškivanje studentskih potreba je dalo
ideju za formu ovih svezaka, na čemu sam mnogim studentima zahvalna. Bili su
spremni da otvoreno rizikuju, glasno misle, osećaju i oprobaju nova ponašanja u pro-
sečnoj studentskoj masi, spremnoj da ih ponekad ismeje i projektuje na njih strahove i
nesigurnosti.

Samo hrabro, želim vam u svemu ovome i radosti!

Tijana Mandić

ova strana je namerno ostavljena prazna
ψ5
SADRŽAJ
OPŠTI DEO .............................................................................................................................................................................7
UVOD.................................................................................................................................................................................9
KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA – PERCEPCIJA ........................................................................................................11
KOGNICIJA – INTELIGENCIJA..................................................................................................................................21
KOGNICIJA – UČENJE .................................................................................................................................................28
KOGNICIJA – PAMĆENJE I ZABORAVLJANJE .....................................................................................................30
ISTRAŽIVANJA U OBLASTI PAMĆENJA: ..........................................................................................................31
ZABORAVLJANJE ...................................................................................................................................................32
TEORIJE ZABORAVLJANJA ..................................................................................................................................32
KOGNICIJA – MIŠLJENJE ............................................................................................................................................34
LATERALIZACIJA: LEVI MOZAK-DESNI MOZAK ..............................................................................................37
PSIHOLOGIJA SNOVA.................................................................................................................................................40
I SIGMUND FROJD: SAN JE CARSKI PUT U ČOVEKOVO NESVESNO .....................................................41
II KARL GUSTAV JUNG ........................................................................................................................................41
PROCESNA ANALIZA............................................................................................................................................43
ANALIZA SADRŽAJA ............................................................................................................................................43
MOTIVACIJA..................................................................................................................................................................44
EMOCIJE..........................................................................................................................................................................49
EKSPRESIVNOST...........................................................................................................................................................55
KOMUNIKOLOGIJA.....................................................................................................................................................56
KOMUNIKACIJSKA FORMULA ...........................................................................................................................57
KOMUNIKACIJSKI NESPORAZUMI...................................................................................................................58
PSIHOLOGIJA GRUPE............................................................................................................................................59
SPECIJALNI DEO: LIČNOST I KARAKTER KAO ZNAKOVI ................................................................................63
UVOD: PROCES PERSONIFIKACIJE .........................................................................................................................64
VERTIKALNA ANALIZA LIČNOSTI ........................................................................................................................65
KARAKTEROLOGIJE I TIPOLOGIJE .......................................................................................................................70
OSNOVNI PROBLEMI TEORIJA LIČNOSTI ............................................................................................................79
HORIZONTALNA ANALIZA LIČNOSTI: ŽIVOTNI STIL I ŽIVOTNI SCENARIO ...................................... 107
UPOTREBA LIKA KAO ZNAKA U KOMUNIKACIJI ......................................................................................... 109
DEVETNAEST PSIHOLOŠKIH POTRETA............................................................................................................. 111
1. HISTERIČAN PORTRET.................................................................................................................................. 112
2. DEPRESIVAN PORTRET ................................................................................................................................ 114
3. OPSESIVNO-KOMPULSIVAN PORTRET.................................................................................................... 119
4. FOBIČAN PORTRET ........................................................................................................................................ 122
5. NEURASTENIČAN PORTRET ....................................................................................................................... 125
6. NARCISOIDAN PORTRET ............................................................................................................................. 127
7. MULTIPLI PORTRET ....................................................................................................................................... 131
8. PASIVNO-AGRESIVNI PORTRET................................................................................................................. 133
9. SADO-MAZOHISTIČKI PORTRET ............................................................................................................... 135
10. ŠIZOIDNI PORTRET...................................................................................................................................... 139
11. HEBEFRENI PORTRET.................................................................................................................................. 141
12. KATATONI PORTRET ................................................................................................................................... 144
13. PARANOIDNI PORTRET.............................................................................................................................. 146
14. CIKLIČNI PORTRET ...................................................................................................................................... 149
15. PSIHOPATSKI PORTRET.............................................................................................................................. 152
16. ZAVISNI PORTRET ....................................................................................................................................... 155
17. PERVERZAN PORTRET................................................................................................................................ 158
18. AUTONOMAN PORTRET ............................................................................................................................ 160
19. KREATIVNI PORTRET .................................................................................................................................. 163
LITERATURA .................................................................................................................................................................... 176
 ψ6 ψ7

ova strana je namerno ostavljena prazna

OPŠTI DEO
 ψ8 ψ9

ova srana je namerno ostavljena prazna

UVOD
* Šta jeste, može i treba da bude PREDMET psihologije?

Prednaučna psihologija: filozofi, naučnici, umetnici, laici...

Nauka nije počela, ali je eksplodirala u XIX veku.

Naučna psihologija: 1879. prva laboratorija (Veber, Fehner, Helmholc, Vunt...)

SVEST – strukturalizam (E. Tičener: mentalna hemija) funkcionalizam

PONAŠANJE – bihejviorizam (Dž. Votson i saradnici)

PERCEPCIJA – geštaltizam (Verthajmer, Keler, Kofka...) psihofizika

NESVESNO – psihoanalitičari (Frojd i saradnici)

KOMUNIKACIJA – teorija sistema i kibernetika u psihologiji (Bejtson, Vatcla-

vik)

* ZADACI PSIHOLOGIJE: odgovoriti na pitanja

1) šta – psihički život i psihičku stvarnost ljudi i životinja procese i osobine
2) kako – naučnim metodama i tehnikama sistematsko izučavanje psihe
3) zašto – razume, objasni, kontroliše i unapredi psihički život
* ZADACI PSIHOLOGIJE:
A. teorijski
B. praktični
* METODE U PSIHOLOGIJI: introspekcija, sistematsko neeksperimentalno
posmatranje i eksperiment

TEHNIKE: testovi, upitnici, intervjui, skale procene, zadaci, inventari, ličnosti,

Q sort (Stivenson 1953), semantički diferencijal...
 ψ 10 ψ 11

PSIHOLOŠKI REFERENTNI OKVIR:

KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA – PERCEPCIJA
TEORIJSKI: logički sistem višestruko i višeslojno međupovezanih premisa koje
A. FIZIOLOGIJA ČULA I CNS
definisu osnovne pojmove i pomažu psihologu da u praksi izabere, prikupi i
protumači relevantne podatke o subjektu njegovih istraživanja. B. PSIHOLOGIJA PERCEPCIJE

STARO NAUČNO DOBA: (Aristotel-Njutn-Dekart-Darvin-Frojd) SVET KOJI OPAŽAMO

Mehanicističko, matematičko – logično, statično i fragmentirano viđenje čove- PERCEPCIJA OBJEKTA

ka, sveta i njegovog odnosa prema svetu. Matematika predstavlja naučni ideal
i teži se apsolutističkim određenjima vremena, prostora, materije i odnosa koji
među njima vladaju.
NOVO NAUČNO DOBA: (Heraklit-Ajnštajn-Pijaže-Keli-Bejtson-
Mi danas vrlo dobro znamo da svet predstavlja celinu i da naša naučnička fik-
cija da ga raščlanimo i analiziramo deo po deo možda vodi u ćorsokak. Izgleda
da svaki čovek, na izvestan način živi u svom sopstvenom svetu. Čovekovo
ponašanje zavisi u mnogome od toga kako opaža svet oko sebe. Međutim, ne
mora svaka naučna analiza biti elementaristička.

Glasersfeld). Sistemsko, dinamsko, holističko i relativističko – konstruktivisti- I. PERCEPCIJA OBJEKTA:

čko viđenje čoveka, sveta i njegovog odnosa prema svetu.
• Oblik
• Veličina
PRIVATNI referentni okvir jedne osobe čini dinamski sistem
• Tekstura
višestruko i višeslojno povezanih, (najčešće iracionalnih) premisa, na osnovu • Dubina (monokularno, binokularno)
• Boja
kojih on stvara svoju osnovnu „životnu filozofiju”, organizuje svoj identitet i
• Mirisi, ukusi
odnose prema tako viđenom i definisanom spoljašnjem svetu.
• Dodir
OPASNOST OD PRIMENE PSIHOLOGIJE U UMETNOSTI • Zvuci
• Reakcije proprioceptora na objekt
PSIHOLOGIZACIJA • Pokret (indukovani, prividni, naknadni, autokinetički)
> 2 EKSTREMA
• Promene
APSIHOLOGIZAM
• Vreme – događaja
Miopija sindrom spram utopija sindroma? • Kauzalnost – odnosa
II. PERCEPCIJA SUBJEKTA:
„Ako pogrešan čovek koristi prava sredstva, prava sredstva deluju na pogre-
šan način” – Kineska izreka iz knjige „Tajna zlatnog cveta” • Fiziognomski faktori
• Estetsko-etički faktori
Vajs je svoja predavanja iz psihologije završavao rečima: „Nadam se da sam • Stavovi i predrasude
sad razumeo šta sam želeo da kažem.” • Ličnost: motivacija, iskustvo, sposobnosti, psihopatologija
III. RAZLIČITI SVETOVI RAZLIČITIH POSMATRAČA

• Percepcija-apercepcija
 ψ 12 ψ 13

PSIHOFIZIKA: MODERNA PSIHOFIZIKA:

• „Gama-fi” hipoteza: p = f(gama)
Percepcija je jedan od osnovnih saznajnih procesa na kojima počiva mišljenje.
• Zakon verovatnoće
Staro mišljenje: percepcija je samo subjektivni odraz objektivne realnosti. • Gausova kriva
• Terston i „moderna psihofizika”
Novo mišljenje: percepcija je akcija kojom selektivno registrujemo i celovito • Zakon komparativnog suđenja
doživljavamo unutrašnju i spoljašnju realnost. Mi „pipamo” aktivno svojim • Teorija informacija
čulima. • Teorija detekcije signala (TSD)
• Neopsihofizika
OSETI (pojedina svojstva i neposrednost)
• Teorija nivoa adaptacije
OPAŽAJI (celine i „dorada”, obrada uz znanje i značenje) • Funkcionalno merenje

ADEKVATNE PAŽNJA PRI OPAŽANJU

DRAŽI: <
NEADEKVATNE
J. Miler:
- jedna draž može da deluje na različita čula i tako dobijamo različite osete.
- različite draži mogu da deluju na isto čulo i dobijamo iste ili slične osete
Tičener:
- Greška draži: transponovanje na objekt procesa naše svesti.
Fehner: – y= f (F)
APSOLUTNI PRAG
PRAGOVI DRAŽI: <
DIFERENCIJALNI PRAG
VEBER-FEHNEROV ZAKON: Postoji zakonita povezanost između promena u
fizičkom i psihičkom svetu. Ako osete ređamo po intenzitetu u neki niz sa jed-
va primetnom razlikom između dva susedna oseta, to će biti aritmetička pro-
gresija. Draži koje su izazvale te osete grade geometrijsku progresiju – one će
rasti kao prirodni logaritam stimulusa. Ovaj zakon je omogućio indirektno
merenje, definisanje svih markantnih tačaka osetljivosti indirektno kao veliči-
na stimulacije, dakle u fizičkim merama.
S = k ln(D)
(Intenzitet senzacije stoji u logaritamskom odnosu sa intenzitetom draženja.)
U svakom trenutku na nas deluje obilje i unutrašnjih i spoljašnjih draži, od
kojih mi registrujemo samo izvestan broj, a na neke od njih i reagujemo. Selek-
tivnost i usmerenost su nužne i bazične osobine naše psihičke aktivnosti i po-
našanja. Tu selektivnost i upravljenost nazivamo pažnjom.
Dve osnove karakteristike pažnje su:
• Adaptacija organizma za registrovanje stimulusa
• Jasna svest o sadržajima na koje je naša aktivnost usmerena
Pažnja je povezana sa mnogim unutrašnjim promenama organizma koje omo-
gućavaju povećanu budnost, receptivnost i spremnost na adekvatnu akciju.
Čulni organi su spremni da primaju nove utiske, a mozak je spreman da regis-
trovane informacije obrađuje i opredeljuje se za adekvatne odgovore. Iz polu-
tame izranjaju jasni svesni doživljaji koji imaju određen smisao za individuu.
Možemo govoriti o različitim nivoima:
• Nesvesnom
• Predsvesnom
• Podsvesnom
• Svesnom (sa jasno usmerenom, koncentrisanom, upravljenom „laser-
skom” pažnjom).
Mada postoji i subliminarna percepcija i neka vrsta nesvesne usmerenosti, up-
ravljenosti i koncentrisanosti o pažnji govorimo kao o svesnom fenomenu.
 ψ 14 ψ 15

– važnost retikularne formacije

Na fiziološkom nivou: < II ZAKONITOSTI OPAŽANJA FIGURE I POZADINE:
– laserska uključenost određenog dela kore velikog
mozga Jedan od osnovnih zakona opažanja je, prema geštaltistima, spontano izdvaja-
nje figure od pozadine. To je jedan od najosnovnijih i najprimitivnijih faktora
Činioci koji utiču na pažnju: perceptivne organizacije koji se minimalno oslanja na iskustvo. Figura se lako
1. Karakteristike različitih stimulusa određuje po tome što:
2. Karakteristike ličnosti (motivi, stavovi, očekivanja...)
3. Volja – hotimično, namerno usmeravanje pažnje • ima uvek neki oblik
• kontinuirano je okružena pozadinom
Iluzije-halucinacije-vizije • ima kvalitet stvarnosti
• ostavlja snažniji utisak no pozadina
GEŠTALT PSIHOLOGIJA
III ZAKONI KONSTANTNOSTI OPAŽANJA:
Reč:
Pojave i objekte opažamo kao konstantne iako se vrednosti spoljašnjih draži,
Sklop, složaj, konfiguracija, obličje, celina.
do izvesne granice, objektivno menjaju.
Opšta teorijska reakcija na strukturalizam, elementarizam i asocijacionizam. VELIČINE
Celina je, po geštaltistima, uvek nešto više no prost zbir svih svojih elemenata, KONSTANTNOST < OBLIKA
a „dobra forma” je jedan od osnovnih dinamskih principa grupisanja draži u BOJE
celine. Verthajmer, Keler, Kofka i mnogi drugi su tragali za osnovnim dinam-
Neka geštaltistička tumačenja: odnos makro i mikro sveta, teorija izomorfiz-
skim zakonima percepcije:
ma... uticaj geštaltistike na ostale oblasti psihologije sem percepcije.
I. ZAKONITOSTI GRUPISANJA DRAŽI U CELINE:
ČITANJE FILMA po James-u Monaco-u
A. PERIFERNI FAKTORI:
1. blizine Korisno je koristiti metaforu jezika kad govorimo o filmu. Film nije jezik kao
2. sličnosti što su to engleski, francuski ili matematika. Izgleda da deca razumeju televizij-
3. zajedničke sudbine ske slike pre no što razumeju ili nauče da govore neki jezik. „Čak i mačke gle-
4. kontinuiteta daju televiziju” smatra Džejms Monako. Ali, film veoma liči na jezik. Vizuelno
B. FAKTORI POTKREPLJENJA: pismeni ljudi „sinemasti” vide i čuju više i dublje no vizuelno nepismeni ljudi
5. dobre forme koji retko gledaju filmove. Školovanje u tom „kvazi jeziku” otvara nove poten-
6. zatvorenosti cijale značenja za posmatrače. Nema ekstenzivnih istraživanja o našoj psiholo-
7. zasićenosti škoj sposobnosti da razumemo film. Znamo da postoje kulturološke razlike u
percepciji slika. U čuvenom istraživanju iz 1920, antropolog Viljam Hadson, je
C. CENTRALNI FAKTORI: našao da zapadnjaci različto percipiraju dubinu u dvodimenzionalnim slikama
8. poznatosti (iskustva) od Afrikanaca koji nikad nisu bili u kontaktu sa evropom.
9. stava (ličnosti)
Svako normalno ljudsko biće može da percipira i identifikuje vizuelni stimu-
lus.
 ψ 16
Čak i najjednostavniji vizuelni stimulus može različto biti interpretiran u zavi-
snosti od kulture. Tako znamo da vizuelne stimuluse „ČITAMO”.
„Dvosmisleni Trident”, čuvena optička iluzija zbunjuje mnoge. Nivo vizuelne
pismenosti i zapadnjačke konvencije o trodimenzionalnosti nas zbunjuju.
Iluzija je zanimljiva zato što smo obučeni da percipiramo „zapadnjačke
kodove perspektive”. Psihološki efekat je snažan. Naš um insistira da vidimo
objekt u prostoru a ne crtež u jednoj ravni.
Mnoge slične optičke iluzije pokazuju da je proces percepcije mentalna, isto
toliko koliko i fizička aktivnost. Na primer Nekerova kocka stvara takođe ilu-
ziju koja zavisi od kulturnog perceptivnog treninga. Reč slika zato ima zajed-
ničko značenje optičkog procesa i mentalne aktivnosti pri kojima mi kreiramo
slike. Takav „konstruktivizam” se provlači u mnogim oblastima psihologije.
Tako zaključujemo da je sposobnost čitanja slika veoma zavisna od procesa
učenja. Međutim vizuelni i auditivni sistemi, važni za film nisu isti. Postoji
suptilna ali signifikantna razlika u obuci nužnoj za oči da vide i mozak da ra-
zume i procesa slušanja. Mogli bi reći da uši slušaju sve što im je dostupno da
čuju dok oči „biraju” šta će da vide. To možemo reći i za svesnu i za nesvesnu
percepciju. Oči se konstantno kreću da bi bili u stanju da percipiramo (sakad-
ski pokreti).
ψ 17
Fiziološki: najbolji čitači imaju najefikasnije i najekstenzivnije sakadske sklo-
pove.
Etnografski: najobrazovaniji čitači će izvlačiti najviše korisnog iskustva iz raz-
ličitih kulturalnih vizuelnih konvencija.
Psihološki: najveštiji su oni čitači koji su u stanju da najbolje asimiluju različite
sklopove značenja iz percipiranog materijala i da ga integrišu u svoja iskustva.
Posmatrač nije samo konzument već aktivan, ili potencijalno aktivan učesnik u
procesu percepcije. Ako je film vrsta jezika onda je to specifičan jezik u prosto-
ru, vremenu i pokretu.
Pošto film nije isto što i jezik striktno lingvistička analiza vodi u stranputicu.
Semiolozi opravdavaju proučavanje filma kao jezika redefinišući pojmove pi-
sanog i govornog jezika. Tako je bilo koji sistem komunikacija jezik. Kristijan
Mez ističe da mi ne razumemo film zato što poznajemo njegov sistem već pos-
tižemo razumevanje sistema zato što razumemo film. „Ne priča nam film tako
fine priče zato što je vrsta jezika, već je postao jezik zato što nam je pričao toli-
ko finih priča „ (Metz, Film Language, str.47)
Za semiologe znak se sastoji iz dva dela, dela koji označava i označenog dela.
Odnos između njih je po nekima osnovni problem umetnosti. Ali u filmu su
oni skoro identični. Slika knjige je konceptualno mnogo bliža knjizi nego reč
knjiga. Slika nosi u sebi direktni odnos sa onim što označava, reč retko.
Mez kaže „Film je teško objasniti zato što se lako razume”.
Ipak film je KAO jezik. U tome je verovatno i snaga i opasnost sa kojom raspo-
laže posmatrač. Izgleda da bi prava nauka o filmu zavisila od naše sposobnos-
ti da definišemo najmanje graditeljske jedinice. Možemo to uraditi tehnički, to
je jedan "frame", ali to nije najamanja jedinica smisla.
Film je kontinuum značenja.
Prema tome, film bi bio vrsta jezika koji:
a) se sastoji iz kratkih spojeva znakova (short-circuits) u kojima se označeno
skoro izjednačava sa označavajućim.
b) zavisi od kontinuiranog, nediskretnog sistema u kome ne možemo identifi-
kovatoi bazične jedinice te ga prema tome ne možemo opisati kvantitativno.
 ψ 18 ψ 19

DENOTATIVNO I KONOTATIVNO ZNAČENJE Trop-promena smisla, logički preokret koji stvara elemenat znaka, novi odnos
između dela koji označava i označenog dela. To je povezujući elemnat između
Film komunicira značenje i denotativno i konotativno. Pošto je film proizvod denotativnog i konotativnog. Znak se otvara za nova značenja. Bunjuelov „An-
kulture sadrži rezonance koje idu izvan onog što semiolozi zovu diegezis (su-
daluzijski pas” i Dalijeva šaka prekrivena mravima.
mu denotacija). Sem kulturoloških uticaja film ima svoje specifične konotativ-
ne sposobnosti. Paradigmatski konotativni izbor zavisi od ranga mogućih iz-
bora. Za razliku od toga sintagmička konotacija zavisi od prethodnih i nakna- SLIKA
dnih konotativnih izbora.

Ove dve skupine izbora u mnogome utiču na značenje. Individualni stilovi

konotativnih izbora prilikom pravljenja filma čine lični rukopis.
OPTIČKI SKLOP MENTALNO ISKUSTVO

Međutim, postoje i mnogi drugi izvori konotativnog smisla. Film se izražava u ZNAK
neologizmima.

Pozajmivši trihotomiju od filozofa C. S. Pierce-a, Pater Wollen 1969, predlaže

tri vrste znaka:
SAKADSKO ČITANJE
ONO ŠTO
OZNAČAVA
(S) ~ OZNAČENO
(S')
KULTUROLOŠKO ISKUSTVO

- IKONIČKI :znak u kome ono što označava predstavlja označeno pukom sli-
čnošću.
- INDEKSNI: koji meri kvalitet ne po identičnosti sa označenim već po tome DENOTACIJA KONOTACIJA
što poseduje inherentnu vezu sa njim.
- SIMBOL: proizvoljni znak u kome ono što označava nema ni direktnu ni in-
ČITANJE SLIKE
deksnu vezu sa označenim, već ga reprezentuje kroz konvenciju. DIJAGESIS EKSPRESIJA

Ove tri kategorije Pierce/Wollen-ovog sistema nisu međusobno isključive i

uglavnom su denotativne. Naročito je zanimljiva druga kategorija koja može
PRAGMATSKO SINTAGMATSKO
biti između filmskog ikoničkog znaka i literalnog simbola, preko koga film (kategorije izbora) (kategorije konstrukcije)

kreira značenje. Sugeriše nam treću vrstu denotacije koja direktno ukazuje na
konotaciju. Razmišljanja nas mogu navesti dalje da ne postoji oštra linija razli-
ke između denotativnog i konotativnog već kontinuum. veliki deo konotativne
UGLAVNOM UGLAVNOM PROSTOR VREME
snage filma zavisi od indeksnih znakova. DENOTATIVNO KONOTATIVNO (sinhrono) (diahrono)

Dva česta oblika konotativnog značenja u filmu su: IKONA SIMBOL SIMBOL TROP FREJM
KADAR
S ≡ S' S=S' S~S' S ≠S' (sličica)
METANOMIJA (meta-prenos; onoma-ime) zamena imenovanja kralj-kruna). M.
Antonioni je čuven po svojim metanomijama boje u „Crvenoj pustinji” iz 1964. SCENA
SINEGDOHA je oblik konotativnog označavanja u kome deo zamenjuje celinu INDEX
S ≅S'
ili obratno (faca-čovek). Godar se citira kao vešt u označavanju Marksističko- RAZUMEVANJE SLIKE SEKVENCA
lenjinističko-maoističke ideologije u „Kineskinji” iz 1967.
 ψ 20 ψ 21

Kao što smisao filmskih konotacija zavisi od razumenih poređenja slike koja je
izabrana sa slikama koje nisu izabrane (paradigmatsko), slika koje su bile pre i KOGNICIJA – INTELIGENCIJA
koje će doći kasnije (sintagmatsko): naš smisao kulturalne konotacije zavisi od
razumenog poređenja dela sa celinom (sinegdoha) i asociranih detalja sa ide- Osnovni problemi su: ŠTA JE TO INTELIGENCIJA
jama (metanomijom). KAKO SE ONA MERI (pošto ne može direktno)
ČEMU SLUŽI (Teorije inteligencije)
Mnoga značenja dolaze ne od onoga što vidimo nego od onog što ne vidimo.
Postoje mnoge definicije inteligencije:
Deviza „ne prepuštaj ništa mašti” ne stoji u filmu. Vrlo malo filmova je strikt-
no denotativno. BIOLOŠKE – koje ističu brzu i laku adaptaciju okolini

SINTAKSA SOCIJALNE – koje ističu brzinu i lakoću procesa socijalizacije

Iako film nema gramatiku, neki teoretičari su nalazili pravila. Holivudska
gramatika iz tridesetih i četrdesetih je imala skoro linearne aspekte konstrukci-
je filma.
PSIHOLOŠKE – koje ističu brzinu i lakoću rešavanja problema, učenja, shva-
tanja odnosa i uviđanja, kao i vrste i domete apstraktnog mišljenja.
Vrlo često definisanje, objašnjavanje i razumevanje inteligencije je zavisilo od
načina kako je ona merena.

* BINEOVA shvatanja o prirodi inteligencije i BINE-SIMONOVA

skala (1905 – do danas)

MU
IQ = ____ .100

HU

* WB SKALA ZA MERENJE INTELIGENCIJE

Primer: Analiza i interpretacije dobijenih rezultata

(Umna zaostalost: idioti (20), imbecili (50), debili (70)

STRUKTURA SPOSOBNOSTI

FAKTORSKA ANALIZA – metoda

Teorija dva faktora (Spirman): G faktor, S faktori

1923 – neogenetički princip

- zakon iskustva
- zakon odnosa
- zakon korelata
 ψ 22 ψ 23

Terston: Teorija grupnih faktora faktora je u skladu sa Vernonovim shvatanjem: da predikciju uspeha u pojedi-
1. W nim delatnostima treba prvenstveno zasnivati na osnovu uspeha u rešavanju
2. V testova sposobnosti koji ispituju generalni („g”) faktor.
3. N
1971. Gilford: 98 posebnih faktora a predviđa postojanje preko 120 nezavisnih
4. S
sposobnosti. Na tri načina klasifikuje sposobnosti:
5. M
6. P • prema psihičkim operacijama
7. R • produktima koje te operacije proizvode
• prema sadržajima na koje se te operacije odnose
STRUKTURA SVESTI

Nivo relacija g: Praktičan

Asocijacije A1 A2 H1 H2

Percepcija P1 P2 P3 P4 C1 C2 C3 C4

Senzacija S1 S2 S3 S4 S5 S6 S7 S8 V1 V2 V3 V4 V5 V6 V7 V8

Brut 1949: Hijerarhijska struktura svesti.

Vernonova struktura intelekta:

Vernon (1965) zaključuje da posle izdvajanja generalnog faktora, pozitivne

rezidualne korelacije uvek sadrže dva glavna grupna faktora, i to: „v:ed” (koji Shema intelekta
sadrzi verbalni i numerički faktor, fluentnost, sposobnosti divergentnog miš-
ljenja i sposobnosti učenja pojedinih školskih predmeta) i faktor „k:m”, koji
sadrži spacijalno-praktičnu i mehaničku grupu sposobnosti, tj. sadrži percep-
tualne, fizičke i psihomotorne sposobnosti. Sposobnosti koje dolaze do izražaja
u pojedinim oblastima ljudskog rada zauzimaju nivo specifičnih faktora, tj. tek
posle „g” faktora, širih grupnih faktora (v:ed, k:m) i užih grupnih faktora (v-
verbalni, f-fluentnost, n-numerički, i-indukcija, p-percepcija). Ovakav raspored
 ψ 24 ψ 25

Pregled do sada nalaženih primarnih sposobnosti (po Cattellu, 1971.) Brzina zatvaranja celine (vizuelno saznanje, opažanje geštalta)

Predloženi Istraživanje: Botzum (Botcum 1951.), Guilford (1967.) Roff (Rof

univerzalni (5); Cs 1950.), Thurstone (1950, 1958.), Pembertone (Pemberton 1952.),
indeks Meill (Meil 1950.).
Naziv faktora, reprezentativni testovi i autori koji su taj faktor potvrdili
(U.1.) i slo-
vna oznaka Testovi: geštalt ulice, brzina adaptacije na jarak.
faktora
Induktivno zaključivanje (opšte zaključivanje).
Verbalna sposobnost
Što se tiče ovog faktora Pawlik (Pavlik 1966.) zaključuje: „Deduk-
Istraživanja (više od 40): Burt (Bert, 1940.); Thurstone (Terston tivno zaključivanje je sigurno posebna sposobnost, dok induktiv-
(1); V 1938), Guilford (1967.), Voodrow (Vudrov 1938.). no i opšte zaključivanje mogu biti ili ne biti posebni faktori”. Mi
(6); J i R ovde pretpostavljamo da oni to nisu.
Testovi: razumevanje rečnika, razumevanje pročitanog, gramatika
i sinteksa, nalaženje ekvivalentnih poslovica itd. Istraživanja (oko 15): Thurstone (1938.) Meili (1949.), Guilford
(1967.).
Numerička sposobnost (osnovna sposobnost izvođenja operacija)
Testovi: otkrivanje pravila ili principa, tajno pisanje (šifra).
Istraživanja (više od 30): Garett (Garet, 1946.), Guilford (1967.),
(2); N
Thurstone (1938.). Deduktivno zaključivanje (logička evaluacija)

Testovi: sabiranje, oduzimanje,množenje, deljenje. Istraživanja (samo mali broj jasno pokazuje njegovo postojanje):
(7); D Thurstone (1938.), Gullford (1967.) Botzum (1951.).
Spacijalna sposobnost
Testovi: kretanje od opšteg ka posebnom, silogizmi,pravljenje
Istraživanje (više od 12): Fruchter (Fruhter 1948.), El Koussy (El pretpostavki.
(3); S Kosl 1935.), Thurstone (1938.), Mc.Ferlan, (Mek Ferlan), (Smith
(Smit 1964.). Neposredno pamćenje (asocijativno pamćenje).

Testovi: „ruke”, zastave, kocke. Istraživanja (oko 25): Anastasi (Anastasi 1958.), Carlson (Karlson
(8); M 1937.), Carroll (Kerol 1942.) Garett (Garet 1946.), Thurstone
Perceptivna brzina (identifikovanje slika) (1938.), Guilford (1967.).

Istraživanje (više od 30): Guilford (1967.), Thurstone (1938.), Testovi: parovi reči, parovi reči i slika, parovi brojevi i slika.
(4); P 1950.).

Testovi: nalazenje sličnosti u slikovnom materijalu i konfiguraci-

jama, čitanje u ogledalu, prepoznavanje brojčanika.
 ψ 26 ψ 27

Mehaničko znanje i veštine Ručna spretnost

Istraživanja: Cox (Koks 1928, 1934.), Guilford (1967.), Benett (Be- Istraživanja: Cox (1928, 1934.), Guilford(1967.), Hempel i Fleish-
(13); A
(9); Mk net 1952.). man (Hempel i Fleismen (1955.).

Testovi: Poznavanje oruđa i naprava, uviđanje načina rada razli- Testovi: usmeravanje manjih pokreta ruku i nogu itd.
čitih mašina.
Muzička osetljivost za visinu i boju
Verbalna fluentnost
(14); a-mn Istraživanja: (Karlin 1941.).
Istraživanja (oko 30): Bernstein (Bernstajn 1924.), Cattell (1933,
1936.), Guilford (1967.), Hargreaves (Hargrivs 1927.), Studman Testovi: Sišorovi testovi muzičke sposobnosti.
(9); W
(Studmen 1935.), Thurstone (1938.).
Veština grafičkog predstavljanja
Testovi: reči koje počinju ili se završavaju na određeni način, ana-
grami. (15); a-d Istraživanja: Spearman (Spirman 1927.); Burt (Bert 1940.).

Fluentnost ideja Testovi: crtanje ljudske figure, kuće itd.

Istraživanja: Cattell i Tiner (1933.), Carroll (1941.), Bechtoldt (Beh- Fleksibilnost naspram rigidnosti (originalnost)
(10); JK told 1957.), Guilford (1967.), Taylor (1947.), Meili (1949.).
Istraživanja: Cattell i Tiner (1949.), Guilford (1967.).
(16); O
Testovi: teme, zagonetke, davanje naslova, raznovrsnost upotrebe
Testovi: poslovice, neobične upotrebe, udaljene posledice, pretpo-
predmeta.
stavke itd.
Prestrukturiranje celine (fleksibilnost celina)
Razvoj inteligencije kod dece: Pijaže i Vigotski
Istraživanja: Thurstone (1938.), Roff (Rof 1950.), Guilford (1967.), Ž. Pijaže:
(11); Cf
Meili (1949.), Pembertone (1952.), Schaedeli (Čadeli, 1961.). 0- 6 m refleksne radnje i razvoj prvih cirkularnih reakcija
6- 8 m stvaranje navika i drugih cirkularnih reakcija
Testovi: skrivene figure, skrivena slova.
8-12 m korišćenje starog iskustva i invencije novih rešenja
Opšta motorna koordinacija (psihomotorna koordinacija) 12-18 m shvatanje relacija, lutanja prema cilju
18-24 m uvidi i „interiorizovane sheme”
Istraživanja (oko 12): Cox (1928, 1934.), Dudek (Dudek 1948.), sposobnost apstraktnog mišljenja i predstavljanja cilja koji se želi
2g
(12); Mc Guilford (1967.). postići
2- 7 g predoperativna faza, razvoj govora, intuicije, imitacije i igre
Testovi: koordinacija obe ruke, praćenje pokazivača, prilagođa- operativna faza konkretnih operacija, shvatanje reverzibilnosti, mo-
vanje ruku, nogu. 7-11 g
gućnost decentracije, razvitak matematičko-logičkog mišljenja.
11-15 g FORMALNE OPERACIJE
Vigotski: Ukrštanje dimenzija mišljenja i govora
 ψ 28 ψ 29

TEORIJE UČENJA:
KOGNICIJA – UČENJE Teorija dodira
Teorija potkrepljenja – zakon efekta
Šta je to učenje?
Rani, razvijeni i neobihejviorizam
- Laičko i klasično psihološko poimanje: učenje je svesna, namerna, cilju usme- Kognitivne teorije
rena aktivnost. Cilj te aktivnosti je sticanje znanja i veština. Samo učenje je naj- Geštalt teorija
češće vezano za ponavljanje. Humanističke teorije
TRANSFER UČENJA:
- Novo shvatanje učenja: „Učenje je relativno trajna i progresivna promena
ponašanja individue koja je rezultat predhodne aktivnosti individue”. (S. Ra-
Sama reč znači prenošenje, a u ovom kontekstu se koristi kad želi da se opiše
donjić, „Psihologija učenja”, str. 18.).
dejstvo jednog ranijeg učenja na kasnije učenje ili na kasniju aktivnost indivi-
OSNOVNI PROBLEMI: due uopšte.

• KAKO UČIMO Efekti tog prenošenja mogu biti pozitivni i negativni tako da skraćeno govori-
• ŠTA UČIMO mo o pozitivnom i negativnom transferu.
• TEORIJE UČENJA
Važni problemi u vezi transfera učenja:
ŠTA UČIMO:
1. Mogućnost razvijanja psihičkih funkcija („učiti i samo učiti”,učiti „kako da
• Percepciju (percepcija – apercepcija)
se uči”, razvijati opšte i specifične tehnike učenja i intelektualnih veština).
• Emocije (Votson i Rajnerova 1920, Mali Albert)
2. Snalaženje u novim situacijama na osnovu starog iskustva. Izvlačenje gene-
• Motivaciju (stečeni motivi)
ralizovanih principa zasnovanih na velikom broju raznovrsnih slučajeva, po-
• Ličnost: (društvenost, borbenost, stavove, patologiju...)
vezanost sa praksom i uvežbavanje „učenje za transfer” „zlatno pravilo tran-
• Inteligenciju (do izvesne mere)
sfera”
• Verbalno-motorno učenje
KAKO UČIMO: - jedinstvo teorije i prakse i „učenje putem otkrića”.

Prosti oblici učenja:

Rano učenje: utiskivanje (K. Lorenz), senzitizacija-habituacija, ekspoziciono

učenje (Fon Zenden, Risen)

Klasično uslovljavanje (I. Pavlov)

Složeni oblici učenja:

Instrumentalno uslovljavanje (E. Torndajk)

Uviđanje: (Keler V.)

Učenje po modelu: (A. Bandura)

 ψ 30
KOGNICIJA – PAMĆENJE I ZABORAVLJANJE
Pojam pamćenja je usko povezan sa pojmom učenja. Mnogi autori su često ta
dva pojma naizmenično koristili svodeći ih jedan pod drugi.
Ebinghaus je u svojoj knjizi „O pamćenju” tretirao problem učenja u okviru
razmatranja problema pamćenja. Mnogi su učenje, „fiksiranje utisaka”, zadr-
žavanje naučnog i „tragove u mozgu” izjednačavali sa procesom učenja.
Proces učenja i pamćenja se višestruko i višeslojno dopunjuju, prožimaju i na-
dovezuju.
Vudvort je 1938. razlikovao tri etape u funkciji sećanja: sticanje, retenciju i ko-
rišćenje naučenog.
Vikelgen je 1977. u knjizi „Učenje i pamćenje” pisao o tri faze kroz koje mora
da prođe proces pamćenja: sticanje, retenciju i korišćenje. Ovaj redosled stica-
nja utisaka, njihovog trajanja, zadržavanja i korisćenja u vidu reprodukcije,
prepoznavanja i uštede pri novim učenjima je suština fenomena pamćenja.
Bihejviorizam je ovaj redosled izmenio stavljajući pojam učenja na prvo mesto
zapostavljajući ili skoro isključujući pojam pamćenja.
Votsonu se činilo da je pojam pamćenja suviše „subjektivan” za ozbiljnu nau-
ku. 1924. on piše: „Nama nije potreban pojam „memorija” koji je nabijen svim
vrstama filosofskih i subjektivnih konotacija”.
LOGIČKI GLEDANO najpre se nešto mora steći da bi trajalo, te procesi učenja
logički predhode procesu pamćenja. Međutim, problemi nastaju prilikom me-
renja. Isti testovi se koriste za merenje i naučenog i zapamćenog. Kako se onda
snalazimo?
- ako se test daje neposredno posle izlaganja gradiva koje treba da se nauči
smatramo da on predstavlja test učenja.
- ako se test daje izvesno vreme posle završenog procesa učenja onda on
ispituje trajanje, odnosno pamćenje onoga sto je naučeno.
Dakle isti test se različito tretira u zavisnosti od organizacije ispitivanja, odno-
sno zavisi od VREMENSKE DIMENZIJE. Međutim, ne treba zaboraviti da je to
samo naučna konvencija i da su ova dva, kao uostalom mnogi psihički procesi,
mnogo složeniji nego što nauka to prikazuje.
ψ 31
STICANJA
SADEJSTVO PROCESA <
PAMĆENJA
Melton je 1963. napravio sledeću razliku: ako je varijabila za koju se neko inte-
resuje redni broj pokušaja upotrebljeni test smatramo testom učenja. Ako je
varijabila za koju se neko interesuje vreme koje je proteklo od završetka proce-
sa učenja, onda upotrebljeni test smatramo testom pamćenja.
SADEJSTVO PROCESA
RETENCIJA
3R REKOGNICIJA
REPRODUKCIJA
Pamćenje se manifestuje i kao ušteda prilikom novog učenja i kroz transfer.
ISTRAŽIVANJA U OBLASTI PAMĆENJA:
Priroda procesa sećanja – naša sećanja nisu bukvalna, doslovna reprodukcija
„originala”. Još je tridesetih godina ovog veka Bartlet istakao da sećanje sadrži
mnoge praznine, odstupanja i deformacije, pa čak i novine koje ispitanici kons-
truišu. Po Bartletu sećanje je manje reprodukcija a više rekonstrukcija a pone-
kad čak i čista konstrukcija nečeg novog. Teorija odraza ni ovde ne koristi.
Od ranije doživljenog najbolje se zadrži opšti utisak, šema događaja ili smisao
zbivanja. Takođe se zadržavaju upečatljivi istaknuti detalji i „opšte raspolože-
nje” dok je ostalo više-manje u polutami zaborava. Od tih polaznih tačaka pro-
ces pamćenja nešto izostavlja, nešto izmeni, nešto doda, a nešto konstruiše-
izmišlja.
Racionalizacija po Bartletu je izraz ljudske težnje i napora za osmišljavanjem.
„Glavna ideja” i raspoloženje će uticati na to kako će se zapamćeno organizo-
vati.
Konvencionalizacija-osmišljavanja koju pojedinac čini sa zapamćenim materi-
jalom zavise od iskustva koje je stekao kao član određene društvene zajednice,
normi, stavova i predrasuda koje u njoj vladaju.
Asimilacija kod pamćenja-čovek upija nov materijal u svoju ličnost i transfor-
miše ga u skladu sa referentnim okvirom koji je već izgradio. To je proces de-
limičnog izjednačavanja starog sa novim.
 ψ 32 ψ 33

a) sličnost dva gradiva

Primer: Pamćenje lika jednog oficira posle 30 minuta, tri sedmice i pet sedmica
b) vremenski razmak između učenja
po Bartletu.
c) stepen naučenosti dva gradiva
Serijska reprodukcija: „pokvareni telefoni”, informacije iz druge i treće ruke. d) razgraničavanje dva gradiva
e) razumevanje i smisaonost gradiva
ZABORAVLJANJE Proaktivna inhibicija: Andervud je istraživao na besmislenim slogovima. Ono
što je predhodno naučeno utiče na zaboravljanje.
Kada ranije naučeni materijal nismo u stanju da reprodukujemo i prepozna-
mo, kada više nema uštede prilikom novog učenja ili je ona minimalna govo- VAŽNOST SPOLJAŠNJIH I UNUTRAŠNJIH USLOVA PRILIKOM UČENJA I
rimo o zaboravljanju. REPRODUKCIJE: Promenljivost, kontradiktornost uslova može da utiče na
zaboravljanie l pamćenje.
Ebinghaus je prvi na osnovu svojih izučavanja dao krivulju zaboravljanja. Ta-
ko primećujemo da je zaboravljanje najbrže u početku, u prvim minutima i POTISKIVANJE: kao oblik aktivnog, nesvesno motivisanog oblika zaboravlja-
časovima posle učenja, a da zatim zaboravljanje ide sve sporije i sporije. Veo- nja. S. Frojd
ma je važno šta se uči. Na primer, učenje besmislenih slogova daje najoštriju Zanimljivosti: „deja vu” i „jamais vu”
krivulju zaboravljanja, dok se zaboravljanje proze, poezije i naročito suštinskih „perinatalno pamćenje” – (O. Rank i S. Grof)
ideja nekog gradiva drugačije odvija. U Ebinghausovim istraživanjima zabo- „arhetipsko pamćenje” – (K. Jung) „sećanje pre svesti”
ravljanja suštinskih ideja nije bilo u toku 30 dana. „ćelijsko pamćenje” – (V. Rajh)
(ostalo pogledaj pod zdravljem)
TEORIJE ZABORAVLJANJA

TEORIJA VEČITOSTI PAMĆENJA: postoji samo više ili manje trajna nesposo-
bnost reprodukcije ali zaboravljanje u pravom smislu ne postoji. U prilog tome
govore hipermenzije, hipnoza i električna draženja kore velikog mozga.

TEORIJA SPONTANOG ZABORAVLJANJA: dve predpostavke, da se radi o

pasivnom, spontanom gubljenju tragova zbog neupotrebe i da se radi o aktiv-
nom zaboravljanju koje ima višestruke uzročnike koji brišu i uništavaju ranije
zapamćeno.

Fiziološka teorija neupotrebe usled neprekidnog procesa razmene materija u

mozgu.

TEORIJA AKTIVNOG ZABORAVLJANJA: nova učenja, nove sadašnje aktiv-

nosti ometaju pamćenje predhodno naučenih gradiva.

Retroaktivna inhibicija-međusobno ometanje i sukobljavanje više gradiva u

kome ono novije pobeđuje. Što su dva gradiva međusobno sličnija, veće je nji-
hovo međusobno ometanje, mešanje, brkanje i zaboravljanje.

Uslovi od kojih zavisi retroaktivna inhibicija:

 ψ 34 ψ 35

Majerovi ogledi:
KOGNICIJA – MIŠLJENJE • realizacija postignutih rešenja u test situaciji
• provera uspešnosti rešenja u odnosu na postavljeni problem
Sama REČ se višesmisleno upotrebljava i ima šire i uže značenje: u širem reč
mišljenje se koristi kad želimo da opišemo mentalne funkcije sećanja, zamiš- Ukratko:
ljanja, predstavljanja, suđenja, zaključivanja i uočavanja pravilnosti. Ono što je 1. Definicija problema
zajedničko svim tim opisima je da govorimo o mentalnim simboličkim aktiv- 2. Model traganja i sužavanje problema
nostima. U užem značenju ova se reč koristi najčešće kada shvatanjem ili uvi- 3. Postavljanje hipoteze
đanjem odnosa rešavamo različite probleme: 4. Provera hipoteze
1) shvatanje odnosa 5. Integracija novonaučenog u svoj stari repertoar
2) nalaženje elementa U Kateksis institutu su Šifovi 1975. koristili sledeću tabelu za analizu i pomoć
3) kombinacija delova u nove celine u procesima mišljenja prilikom rešavanja problema.
Po geštaltistima, psihologija mišljenja nam pokazuje kako se zapravo vrši to MOD TIP
kombinovanje delova starog iskustva u novu celinu. Po teoretičarima informa- postojanje postojanje
POSTOJANJE postojanje izbora
cije – kako se optimalno postavljaju procesi obrade informacije u konkretnoj stimulusa problema
situaciji kad smo suočeni sa problemom. ZNAČAJ značaj stimulusa značaj problema značaj izbora
MOGUĆNOST rešavanje funkcionalnost
U svakom slučaju psihologija mišljenja nas dovodi do sveta problema. Da bi promenljivost
PROMENE problema izbora
čovek mogao da rešava probleme on mora jasno da sagleda realnost (i spoljaš- lične sposobnosti
nju i unutrašnju), da misli, da uči, da pamti i da se usavršava. lične sposobnosti lične sposobnosti
LIČNE da se ponaša dos-
da se drugačije da rešavaprob-
SPOSOBNOSTI ledno opredelje-
Da bi uspešno rešavao probleme treba da: ponaša leme
nju
DEFINIŠE PROBLEM: ovo je osnovna i polazna tačka procesa rešavanja prob- MIŠLJENJE I MOTIVACIJA:
lema. Ako je problem pogrešno definisan u startu, čitav dalji proces može
beznadežno da ode u pogrešnu stranu donoseći čoveku puno muke oko toga, • faktor opšte motivacije-hijerarhija i sukobi motiva
sem ako se ne dogodi čudo. Postoje laki problemi ali postoje i teški problemi, • faktor specifične motivacije-radoznalost, zadovoljstvo u rešavanju prob-
postoje emotivni i spiritualni problemi a postoje i matematičko logički prob- lema, potreba za igrom, jasnoćom, uspehom, ambicija...
lemi. Postoje nerešivi problemi. U svakom slučaju, operativno ovaj svet • izazov konfuzije – P. Vaclavik
možemo definisati i kao svet problema a neki ljudi su tokom svog rasta i MIŠLJENJE I GOVOR:
razvoja razvili neverovatne veštine rešavanja problema dok se drugi ljudi
svođenje mišljenja na govor: (Votson)
naježe i unesreće na samo pominjanje reči problem.
uticaj govora na mišljenje: (Vigotski, eskimi, indijanci)
Opredeljivanje za odredjenu strategiju rešavanja problema: kao što postoje komunikacijska funkcija govora – znak, signal, simbol
mnogi problemi tako postoji ogroman broj pokušaja njihovog rešavanja. • konotativno
• denotativno
• percepcija rešavanja problema (Danker 1945)
• kontekst
• direkcija prilikom traganja (Majer 1933) specifični model traganja omogu-
ćuje i određuje način kombinovanja datih elemenata i starih iskustava u
novu celinu.
 ψ 36 ψ 37

VRSTE MIŠLJENJA:
• primarno-sekundarno S.Frojd LATERALIZACIJA: LEVI MOZAK-DESNI MOZAK
• razumevanje-objašnjenje-predikcija-invencija
• naučno-umetničko Tri disperzivne direkcije mozga:
• konvergentno-divergentno
STVARALAČKO MIŠLJENJE LM DM
Kriterijumi: strogi (društveno korisno, novo, originalno)
blagi (igra, mašta, san, fantazam, halucinacija)
1. neke psihičke funkcije možemo jednostavno lokalizovati
Tok i faze:
2. neke su rezultat dinamske konbinacije nekoliko lokaliteta
1. Preparacija 3. neke ne možemo
2. Inkubacija
3. Iluminacija (AHA, EUREKA fenomen) RAZLIČITOST
4. Verifikacija DIHOTOMIJA
MISAONI STIL POJEDINIH LIČNOSTI
• mehanicistička
G.Olport je 1969. raspravljao o personalističkom sklopu inteligencije. Kogniti- • dinamska
vni stil pojedinca uključuje i individualne načine opažanja i mišljenja koji su Fizika – polaritet, biologija – molekularna asimetričnost, filozofija – dijalektika,
višeslojno i višestruko povezani sa emocijama,potrebama, željama i vrednos- neurologija – funkcionalna različitost.
tima jedne ličnosti.
Čovek ima, funkcionalno, dva različita mozga: mogućnost za dva različita ko-
gnitivna, motivaciono-emotivna i ekspresivno-bihejvioralna stila. Takođe i
mogućnost za dva načina organizovanja sopstvenog identiteta.
 ψ 38 ψ 39

DM LM
pokreti oka: LEM /sakade /REM
intuitivan racionalan
simultan sukcesivan ISTOČNJAČKA FILOZOFIJA
divergentan konvergentan
LEVO HARMONIJA DESNO
holističan analitičan
telo srce svest
metaforičan matematičko-logičan
stomak osećanja glava
horizontalan vertikalan
senzacije ljubav mišljenje
kontinuiran diskretan
žensko ljudsko biće muško
analogni digitalan
dete odrasli roditelj
nedirektivan direktivan
zemlja ljudska rasa nebo
konkretan abstraktan
pakao planeta zemlja raj
avremenski istorijski
priroda ekotehnologija tehnologija
implicitan eksplicitan
dole sredina gore
subjektivan objektivan
koren stablo krošnja
akauzalan kauzalan
prošlost sadašnjost budućnost
cirkularan linearan
tradicija razvoj promena
okrenut akciji okrenut misli
gomila zajednica individua
propozicioni apozicioni
smrt vaskrsnuće život
corpus callosum zemlja vatra i voda vazduh
prepuštanje delanje napor
skupljanje ritam širenje
toplo i mračno ciklus hladno i svetlo
unutrašnje relacisko (odnos) spoljašnje
osoba sa dominantnom desnom rukom obuhvatno propustljivo izdvojeno
bezoblično oblikovano oblikujuće
podržavajuče organsko podržano
usisavajuće pulsirajuće kipuće
umetničko duhovno naučno
duša ličnost um
sinteza stvaralaštvo analiza
meko prilagodljivo tvrdo
opušteno uravnoteženo napeto
podatno stopljeno prodorno
osoba sa dominantnom desnom rukom rasplinjavajuće kontekstualno fokusirajuće
kašika viljuška nož
rak i psihoza zdravlje infarkt i neuroza
realno optimalno savršeno
 ψ 40 ψ 41

„Sanjao sam prošle noći da sam bio leptir,

PSIHOLOGIJA SNOVA
FIZIOLOŠKA BAZA:
• za odmor je dovoljno 1-2 h spavanja
• funkcionisanje retikularne formacije
• merenje električnih talasa u moždanoj kori EEG
Otkriće REM faze u spavanju. Predpostavljamo da posle 12 minuta od početka
spavanja počinjemo da snevamo. Grubo rečeno posle četiri faze lakog sna sne-
vamo sve duže i poslednji dubok san može da traje oko jednog sata.
Razlikujemo više vrsta električnih talasa:
• BETA (od 14 do 35 Hz)
• ALFA (od 13 do 8 Hz)
• TETA od 7 do 4 Hz) i DELTA (od 3 do O,5 Hz).
Rrazličitosti u levoj i desnoj moždanoj hemisferi
PSIHOLOGIJA SNOVA: Višehiljadugodišnja nastojanja da se razumeju i pro-
tumače ljudski snovi.
I – Rana nepsihološka tumačenja: su zavisila od vrste primitivne predstave o
svetu i ljudskoj duši. Ašanti su verovali da su snovi realnost i postojale su rep-
resalije za dela počinjena u snu. Navaho indijanci smatraju da je san poruka od
boga poslata čoveku kroz snove.
II – Psihološka tumačenja snova: san se posmatra kao specifičan izraz čove-
kovog duha. U staroj Indiji se san povezivao sa ličnošću snevača a nerazume-
vanje snova se tretiralo kao nepismenost. Homer je ukazao na dvojnu i dvos-
mislenu ulogu sna: racionalnu i iracionalnu. Sokrat je smatrao da je san glas
savesti a Platon je u njemu video skrivenu iracionalnu žudnju u nama. Aristo-
tel je smatrao da je san izraz naše racionalne prirode, a Artemid je smatrao da
kroz snove postižemo intelektualne uvide koji su simbolički izraženi jezikom
sna. U Talmudu je neshvaćen san kao neotvoreno pismo koje smo poslali sami
sebi. Svi mi sanjamo ali ni ne pamtimo niti razumemo svoje snove. Mi rađe
optužujemo snove da nemaju smisla no što smo sposobni da se suočimo sa
svojim nerazumevanjima.
Mi smo autori naših snova, i dramaturzi, i režiseri i glumci.
a sad ne znam jesam li čovek koji je
sanjao da je leptir ili sam možda leptir
koji sad sanja da je čovek”.
(kineski pesnik)
I SIGMUND FROJD: SAN JE CARSKI PUT U ČOVEKOVO NESVESNO
San ima ogroman psihološki smisao za čoveka i omogućava mu da mirno spa-
va čak i ako nešto burno sneva. San je iracionalna tvorevina koja halucinatorno
ispunjava infantilne iracionalne želje. Pri tome su stimulusi iz sadašnjosti po-
vod za neke snove i probleme iz detinjstva. San je izvestan kompromis između
potisnutih i potiskujućih sila unutar jedne ličnosti. Niče je smatrao da kad do-
đe do sukoba koji se može izraziti rečima „moje sećanje kaže da sam to učinio,
moj ponos kaže da ja to nisam mogao učiniti, moje sećanje se povlači”.
1) MANIFESTNI SAN
2) LATENTNI SAN je pretrpeo sekundarnu obradu i ne probija sirov u svest.
Unutrašnja cenzura je obavila svoj posao.
3) RAD SNA u zavisnosti od CENZURE obrađuje sirovi materijal u priču pri-
hvatljivu za naš ego.
• SAŽIMANJE
• POMERANJE I PREMEŠTANJE
• REGRESIJA – ARHAIZACIJA
• SIMBOLIZAM
• NAKNADNA OBRADA
Tipični snovi: nelagodnost zbog nagosti, snovi o smrti dragih osoba, snovi o
ispitima, putovanjima...
Primeri:
II KARL GUSTAV JUNG
u svojoj analitičkoj psihologiji vidi snove kao arhetipsku mudrost nesvesnog.
Snovi mogu da budu dobri, mudri i na izvestan način racionalni a ponekad
mogu da predvide budućnost. Pošto je, po Jungu, duša nešto prolazno ona se
često dvojno definiše. S jedne strane duša daje sliku čitave prošlosti, a s druge
strane naziru se obrisi budućnosti, utoliko ukoliko duša stvara svoju buduć-
 ψ 42 ψ 43

nost. San nikako nije razumska već simbolička slika našeg kolektivnog nesve-
snog. Treba imati veoma razvijen smisao za paradoks da bi se protumačili uti-
caji i dinamika različitih arhetipova na san. Na primer uticaj senke, persone,
anime, mane, selfa će se isprepletati, sukobljavati i povremeno usklađivati u
čovekovom traganju za celovitošću i popunjenošću. Ti burni unutrašnji procesi
prenose bitne poruke jastva na svom putu individuacije.
Važno je spomenuti neverovatan Jungov doprinos proučavanju ljudske simbo-
like.
SISTEMSKI PRISTUP: G.S.T. san je mehanizam za izbegavanje rigidnosti
ličnosti. Interna diskusija različitih logičkih nivoa i tipova. Isti simbol može
imati različito značenje u dijalogu različitih neuralnih subsistema.
(P.Ognjenović)
Corriere et all. 1977. "Journal of Clinical Psychology":
Procena snova.
PROCESNA ANALIZA:

III ERIH FROM I INTENZITET OSEĆANJA:

U svojoj knjizi „Zaboravljeni jezik” daje sažet i jasan pregled Frojdovih, Jun-
govih i svojih analiza snova. Po njemu snove možemo tumačiti:
• kompenzirajuće
• retrospektivno
• prospektivno.
Frojdov Pristup je retrospektivan, određen iracionalnim i asocijalnim simboli-
zmom, okrenut ka ispunjenju nagonske želje.
Jungov pristup je prospektivan, određen mudrim i proživotnim simbolizmom,
religijski i personalistički određen, okrenut u isto vreme ispunjenju i rasnih i
individualnih potreba.
5. intenzivna, 4. jaka, 3. osrednja, 2. slaba, 1. bez osećanja.
II IZRAŽAJNOST:
5. intenzivna, 4. jaka, 3. osrednja, 2. slaba, 1. bezizražajan.
III ULOGA:
5. potpuno aktivna, 4. aktivna, 3. blago aktivan, 2. pasivan, 1. bez uloge.
IV JASNOĆA:
5. sasvim jasno i direktno, 4. jasno i direktno, 3. donekle jasno i direktno, 2.
nejasno i nedirektno, 1. totalno konfuzno.
ANALIZA SADRŽAJA:

Fromov pristup je električki; on razumno prihvata i konbinuje i neke Frojdove
i neke Jungove ideje, dodajući im svoja ubeđenja o važnosti shvatanja čoveka
kao socijalnog bića.
Po Fromu san je izraz individualne slobode: JA JESAM i u ovoj i u nekoj dru-
goj realnosti. Simbolizam snova je zajednički, unutrašnji jezik svih ljudi preko
koga se unutrašnji doživljaji izražavaju kao da su nastali preko čulnih iskusta-
va u spoljašnjem svetu. Individualne i kolektivne poruke se isprepliću tako da
omogućavaju civilizovanom čoveku da asimilira svoju nagonsku prošlost.
I POREKLO OSEĆANJA:
4. sadašnjost, 3.prošlost, 2.mešavina, 1.bezosećajno
II KONTEKST:
6. sadašnji, 5. prošli, 4. jasna mešavina prošlosti i sadašnjosti, 3. konfuzna me-
šavina sadašnjosti i prošlosti, 2. nepoznat, 1. nepoznat i konfuzan.
III GODINE:
4. mlađe od realnih, 3. starije od realnih, 2. realne,1. bez godina.

NEKA NOVIJA TUMAČENJA; IV KARAKTERI:

4. poznati, 3. nepoznati, 2. mešavina 1. bez.
GEŠTALTISTIČKI PRISTUP FRICA PERLSA: dinamička celina koja postoji
„ovde i sada”. V REJTING:
4. realna priča, 3. simbolična ka realnoj, 2. realna ka simboličnoj, 1. potpuno
PSIHODRAMSKI PRISTUP: ekspresivni aspekti kao pomoć u razumevanju simbolična.
originalne dinamike sna.
PRIČA:
 ψ 44 ψ 45

MOTIVACIJA Problem UROĐENOSTI I STEČENOSTI motiva.

Ova oblast psihologije izučava pokretače, razloge i uzroke ljudskog ponašanja. • biološki
Teorijsko tumačenje nečije motivacije zavisi od shvatanja psihičke energije i • socijalni faktori
opredeljenja po pitanjima determinizma: • personalistički
DETERMINIZAM – INDETERMINIZAM JEDNOSTAVNI – individualni

KAUZALNI – TELEOLOŠKI SLOŽENI – društveni

HETERODETERMINIZAM – AUTODETERMINIZAM Hijerarhija motiva – (Vizner i Čerd 1933, Maslov)

LINEARNI – CIRKULARNI Modifikovana lestvica hijerarhije motiva:

spiritualne potrebe
Čovek je kroz istoriju nauke veoma različito posmatran i objašnjavan kao:
etičke potrebe
- igračka bogova, sudbine i kosmičkih sila estetske potrebe
- životinja --------------------
- mašina: čovek kao robot, kompjuter potrebe za saznanjem i razumevanjem
- racionalni kontrolor potreba za samoaktualizacijom
- gospodar prirode i biće volje --------------------------------
- produkt društva – društveno biće potreba za samopoštovanjem
------------------------------------------
- nesvesno biće potreba za pripadanjem i ljubavlju
- čovek pilot ka zvezdama ----------------------------------------------------------
- spiritualno biće. sigurnosne potrebe
------------------------------------------------------------------------------
I FIZIOLOGIJA MOTIVACIJE proučavanje CNS, ANS, naročito fiziološke potrebe
hipotalamusa i endokrinih žljezda. ----------------------------------------------------------------------------------------------------
MOTIVACIJA (Frojd): SVESNA / NESVESNA
II PSIHOLOGIJA MOTIVACIJE
DINAMIKA LIČNOSTI i motivacioni zapleti:
Identifikovanje motiva čoveka je povezano sa problemom merenja motiva.
1. zadovoljenje motiva
NAGONI-INSTINKTI-POTREBE-ŽELJE-VOLJA-NAMERA-TEŽNJA-CILJEVI 2. frustracija
3. konflikt
VRSTE MOTIVA: 4. fuzija
• opstanka 5. fisija
• sigurnosti 6. transformacija
• hedonistički 7. neutralizacija
• rasta i razvoja 8. harmonija
• samoaktualizacije
 ψ 46 ψ 47

6. Sinteza više no A i ne A zajedno.

MOTIVACIONI MEHANIZMI:
„Metarešenje” – ekološko rešenje
A) HOMEOSTATIČKI (1932. Volter Kanon) „mehanizam homeostaze”. „Ultrasolucija” Vatclavik.
Da bi se pojedine frustracije i konflikti pravilno rešavali i održali ravnotežu
homeostatički ciklus:
ličnosti, po S. Frojdu, je potrebno koristiti mehanizme odbrane. Mehanizmi
odbrane mogu funkcionisati uspešno i neuspešno i to je jedna od razlika na
osnovu koje pokušavamo da odvojimo normalne od nenormalnih.

Mehanizmi odbrane su deo imunog sistema psihe

1. strukturalno-deo ega
2. topografski-deo nesvesnog
3. dinamski-brane nas od krivice, anksioznosti, straha, stida, srama, gađenja...
(sekvenca: impuls – konflikt – anksioznost – odbrane
Osnovni mehanizmi odbrane su (mogu biti uspešni i neuspešni u svom funk-
B) NEHOMEOSTATIČKI: radoznalost (Mos i Varden 1931.), potreba za masi- cionisanju):
mumom stimulacije.
1. cepanje
FRUSTRACIJE I KONFLIKTI – osujećenje i sukob motiva. 2. forkluzija
3. izolacija
Vrste konflikta (po K. Levinu 1935.): 4. agiranje
5. regresija
• intrapsihički-interpersonalni
6. konverzija
• približavanje-približavanje 7. poništenje
• izbegavanje-izbegavanje 8. reaktivna formacija
• približavanje-izbegavanje 9. negacija
• dvostruko približavanje-izbegavanje 10. introjekcija
Braun 1948, Miler 1944; Gradijent približavanja i izbegavanja 11. projekcija
12. identifikacija
REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE: 13. idealizacija
14. devaluacija
I KONSTRUKTIVNE: 15. reparacija
1. Svesnost, pojačan napor i borbenost. Osvešćivanje izbora A ili ne A. 16. intelektualizacija i racionalizacija
2. Opredeljenje i promena sredstva koja će omogućiti dosezanje A ili ne A. 17. kompenzacija
3. Kompromis između A i ne A i promena cilja koji je sada negde između ta 18. potiskivanje
dva. 19. sublimacija
4. Odustajanje i redefinisanje situacije, ni A ni ne A.
5. Integracija, promena sebe, rast i razvoj.
„Međuzavisno rešenje” Vaclavik 1976.
 ψ 48 ψ 49

II. DESTRUKTIVNE:
1. ignorisanje, otpisivanje konflikta EMOCIJE
2. ambivalencija (preduga i premučna)
3. iscrpljivanje u borbi-destrukcija Emocije predstavljaju jedan od najspecifičnijih doživljaja ljudskih bića. Bar ta-
4. „acting-out” nementalizovanog konflikta ko mi mislimo. Emocije se manifestuju na tri sasvim različita načina:
5. uništenje konflikta (dela strukture) 1. fiziološkim promenama u organizmu
6. disfunkcionalne odbrane-rigidnost 2. emocionalnim ponašanjem
7. malformacione odbrane 3. emocionalnim doživljajem
- kontaminacija
- trajno isključivanje subsistema DIMENZIJE EMOCIONALNOG DOŽIVLJAJA:
- raspad sistema – ludilo • kvalitet
- gašenje sistema – bolest • intenzitet emocije
- smrt sistema • nivo tenzije
FRUSTRACIONA TOLERANCIJA: pragovi, raspon tolerancije • hedonistički ton
• stepen složenosti
VOLJNE RADNJE (voluntarizam-bihejviorizam i psihoanaliza) • interpretacija

- SLOBODNA VOLJA (E. From): OPIS EMOCIJA:

• sloboda OD REČI KOJE SE KORISTE:
• sloboda ZA
• senzacije
- PRISILA (kompulsija) i nedostatak volje (abulija) • emocije
• osećanja
Volja:
• raspoloženja
• most između namere i akcije • sentimenti
• objašnjava delatnost • afekti
• svest o cilju
SITUACIONA ANALIZA SPECIFIČNIH EMOCIJA:
• saznanje o mogućnostima ostvarenja cilja
• prevazilaženje konflikata 1. Emocije koje se odnose na čulnu stimulaciju (bol, zadovoljstvo...)
• realizacija voljne radnje 2. Primarne i sekundarne emocije
• koncept koji je ljudima potreban za njihovo samopoštovanje 3. Emocije koje se odnose na druge ljude (empatija, simpatija, ljubav, strahopo-
• (bez obzira na realnost te pojave). štovanje zloba i divljenje.
4. Emocije koje se odnose na sopstvenu ličnost (ponos, sram, krivica)
5. Emocije vezane za procenjivanje (humor, čuđenje, estetske emocije, moralne
emocije)
6. Raspoloženja (oduševljenje, neraspoloženost, oduševljenje)
 ψ 50 ψ 51

Kako optimalno preživeti opasnost?

psihološki:
• zaštita (od spoljašnje opasnosti)
• razuveravanje (od unutrašnje opasnosti)
• egzistencijalno: prihvatanje sopstvenih granica
Strah delimo na:
• vitalni (od uništenja)
• realni (signalni)
• moralni (od superega)
• egzistencijalni (od ništavila i besmisla)
• relaciski (gubitak povezanosti i ljubavi)
ANKSIOZNOST:
• nismo svesni čega se bojimo (nesvesna opasnost)
Mapa emocija prema drugima (Kreč i Kračfild, 1969.)
• ne postoji objektivna opasnost (iracionalna opasnost)
PRIMARNE EMOCIJE: • ne znamo šta da uradimo pa da je razrešimo
• anksioznost može biti „slobodnolebdeća” i „vezana” za nekog ili nešto.
urođene – stečene
racionalne – iracionalne RADOST:

ENERGETSKI TOK EMOCIJA: • biološki: prilaženje i povezivanje sa nečim ili nekim

• psihološki: poziv za participaciju i zadovoljenje potreba
1. Punjenje (hiper-hipo, „topli-hladni”)
• egzistencijalno: otkrivanje i prihvatanje dobrog u svetu, ljudima i u sebi.
2. Tenzija
3. Pražnjenje (površina-jezgro) TUGA:
4. Relaksacija (zadovoljstvo-san) • biološki: povlačenje od nečega ili nekoga
5. Fleksibilnost („rigidnost-mlohavost”) • psihološki: uteha, modifikovanje, opraštanje, prekidanje stare povezanosti
Karlo Moizo je ponudio analizu osnovnih emocija na tri nivoa: biološkom, psi- i spremnost za nove.
hološkom i egzistencijalnom. • egzistencijalno: prihvatanje ljudske situacije: krhkosti, prolaznosti,
povredljivosti i smrtnosti.
Na primer:
PROCES TUGOVANJA omogućava da se čovek oslobodi i raste dalje. (vidi
STRAH depresivan profil)
• biološki: reakcija trzanja (Dž.Votson 1924) LJUTNJA
3F: • biološki: napad i borba
• pobeći (flight) • psihološki: akcija usmerena na menjanje sveta i drugih ljudi
• boriti se (fight) • egzistencijalno: prihvatanje nesavršenstva (tuđih grešaka i mana)
• imobilisati se (freese)
 ψ 52 ψ 53

Svaka primarna emocija se retko kod ljudi nalazi u apsolutno čistom i jednos- „Emotivna pismenost” – K. Stajner
tavnom obliku. Razvojno emocije se vrlo brzo granaju i možemo posmatrati
usložavanje i specijalizaciju raznih primarnih emocija u sekundarne i složene „Emotivna kuga” – V. Rajh
emocije. Metaforički možemo govoriti o „emocionalnim stabilima” kojima je u
bazi primarna emocija koja se grana po nekad u neverovatne krošnje. U emoc- DINAMIKA EMOCIONALNIH DOŽIVLJAJA
lonalnoj džungli mnoge krošnje su isprepletane. Na primer, pojednostavljeno emocije su procesi
gledano, stablo straha bi sadržalo sledeće doživljaje: promenljivost
relacijski aspekt (povezanost sa kognitivnim i ponašajnim)
ekvivalente straha: lupanje srca, znojenje ruku, bledilo kontrola – sistem povratnih sprega
ekspresivni i komunikacijski aspekt
„acting-out” straha: ponašanja izbegavanja, bekstva, borbe funkcije: adaptabilna, informativna, normativna, centrifugalne, centripetalne,
refleksivne (S. Arieti)
trema: signal da smo pred situacijom za koju nismo spremni (ili verujemo da
nismo) spremni. Upućena je ka budućnosti. RAZVOJ EMOCIJA:

strepnja: se odnosi na apstraktnu buduću situaciju. Trema se odnosi na real- stara istraživanja: Katarina Bridžes
nu buduću situaciju.
novija istraživanja:
zabrinutost: upućena sadašnjosti za koju nemamo dovoljno relevantnih in- • spontano-organsko sazrevanje
formacija. Neizvesni smo oko ishoda konkretne realne situacije. • emotivno učenje
stid: često vezan za strah od sopstvene socijalne neadekvatnosti. Kao što bol • razvoj ličnosti
štiti biološki integritet cele ličnosti, strah štiti integritet ličnosti kao celine, štiti PERCEPCIJA I INTERPRETACIJA EMOCIJA:
socijalni integritet ličnosti.
• emotivni izraz
krivica: je upućena prošlosti i budušnosti, a tiče se nekih odstupanja od vred- • kontekst
nosnog sistema. Povezana je sa „moralnim emocijama”. • referentni okvir posmatrača
• relaciske informacije
separacioni strah: ako se odvojimo od neke osobe, grupe, ideje ili institucije • metainformacija („kao da” poruka)
bojimo se da nećemo moći samostalno i integrisano da funkcionišemo. Vezan
EMOTIVNA TRANSFORMABILNOST
je za strah od porastanja i individuacije.
kvantitativne
ljubomora: često, uz separacioni strah, vezana uz kontrolu, pomešanu sa ljut- > transformacije
njom, projektivnim željama i strahovima od nesposobnosti. kvalitativne

traumatski strah: nešto sto nas je iznenada intenzivno povredilo dok mi nis-
mo bili razvojno spremni, pomešano sa sadašnjim situacijama.
fobija: preteran, pomeren strah od nekog ili nečeg, koji ne uspeva da obavi
svoje osnovne funkcije imunog sistema već počinje da radi protiv individue.
TEORIJE O EMOCIJAMA
Još od starih vremena postoje različite hipoteze i teorije o emocijama. Različiti
autori su naglašavali različite aspekte, funkcije i značanja emocija u ljudskom
životu.

U katalogu emocija Kaplan i Sadok 1981. beleže 41 emociju koju bi trebalo sva-
ki profesionalac da zna ako se na bilo koji način bavi ljudima.
 ψ 54 ψ 55

Empedokle je povezivao različite emocije sa četiri osnovna elementa, Demokrit

je verovao da su emocije atomi duše, Platon ih je vezivao za znanje, a Aristotel EKSPRESIVNOST
za moral.
PROBLEMI I PRISTUPI U IZUČAVANJU EKSPRESIVNOSTI
Dekart je pisao o strastima duše a Paskal ih je dovodio u vezu sa iracionalnim Stari model /novi model
vrednostima i smislom.
PRIMENA PSIHOLOGIJE U TUMAČENJU EKSPRESIVNOSTI
KLASIČNO LAIČKO I PSIHOLOŠKO SHVATANJE: u devetnaestom veku su
OSNOVNE VRSTE EKSPRESIVNOG PONAŠANJA
pokušavali da dovedu u vezu percepciju, subjektivni emotivni doživljaj i tele-
sne promene koje se događaju u osobi koja oseća na nekoliko različitih načina. I VERBALNA EKSPRESIJA
DŽEMS-LANGEOVA TEORIJA: emocija nije ništa više no doživljaj telesnih S. Frojd, K. G. Jung, Lakan, NLP, Vigotski,...
promena koje se u emociji događaju, svest o tim promenama i interpretacija tih
promena. II NEVERBALNA EKSPRESIJA
A. EKSTRALINGVISTIČKA ANALIZA
KENON-BARDOVA TEORIJA: kritika Džemsove teorije. Nov teorijski pred- B. PARALINGVISTIČKA ANALIZA > VEZANE ZA REČ
log-talamička ili hipotalamička teorija smatra da impulsi istovremeno dolaze C. METALINGVISTIČKA ANALIZA
ka kori velikog mozga i spolja i iznutra. Ne postoji jedan, primarni izvor doži-
vljaja emocija već se radi o sinhronom. III OBLICI NEVERBALNE EKSPRESIJE NEZAVISNI OD REČI
1. Vokalna ekspresija (plač, vrisak, 6. Spacijalna i teritorijalna ekspresija
TEORIJA PAPECA I MEK LINDA: limbički sistem ili visceralni mozak je smeh, muzika) 7. Korišćenje vremena i ritma
presudan za obradu emotivnih informacija. 2. Facijalna ekspresija (mikro-makro) 8. Korišćenje pokreta (balet i igra)
3. Gestovna ekspresija 9. Oblačenje i ukrašavanje tela
KOGNITIVNE TEORIJE EMOCIJA; proces obrade specifičnih emotivnih in-
4. Posturalna ekspresija 10. Crtanje, slikanje
formacija.
5. Proksemička ekspresija
Šehterova ispitivanja IV EKSPRESIVNI KANALI

Emocije kao deo „feed-back sistema” – NLP KONZISTENTNOST

> doslednost, višeznačajnost, kompleksnost
KONGRUENTNOST
Teorija sistema i teorija informacija o emocijama
„Dupla sprega” -Shizofrenogena miskomunikacija Gregori Bejtson:
„Psiho-neuro-imunologija”.
1. Poruka u kojoj se zahteva DA
2. Poruka u kojoj se zabranjuje NE
3. Specifična zabrana na mišljenje (neshvatanje ćorsokaka)
4. Neshvatanje kontradiktornosti
5. Zabrana da se napusti komunikacisko polje
6. naređenje da se smisaono odreaguje na zahteve.
Blagi primer: „Tamni vilajet”, Proklet bio ako uradiš – Proklet bio ako ne ura-
diš. Teži primer: taoistička klopka. Generalna antiteza: Blažen bio ako uradiš-
Blažen bio ako ne uradiš.
 ψ 56 ψ 57

KOMUNIKOLOGIJA IGRA kao oblik komuniciranja sa samim sobom, sa svetom i sa značajnim Dru-
gim.
Komunikacijski model sveta – komunikacijska lestvica:
• DEČIJA IGRA
• ODRASLA IGRA

8 METASISTEM – ekološka analiza informacija FUNKCIONALNA IGRA – kreacija

DISFUNKCIONALNA – E. Bern: FORMULA IGRE U+S = R-O-Z-D

Klasifikacija igara: Vidi BETE (LEP, Beograd 1983-1988)

SISTEM – "društvena koreografija", informacija kreće i završava u sistemskom kon-
7
tekstu KOMUNIKACIJSKA FORMULA:
U ovom
Ja Vama Poručujem S ciljem
kontekstu
IGRE – repetitivni transakcioni obrasci u komunikaciji koji se odvijaju po Referentni Referentni Kontekst
6 Šta – kako Motivacija
određenim pravilima okvir okvir marker
Psihološki
Psihološki portret Individualni Denotativno
Vrsta
portret (indeksna smisao Konotativno
KOMUNIKACIONI SKLOPOVI – transakcione sekvence,
5
cirkularni proces razmene informacija
informacija)
Komunikacij- Verbalno –
Subsistem Subsistem Nivo
sko značenje neverbalno
Direktno –
Kanal Kanal Metaporuka Zapleti
4
INTERAKCIJA i TRANSAKCIJA – događaji iz- indirektno
među osobe A i B, razmena informacija
Definicija Simultano –
Pozicija Pozicija Konflikti
realnosti sukcesivno
Definicija Nivo (biološ-
PORUKA – para- i metainformacija u odnosa ki, socijalni,
3 Uloga Uloga Pregovaranje
određenom kontekstu (interakija psihološki,
informacija) spiritualni)
Komunika-
KOMUNIKACIJSKI STI- Lični stil Lični stil Dijalog Sinalitet
cijski ugovor
MULUS
2
i KOMUNIKACIJSKA Umetnost Umetnost Kooperati-
Metalog Sinergija
REAKCIJA izražavanja slušanja vnost
Redudant-
Strategija Strategija Specifičnost Grupni
nost
1 INFORMACIJA Feed-back Feed-back Žargon Rituali Individualni
 ψ 58 ψ 59

Dramski trougao – S. Karpman 6. Posmatraj mišiće obraza

7. Posmatraj poziciju ušiju
Grupni rituali: tipični-atipični
8. Posmatraj ugao glave, klimanje glavom, trešenje...
Umetnost komuniciranja: (vidi PRA) 9. Posmatraj ramena i njihovu poziciju
10. Posmatraj facijalnu ekspresiju
11. Posmatraj gestikulaciju
KOMUNIKACIJSKI NESPORAZUMI:
12. Posmatraj posturalnu ekspresiju
1. Konflikti i njihovo razrešavanje 13. Posmatraj proksemiku
2. Profesionalno sagorevanje osoblja 14. Posmatraj spacijalno i teritorijalno ponašanje
3. Komunikacijski timski rad: Tom Andersen i sar. 15. Posmatraj kako Drugi koristi vreme
4. Skrivene igre organizacija: Mara Selvini Palazoli i saradnici 16. Posmatraj kako koristi pokret
5. Igre Moći u organizaciji: Klod Stajner 17. Posmatraj kako se obukao i ukrasio
6. Modeli menjanja 18. Posmatraj kako žvrlja, crta, slika...
7. Menjanje sistema verovanja kroz NLP
Nauči da vidiš, a ne samo da gledaš. Koristi i sva ostala čula. Šta ti kaže tvoja
Laver i Hačeson 1972. dele poruku na: intuicija? Kako je to biti on? Šta se dešava ljudima kao što je on? Nauči da prvo
1. kognitivna informacija – šta poručujem posmatraš a ne da prvo procenjuješ, nauči da koristiš neutralne termine.
2. interakciska informacija – kako komuniciram
3. indeksna informaciia – ko sam i šta o sebi komuniciram PSIHOLOGIJA GRUPE

INDIVIDUALNI SMISAO GRUPA

> NE SLAŽU SE UVEK
FORMALNA-NEFORMALNA
KOMUNIKACIJSKO ZNAČENJE
INPUT – VOĐENJE – REFERENTNI SISTEM – AUTPUT I STRUKTURA GRUPE (sinalitet)
• Identitet grupe (sinhroni-dijahroni)
VEŽBA:
• Uloge (vođe, žrtveni jarac, učesnici, posmatrači...)
STRATEGIJE KOMUNICIRANJA • Pozicije

1. Uklapanje komunikacije, ogledanje, prevođenje, promena unutrašnjih stra- II DINAMIKA GRUPE (sinergija)
tegija
2. „Pacing”-prati komunikaciju drugog (ogledalo, preslikavanje...) III RAZVOJ GRUPE
3. Proširi percepciju (alfa talasi...)
IV KULTURA GRUPE:
4. „Reframing” – stavi sliku u novi okvir, promeni značenje, promeni kontekst
5. „Deframing” – „vraćanje na nultu tačku” radi nove organizacije iskustva. 1. Stil komuniciranja
2. Etičke norme
VIZUELNO PRIKUPLJANJE PODATAKA: 3. Image lidera
1. Posmatraj disanje Drugog 4. Protokoli i simboli
2. Posmatraj refleks treptanja 5. Interna brižnost i povezanost
3. Posmatraj sklopove očnih fiksacija 6. Prepozatljivost pozicije u širem sistemu
4. Posmatraj mišiće i bore oko očiju i obrva
5. Posmatraj usta drugog, jezik, vilicu, usne, mišiće oka
 ψ 60 ψ 61

Istraživanja: T.W. Adorno 1950. Autoritarna ličnost:

NAČIN DONOŠENJA ODLUKA:
1. konvencionalizam
1. Vertikalni-horizontalni
2. poslušnost
2. Pravila kuće
3. agresivnost
3. Međuljudski odnosi
4. antiintroceptivnost
4. Okruženje
5. poštovanje moći i vlasti
5. Motivacije
6. destruktivnost i cinizam
6. Moralnost
7. sklonost projekciji
PSIHOLOGIJA VOĐE: 8. rigidnosti, stereotipije i predrasude
9. lažno moralisanje ponekad praćeno seksualnim nastranostima.
Maks Veber:
N.J. Ajzenk 1954. R faktor RADIKALIZAM-KONZERVATIZAM
1. Legalni vođa
2. Harizmatski T faktor TOLERANTNOST-SUROVOST
3. Institucionalizovani
J. Roter LC – lokus kontrole (unutrašnji -spoljašnji)
FORMALNI-SUŠTINSKI
KONFLIKTI U GRUPI:
NEFORMALNI-PSIHOLOŠKI VOĐA
1. Konflikti statusa
HARIZMATSKI 2. Konflikti moći
3. Konflikti važnosti
VRSTE: 4. Konflikti lojalnosti
• Autokratski 5. Konflikti takmičarstva
• Demokratski 6. Konflikti raspodele dobara
• Anarhiski 7. Konflikti međuzavisnosti
8. Konflikti oko stilova rukovođenja
Karakteristike:
INTERPERSONALNI KONFLIKTI:
Tri skupine dimenzija: 1. između vrednosnih sistema (pravedno, moralno, istinito, lepo, korisno...)
KOGNITIVNE: sedam dimenzija 2. Između vrednosti i informacija
VREDNOSNE: sedam dimenzija 3. između različitih vrsta informacija
KOMUNIKACIJSKE: sedam dimenzija 4. motivacioni konflikti
• Vizija 5. emocionalni konflikti
• Misija 6. između emocija i informacija
• Moć 7. između vrednosti i motiva
• Direkcija 8. između informacija i motiva
• Intuicija
• Poverenje
• Privlačnost
• Veštine
• Status u širem smislu
 ψ 62 ψ 63

INTRAPSIHIČKI KONFLIKTI:
1. između ega i realnosti
2. unutar ega
3. između ega i super ega
4. unutar superega
5. između ega i ida
6. unutar ida
7. između ida i superega
8. između superega i realnosti
Razmišljati o međupovezanostima te tri skupine konflikata.

OBUČAVANJE VOĐE:
• u prepoznavanju konflikta
•
•
demistifikaciji (strah od sukoba-prisila na sukob...)
deeskalaciji
SPECIJALNI DEO:
•
•
antitezama
opcijama – strategije razrešavanja konflikata
LIČNOST I KARAKTER KAO
•
•
timskom radu
uvođenjem profesionalaca sa strane (van sistema)
ZNAKOVI
PSIHOLOGIJA PREGOVARANJA
(vidi: MARKETING U UMETNOSTI, FDU Beograd ,1993)
 ψ 64 ψ 65

UVOD: PROCES PERSONIFIKACIJE VERTIKALNA ANALIZA LIČNOSTI

stvar – ŽIVO BIĆE KARAKTEROLOGIJA:
objekt – SUBJEKT • STARE
šta – KO • NOVE
1. forma Istorijski gledano prvo se susrećemo sa rečju PERSONA. V.Rajh insistira da je
2. ekspresivni stil (po dimenzijama) prvo značenje došlo od reči per-suono što samo izrazava njegovo uverenje da
3. komunikacijski stil je disanje i zvuk koji ljudi ispuštaju dok se izračavaju neraskidivo vezano za to
4. kognitivni stil kako su se različiti karakteri organizovali.
5. motivaciono-emotivni stil
Grci su reč persona koristili na različite načine. Ponekad su opisivali masku
sazrevanje koju bi glumac nosio, ulogu koju je ostvario, ličnost iz drustvenog ili religioz-
razvoj < socijalizacija nog života, ali u isto vreme i autentičnu ličnost glumca koji se nalazio ispod
personifikacija neke maske. Ta višesmislenost i konfuzija koja je prati se zadržala do danas.

Vežba: Kako je to biti on? Šta se događa ljudima kao što je on? Prva tipologija je nastala na osnovu analize temperamenta Hipokrat je svoju
karakterologiju zasnovao na različitim dispozicijama na osnovu kojih ljudi
Vežba: Vilijam Dž.Gordon: „SINEKTIČKI PRINCIP” (1972.) različito emocionalno reaguju.
ANALOGIJE:
a) direktna analogija – poređenje A i B („vreme tiranin”) Današnji grafički rezime Hipokratove karakterologije izgleda ovako:
b) lična analogija kvalitet emo- nastaja-
c) kompresovani konflikti – tesno povezane reči u rečenici koje se bore jedna sa temperament inten- manife-
sokovi cionalne rea- trajanje nje
drugom (Šekspir – „zarobljeni pobednik”, Paster – „sigurni napad”, Kajal tip zitet stacije
kcije ponaša-
„protoplazmički poljubac ”) KOLERIK nja
žuta žuč ljutnja bes ++ + ++ naglo
naglo i jako
METAFORE: SANGVINIK vedra raspo-
1) Učiniti poznato stranim krv - - ++ brzo
brzo i slabo loženja
2) Učiniti strano poznatim FLEGMATIK smireno sta- sporo i
sluz -- - --
SIGNAL-ZNAK-SIMBOL-METAFORA u komunikaciji slabo i sporo loženo retko
MELAN-
HOLIK ret- tuga, zabri-
crna žuč ++ ++ - retko
ko, sporo i nuto
jako
 ψ 66 ψ 67

FRENOLOGIJA
Ako uzmemo u obzir različitost emocionalnih reakcija:
Franc Jozef Gal – organologija ili kranioskopija
BRZO RAZDRAŽLJIV AKTIVAN
ETIOLOGIJA
K S K S K S
Džon Stjuart Mil – „egzaktna nauka o ljudskoj prirodi”, razmatranje o ljud-
M F M F M F
skom karakteru u jednom širem smislu.
SPORO MIRAN NEAKTIVAN
Tri mentalna tipa:
Zanimljivost – Teofrast: karakteri (316 g. pre n.e.)

FIZIOGNOMIJA je više ostala kao umetnost a samo potencijalno nauka koja se

bavi otkrivanjem karakteristika ličnosti – posebno temperamenata – po spolja-
šnjem izgledu, ali naročito po konfiguraciji, sklopu i izrazu lica. Ex. fiziog-
nomski prikaz temperamenata:

1. melanholik, 2. kolerik, 3. flegmatik, 4. sangvinik.

VOLJNI TIP MENTALNI TIP VITALNI TIP

Posle spoljašnjih manifestacija (izgled, ponašanje) naučnike interesuju unutra-

šnje determinante karaktera.

Mozak viđen u XIX veku:

1. zaljubljivost, 2. ljubav prema potomstvu,
3. težnja za nastanjenjem, 4. privrženost, 5.
borbenost, 6. razorljivost, 7. tajanstvenost,
8. smisao za sticanje, 9. konstruktivnost, 10.
samocenjenje, 11. želja za odobravanjem,
12. opreznost, 13. blagonaklonost, 14. obo-
žavanje, 15. postojanost,16. savesnost, 17.
nada, 18. zadovoljstvo, 19. idealnost, 20.
radoznalost ili veselost, 21. podražavanje,
22. individualnost, 23. Konfiguracija, 24.
veličina, 25. težina i otpornost, 26. obojenost, 27. lojalnost, 28. računanje, 29. red, 30.
mogućnost, 31. vreme,32. melodija, 33. jezik, 34. poređenje i 35. uzročnost.
 ψ 68 ψ 69

Mozak viđen u XX veku:

Krečmerovo viđenje telesne građe:

VILIJAM H. ŠELDON (1940, 1942, 1954.)

telesna građa korelacija primarne komponente temperamenta

VISCEROTONIJA
Pokušaj povezivanja izučavanja CNS i karakternih crta dominira relaksacija, ljubav prema udobnos-
I. Pavlov CNS ekscitacija misaona inhibicija ENDOMORFIJA tima na svim nivoima sporo reagovanje, lju-
+0.79
digestivni trakt bav prema jelu, druželjubivost, ljubaznost,
popustljivost, dubok san, kad je u nevolji tra-
K. G. Jung stav introverzija S I ekstraverzija ži druge ljude.
SOMATOTONIJA
distimija histerija oseća se samopotvrđen, želja za fizičkim pus-
H. J. Ajzenk bolest osećanja
shizofrenija psihopatija MEZOMORFIJA tolovinama, energičan, potreba za fizičkim
+0.82
muskulatura kretanjem, težnja za dominacijom, rizikom,
ERNEST KREČMER
srećom, neposrednost, hrabrost, potreba za
temperament telesna građa akcijom kada je u nevolji.
CEREBROTONIJA
hormonalne i druge genetičke determinante odmerenost u držanju i pokretu, brzo reagu-
EKTOMORFIJA
+0.83 je, suviše napregnut, ćutljiv, inhibiran, slabo
Korelacije: cerebralni
spava, introvertan u mišljenju, potrebna mu
je samoća kada je u nevolji.
1. ASTENIK shizotimija shizofrenija

2. ATLETIK shizoidna ličnost

3. DISPLASTIK ciklotimija manično depresivna psihoza

4. PIKNIK cikloidna ličnost

 ψ 70 ψ 71

stva na osnovu kojih se svrstavaju ljudi u grupe ili se pak pojedinac opisuje
KARAKTEROLOGIJE I TIPOLOGIJE specifičnim sklopom izučavanih psiholoških svojstava.

MODERNE KARAKTEROLOGIJE „BODY-MIND” KARAKTEROLOGIJE

S. FROJD je razradio svoju karakterologiju na osnovu razvojnih zastoja, osno- U skladu sa integrativnom-sintetskom modom teorija ličnosti radovi Viljema
vnih nerešenih konflikata i primitivnih vidova organizacije ličnosti. Rajha ponovo dolaze u modu ali ovog puta drugačij iščitavani. Pokušaj preva-
zilaženja kobnog dualizma duha i tela seprepoznaje u novom talasu i nevero-
1. ORALNI KARAKTER vatnom procvatu „na telo orijentisanih” karakterologija. I baš kad smo pomis-
lili da je pojam karaktera mrtav i štetan pojavile su se mnoge publikacije sa
2. ANALNI KARAKTER mnoštvom nacrtanih tela i opisima njihovih karaktera. Po Rajhu postoje bazič-
na i površna analiza karaktera.
3. URETRALNI KARAKTER – narcisoidan
Postoje:
4. EDIPALNI KARAKTER
• opšta telesna struktura
5. GENITALNI KARAKTER • struktura po segmentima

E. FROM je pokušao da poveže Frojdovu karakterologiju sa istorijskim razvo- CENTRALNA

jem društva: > STRUKTURA
PERIFERNA
RECEPTIVNI
On je predložio podelu tela u sedam funkconalnih mišićnih segmenata. (Po-
EKSPLOATATIVNI gledaj crtež broj 17). Kasnije su mnogi njegovi studenti obogatili njegovu kara-
kterologiju tako da danas uglavnom govore o deset oklopa:
GOMILAČKI NEKROFILNI
• histeričnom oklopu
MARKETING • prisilnom oklopu
• falusno-narcističkom oklopu
PRODUKTIVNI – BIOFILNI • mazohističkom oklopu
• shizoidnom oklopu
Pod uticajem socijalnih i naročito personalističkih teorija ličnosti pojam karak- • oralnom oklopu
tera gubi svoj značaj u psihologiji ličnosti (moralno-estetske preferencije lično- • psihopatskom oklopu
sti i voljno-konativni aspekti su najbitnije osobine ličnosti). Pošto je pojam ka- • pasivno-agresivnom
raktera veoma "opterećen" vrednosnim procenama (često predrasudama) psi-
• anksioznom
hologija je mnogo češće otkrivala kakav čovek treba da bude, kako bi neki že-
• paranoidnom
leli da se on ponaša, pre no kakav on ustvari zbilja jeste. Današnje karaktero-
logije na različite načine pokušavaju da reše spomenute probleme i svoje klasi- (Za detaljniji opis vidi „Telesni skript” Mandić i Mandić)
fikacije određuju u zavisnosti od cilja i nivoa eksplikacije kome teže. Kauzalne
karakterologije (pretežno konstitucionalne i psihoanalitičke) pokušavaju da Posmatra se kako energija teče odozgo nadole i iz centra ka periferiji.
otkriju uzroke koji određuju i ponašanje i izgled. Korelacione karakterologije
nabrajaju crte karaktera koje se pojavljuju kod nekih ljudi i tako izdvajaju ka-
rakterne grupe. Deskriptivne karakterologije opisuju osnovna psihološka svoj-
 ψ 72 ψ 73

Rajhova karakterna segmentacija:

Shizoidni

Oralni
 ψ 74 ψ 75

Falusni Psihopatski

Histerični Mazohistički
 ψ 76 ψ 77

Prisilni Pasivno-agresivni

Paranoidni Anksiozni
 ψ 78
PSIHOLOGIJA LIČNOSTI
Ako želimo da upoznamo čoveka u celini ne možemo se osloniti samo na izu-
čavanje njegovih pojedinih funkcija. Čak i ako posmatramo čoveka samo spo-
lja, ne obazirući se na njegove unutrašnje doživljaje, primetićemo određenu
doslednost, jedinstvo i specifičan način na koji je ta osoba organizovana. Važ-
na odlika jeste i njena osobenost koja se manifestuje u različitim aspektima
njenog ponašanja.
Izučavanje ličnosti je izučavanje te jedinstvene organizacije osobina koja se
tokom života formirala u relativno stabilnu strukturu. Postoji puno teorija lič-
nosti koje pokušavaju da objasne strukturu, dinamiku, razvoj a ponekad i psi-
hopatološke devijacije (vidi Hola i Linzija) jedne ličnosti.
Klakhorn i Mari (1953.) predstavljaju da postoje:
• Univerzalni principi – (nomotetski) Osoba koju posmatramo je kao i svi
drugi ljudi
• Grupni principi – Osoba koju posmatram je kao neki drugi ljudi
• Individualni principi (idiosinkratski) – Osoba koju posmatram je
jedinstvena i neponovljiva
Pošto je mnogo teorija ličnosti G. Olport (1937.) ih je svrstavao u: biosocijalne,
biofizičke, omnibus, integrativne, zasnovane na prilagođavanju, jedinstvenosti
i esencijalne.
Takođe se često koristi podela na: biologističke, enviromentalističke (socijal-
ne) i personalističke teorije ličnosti.
Konflikti sa kojima se suočavaju teoretičari ličnosti su:
• Humanizam-scijentizam
• Nomotetičnost-idiosinkratičnost
• Bihejviorizam-egzistencijalizam
• Orijentacija u vremenu (prošlost, sadašnjost, budućnost)
• Statistički-klinički parametri
• Objektivnost-subjektivnost
• Holizam-elementarizam
• Personalno-transpersonalno
• Kvantitativno-kvalitativno
• Statično – dinamično
• Unutrašnje – spoljašnje
(pogledaj Hola i Lindzija: Teorije ličnosti)
ψ 79
OSNOVNI PROBLEMI TEORIJA LIČNOSTI
I STRUKTURA LIČNOSTI – se bavi problemima uređenosti:
1. kako je ličnost organizovana u povezanu celinu
2. po kojim principima je postignuta ta organizacija, koji je splet pravila koji
određuju tu celinu
3. kako se ta celovitost i organizovanost održava vremenom
S. FROJD u svojoj psihoanalizi postavlja tripartitnu shemu strukture ličnosti:
ID – instinktivna matrica ličnosti
Princip zadovoljstva
refleksne akcije i primarni proces
EGO – organizovani deo okrenut realnosti
Princip realnosti
Testiranje realnosti, kontrola, integracija, egzekucija
SUPER EGO – unutrašnji predstavnik društvenih vrednosti i ideala
Princip savršenstva
Savest i ego-ideal koče, vode, zamenjuju, nagrađuju
Poželjno ponašanje
Ta tri osnovna subsistema čine ličnost. Oni su u stalnoj interakciji a pona-
šanje je produkt te interakcije.
K.G.JUNG – proširuje i produbljuje Frojdovu tripartitnu shemu.
EGO – svesni integrator ličnosti. Centar identiteta, kontinuiteta i osobenosti na
svesnom nivou.
LIČNO NESVESNO – region oko ega definisan slično Frojdovom nesvesnom,
koji sadrži iskustva koja su ili bila potisnuta ili su bila preslaba da uopšte uđu
u svest.
KOLEKTIVNO NESVESNO – (transpersonalno nesvesno) psihički ostatak
ljudskog evolucionog razvoja; koji uključuje kako iskustva predaka tako i živo-
tinjsku istoriju, i uopšte istoriju živog uopšte. Skladište latentnih doživljaja koji
su mogućnost da percipiramo, emotivno, misaono i bihejvioralno selektivno
reagujemo na ovaj svet. Izuzetno provokativan koncept u današnjoj nauci.
 ψ 80 ψ 81

ARHETIP je strukturalna jedinica kolektivnog nesvesnog. Univerzalna forma

A. ADLER U svojoj „Individualnoj psihologiji” uvodi pojam kreativnog selfa
slike, ideje, motiva, emocije i akcije koja je u stanju da kreira vizije i probudi se
koji je primarni pokretač, prvi uzrok svega ljudskog, ujedinjujuća kraljevska
u kontekstu koji predstavlja prototipsku temu ljudskog življenja. Opšta mesta
figura u strukturi ličnosti. To je kao i arhetipovi u isto vreme i strukturalni i
i opšta iskustva kroz koje prolaze skoro svi ljudi tokom svog života. Većina
dinamski pojam ličnosti. Pored biologije, socijalnih determinanti čovek sam
ljudi je imala iskustva sa majkom, ocem, braćom, suncem, mudrim starcem,
stvara svoju ličnost kroz kreativni self. On daje značenje i cilj životu, sredstva
mrakom, zmijama, neprijateljima, izdajom, takmičenjem...
i energiju za aktivno delovanje.
Esencija raznih nataloženih iskustava predstavlja riznicu mudrosti, koja se
H. S. SALIVAN u svojoj „Interpersonalnoj teoriji psihijatrije” smatra da je
može iskoristiti u pojedinim životnim situacijama, ako je čovek integrisao ar-
ličnost hipotetski entitet koji se ne može izolovati od sveta međuljudskih od-
hetipove u svoju ličnost.
nosa u kome je nastao, u kojoj opstaje i u kojoj funkcioniše. Od prvog dana, po
Neki od vaznijih arhetipova su: Salivanu, dete je član interpersonalnog polja u kome se razvija i koje je presu-
dno za njegovu ličnost.
• ANIMA i ANIMUS
• PERSONA Iskustva na osnovu kojih se izgrađuje ličnost:
• SENKA 1. protaktičko
• MANA 2. parataktičko
• SELF 3. sintaktičko
ARHETIP KREATIVCA (Silvano Arieti-tercijalni procesi) SELF SISTEM:
Primer: razvoj seksualnog arhetipa u snovima ljudi: DOBRO – JA
LOŠE – JA
Anima se pojavljuje sledećim redosledom: NE – JA
1. Nagonska ženka Proces personifikacije je presudan za izgradnju selfa.
2. Romantizovana i estetizovana žena
3. Produhovljena ljubav žene H. A. MARI U svojoj „Personologiji” ističe da je individua u svojoj složenosti i
4. Boginja mudrosti kompletnosti jedino razumljiva i objašnjiva u pojedinačnom slučaju i to u „po-
lju” u kome funkcioniše. Prihvata osnovnu psihoanalitičku tripartitnu struktu-
Razvoj Animusa prati sličan proces:
ru ali je humanistički interpretira i daje značajan doprinos izučavanju ego ide-
1. Nagonski mužjak ala koji su kasniji „dubinski psiholozi” istakli kao presudan faktor u formira-
2. Moćan i uspešan muškarac nju određenih struktura ličnosti, na primer narcističke.
3. Produhovljeni ljubavnik
4. Spiritualni vođa K.LEVIN U svojoj „Teoriji polja”, jednoj od najranijih socijalnih teorija ličnos-
ti, ističe da analiza ličnosti započinje celom situacijom, da je individualno po-
Stavovi ličnosti po Jungu su EKSTRAVERZIJA-INTROVERZIJA a osnovne
našanje funkcija polja u datom trenutku a da se konkretna osoba u konkret-
funkcije ličnosti su:
nom polju može predstaviti matematički (topološki).
• misaona
• osećajna Izučavajuči odnos ličnosti i sredine on smatra da je životni prostor dinamski,
• intuitivna fenomenoloski geštalt, psihološki svet u kome osoba komunicira te je ponaša-
• senzacije nje jedne ličnosti u funkciji životnog prostora u kome se nalazi.

L = E + P (L = životni prostor, E = okolina, P = ličnost)

 ψ 82
Cirkularni uticaji:
B = f (L) Ponašanje je funkcija životnog prostora
P = f (E) ličnost je funkcija okoline
E = f (P) okolina je funkcija ličnosti.
Ličnost mora biti (i spolja i iznutra) izdiferencirana jasnim polupropustljivim
granicama kroz koje postoji dvosmerna komunikacija. Ličnost je jasno odvoje-
na od svoje psihološke sredine ali je čvrsto povezana i uključena u nju. Levin
se bavio izučavanjem tih odnosa.
Na primer, ponašanje izdiferencirane ličnosti u izdiferenciranoj životnoj sredi-
ni se može pratiti preko dimenzija:
blizine – udaljenosti
čvrstoće – slabosti granica
fluidnosti – rigidnosti
Da bi objasnio događaje Levin koristi principe: povezanosti, konkretnosti i sa-
dašnjosti. Rekonstrukcija nečijeg životnog prostora zahteva poznavanje lokaci-
je, komunikacije; poznavanje nivoa realnosti (kojih po njemu ima tri) i pozna-
vanje vremenske dimenzije.
G. OLPORT – kao jedan od vodećih personalista (sa Maslovom i Rodžersom)
smatra da je odvajanje strukturalnih od dinamskih problema u psihologiji lič-
nosti veštačko, te tako nužno vodi u simplifikacije i iskrivljenja kompleksne i
idiosinkratske problematike psihologije ličnosti.
PROPRIUM
PSIHOLOGIJA CRTA LIČNOSTI
CRTA LIČNOSTI
• je u isto vreme i strukturalan i dinamski psihološki pojam
• je neurofizička struktura kadra da mnoge draži učini funkcionalno ekviva-
lentnim, da započne i da vodi dosledne forme adaptivnog i ekspresivnog
ponašanja
• slični ali različiti pojmovi su: navika, stav i tip
ψ 83
CRTE:
• KARDINALNE (suštinske za neku ličnost)
• CENTRALNE (tipične i česte u ponašanju)
• PERIFERNE (sekundarne)
Crte su međupovezane, međuzavisne, konzistentno uređene u ličnosti.
Proprium – telesno ja, identitet, slika o sebi, samocenjenje, samosvest, intenci-
je, lična stremljenja...
R. KATEL: „Faktorska teorija ličnosti” – Pokušaj da se napravi eksperimen-
talna teorija ličnosti.
Faktorska analiza: metod
Crta ličnosti je „mentalna struktura”, zaključak do koga smo došli posmatra-
jući ponašanje. Za crtu predpostavljamo da je odgovorna za pravilnosti i dos-
lednosti u ponašanju.
Podele:
jedinstvene – zajedničke
izvorne – površinske
konstitucionalne – envirometalne
crte sposobnosti – crte temperamenta – dinamičke crte
Rečnik crta ličnosti: R. Katel je (1962.) Olportov i Odbertov rečnik od 4500 crta
interkorelacijom sveo na 35. Dimenzije za procenu: (16 faktora)
1. A afektotimija – shizotimija (otvoren-rezervisan)
2. B inteligencija (manje ili više inteligentan)
3. C jačina ega (jak ili slab ego)
4. E dominantnost-submisivnost (jak-ponizan, samosvestan pokoran)
5. F pesimizam-optimizam (veseo-natmuren, bezbrižan-trezven)
6. G snaga super ega (savestan-nesavestan)
7. H parmija-trektija (sklon riziku-oprezan, preduzimljiv, plašljiv)
8. I premsija-harija (nežan-grub)
9. L protenzija-alaksija (sumljičav-poverljiv)
10. M autija-praksernija (imaginativan-praktičan)
11. N oštroumnost-neveštost (oštrouman-nevešt, proračunat iskren)
12. O sklonost krivici-sigurnost (bojažljiv-smiren, zabrinut, spokojan) radikalizam
13. Q1 liberalan – konzervativan
14. Q2 samostalan – zavistan
15. Q3 visoka samokontrola – niska samokontrola
16. Q4 napet – relaksiran
 ψ 84
Katel ističe da su imena približna i možemo uočiti izrazito izbegavanje da se
koriste psihoterapijski termini (na primer za L bi mogli reći stepen paranoid-
nosti itd.).
Jednačine specifikacije – pokušaj da se različite crte povežu u celinu radi pre-
dviđanja.
Neke slične formulacije koje se dalje razrađuju: H. J. Ajzenk, J. P. Gilford i
njihovi sledbenici. Očigledno je ideja o crtama izazov za današnju psihologiju
ličnosti i naročito za one u njoj koji čeznu za empirijskom čistoćom.
A. EJNDŽEL: – struktura BIOSFERE – termin koji bi odgovarao holističkom
modelu koji je danas veoma uticajan i u psihologiji. Tu se ne radi o delovima u
interakciji već o jednoj biološkoj, socijalnoj i psihološkoj realnosti ličnosti koju
je nemoguće odvojiti od njene sredine. Ta nedeljiva celina poseduje subjekt,
objekt i biosferna zbivanja. Sistemi biosfere mogu uključiti mnogo članova,
koji zauzimaju različite pozicije i na različite načine su uključeni u biosferna
zbivanja, pri čemu određeni članovi sistema ne moraju biti direktno povezani.
Sistem može biti rigidan i plastičan, otvoren i zatvoren, više ili manje izdife-
renciran, sa boljom ili lošijom koordinacijom.
Dimenzije strukture ličnosti po Ejndželu su:
• vertikalna
• progresivna
• transferzna
Simbolički self – sistem samokoncepcija, onoga kako osoba doživljava samu
sebe (koja se retko slaže sa realnošću).
P. LEKI: – TEORIJA SELF-KONZISTENCIJE
Ličnost je centralni, ujedinjujući pojam psihologije. Ličnost omogućava i odr-
žava jedinstvo organizacije, integritet tokom vremena i promena, konzistent-
nost ličnih vrednosti i predstavlja osnovni izvor motivacije.
S-R TEORIJE LIČNOSTI:
Sem K. L. Hala, Dž. B. Votsona, B. F. Skinera, Ganta, Masermana i Volpea, Do-
larda i Milera, Bandure i Voltersa, Voltera Mišela i mnogih drugh čuvenih teo-
retičara i praktičara bihejviorizma, koji su se okrenuli i ka psihologiji ličnosti,
možda je ipak potrebno reći da su njihovi rani stavovi prema ostalim pokuša-
jima istraživanja psihologije ličnosti bili ekstremno negativni. Naročito su bili
netrpeljivi ka „dubinskim psiholozima”. Zato su dobrodošli njihovi pokušaji
ψ 85
da klasične pojmove ostalih teorija ličnosti prevedu na bihejviorističke termine
i da ih eksperimentalno provere. Zahvalni smo im na egzaknosti i jednostav-
nosti koju unose u teorije ličnosti ali ih još uvek optužujemo za trend u kome
znamo sve više o sve trivijalnijem, dok krucijalne probleme ličnosti ne istražu-
jemo „zato što su nemerljivi njihovim metodama”. Ne postoji jedna konzisten-
tna bihejvioristička teorija ličnosti. Na primer B. F. Skiner piše: moguće je nešto
što bi se moglo nazvati „socijalna teorija ličnosti” – skoro sve je u ličnosti nau-
čeno. Ako verujemo da je čovek pri rođenju „tabula rasa” složićemo se. Ako ne
verujemo, naićićemo na bihejvioristički prezir i gnev. Sama teorija je najele-
gantnija, najekonomičnija i najpovezanija sa prirodnim naukama ali nažalost,
malo toga novog nam je kazala o ličnosti.
Osnovni pojmovi:
• Proces učenja
• Navike (s-r; s-o-r; s-s)
• Nagon (i njegovo povezivanje sa novim oblicima ponašanja)
• Socijalizacija
• Konflikt
• Kontrola
• Bihejvioristička modifikacija ponašanja
K. RODŽERS: – TEORIJA SELFA
V. Džejms je 1860 uveo u psihologiju, za razliku od ega, kontraverzni pojam
selfa. Od tada postoji velika konfuzija.
JA KAO OBJEKT
JA KAO PROCES > SELF
JA KAO SUBJEKT
Uvođenje pojma SELFA za razliku od EGA pretenduje da objasni razliku iz-
među ta dva oblika JA. Međutim, ta razlika ostaje u velikoj meri nejasna. A
sam odnos EGA i SELFA je još nejasniji ali je vitalan za psihologiju ličnosti. Od
tada pa do danas postoje neverovatne varijacije na ovu temu: materijalni self,
telesna shema, socijalni self, spiritualni self, fenomenološki self, subjektivni
self, zaključeni self, self-identitet, jezgrovni self, fuzionisani self, fragmentirani
self, grandiozni self, lažni self... a sve podrazumeva neku suprotnost sa „čistim
egom”. U našoj literaturi se mogu naći divne stare reči jastvo i sopstvo, ali se
nažalost nedosledno koriste, te ih samo možemo dodati postojećoj internacio-
nalnoj verbalnoj zbrci. Preporučuje se vođenje računa o tome kako koji autor
koristi ove termine, obrazlažući svoje početne teorijske koncepte.
 ψ 86 ψ 87

Posmatra se čovekov pokušaj da transcedentira ovaj svet „biće izvan sveta” i

Karl Rodžers je svoje teorijske spekulacije počeo sa velikim brojem empiriskih
tako razvije optimalno svoje potencijale. Egzistencijalna krivica je indikator
podataka dobijenim u nedirektivnoj, na klijenta centriranoj psihoterapiji.
neuspeha da se ostvare mogućnosti i transcedentira svakodnevnica.
Self je deo fenomenološkog polja koje se postepeno razvojem diferencira. Self
je organizovani, konzistentni geštalt nastao iz percepcija (sebe, sveta i odnosa), Vorhandsein: ne-ljudska egzistencija
emocija i vrednosnih odredbi. On je dostupan svesti, ali nije nužno u svesti u
svakom trenutku. Fluidan je, promenljiv i po prirodi je pre proces no specifi- Dasein-bivstvovanje: ljudska egzistencija, prisutnost bića u svetu
čan psihički entitet.
Daseinanalisis: brižljivo razjašnjavanje specifične ljudske egzistencije ili bića-u-
IDEALNI SELF svetu. „Tu biće” izražava neposrednost i neizbežnost prisutnosti bića u svetu.
Zadatak psihologije je da otkriva načine bivstvovanja u svetu. Binsvager go-
REALNI SELF vori o „dualnom načinu” (JA i TI u SVETU)”, pluralnom načinu” (formalni
odnosi – uloge koje igramo), „jedinstvenom načinu” (JA ZA SEBE), „anonim-
Kod zrelih osoba postoji relativna:
nom načinu (banalnoj egzistenciji) itd.
- kongruentnost selfa kao posmatrača i onog koji doživljava sebe
Presudan je kvalitet bivstvovanja
- saglasnost spoljne i unutrašnje realnosti oko određivanja sebe
Ž. P. SARTR:
- integrisanost realnog i idealnog selfa • biće po sebi
• biće za druge
EGZISTENCIJALIZAM U PSIHOLOGIJI LIČNOSTI:
R. D. LENG – u svojoj antipsihijatriji zahteva interpersonalnu perspektivu
M. Hajdeger: „metaperspektivu” za razumevanje nečijeg identiteta. Direktna perspektiva je
naše jednodimenzionalno viđenje sebe i percepcija kako nas drugi doživljava-
• Čovek kao biće u svetu
ju. Metaperspektiva je spirala recipročnih perspektiva koje cirkularno određu-
• Čovek kao biće u vremenu
ju nečiji identitet. Tako definisan identitet Leng zove metaidentitet. Perspekti-
L. Bisvanger: insistira na fenomenološkoj analizi aktuelnog ljudskog postojanja va svake osobe odnosi se na sopstveni odnos prema sebi i prema drugim i uk-
u svetu ljučuje i odnos i perspektivu kroz koju ga drugi doživljavaju. Dostići integri-
sani identitet je teško jer su nam za to potrebne tuđe oči a one nas ponekada
M. Bos: odbacivanje pozitivizma, materijalizma, determinizma i kauzalnosti a posmatraju kroz iskrivljena ili mračna stakla. Nama samima je teško da bude-
umesto takvih objašnjenja-razumevanje. mo „spolja svog sopstvenog unutra” i tako slobodno i objektivno stvorimo
sliku o sebi.
STRUKTURA EGZISTENCIJE:
1. Biofizičko (UMWELT) Na formiranje identiteta utiču:
2. Interpersonalno (MITWELT)
3. Intrapersonalno (EIGENWELT) Komplementarnost – doživljaja sa Drugima „žena ne može biti majka bez de-
teta. Potrebno joj je dete da bi imala identitet majke”.
Posmatra se odnos čoveka sa biofizičkim
• sa samim sobom Konfirmacija – čoveku je potrebno da bude potvrđen na mnogo načina: da
• sa drugim ljudima postoji, da vredi, da je različit, da je slobodan, prihvaćen, voljen...

Ovo što je za psihologiju važno je da ličnost postaje relaciski pojam.

 ψ 88 ψ 89

Egzistencijalna akcija: identitet mora da se izražava, otkriva i kroz interper-

E. BERN: – u svojoj transakcionoj analizi nastavlja da razrađuje tripartitnu
sonalne akcije oprobava u ovom svetu.
shemu koju je ponudio Frojd. Ali, on se uglavnom bavi analizom ega, bar tako
Zauzme svoju poziciju: u egzistencijalnom smislu, u ovom svetu i osmisli tvrdi, predsvesnim a ne nesvesnim materijalom, i veoma je pod uticajem soci-
svoje postojanje. jalne psihijatrije i teorije sistema njegovog vremena. Grafički prikazano njego-
va strukturalna analiza izgleda ovako:
Prevaziđe rascepe: ja kao biće za sebe
ja kao biće za druge strukturalna analiza drugog reda: organizator:
ja iz sveta jastvenog (ego-ičnog) sud o sudu
Roditeljsko
ja iz sveta transjastvenog (transegoičnog) sud o informaciji vrednost
ego stanje
otelotvorenog ja sud o emociji
neotelotovorenog ja informacija o sudu
Odraslo ego
izraženog ja informacija o informaciji informacija
stanje
umuklog ja informacija o emociji
perifernog ja emocija o sudu
Dečije ego potreba i
centralnog ja emocija o informaciji
stanje emocija
emocija o emociji
Muke integracije, trpljenje našeg bića, otuđenost od drugih ljudi i razna odri-
canja su Lengove velike inspiracije u njegovom krstaškom ratu protiv rascep- Transakciona struktura ličnosti (Taibi Keler, 1978.)
ljenosti. „Oni ne mogu da uđu a ja ne mogu da izađem, pa kako onda da se
susretnemo?” Frojd je pokazao da je običan čovek smežurani, sasušeni deo DŽ. KELI – je jedan od vodećih konstruktivista i relativista u psihologiji (s
onog što bi mogao biti a Leng je tragajući za ličnim značenjima u ličnom vre- Pjažeom i Glasersfeldom). „Teorija personalnih konstrukata” je fenomenološka
menu i prostoru odbacio pozitivizam i susretao se na svakom koraku sa „egzi- i kognitivistička teorija ličnosti koja je centrirana na „self konceptu”, ali je pri-
stencijalnim gangrenama” kod ljudi koji su iz straha i kukavičluka odbili da laz izučavanju različit od ostalih personalističkih teorija. Keli smatra da je od
budu „biće koje jesu”. svih psihičkih funkcija mišljenje, naročito kognitivni stil individue, presudna
funkcija. Ljudi misle, uče, interpretiraju sebe, druge i svet u kome žive. Te su-
Problemi integracije, bez obzira na Lenga, spadaju u jedne od najtežih proble- bjektivne, dihotomne kategorije Keli naziva konstruktima. U svom najvažni-
ma odrastanja. jem postulatu Keli ističe da su procesi ličnosti psihološki kanalisani onako ka-
ko ličnost anticipira događaje. Osoba interpretira, klasifikuje, osmišljava i tako
se i ponaša prema svetu oko sebe, naročito drugim važnim ljudima, i prema
sebi samoj. Postoji velika kognitivna kompleksnost unutar nečijeg referntnog
okvira.
Kelijev fundamentalni postulat tvrdi da sam ja određena etiketama koje lepim
na sebe, ljude i događaje oko sebe. Taj sistem etiketiranja je idiosinkratski i
osoba konstruiše interpretativne kategorije u kojima traži i nalazi sličnosti i
različitosti. Konstrukti su znači dihotomne kategorije koje nam kažu šta jeste
ali i šta nije sadržano u konstruktu. Taj opozicioni pol konstrukta ponekad
suštinski određuje konstrukt. Konstrukt sem pomenutih opozita sadrži raspon
i omogućava izbore u ponašanju.
 ψ 90
Moguće je otkriti:
• kategoriju
• klasu
• princip po kome se stvaraju konstrukti.
Na primer, etiketi intelektualac nekim ljudima suprotni pol je glupak, drugima
praktičar a trećima vitalan, topao i emotivan čovek. Četvrtima je intelektualcu
suprotan zdrav, ne-neurotičan čovek a petima religiozan. Neki pod intelektu-
alcem zamišljaju neurotičnog Vudi Alena a neki genijalnog Ajnštajna. Da bi
razumeli konstrukte moramo uvek da se udubimo u specifičan idiosinkratski
sadržaj i pozitivnog i negativnog pola. Ljudi biraju akcije kojima poboljšavaju i
dorađuju svoje sisteme konstrukata. Ponekad ih iskustvo natera da promene,
redefinišu ili onesposobe neki konstrukt.
Primer jednostavnog merenja konstrukata „Rep testom” iz 1955.
Vežba: "REP TEST"
self
majka
otac
brat
sestra
partner (muž, žena, mladić)
bivši partner
najbolji prijatelj
bivši najbolji prijatelj
odbacujuća osoba
osoba koju sažaljvate
opasna osoba
privlačna osoba
prihvaćeni učitelj
odbačeni učitelj
šef
uspešna osoba
srećna osoba
moralna osoba
ψ 91
II DINAMIKA LIČNOSTI
Drugu važnu grupu pitanja čine pitanja o dinamici ličnosti, o snagama koje
pokreću na aktivnost i o načinima na koje se pokretačke snage ličnosti manife-
stuju.
S. FROJD: – biologističko-mehanicističko tumačenje dinamike. U vreme kada
je Frojd pisao svoje hipoteze o dinamici ličnosti u naučnoj modi tog vremena je
carovao Darvin i fizika sa svojim prvim zakonom termodinamike. Drugi za-
kon termodinamike je ušao u modu tek sa sistemskim i komunikacijskim teori-
jama ličnosti.
Inspirisan deteriminističkom i pozitivističkom filozofijom svog vremena on
ličnost objašnjava kao kompleksni energetski sistem. Psihička energija se tran-
sformiše iz biološke i dalje se transformiše unutar ličnosti bez gubitka iz total-
nog kosmičkog sistema. Nagoni i instikti su unutrašnji predstavnici izvora
psihičke energije. Instikt je kvantum psihičke energije, mera zahteva koji je
postavljen mozgu da „odradi”.
Karakteristike instikta:
1. IZVOR
2. CILJ
3. OBJEKT
4. ŽESTINA
Energetski termini koji se koriste:
• KATEKSA – investicija psihičke energije u...
• ANTIKATEKSA – povlačenje psihičke energije iz...
• DEKATEKSA – destrukcija strukture
Model: smanjenje tenzije; cilj je u suštini regresivan, konzervisanja ekvilibri-
juma organizma.
REPETICIJA KOMPULSIJE: ličnost je primorana da neprestano ponavlja nužni
krug od ekcitacije do mira. Repeticija kompulsije je perseverativno ponašanje
koje se javlja kad prihvaćen način za zadovoljenje potrebe nije prikladan. Po-
meranje energije omogućava varijacije u izboru objekta.
BROJ I VRSTA INSTIKATA:
dva osnovna:
• EROS-LIBIDO-SEKSUALNI INSTIKT
• TANATOS-DESTRUDO-AGRESIVNI INSTIKT
Postoje razni „derivati instikata” i različite vrste njihovog međuodnosa. Dis-
tribucija i upotreba psihičke energije određuje dinamiku ličnosti. PSIHIČKA
 ψ 92 ψ 93

EKONOMIJA izučava te raspodele i upotrebe. KONFLIKT je od presudne va-

E.FROM – u svom dijalektičkom humanizmu pokušava da integriše radove
žnosti u Frojdovoj teoriji dinamike. (strukturalni konflikti: ego i id, id i real-
Marksa i Frojda.
nost, ego i realnost, superego – ego... funkcionalni konflikti, emotivni...)
K. G. JUNG: – odbacuje Frojdov panseksualizam, mehanizam i redukcioni- U knjizi „Bekstvo od slobode” ističe kako se čovek oseća usamljen i izolovan i
zam. Kombinuje teleološko sa kauzalnim, prospektivno sa retrospektivnim. kako je spreman da se odrekne slobode ako mu ropstvo zadovolji neke bazične
Ličnost je dinamski sistem sklon promenama, delimično zatvoren, koji nikad potrebe.
ne može doći do kompletne stabilizacije. Psihička energija je po njemu specifi- • SLOBODA ZA
čna manifestacija opšte životne i kosmičke energije. Vrednosti utiču na to koju • SLOBODA OD
količinu energije investiramo u neki element ličnosti.
Osnovne ljudske kontradikcije: leže između ostalog u njegovim specifičnim
KOMPLEKS je dinamsko jezgro organizovano od grupa osećanja, percepcija, ljudskim potrebama:
misli, memorija i vrednosti koje postoje u nesvesnom. Taj dinamski nukleus
1. za vezanošću, bliskošću „okvir odanosti”
kao magnet privlači nova iskustva. Na primer: kompleks majke i oca. Proce-
2. za transcedencijom
njivanje konstelativne vrednosti kompleksa zavisi od individualnog iskustva.
3. za ukorenjenoću, za pripadanjem
Ovaj termin se, nažalost u svakodnevnom govoru sasvim drugačije koristi :
4. za identitetom
„on je iskomleksiran” što je u Jungovom smislu totalna besmislica.
5. za orijentacionim okvirom
• PRINCIP EKVIVALENCIJE ENERGIJE
• PRINCIP ENTROPIJE Takođe se bavio izučavanjem ljudske agresije-destrukcije;
• PRINCIP SINHRONICITETA: neki događaji se pojavljuju paralelno u vre-
Izučavao je razvojni odnos pojedinca i društva:
menu ali nisu uzrok jedan drugome. Kvantna fizika „nelokalne veze”.
1. čovek poseduje urođenu, suštinsku ljudsku prirodu
A. ADLER:
2. čovek je stvorio društvo da bi zadovoljilo njegovu prirodu
I FAZA: pod uticajem Ničea ističe važnost AGRESIJE pod uticajem Hansa 3. nijedno dosadašnje društvo to nije postiglo-otuđenje
Vajhingera idealistički pozitivizam (psihologiju KAO DA) 4. moguće je stvoriti takvo društvo „Humanistički Komunitarni Socijalizam”
II FAZA: ističe želju za MOĆI, kao presudnu za ljudsko ponašanje, zatim želju Modusi postojanja imati ili biti?
za SUPERIORNOŠĆU, a zatim težnju za SAVRŠENSTVOM
K.HORNI:
III FAZA: u poslednjoj fazi svog rada ističe važnost socijalnih i personalističkih
faktora i KREATIVNI SELF. • bazična anksioznost
• neurotične-autentične potrebe
• ŽIVOTNI STIL
• KREATIVNI SELF
1. za ljubavlju i odobravanjem
OSEĆANJE INFERIORNOSTI I KOMPENZACIJA 2. za partnerom koji će preuzeti odgovornost
- organska inferiornost-organska-mentalna kompenzacija 3. za restrikcijom
- doživljaj psihičke inferiornosti (realan-irealan) 4. za moći
- kompenzacija (iste funkcije-pomerena na drugu funkciju) 5. za eksploatacijom
- nadkompenzacija (Demosten, Vilma Rudolf, Napoleon, Ruzvelt...) 6. za prestižem
7. za postignućem i ugledom
8. za samodovoljnošću
9. za savršenstvom i nedostižnosti
10. za divljenjem
 ψ 94 ψ 95

Od tada koristimo pojmove autentična – neurotična – psihotična potreba Smanjenje tenzije – zadovoljenje potrebe. Sem te konvencionalne formule i
H. S. SALIVAN: – Definiše ličnost kao energetski sistem koji teži smanjenju sam proces učenja o tome „kako se smanjuje tenzija” može da postane zado-
tenzije. voljavajuće. Nije stanje bez tenzije = zadovoljstvo, već uspešno rukovanje
apsolutna tenzija = užas tenzijom koje se uči. Potreba je osnovna varijabila, a stepen zadovoljstva je
apsolutna relaksaciia = euforija najbolji indikator stanja napretka.

2 osnovna izvora tenzije: Potrebe (specifične i ošte) Anksioznost
Transformacija energije: se uči! On ne veruje u presudnu moć instikata, ne
priznaje libidno već smatra da osoba nauči da koristi svoju energiju kao rezul-
tat interakcija sa drugim ljudima.
H. A. MARI
ANALIZA MOTIVACIJE
POTREBA:
• psihobiološki procesi u mozgu
• biva izazvana iznutra ili spolja
• proizvodi aktivnost organizma
• neke potrebe su praćene emocijama kao komentarima
• povezane su sa određenim instrumentalnim ponašanjem
• subjektivni izveštaj individue šta doživljava
VRSTE POTREBA:
1. primarne (viscerogene) – sekundarne (psihogene)
2. manifestne-latentne
3. fokalne-difuzne
4. proaktivne-retroaktivne
5. modalne-vezane za efekte
Međupovezanost potreba i hijerarhiska organizacija:
nemir – potraga – hranjenje – sitost – problem – tenzija – veština – ponos
PRITISCI – determinante ponašanja iz okoline. U najjednostavnijoj formi atri-
buti spoljašnjeg (objekata i drugih osoba). Alfa pritisak – onakav kakav postoji
u realnosti. Beta pritisak – onako kako osoba doživljava pritisak.
Kateksa i sentiment – sposobnost spoljašnjih objekata da privuku ili odbiju
individuu, ili ambivalentna tendencija u individui da bude privučena ili odbi-
jena od strane objekta.
Dinamska tema: interakcija između pritisaka i potreba, situacija i rešenja.
Tema je analitička jedinica a interpersonalni odnosi dijadska.
• Integrativna potreba – tematska dispozicija
• Integrativna tema
• Vladajući proces
• Vektor-vrednost-matrica ponasanja
K. LEVIN – čuven po svojim izučavanjima konflikta:
• ENERGIJA – KONTEKST – KOMUNIKACIJA
• HODOLOGIJA nauka o putevima
• VEKTORSKA PSIHOLOGIJA mapa puteva kojima se individua kreće
• TENZIJA izučavanje procesa kojim se izjednačava tenzija sa okolinim
pritiscima tenzija vrši pritiske na granice sistema
• VALENCA vrednost energije za osobu
• SNAGA ili VEKTOR
• LOKOMOCIJA
Dinamička restruktuacija psihološke sredine:
1. kvalitativno i kvantitativno se menjaju vrednosti prostora
2. stvaraju se nove valence, a stare nestaju
3. vektor menja snagu ili direkciju
4. granice se javljaju ili nestaju, slabe ili jačaju
5. menjaju se materijalna svojstva životnog prostora
G.OLPORT: CRTA je i strukturalni i dinamski pojam
Intencija – ono što osoba želi ili čemu teži u budućnosti je po Olportu mnogo
važnije od njenih konflikata u prošlosti. Nade, želje, ambicije, aspiracije i pla-
novi su presudni za upoznavanje nečije ličnosti. Ono što osoba pokušava da
postigne može da bude ključ razumevanja njenog ponašanja u sadašnjosti „in-
tended future”.
Funkcionalna autonomija motiva – data aktivnost ili sam oblik ponašanja ko-
jima se nekad zadovoljavao neki motiv ili skupina motiva mogu postati cilj
sami sebi, uprkos činjenici kako su nastali i čemu su prvobitno služili. Moguće
 ψ 96 ψ 97

je samoodržavanje nekih motiva bez bilo kakvog biološkog potkrepljenja. R. KATEL:

Funkcionalna autonomija razmatra motive odraslog čoveka, kao izgrađeni,
DINAMSKE CRTE
samoodržavajući sistem, izrastao iz antecedentnih sistema ali, u sadašnjosti,
funkcionalno nezavisan od njih. • STAVOVI
• ERGOVI
K. GOLDŠTAJN • SENTIMENTI – SELF SENTIMENT (kao krunska dinamska crta)

Dinamika organizma (u Organizmičkoj teoriji) se zasniva na: „Dinamička rešetka” međupovezanih dinamskih crta
1. Ekvalizaciji-vraćanje na prosečno stanje tenzije Konflikti i prilagođavanje
2. Samoaktualizaciji
3. „Izlaženju na kraj sa okolinom” naći optimalnu okolinu za samoaktualizaci- Stanja, uloge, set
ju, promeniti je ukoliko je to moguće i adaptirati joj se tamo gde mora.
Situacija: fokalni stimulusi, modulatori, pozadinski stimulusi
A. EJNDŽEL:
S-R: Prevod mnogih psihoanalitičkih termina na bihejviorističke
Energija u biosferi nastaje tenzijom između polova biosfere.
• nagon i učenje
Ličnost i okolina često vuku u suprotnim pravcima. • primarni i sekundarni nagon
AUTONOMIJA – samodeterminacija • hipoteza o smanjenju nagona
HOMONOMIJA – samopredavanje i uklapanje u suprasistemsku harmoniju. • primarne i sekundarne nagrade
• sekundarna generalizacija
Da bi razumeli dinamiku individue moramo se baviti dinamikom sistema. • znak – označeno – očekivanje
Tenzija može da naraste u jednom delu sistema i da se proširi na ostale delove.
• averzivno učenje (Dolard i Miler)
Promena tenzije u jednom regionu ne mora direktno uticati na ostale regione.
• samo-regulacija (Bandura)
Pratićemo: nastajanje, širenje, pomeranje i sukobljavanje tenzija u sistemu. K. KODŽERS:
Interferencije, takmičenja i segregacija otežavaju komunikaciju među
Važnost:
sistemima i optimalno razrešenje tenzije. Bionegativan odnos je onaj u kome
• Životnih ciljeva
jedan deo uznemirava funkcionisanje celog sistema.
• Samoizražajnosti
A. MASLOV: – U svojoj humanističkoj psihologiji izučava između ostalog: • Samopriznanja
• Bezuslovne prihvaćenosti
BAZIČNE POTREBE
METAPOTREBE (samoaktualizacija, vhunska iskustva, kreativne potrebe) EGZISTENCIJALISTI U PSIHOLOGIJI LIČNOSTI:
Po Maslovu: Ističu važnost:
- čovek poseduje suštinsku prirodu • Slobode i odgovornosti nastajanja
- teži da je aktualizuje, pojam dobre personifikacije • Krivice kao važnog motivacionog faktora
- sve ono što omogućava rast (ljudska priroda je slaba i delikatna, i lako ju je • Užasa od ništavila
povrediti).
 ψ 98 ψ 99

V. RAJH: – Njegova teorija i teorije njegovih sledbenika se zasnivaju na pojmu
energija kao na osnovnom eksplikativnom pojmu psihologije ličnosti. Takve
teorije predstavljaju suštu suprotnost Džordž Kelijevoj teoriji „Personalnih
konstrukata” koja smatra da je pojam energije u nauci nejasan i obskuran te
tako štetan i treba ga u potpunosti izbaciti iz psihologije ličnosti.
U „body-mind” pristupu telo je energetska osnova ličnosti. Ličnost predstavlja
složen sistem kroz koji struji kosmička energija čiji tok može biti slobodan i
onda je osnovna zakonitost te prirodne celine ritmičko i talasasto pulsaciono
kretanje u skladu sa širim kosmičkim procesima. Protok energije može biti de-
limično ili trajno sputan što dovodi do narušavanja celovitosti, cepanja i ras-
parčavanja čoveka tako da on na kraju liči na tužnu karikaturu ljudskog bića
koje je mogao biti. Rajh je smatrao da je sam pojam energije nejasno definisan,
ali veoma upotrebljiv u nauci o čoveku. Bioenergija je naziv kojim je Rajh oz-
načio energiju u organizmu. Kasnije proširuje taj pojam na „organsku” energi-
ju kosmosa kojom se bavi nauka „organofizika”, koja se može iskoristiti u ve-
geto-terapiji a neki njegovi učenici smišljaju različita nova imena (kao što je
„radix” Č. Kelija).
karakterima prikazana je Rajhova šema o sedam poprečnih zona tela kroz koje
protiče energija i doživljava različitu sudbinu.
Energija može biti blokirana na četiri nivoa:
1. čistom energetskom (slično tumačenje mnogim školama joge)
2. fiziološkom (prepoznatljivo po mnogim psihosomatskim smetnjama)
3. emotivnom (postoji karakterilogija: bol bloker, strah bloker..)
4. komunikacijskom (koju prvo prepoznajemo u ponašanju)
Blokirane emocije povratno blokiraju autentičnu potrebu i bazičnu energiju
omogućavajući tako sekundarne i tercijalne „zaobilazne-neautentične” emocije
i potrebe; koje u spiralnim progresijama deformišu karakter i telo; posledice
emotivne kuge, kako ju je Rajh nazvao.
Osnovna formula:
ENERGETSKO PUNJENJE—TENZIJA—PRAŽNJENJE—RELAKSACIJA
Posmatranje pulsije:

Emocije su vrlo važan bioenergetski pojam jer integrišu psihičko, biološko i po preterano energetski napunjeni (overchargerd) – RIGIDINI
nekim i spiritualno u čoveku. Sa treće, ekspresivne strane, povezuju individuu
nedovoljno energetski napunjeni (undercharged) – MEKANI
sa drugim ljudima. Sem te osnovne integrativne funkcije, emocije su osnovno
ekspresivno sredstvo, idiosinkratski komentar nečijeg postojanja u svetu. Ali, PERIFERIJE – RIGIDNE STRUKTURE
one nisu samo apstraktni, simbolički komentar već su konkretno povezane sa problemi <
mišićnim sistemom koji je dostupan observaciji. CENTRA – MEKANE STRUKTURE
Blokada određuje i psihičke i fizičke karakterne deformitete:
„Telesni skript” je telesno postoje čoveka u prostoru i vremenu. Ličnost je in-
tegrativna makrojedinica koju je formulisao Džozef Kasijus. Koordinatni sis- A. opšta telesna struktura
tem u kome se određuje ličnost je prostorna jedinica strukture i vremenska B. struktura po segmentima
jedinica sudbine koje se mogu posmatrati – kako neko koristi telo koje ima. Tu
se ne radi o telesnoj estetici ili pravilnom držanju tela, već o tome kako neko
postoji u tom telu. Osnovna Rajhova deviza je bila „vi nemate telo vi jeste svo-
je telo”. Telo nije predmet, niti neka niža, manje vredna ocepljena kuća u kojoj
„nažalost stanujemo” (miraz kartezijanstva) već je samo jedan od aspekata
našeg postojanja.

„Karakterni oklop” je Rajhov pojam kroz koji analiziramo celokupnu ličnost.

On se manifestuje kroz psihičke funkcije ali i kroz muskularne i visceralne ak-
tivnosti individue. Površinski aspekt analize telesnog oklopa radimo kroz ana-
lizu mišićnog telesnog oklopa a dubinska analiza je visceralna. U poglavlju o
 ψ 100 ψ 101

III RAZVOJ LIČNOSTI: Traumatska iskustva važna u psihologiji:

• Perinatalne traume (Stanislav Grof)
Posmatrano kroz 3 procesa:
• Trauma rođenja
1. sazrevanja • Trauma komadanja
2. socijalizacije • Traume integracije
3. personifikacije • Lišenost majke
E. Erikson – epigentski pristup • Lišenost oca
• Traume separacije
S. FROJD: smatrao je da je detinjstvo odlučujući period za izgradnju nečije lič- • Traume samopoštovanja
nosti. „Dete je otac čoveka” je njegova osnovna izreka a kakav će neko biti od- • Napuštanje, odbacivanje, gubitci, razočarenja, proganjanja
ređuje se do pete godine života. Dete u svom razvitku prolazi kroz različite faze • Incest
u kojima se susreće sa nekim univerzalnim ljudskim konfliktima. U zavisnosti • Porastanje
kako rešava pojedine fazne konflikte izgrađuju se osnove organizacije ličnosti. • Intimnosti
Stadijumi razvoja pojedinca: • Odgovornosti
• Traume individuacije
1. oralni stadijum • Starenja i propadanja
2. analni stadijum • Smrti
3. falusni stadijum
4. edipalni stadijum KOLBERG
5. faza latence
6. genitalni primat Razvoj moralnosti:
1. Strah od kazne (represivna)
Pojam fiksacije je veoma važan za shvatanje zaustavljanja nečijeg razvoja i
2. Zadovoljenje potrebe (hedonistička)
regresivnog vraćanja u stresnim i konfliktualnim situacijama na stare obrasce
3. Uslužnost prema nekim važnim ljudima (uslužna)
ponašanja za koje iracionalno verujemo da će nam rešiti problem.
4. Poštovanje reda i mira (socijalizovana)
Razvoj ličnosti kroz: 5. Poštovanje zakona (pravnička)
6. Univerzalna etika (kosmička)
1. Sazrevanje nagona
2. Adaptacije – EGA E. ERIKSON
• autoplastične
Osmostepeni razvoj identiteta:
• aloplastične
1. Oralno senzorni......................................Numinozna ritualizacija
3. Konstrukte – SELFA – Kasnije su pristalice „dubinske psihologije” dodavali 2. Analno mišićni........................................Prosudilačka ritualiz.
po neku ideju ovoj osnovnoj shemi razvoja: na primer intrauterini život čoveka. 3. Genitalno lokomotorni...........................Dramska ritualizacija
4. Latentna svrhovitost...............................Formalne ritualizacije
Potrebno je uspostaviti harmoniju između:
5. Intimna izdvojenost................................Rituali udruživanja
1. Trauma 6. Zastoji stvaranja......................................Generacijski rituali
2. Konflikata 7. Smisaono integrisanje ............................Integrišući rituali
3. Frustracija
4. Gratifikacija
 ψ 102 ψ 103

OSNOVNA SHEMA RAZVOJA K. G. JUNG: – Ističe važnost samoregulacije u razvoju, smenjivanje regresija i
progresija, a presudnu ulogu ima proces individuacije.

Transcedentalna funkcija rasta.

autizam
simbiotska faza: A. ADLER: – Između ostalog prati i uticaj reda rođenja u porodici i ličnosti
3m. koja se razvija:
- vezivanje
6m. - napuštanje • prvo rođeno dete
- gubici • drugo rođeno dete
• poslednje, najmlađe
oralno
separacija: H. S. SALIVAN – Analizira proces integracije loših i dobrih iskustava sa sve-
8m. - diferencijacija tom u ranom detinjstvu:
- odbacivanje
- istraživanje Dobra majka voli, neguje, štiti dete i zadovoljava mu potrebe. Loša majka ne
- uvežbavanje voli, zanemaruje, odbacuje i ne zadovoljava potrebe deteta. Novorođenče za-
11m. visi od drugih ljudi i kroz tu zavisnost stiče nova iskustva i razvija neophodne
veštine za preživljavanje.
analno
• Dobra majka – dobro ja
16m. zbližavanje • Dobra ali nezadovoljavajuća – nedovoljno dobro ja
• Pogrešna majka – lažno ja
19m. individuacija • Loša majka – loše ja
Suština razvoja u toj fazi je integrisati sve delove sebe i Drugog. Detinjstvo –
jezik i lokomocija oslobađaju dete i povećavaju njegove komunikativne sposo-
uteralno 3g. samocenjenje bnosti, a time i mogućnosti da pregovara sa svetom o svojoj ulozi u njemu.
Dramatizacije različitih razvojnih tema se vrše kroz igru i osnovne dečije preo-
konstantnost kupacije su još uvek iz „porodične drame”. Otuda tolika važnost dečije igre u
normalnom ljudskom razvoju. Opasne transformacije ličnosti tog doba su, na
falusno 5g. edip
primer, da neko živi među neprijateljima i da je sam loš, te mora da razvija
intentno vršnjaci različite odbrambene taktike da bi preživeo (na primer paranoidne). Juvenilni
6g.
genitalni primat pubertet period – osnovne škole je period sticanja osnovnih socijalnih veština, iskustava
mladost i informacija. Tu se razvija i „životna orijentacija" začeci životnog stila i život-
odraslost odgovornost ne filosofije. Preadolescencija – je uglavnom obojena intimnim vezama sa vrš-
zrelost njacima istog pola. Dominiraju jednakost, uzajamnost, reciprocitet i koalicije
„život punim plućima” protiv odraslog hijerahijski organizovanog spoljnog sveta.
starost smisao života
propadanje Rana adolescencija – razvijanje heteroseksualnih veza i proširivanje rano ado-
smrt opraštanje lescentnih interesovanja za svet. Diferenciraju se erotske potrebe i intimnost
vezana za suprotni pol i potrebe za pripadanjem i bliskošću vezane za isti pol.

Kasna adolescencija donosi proširenje erotske aktivnosti i razvijanje čvrstih i

dugotrajnijih međuljudskih odnosa. Pojačana socijalna inicijativa, profesional-
 ψ 104 ψ 105

ni identitet, self-sistem je stabilizovan i jasan i sublimacije omogućavaju mno- tao čovek po njemu živi svesno, racionalno, sada i ovde, i prvenstveno je mo-
go aktivnosti. Napuštanje primarne porodice. tivisan ciljevima i aspiracijama.

Finalni stadijum odraslog, sposobnost da voli, druži se i radi samostalno. Bio- Postoje mnogostruki procesi kojima se infant transformiše u dete, pubertetliju i
loški organizam je pretvoren u civilizovano biće. Stvaranje sekundarne poro- odraslog čoveka. Pri tome sva tri faktora igraju važnu ulogu: biološko sazre-
dice. Dalji rast – starost. vanje, socijalizacija kroz učenje i personifikacija samoaktualizacijom. Zrela
ličnost po njemu mora imati izgrađen self koji je sposoban za toplu, duboku i
Sem spomenutih faza psihoseksualnog razvoja, dubinske teorije ličnosti su se dugotrajnu vezanost za neke Druge, doživljaj sigurnosti u ovom svetu, emoci-
bavile i moralnim razvojem ličnosti i uz Pjažeova istraživanja intelektualnog i onalnu stabilnost, realnu orijentisanost , prema sebi i prema drugim ljudima i
moralnog razvoja, čine celinu na koju se oslanjamo kad razmišljamo o razvoju smisaonu životnu filosofiju!
pojedinca.
R.KATEL: natavizam – enviromentalizam dilema.
H. A. MARI: – Slično Frojdu, razmatra razvoj kroz razrešenja kompleksa.
• Važnost učenja za rast i razvoj
Klaustralni kompleks potiče iz sigurnog, zaštićenog, pasivnog postojanja u • Klasično i instrumentalno uslovljavanje dece
materici. Jednostavni klaustralni kompleks se ogleda u pasivnoj, zavisnoj po- • Konfluentno učenje
ziciji osoba koje su uglavnom okrenute romantizovanoj prošlosti. Strah od ne- • Integraciono učenje
podrške, anksioznost i bespomoćnost, strah od otvorenog prostora, padanja,
Učenje u socijalnom kontekstu:
zemljotresa i gubitka porodične potpore, Mari vidi kao elaborirani klaustralni
kompleks. • sinalitet (ličnost grupe)
• sinergija (energija grupe)
Kompleks izlaska – strah od gušenja, zatvorenih prostora, prisilna želja za
ULOGA U GRUPI kao deo grupne strukture
otvorenim, slobodom, nikakvim sputavanjima.
Oralni kompleks – oralna bespomoćnost i potreba za pomoći, oralna agresija, S-R TEORIJE:
i oralno odbacivanje.
Analni kompleksi – izbacivanje, zadržavanje, tvrdičluk, tvrdoglavost. Proces učenja individue u društvu:
Uretralni kompleks: „Ikarus kompleks” ambicija, narcizam, razlikovanje. • specifične refleksivne radnje
Kastracioni kompleks – mnogo manji značaj mu pridaje nego Frojd. • urođena hijerarhija odgovora
Nesvesni proces igra centralnu ulogu. Čovek je fundamentalno po njemu, ira- • primarni nagoni
cionalna životinja, ali je veoma otvoren za učenje, tako da od biologije dobija • sekundarni nagoni
vitalnost, snagu i spontanost, a od učenja proširuje alternative svog ponašanja. • širenje repertoara ponašanja
• širenje postojećih reakcija na nove situacije (nagon-znak-odgovor-
K.LEVIN: – Regresija, retrogresija i progresija potkrepljenje)
• razvoj novih motiva, potreba i emocija
Tokom razvoja osoba stiče: sve veći varijetet, rastuću organizaciju, proširuje
područja svoje aktivnosti, ponašanja se međuzavisno hijerarhijski organizuju, i • eliminacija starih ponašanja
povećavaju se stepeni realnosti po kojima funkcioniše. • instrumentalno učenje
• učenje koje „proizvodi znakove” (Dolard i Miler)
DIFERENCIJACIJA
> KONTINUIRANI PROCES
INTEGRACIJA
G. OLPORT: – Pravi veliku razliku između deteta, primitivca, poremećene
individue s jedne strane i odraslog, zrelog normalnog čoveka sa druge. Odras-
 ψ 106 ψ 107

Vikarisko
Imitativno HORIZONTALNA ANALIZA LIČNOSTI:
Observaciono učenje
ŽIVOTNI STIL I ŽIVOTNI SCENARIO
„učenje po modelu” naročito važno za razvoj ličnosti.
S. FROJD: životna drama je samo repeticija kompulsije porodične drame.
K.RODŽERS:
A. ADLER: životni stil i životni plan
Bezuslovno pozitivno prihvatanje i priznavanje osnovni uslov za razvoj nor-
malne ličnosti. Ako upoznamo ciljeve nečijeg života otkrićemo i tajanstveni životni plan zas-
novan na ličnim uverenjima koji određuju njegovu sudbinu. Čovek je sam od-
Egzistencijalisti: proces nastajanja i ko-nastajanja sa svetom nastvo. govoran za svoju sudbinu. Stara poslovica „čovek je sam tvorac svoje sreće” se
Adleru veoma sviđala.

Životni plan ima:

1. Cilj (+) 6. Potrebna je priprema
2. Redosled događaja 7. Na nesvesnom je nivou
3. Saznanje šta treba učiniti 8. Iracionalna verovanja su sudbina
4. Životne orijentacije 9. Ličnost je odgovorna
5. Specifičnu dramatizaciju 10.”Ako-onda” zaključci odaju plan
E. BERN: – inspirisan Frojdovom i Adlerovom idejom, stvorio je pojam život-
nog skripta. Ono po čemu je različit od Frojda i Adlera je:
1. Skript nije duboko nesvesna tvorevina – dostupan je svesti
2. Nije samo ličnost odgovorna za skript (heterodeterminizam)
3. Moguće je analizirati i predvideti sekvence skriptnog ponašanja
4. Skript je promenljiv
5. Moguće je raditi sa skriptom u sadašnjosti
Vežba: Prolog: dvoje ljudi koji se upoznaju i venčavaju
Zaplet: seksualni čin u kome prave dete
Klimaks: dete otkriva kakvo je u stvari – svoje „pravo ja”
Katastrofa: dete biva kažnjeno za to kakvo je i kako se ponaša
Rasplet: dete se adaptira i stvara skript
Epilog: dete na samrtnoj postelji posmatra svoj život, komentariše i opravdava.
Sahrana: ritual i boginja pravde.
Elementi skripta:
1. Kontrazabrane 4. Atribucije 7. Mamac
2. Zabrane 5. Odluke 8. Oslobođivač
Razvojna shema 3. Program 6. Demon 9. Ishod
 ψ 108 ψ 109

Vežba:
1. Mormonska biblioteka – nađite svoj dosije
UPOTREBA LIKA KAO ZNAKA U KOMUNIKACIJI
2. Porodični ručak za petogodišnji rođendan sa „poklonima” Kroz različite karakterologije, tipologije i analize struktura provlačila se više-
Vrste: vekovna ljudska muka da klasifikuje ljudske ličnosti poštujući u isto vreme
dva suprotna zahteva: da nađe ono što je u ljudima univerzalno i zajedničko
A. DOGAĐAJEM ODREĐENI (kad porasteš, kad se zaljubiš, kad...) svima, a da u isto vreme poštuje različitost i neponovljivost svakog od nas.
B. VREMENSKI ODREĐENI
Opisaću ukratko 19 psiholoških portreta. Terminologija sa kojom se služim je
E. BERN:
nažalost, psihijatriska. Bolju, za sada, nemamo, mada nam Ujedinjene nacije
1. nikada (Tantal) trpeljivi godinama obećavaju novu „nezagađenu nomenklaturu”. Ova su imena, isto-
2. uvek (Arahne) trudbenik rijski gledano, prvenstveno korišćena da bi se što bolje pomoglo ljudima. Da bi
3. dok (Herkul) perfekcionista se što jasnije, sa nijansama definisali neki ljudski problemi. To što su ti nazivi
4. posle (Damokle) uslužan postali uvredljivi, „obred poniženja čoveka”, kako to Leng često ističe, nema
5. skoro 1) uslužan+trudbenik; 2) uslužan+perfekcionista (Sizif) mnogo veze sa prvobitnom namerom istraživača, već sa društvenim patološ-
6. otvorenog kraja (Filemon i Baukida) uslužan+trpeljiv kim procesima u kojima se neki ljudi služe svim sredstvima, pa i psihologijom,
da manuipulišu ljudima. Tako gledano sve se može zloupotrebiti. Ti isti ljudi
C. USPEHOM ODREĐENI će ako im zabranimo da koriste psihološke pojmove i termine sa mržnjom, to
DOBITNICI raditi sa etičkim ili estetskim terminima. Sa druge strane, izuzetno negativan
GUBITNICI >kriterijumi procene stav prema terminima koji na bilo koji način asociraju na psihopatologiju su
jedan od simptoma straha od iracionalnog i nerazumljivog a taj strah kao i ne-
UČESNICI
gacija tog straha su pogubni i za psihologiju i za kreativnost.
T. KALER: MINISKRIPT
Nas ovde ne interesuje psihopatologija ni psihoterapija i ako je spomenemo
1. budi jak – trpeljivi mislićemo na grotesknu karikaturu nečeg mnogo skrivenijeg i suptilnijeg u
2. trudi se – trudbenici svakodnevnom životu. Ove termine ćemo koristiti deskriptivno kao komu-
3. zadovolji me – uslužni nikacijske znake, jer ih koristi ceo svet, a mogli bi smo slobodno da govorimo
4. budi savršen – perfekcionisti o ličnosti br. 1 ili o ličnosti br. 12. Opredeljujem se za tu terminologiju iz poš-
5. požuri – užurbani tovanja prema prošlosti i svim onim istraživačima koji su dali svoj doprinos
izučavanju ljudske ličnosti, opisivali konflikte i probleme prilikom rešavanja
K. STAJNER:
nekih opštih mesta ljudskog razvoja. Kvaliteti nekih rešenja i varijacije koje su
1. skript bez ljubavi moguće razlikuju jednu ličnost od drugih. Znači koristimo ove nazive bez ika-
2. skript bez radosti kve namere da vređamo, a ako se neko ipak povredi jer bi mogao da se svrsta
3. skript bez uma pod neku od tih ličnosti, onda je to njegova odgovornost, pa nek razmisli šta
ga je tu uznemirilo i nek se uteši da je svakoga moguće negde svrstati. A pos-
DSM III-R: Paranoidna sudbina, depresivna sudbina, histerična sudbina, shi- toji i opštepoznato odbrmbeno rešenje- „svi su psihijatri i psiholozi ionako lu-
zoidna sudbina... di” ko će njima da veruje. Zanimljive su analize likova ovih naučnika u filmu.
Primećuje se neverovatna razlika kojom se tretiraju, na primer, hirurzi i psihi-
Vežba: kakva je sudbina čoveka XY? jatri. Možda je potrebno reći bar dve bitne stvari: Prvo, da li je čoveku uopšte
dato da spozna sam sebe? Psihijatriske zablude, kroz istoriju nauke, su danas
tragikomične. Mnogo više nego fizičke zablude. Drugo, ove vrste naučnika se
suočavaju sa ljudskim mrakom, haosom, nerazumljem- hoće li to „obični” ljudi
da čuju?
 ψ 110 ψ 111

Oprez – „Prokrustov krevet”.

Poziv – međukombinacije i nove kombinacije crta. Shvatite ove portrete samo

kao grubim potezom kičice naznačene likove. Nijanse i finese zahtevaju puno
ozbiljnog posla.

Isti termin moze biti upotrebljen kao:

1. reakcija
2. crta ličnosti
3. proces unutar jednog sistema ličnosti
4. struktura ličnosti
5. psihopatologija (kao groteskna karikatura strukture)
6. metafora

DEVETNAEST
PSIHOLOŠKIH POTRETA
 ψ 112 ψ 113

kivanje i negacija osnovnih potreba i emocija se nadoknađuje neautentičnim

1. HISTERIČAN PORTRET substitutima koji često iritiraju druge ljude. Neprestana, i prevelika glad za
uzbuđenjima, sklonost scenama u najnezgodnijim trenucima po druge ljude
Grčka reč histera = materica često završava u odbacivanju, koga se oni upravo najviše plaše. Demonstrati-
vni pokušaji samoubistva ili histerični napadi pokušavaju ponovo da vežu
Prve interpretacije histeričnih ličnos-
ljude koji odlaze od njih.Površnost i gnjavatorska bespomoćnost u nekim jed-
ti, histeričnih poremećaja i ponašanja
nostavnim životnim situacijama opterećuje okolinu ali postojanje izvesne to-
su se odnosile na seksualno ugrožene
pline i veselosti ipak privlače druge ljude da im se vrate. Kognitivni stil histe-
žene, udovice i stare frajle koje bi
ričnog često na prvi pogled izgleda gore no što u stvari jeste. Više ili manje
povremeno imale napade čudnog,
ozbiljne intelektualne inhibicije, konfuzije i regresivni kognitivni obrasci nas
dramatičnog oblika. Stari Grci su mi-
ponekad navedu da pomislimo da komuniciramo sa priglupom osobom. U
slili da to gladna i besna materica
ekstremnim slučajevima imamo „pseudo debilnost” kad osoba komunikaciono
putuje po ženinom telu i pravi žesto-
nesvesno demonstrira tešku intelektualnu zaostalost, a ustvari je veoma spo-
ke konvulzivne ispade tamo gde sti-
sobna.
gne.
Ponekad nam je prosto neverovatno šta je histerična osoba u stanju da uradi sa
Tek 1618. Šarl Lepoa (lekar Henrija
svojom svešću: da je iskrivi, potiskuje, zaobiđe i ponaša se kao da je u raznim
II) se usudio da tvrdi da su i muškar-
oblicima transa. Često primećujemo verovanje u magiju i parapsihološko, ali
ci skloni histeriji – što je izazvalo opš-
na infantilan način – para-psihologija se shvata kao čarobni štapić kojim će
te zgražanje, jer se nije znalo kako
osoba zadovoljiti sve svoje želje.
objasniti nedostatak lutajuće besne
materice. S.Frojd i Brojer su 1985. u Razvojno gledano presudni problemi se odvijaju u edipalnoj fazi psihoseksu-
„Studiji o histeriji” prvi psihološki ozbiljno počeli da se bave ovom temom. alnog razvoja individue. Razvoj „lažnog ja".
• S jedne strane postoje neverovatni somatski izrazi (konverzije) „govor or-
gana” različitih histeričnih poremećaja ŠTA HISTERIJA MOŽE DA SIMBOLIZUJE?
• S druge strane isto tako neverovatni disocijativni poremećaji
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU
• A s treće bogate komplikacije histerične struktuče ličnosti.
Tip A: VULGARNA i primitivna

Tip B: PROFINJENA

(Kako mala Juca zamišlja Merlin Monro ili Veliku Damu; kako mali Djokica
zamišlja Džems Bonda ili Pravog džentlmena). Bihejvioralni stil je teatralan,
egocentričan i infantilan. Upadljiv stil oblačenja (bilo vulgarno bilo prefinjeno)
je erotizovan, dramatičan i usmeren da zavede. Ponašanje je često mazno i us-
lužno, a sebičnost, zahtevnost i lažljivost su dečiji a ne zlonamerni. Motivacio-
no-emotivni stil karakteriše nestabilnost, sugestibilnost, ekstremna ambivalen-
cija i preterivanja. Kvalitativne i kvantitativne emotivne eskalacije su jedna od
osnovnih odlika histerične ličnosti. Nesigurnost i nesamostalnost se često ma-
nifestuju kroz te „emotivne napade” (koji mogu imati i somatske izraze) a pr-
venstveno su upućeni da skrenu pažnju na sebe i da zadrže druge ljude. Potis-
 ψ 114
2. DEPRESIVAN PORTRET
Prvi termin koji se koristio je bila melanholija. Hipokrat je stvarajući svoju ka-
rakterologiju smatrao da je uzrok melanholije u pogrešnom funkcionisanju
žuči. Engleski sveštenik R. Barton je 1621. opisao dijapazon od obične žalosti
do depresivnog ludila u svojoj knjizi „Anatomija melanholije". A. Majer je opi-
sao neurotičnu depresiju a K. Abraham je 1912. depresiju definisao kao pato-
logiju tuge i dodao dva bitna faktora za razumevanje depresije: krivicu i ne-
svesno neprijateljstvo koje se zaobilazno vraća na samog sebe. 1924. je pisao da
su za depresiju presudni oralni problemi i da se tu radi o večito „gladnim” i
nedovoljno voljenim ljudima. Ta nezajažljiva glad i razočaranje u ljubavi zaje-
dno sa analno-sadističkim problemima komplikuju rešavanje problema depre-
sivnim ljudima.
S. Frojd 1917. u „tuzi i melanholiji” piše o internalizovanoj agresiji, agresiji
okrenutoj ka samom sebi, pre svega kroz neprestana samomučenja osećanjem
krivice, koja otežava prevazilaženje gubitaka sa kojima se svi susrećemo, one-
mogućava nadu, veru u bolje i smanjuje mogućnost da budemo srećni, naroči-
ψ 115
to u periodima kad smo osujećeni ili u konfliktu. To neprestalno samooptuzi-
vanje onemogućava da se čovek oslobodi gubitka ili osećanja nevoljenosti.
Š. Rado depresivnom cepanju ega dodaje psihopatologiju super-ega koji je u
depresiji primitivno surov i neumoljiv. On samu depresiju vidi kao „očajnički
krik za ljubavlju” pri čemu se pojmovi dobrog i lepog povezuju sa super-
egom, a pojmovi lošeg i ružnog povezuju za ego koji se zatim kinji (krivicom,
ispaštanjem, molbama za oproštaj). On prvenstveno depresivnog gleda kao
osobu koja se trudi da kazni samu sebe da ga drugi ne bi kaznili i tim samožr-
tvovanjem očekuje da zasluži tuđu ljubav.
Primitivni superego je prvenstveno:
• perfekcionista
• surov
• mrzi biologiju
M. Klajn je normalnu razvojnu poziciju odojčeta nazvala „depresivna pozicija”
(koja se javlja kod sve dece između trećeg meseca i prestanka sisanja,a tesno ju
je povezala sa kvalitetom odnosa između majke i bebe. Pošto je majka najčešće
prvi značajni Drugi sa kojim dete uspostavlja odnos-dete mora da nauči da
izlazi na kraj sa majčinim vrlinama i manama. Percepcija majke se cepa na do-
bru majku i lošu majku (ili dobru dojku i lošu dojku u regresivnijim sećanji-
ma), a paralelno sa tim percepcija sebe se cepa na dobro ja i loše ja koje dete
razvojem treba da integriše. Ljuteći se i mrzeći lošu majku dete ima problema,
jer nije dovoljno ostvarilo integraciju dobre i loše majke, te se boji posledica.
Konfuzija se ponekad poklapa sa prestankom dojenja; povlačenjem majčine
ljubavi ili traume odvajanja koje ostavljaju presudan trag na dečijoj psihi. Kako
se ljutiti na osobe koje volimo – je dovoljno težak zahvat i za odrasle ljude, a
kamoli za malu i zavisnu decu. Depresivna pozicija je nešto, po Melaniji Klajn,
što se događa svakom normalnom detetu.
R.Špic je kritikujući Melaniju Klajn pisao da se „anaklitička depresija” javlja
samo kod već nesrećne dece u dobi između 6.-8. meseca kada ih odvajaju od
majke ili značajnog Drugog. Ona nastaje kao posledica predhodnih suviše ra-
nih odvajanja od majke.
Harlov i Boulbi su izučavajući proces vezivanja primata primetili da se rana
separacija vezuje za kasniju bespomoćnost i nesposobnost tolerisanja kasnijih
separacija. Depresija kod mladunčića primata ima „signalnu funkciju koju
ugroženi član koristi kada je gladan ili mu je život u opasnosti te traži podrš-
ku, negu i zaštitu – na šta roditelji životinje automatski reaguju. Uloga separa-
 ψ 116
cione depresije je tako velika u prilagođavanju. Bibring dodaje tome da ako
separaciona depresija prođe bez adekvatne roditeljske reakcije onda se pojav-
ljuje gubitak samopoštovanja, slabost, depresivnost i bespomoćnost u ponaša-
nju.
E. Džekobson smatra da je za depresivnost presudna uspešna diferencijacija
Ja-Drugi tako da i ja bude voljeno i to po njoj predstavlja bazu za samopošto-
vanja u daljem životu.
Egzistencijalisti ističu uticaj nepotpunosti, nerealnosti i nesposobnosti ega da
izađe na kraj sa ljudskom situacijom tako da ego sam sebe definiše kao lošeg.
O depresivnim temama je pisano još puno toga. Zanimljiva je ljudska preoku-
pacija tugom, naročito nas Slovena. I nemoć da se ta tuga razreši na adekvatan
način. Takođe je zanimljivo spomenuti da je depresivnih ljudi sve više u svetu,
na šta nas upućuju moderne statistike. Kao što je nekada predominantna slika
na psihijatrijskim klinikama bila histerija, na nivou neuroza, danas cvetaju de-
presija i narcistički poremećaji ličnosti. Kognitivni stil depresivnog je specifi-
čan po tome što u njemu dominiraju uglavnom teme iz prošlosti i teme o greš-
kama. Pesimizam je baza na kojoj se kao figure pojavljuju različita katastrofič-
na očekivanja na osnovu nekih starih grešaka. Mišljenje je često usporeno, pos-
toje mnoge inhibicije, problemi u koncetraciji i gubitak bilo kakve ambicije. Sa
jedne strane se pojavljuje perfekcionizam kome ništa nije dovoljno dobro, in-
trovertovanost i izvesna kognitivna sanjivost a sa druge skoro opsesivno bav-
ljenje crnom stranom ovog sveta, drugih ljudi i naročito svojom.
Motivaciono – emotivni stil je naravno obojen glađu i tugom. Agresija se ugla-
vnom manifestuje kroz samooptuživanja (kad prepoznajemo sadistički super-
ego) i mazohističko trpljenje ega koji se boji još veće kazne – totalnog napušta-
nja (kad drugi ljudi primete kakva je on osoba u stvari). U svemu tome može-
mo primetiti i izvesni narcizam tipa „ja i moja tuga i ništa drugo na ovom sve-
tu nije u stvari u stanju da me zainteresuje". Često se umaranje zbog preoku-
pacija krivicom, strahom, nepoverenjem u sebe, opštom bespomoćnošću i ne-
raspoloženošću između ostalog služi i da se održi depresivna ravnoteža lično-
sti – to je ekonomski potez koji čuva energiju za depresivne procese.
Bihejvioralni stil karakteriše trapavost, usporenost, inertnost i neefikasnost,
čak i kad osoba poseduje izuzetne kvalitete. Telo je zapušteno i izgleda ružnije
i starije no što u stvari jeste. Izraz lica je ili zabrinut ili bezizražajan – depresiv-
no tup. Takve osobe se žale na gubitak apetita i preterano spavanje u početku,
a zatim počinju da žderu i gube san, seksualne želje i uopšteno gledajući gubi-
tak mnogih nagonskih potreba. Usamljene su, ponašaju se servilno i često ko-
ψ 117
riste reči: ne znam, ne mogu, ne umem, nema smisla...”. Ako ih pozovemo u
bilo koju akciju (bilo da misle, da osećaju ili da krenu negde) – „mrzi ih”. Izbe-
gavaju sukobe po vrlo visokim cenama po svoje samopoštovanje, pasivni su i
zavisni, nesigurni i dosadni u svojoj depresiji. Neki dubinski teoretičari smat-
raju da se radi o konfliktu Ja-Nad Ja u kome sadistički i primitivni super – ego
pobeđuje. Taj konflikt se ponekad, nažalost, pokušava razrešiti samoubistvom.
Svi smo u životu suočeni sa gubicima, porazima, razočaranjima i napuštanji-
ma. Čovek mora da ima dobar imuni sistem da iziđe iz takvih iskustava. Smat-
ra se da je rad tuge prirodni proces koji nam to omogućava. Rad na procesu
tugovanja je započeo Frojd, a završili su ga mnogi njegovi sledbenici
primenjujući ga u praksi. Faze rada tuge su:
1. ŠOK zbog povrede ili gubitka i paraliza.
2. BORBA u kojoj osoba još nije prihvatila gubitak, pa se bilo spolja (recimo
kad jurimo za partnerom koji nas je odbacio) bilo iznutra mnogim me-
hanizmima odbrane bori (između ostalog negacijom i introjekcijama) protiv
bolnog saznanja. „Umrla ljubav nastavlja da živi u mom srcu bez obzira što
njegovo telo leži na groblju”). Izražava se jasno čežnja i potreba.
3. DOŽIVLJAVANJE BOLA praćeno plakanjima. Doživljaj očaja i beznadež-
nosti – nikad više!
4. STRAH -da će se ponovo povrede i gubitci ponoviti.
5. RACIONALIZACIJE – pseudoobjašnjenja o tome šta i zašto se to dogodilo.
6. PRIHVATANJE i mirenje sa gubitkom, povlačenje investicija iz izgubljenog
i mogućnost novih povezivanja.
7. RIZIKOVANJE novih povezanosti.
8. OPRAŠTANJE od umrlog ili izgubljenog.
9. ZAHVALNOST za dobro što je bilo.
Za čoveka koji je prošao proces tugovanja, sem kataraktičkog procesa tuge,
mržnje i mnogih drugih emocija bitan je i kognitivni proces restruktuacije ne-
kih konstrukata koji mu omogućavaju da živi dalje. Rađa se novi dan i čovek
je oslobođen i pun čežnje da počne ponovo.
Depresivni ljudi ne umeju da izvedu ovaj prirodni tok. Neki nikad ne izađu iz
šoka hodajući okolo zamrznutog bića sa parolom „Zašto se ovo baš meni mo-
 ψ 118 ψ 119

ralo dogoditi”, smatrajući da drugi ljudi žive mnogo srećnije od njih i da se

njima jedinima dogodila nesreća. Drugi se zauvek ukopaju u fazi protesta ne- 3. OPSESIVNO-KOMPULSIVAN
uspešno se boreći da ne prihvate bolnu istinu, pretvaraju se u depresivnog PORTRET
osvetnika koji naplaćuje svetu to što mu se dogodilo. Na primer žena koja
dvadeset godina posle muževljeve smrti postavlja sto za dvoje, sipa mu hranu Raspon pojma opsesija je veoma ši-
u njegov tanjir i razgovara sa njim za vreme ručka. Ili muškarac koji zavodi i rok. Tiče se unutrašnjih i spoljašnjih
odbacuje zato što je on jednom bio tako povređen. Zaustavljeni u trećoj fazi ponašanja koji su ego-distoni i sup-
liče na žalosne vrbe koje stalno kukaju i plaču bez olakšanja i na kraju kvalitet rotni nečijoj svesnoj želji i moralu.
tuge postane čudan. Malo se izanđa, postane manipulativan, prašnjav, dosa-
Opsesija se odnosi na unutrašnje
dan i često okolini počinje da ide na živce mada je to teško priznati ucveljenoj
akcije. Kompulsija se odnosi na spo-
osobi.
ljašnje akcije.
Fiksacija u poslednjoj fazi ovog procesa može na različite načine da se ispolji.
Za vreme postojanja inkvizicije za
Na primer, čovek koji je preboleo svoje rane, ali ni za živu glavu više neće da
ovakve ljude se verovalo da
se upusti u nove pokušaje, jer vrlo dobro pamti šta mu se zadnji put dogodilo i
predstavljaju jasan dokaz da je u njih
tako razvija stoičku usamljenost. Ili nasuprot toga, čovek koji je ovog puta re-
ušla nečista sila, i da ih protiv
šio dobro da se osigura stvarajući neverovatne zalihe oko sebe i o sebi, pa i ako
njihovog htenja tera da rade razne
nešto izgubi neće osetiti jer je obezbeđen.
stvari.
P. Žane je 1903. u radu „Opsesija i
ŠTA DEPRESIJA MOŽE DA SIMBOLIZUJE?
psihostenija” opisao i razgraničio
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU. specifične opsesivne od ostalih po-
remećaja. I. Pavlov je verovao da se radi o fokalnoj neurozi nastaloj u prvom,
starijem signalnom sistemu. S. Frojd je 1894. pišući o „čoveku-pacovu” ponu-
dio dubinsko razumevanje ovih fenomena.

Ponašanje ovakve osobe je pod dominacijom slogana rad-red-disciplina. Čis-

toća, tvrdičluk i cepidlačenje su česte crte ličnosti.Prisilno su uporni, odgovor-
ni, rigidni, ritualizovani i mehanicisti. Međutim, moguća su i sasvim suprotna
ponašanja koja kriju ispod toga istu strukturu ličnosti. Lenjost-haos-anarhija
su i dalje prisilni. Tako da se sve ovo što je napisano može pretvoriti u svoju
rigidnu suprotnost, pa da opet pričamo o istom karakteru. Jedna opsesivna
domaćica i jedan pobunjeni hipik mogu u jezgru imati istu organizaciju ličnos-
ti sa sasvim suprotnim manifestacijama u ponašanju.

Frojdova definicija je tvrdičluk-tvrdoglavost-strogost; a ona takođe podrazu-

meva rigidnu suprotnost: rasipništvo-pokornost-blagost. Fenihel piše o „sfink-
ter-psihologiji u ovih ljudi, o njihovoj borbi oko kontrole, stalnoj napetosti, trci
sa vremenom, opsednutosti čistoćom i prljavštinom, upornošću-popustljivošću
i omnipotencijom-impotencijom.
 ψ 120 ψ 121

Karakteristike kognitivnog stila ovakve osobe su različite: prisilne misli koje u ma kao pokušajima da kontroliše bazične, njemu neprihvatljive potrebe. Ra-
ekstremnom slučaju mogu da idu do sumanutosti. Ekstremna potreba za jas- doholizam, potreba za čistoćom i urednosti su neki od primera takvih mane-
nom organizacijom, metodičnošću, doslednošću i pedantnosti misli se lako vara. To im daje lični osećaj moralne superiornosti nad ostalima koji se pona-
preobrću u svoju suprotnost-ekstremno sumnjičenje oko bilo kakve jasnoće, šaju kao „životinje” popuštajući spontano svojim impulsima. To je u isto vre-
određenosti i kategoričnosti, maksimalna neodređenost i neodlučnosti u iska- me i osnovni izvor samopouzdanja i samocenjenja.
zima i opredeljenjima. U mučnoj borbi sa zabranjenim mislima lako se zapada
u perfekcionističko redefinisanje svakog pojma i mučni ekstremni relativizam. Razvojno gledano problemi analnog perioda su presudni.
Postoji jako izraženo magijsko mišljenje koje se više ili manje krije iza „neumi-
ŠTA OPSESIVNOST MOŽE DA SIMBOLIZUJE?
tne objektivnosti kojima opsesivni teže. „Ako ja pomislim ili uradim Z onda će
neumitno nastupiti Y. Ali ako ja to poništavam sa A onda će se katastrofa izbe- ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU.
ći”. Proces regresije opsesivnog mišljenja možemo pratiti prvo kroz sve veće
doživljavanje svemoći misli i ideja, a zatim kroz sve primitivniji sadržaj opse-
sivne konstrukcije, tako da nam čovek sve više liči na uplašeno dete koje ne
sme da prođe ispod merdevina ili da stane na liniju, a da predhodno iza leđa
ne ukrsti prste ili, još jasnije, na dete koje ne sme da zaspe ako pre spavanja ne
proveri da nema vuka ispod kreveta, da je omiljeni meda pored njega i da čvr-
sto drži svoje ćebence koje ga štiti protiv svih zala ovog sveta. Slične kontrafo-
bične radnje ćemo videti i kod mnogih rituala primitivnih plemena u kojima
igre, pesme, amajlije, transevi i molitve služe istoj svrsi. Ali dete i primitivac
uspešno izađu na kraj sa svojim strahovima, osmisle i organizujući svoje misli,
ponašanja, pa i čitav život, dok je odraslo opsesivno stvorenje samo nakratko
mirno, do novog naleta anksioznosti, i ne doživljava svoj život osmišljeno i
uređeno, te se u njemu ne može spontano i jednostavno orijentisati.

Misaoni stil je determinisan perseveracijama, overdetaljisanjem i korišćenjem

trivijalija, te u isto vreme prepoznajemo veliku opreznost u zaključivanju i ve-
liku rigidnost jednom donesenih zaključaka.

Motivaciono-emotivni stil je okarakterisan siromaštvom, krutošću i slabosću.

Opsesivni ljudi se neverovatno boje svojih osećanja naročito onih proglašenim
za „slabe emocije” i gledaju na sve moguće načine da ih izbegnu. Isto tako, ako
ne i više, se boje svojih potreba, nagona i biološke vitalnosti za koje nisu sigur-
ni kako se mogu uklopiti u parolu reda-rada-odgovornosti. Najviše od svega
se boje nesvesnog u sebi i često stavljaju sebe na muke da ne bi komunicirali sa
tim delovima ličnosti. Snove ne pamte, ne žele da pričaju o tome i preziru i
podsmevaju ljude koji su im skloni. Sa oholom superiornošću se ponašaju sa
ljudima koji se bave iracionalnim, različitim, onostranim, a u stvari im potajno
zavide kad uspevaju sa tim mračnim silama da izađu na kraj, a da se pri tom
ne rasture ili ne umru. Opsesivni ego se intelektualizacijama, izolacijama, ne-
gacijama, poništavanjima i reaktivnim formacijama bori sa svojim osećanjima i
potrebama. Takođe simbolički izrazava želje i često se zadovoljava substituti-
 ψ 122
4. FOBIČAN PORTRET
Od grčke reči phobos koja je značila
bekstvo, užas, paniku i strah. Strah je
onoliko star koliko i sam čovek i ima
svoj biološki smisao.Komplikacije
koje su ljudska bića učinila oko stra-
ha su nam mnogo manje jasne. U naj-
starijem napisanom epu-Gilgamešu
(4000. godine pre naše ere) opisan je
strah od smrti. Hipokrat je u IV veku
pre naše ere pisao o fobijama: jedna
osoba je imala strah od zvuka flaute a
druga od prolaska pored jarka. U
medicinskoj literaturi su problemi sa
strahom opisani još davno, u početku
u sklopu opisa besnila. Hidrofobija je
strah od vode koji se javlja kod obole-
log od besnila. Dugo se na probleme
sa strahom gledalo kao na kukavi-
čluk lli kao ekscentrično ponašanje. Prvi put se u jednom medicinskom rečni-
ku opisuje sifilofobija kao „morbidan strah od sifilisa koji se pojačava zamiš-
ljanjem simptoma bolesti”.
Pojam fobija prvi put je u današnjem značenju te reči upotrebio Vestfal 1841 (
agorafobija), Ragi 1877 (klaustofobija), razradio Žane 1909 a prvu dinamsku
koncepciju dao Frojd (1985). Pored psihoanalitičara od dvadesetih godina
ovog veka se ovom temom bave i bihejvioristi (Votson i Rajnerova, Volpe,
Bandura i Volters i drugi). Moderna psihijatrija pravi razlike između paničnih
poremečaja u užem smislu, anksioznih poremečaja, fobičnih poremećaja i ank-
sioznog karaktera.
Čudno je to što strah kao emocija u suštini ima direktnu vezu sa instinktom
zaštite a drugačija sudbina mu se događa. Strah se nekako otuđio od svoje pr-
vobitne funkcije da nas štiti i razuverava i umesto da se smanjuje u ljudskom
razvoju on se povećava, razgranjava i upliće u nerešive čvorove. Depresija i
strah su simptomi koji se nalaze u ogromnom broju psiholoških problema. Sa-
vremeni čovek je u stanju da razvije fobiju od praktično bilo čega postojećeg
opasnog i neopasnog; ali je u isto vreme u stanju da se ponaša samoubilački
neoprezno, kontrafobično zanemarujući i negirajući autentični strah, te tako
ψ 123
dovede u pitanje ne samo svoj opstanak nego i opstanak čitave planete. Nije
strah najgori čovekov neprijatelj već neautentične akcije (unutrašnje i spoljaš-
nje) vezane za strah. Vrlo je važna uloga straha u određenoj kulturi jer postoje
mnogi obrasci za kontrafobično proučavanje a preterana hrabrost je upravo
maskiran strah (Fenihel, Sas) koji ne uspeva da razreši početni problem. Egzis-
tencijalisti su se intenzivno bavili razumevanjem smisla straha kod civilizova-
nog čoveka koji više ne živi tako ugroženo biološki kao nekad. Po
S.Kjerkegoru strah je vrtoglavica slobode, po M. Hajdegeru strah i krivica izra-
žava suštinu bivstvovanja, a po K. Jaspersu strah je pozitivan i neminovan li-
udski doživljaj i ima svrhu otkrivanja egzistencijalnog smisla nečijeg postoja-
nja.
Fobična osoba ne ume sa autentičnim strahom da se snađe -pomerila je svoj
izvor straha i naučila je da produkuje velike količine straha sa mnogim varija-
cijama na temu, te sve može biti opasno i ugrožavajuće po nju. U kognitivnom
stilu fobične osobe ćemo naći puno kognitivnih distorzija oko straha. Takvoj
osobi nije jasno čemu strah i šta s njim da radi. Bilo da veruje da je biti hrabar
nikad ne osetiti ili nikad ne pokazati strah (što je biološki nemoguće), bilo da
veruje da je ona po rođenju strašljiva osoba, da je to njena suštinska priroda.
Sem tih predrasuda o strahu koje se direktno nadovezuju na definiciju sops-
tvenog identiteta fobična osoba ima čitav magijski sistem mišljenja razvijen
oko straha. Strah po njima ubija, izluđuje, ruši sve granice, kontrole i u najma-
nju ruku ponižava ili parališe. Tako je osoba u ćorsokaku, ako doživi strah,
moraće nešto negativno da misli o sebi – njeno samopouzdanje će da strada.
Sam strah će da potisne, poništi, negira ili reaktivnom formacijom pretvori u
kontrafobično ponašanje, a energiju će da koristi za stvaranje pseudoemocija i
potreba. Naravno da je za izučavanje najzanimljiviji sam strah od straha koji
zbilja zadobije magijsku moć nad osobom. Tako osoba izbegava da misli o ne-
kim temama da ne bi doživela strah, a kad ga doživi onda ili opsesivno misli o
njemu a ništa konstruktivno ne smisli, a još manje uradi, ili prestane da misli
uopšte – isključi kognitivne funkcije i ne rešava probleme.
Motivaciono-emocionalni stil je vrlo siromašan i opsednut jednom dominant-
nom temom kako izbeći strah. Znači problem se pomera sa kako rešiti ugroža-
vajuću situaciju (bilo da se radi o biološkom, socijalnom ili psihološkom
ugrožavanju) na to kako se rešiti straha. Začarani krug je stvoren.
U ponašanju osoba može biti izuzetno umirena, skoro paralisana, sa sniženim
krvnim pritiskom, hladnim rukama i nogama, raširenih zenica,tiho govori, žali
se na bol, pritisak, vrtoglavicu, nesanice, povlači se, izbegava konflikte i izgle-
da bespomoćno uplašeno i nesigurno. Takođe su moguće mnoge iracionalne
 ψ 124 ψ 125

manipulacije drugih ljudi tako da prosto primorava druge da se bave njome;

neće da ostane sam kod kuće, neće da izađe sama na ulicu, neće sama da ruča 5. NEURASTENIČAN PORTRET
itd. Tada je lako primetiti regresivnu funkciju pojedinog straha. Po psihoanali-
tičarima postoje: oralni, analni, edipalni i genitalni strahovi .

Razlozi takvim substitutivnim strahovima su traženi na raznim mestima. Strah

od smrti – strah od života. Strah od povrede bola, gubitka kontrole i ludila,
strah od zavisnosti – strah od nezavisnosti... O. Rank je u traumi rođenja video
prototip za sve ljudske strahove, S. Grof je čak na osnovu traume rođenja
predpostavljao kasniju strukturu ličnosti koja će se izgraditi, S. Frojd je osnove
straha nalazio u tanatosu, a A. Adler je smatrao da je strah od inferiornosti
osnovni psihološki strah...

Najčešće se spominju vitalni (od uništenja), dezintegrativni (ludila i gubitka

kontrole), socijalni, psihološki, moralni, spiritualni (inferiornosti, ismevanja,
napuštanja, nevoljenosti, zaboravljanja, kažnjavanja, strah od tuđe agresije i
psihiloških povreda).

ŠTA FOBIČNI MOŽE DA SIMBOLIZUJE?

ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU.

M. Bird 1869. piše o neurasteniji kao o organskom nervnom oboljenju. S. Frojd

1895. sužava taj pojam na psihološko oboljenje.

P. Žane 1902. i 1908. postavlja pitanje da li postoji nozološka samostalnost poš-

to neurastenije ima u skoro svim psihološkim problemima i predlaže da se
ukine taj termin. 1988. MKB 10-neurastenija je opisana kao oblik neuroze (čes-
to povezan za nepovoljne uslove života u kojima čovek odrasta).

Ponašanje neurasteničnog čoveka je sporo, tromo, bezvoljno i lenjo. Uglavnom

su veoma usamljeni i eventualno primaju kućne posete ležeći u krevetu. Izgle-
daju zapušteno, obično u pidžami ili spavaćici, zabrinuti i slabi. Opšta pokret-
ljivost im je smanjena, a telo je često vrlo mlitavo, bez tonusa u mišićima, nep-
reciznih pokreta i bez elastičnosti. Primećuje se izvestan infatilizam i telesno i
bihejvioralno. Veoma su neotporni i lako poboljevaju.
 ψ 126 ψ 127

Kognitivni stil odražava opšti životni pesimizam, slabost koncentracije, spo-

rost mišljenja i slabost pamćenja. Usporeno, inhibirano, tromo, i sporo mišlje- 6. NARCISOIDAN PORTRET
nje se uglavnom bavi bolnim, neprijatnim i zabrinutim mislima. Osnovne teme
su hipohondrijske, život lako postaje trpljenje, a suština života je nekako se Dobio je ime po Nakeovom terminu
provući po ovoj sumornoj zemlji. koji je u početku bio zamišljen da
opiše „seksualnu perverziju” osa-
Motivaciono-emotivni stil uglavno izrazava bazično nezadovoljstvo. Nije ni kaćenog vojnika koji je svaki dan
čudo da su pored tolike demonstracije umora i sasušene vitalnosti, mnogi au- zahtevao da u ogledalcu posmatra
tori pomislili da se radi o organskom i energetskom deficitu neurasteničnih. svoj čuperak kose. Međutim, mno-
Frojdova hipoteza je bila suprotna da se ne radi o urođenom fiziološkom ma- go pre toga je postojao Ovidijev mit
njku, već o različitoj raspodeli energije sa kojom raspolažemo. Psihička eko- o Narcisu za koji je presudan Narci-
nomija neurasteničnog čoveka je sjajan primer kako čovek može pogrešno da sov odnos sa ninfom Eho koji je in-
iskoristi svoju energiju i da „straći” svoj život. Jedna od Frojdovih hipoteza je spirisao mnoge umetnike. Postoji i
bila da veliki deo energije troše na potiskivanje seksualnog nagona. Kasniji drugi mnogo manje poznat mit Pa-
psihoanalitičari su smatrali da se radi o potiskivanju nagona uopšte, što nas usaniusov koji ukazuje na drugu
upućuje u posmatranja neurasteničnog super-ega. Kakav je to super – ego koji stranu narcisoidne problematike za
zahteva takvu negaciju nagonskog i vitalnog u nama? Neurasteničar tako iz- koji je presudno narcisovo uranjanje
gleda kao karikatura civilizovanog čoveka koji u sebi negira sve ono primitiv- u sebe i kontakt s ocem, bogom,
no i nagonsko, stremi „suptilnijim višim ciljevima”, ali u toj negaciji se sav is- svetlom.
troši tako da nema enegije ni za te više ciljeve već nekako jedva životari, vuče
se po životu i žali se na razne tegobe koje mu se događaju. Ravnodušnost, hi- S. Frojd je opisao narcisoidni karak-
pohondrija i zabrinutost su ponekad udruženi sa svadljivošću i opštom raz- terni tip zasnovan na poremećaju
dražljivošću ali ni ti ljutiti ispadi nemaju snagu i fokusiranost jednog narcisoi- agresivnog nagona što je u suprot-
dnog ili paranoidnog napada. Nesanica, gubitak apetita, seksualnih potreba i nosti sa opštevažećim uverenjem da narcisi jedino vole same sebe. Od Frojda
ostalih nagona se mogu završiti motivacionom tupošću. Depresija i melanholi- pa do danas mnogi su izučavali tu pseudoljubav koja izaziva zavist bližnjih. I
ja postaju veoma razumljivi na osnovu takvog stila života. Ta ambivalencija pseudoljubav i izazivanje zavisti okoline su jedna od suštinskih karakteristika
između opredeljenosti za život i opredeljenosti za smrt završava uglavnom narcizma, ali da li je baš mržnja ispod toga ostaje diskutabilno.
statusom kvo: tužnim životarenjem koje nije ni život ni smrt i lamentiranjem
O. Rank je isticao sujetu i samozaljubljenost.
nad činjenicom da su se uopšte i rodili a ipak će morati da umru.
Volder je otkrio zastrašujući nedostatak empatije i simpatije prema drugim
ŠTA MOŽE DA SIMBOLIZUJE NEURASTENIČNOST?
ljudima smatrajući da je nisko samocenjenje osnovni problem narcizma i da su
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU. u narcizmu u suštini izuzetno poremećeni i odnosi prema drugim ljudima i
odnosi prema samom sebi.

Rajh je narcise okarakterisao kao infantilne – genitalno-egzibicionističke osobe,

a K. Horni je izučavala njihove probleme sa ego – idealom.

H. Kohut uvodi pojam grandioznog selfa da bi bolje proučavao narcizam .

Dž. F. Masterson – fuzionisani self.

 ψ 128
O. Kernberg – analizira koalicije ega i grandioznog selfa. A mi uz te pojmove
koristimo i podelu na prazni narcisoidni self i autentični self.
N. Švarc-Salant piše o „božanskom detetu” skrivenom u dubinama ispod nar-
cizma.
Kao što se iz ovog veoma kratkog pregleda vidi danas se narcistički problemi
prvenstveno sagledavaju kao problemi selfa i za psihologiju ličnosti narcisoid-
ni predstavljaju veliki izazov u razumevanju odnosa ega i selfa – pošto se čes-
to, u visoko organizovanim narcistickim poremećajima ličnosti, otkriva visoko
poremećeni self relativno dobar i čvrst ego koji postoje i funkcionišu u čvrstoj
koaliciji.
Postoje mnogi oblici narcizma ali spomenuću u ovom kontekstu samo dva:
I PETAR PAN SINDROM
II SALIJERI SINDROM
Narcisoidni bihejvioralni stil je prepoznatljiv po aroganciji i uobraženosti čak i
kad je prikriven snishodljivošću. Ovakva osoba je stalno spremna za akciju,
igra mnoge igre moći, napada (agresivna je i destruktivna) te često voli da bu-
de vođa i ne podnosi druge vođe. Kao vođa je dobra samo ako se grupni ciljevi
podudaraju sa njenim i tada beskrupulozno iskorišćava i manipuliše grupom.
Ta manipulacija je ponekad skoro neprepoznatljiva, jer mnogi narcisoidi imaju
veliki šarm, zavodljivost i veoma elokventno svoju pseudomoralnost prodaju
grupi. Pošto su samopouzdani, impresivni, zavodljivi lako je podleći njihovom
šarmu. U suštini su infantilni, gladni divljenja i spremni su za svašta samo da
izazovu divljenje kod drugih. Prema drugima su bezosećajni, a preosetljivi kad
im se drugi obraćaju. Veliki deo svoje energije koriste da reklamiraju sami se-
be. Oni su svoj najveći životni poduhvat i proizvod te se trude maksimalno
dobro da se prodaju. Arogantni, surovi i eksploatativni u suštini su neverova-
tno usamljeni i pored velikog broja obožavalaca koje uspeju da steknu.
Oto Kernberg je opisao interpresonalni narcisoidni začarani krug. Prvo prona-
đu partnera koji mora da odgovara njihovim narcisoidnim standardima (bilo
poslovno bilo privatno – prijatelja ili ljubav). Partner ne sme biti običan, mora
biti po nekim merilima specijalan. Na primer, zaljubi se narcisoidni čovek: ona
je naravno, specijalna. U toj fazi on nju realnu ustvari i ne sagledava već na nju
projektuje svoja očekivanja iz ego-ideala, da će kroz nju postati još specijalniji.
Onda je obožava, sve je „fantastično, super i fenomenalno” i niko nikad nije
imao ili video takvu ljubav. U toj narcističkoj koaliciji on sa svojim projekcija-
ψ 129
ma (ne primećujući realnu devojku pored sebe) leti među zvezdama, zemlja
mu nije dovoljno dobra. Zatim kad-tad, voljena pokaže neku manu. U toj fazi
narcis se nekako hrani njome, uzima iz nje sve što mu je potrebno, nudeći za
uzvrat divljenje a ne ljubav što voljena s mukom postepeno prepoznaje da joj
uz sve to obožavanje nešto fali, dakle šarenu lažu. Kad je „iskoristi do kraja”
onda ona postaje kao krpa – nekorisna stvar za njega. Jedan naš kolega je tu
vezu nazvao: „zbunjena blesa i Šarena laža”. Pošto je usput neumitno otkrio
njene mane, on je prezire, jer nije savršena, a samo savršena je dostojna da za-
dovolji njega. Tada je naglo, hirurškim rezom, odbacuje i ponižava, ona je kri-
va što veza nije uspela. On je naglo zaboravlja do neverovatnih detalja.
Njenu adresu, njen telefon – ko to ustvari beše? Tada je spreman za novi poče-
tak. Pojavljuje se sledeća specijalna i tako do njegove pedesete godine, a onda
na primer posle sedmog spektakularnog braka počinje narcisoidna depresija,
kad shvati da nikog nije voleo i da ustvari niko njega nije voleo, jer se nikad
nije otvorio. Ogroman doživljaj praznine i besmisla u „narcističkoj dekompe-
zaciji” otkrivaju suštinu narcizma: osećaj bezvrednosti, nevoljenosti i proma-
šenosti (jer nisu savršeni i nisu specijalni i nikad ni neće postati ma koliko se
trudili i makoliko drugi poverovali da oni to jesu).
Motivaciono-emocionalni stil je okarakterisan infantilnom seksualnošću i raz-
ličitim provalama mržnje (od perfekcionističkog kritizerstva i zakeranja do
eksplozivnih provala homicidalnosti).
Sebe i probrane druge idealizuju, a ostatak sveta devaluiraju. Svet se za njih
deli na ovce i vukove, oni preziru ovce, ali im je potrebno poveće stado da bi
zadržali bar minimum samopoštovanja. Prisilno žude za obožavanjem i pani-
čno se boje gubitka kontrole i nesvesnog uopšte. Sem spomenutog opsesivnog
straha od nesvesnog narcisi su drugi tipičan primer za užas od iracionalnog. U
ovom slučaju se radi o panici od svog sopstvenog autentičnog selfa i njegovih
potreba koji su u sukobu sa ego – idealom. Možemo reći da se jedne strane kod
njih ima suviše prezira, zavisti (s kojom se projektivno nose) egzibicionizma i
mržnje, a premalo simpatije, empatije, krivice, stida, poverenja i zahvalnosti za
ono što im drugi ljudi i život pružaju. Boje se spontane radosti, života i kreati-
vnosti koje ne služe njima za veličanje sopstvenog ja. Trude se da zadrže sliku
o sebi koju su čitav život gradili.
Kognitivni stil je okarakterisan selektivno iskrivljavanjem i percepcije, i obrade
informacije i memorije (vide, pamte i misle samo o onome što koristi njihovom
grandioznom selfu). Misao je perfekcionistička, grandiozna i često dominant-
no intuitivna. Neki od njih imaju veoma razvijenu intuiciju, ali je kao i sve os-
 ψ 130 ψ 131

talo selektivno zloupotrebljavaju. Slične probleme imaju i sa učenjem. Misao je

autocentrična, moral je herostratički (gnevni – pravednici) i često se zabavljaju 7. MULTIPLI PORTRET
fantazmima o metamorfozi. Što se osnovnih problema tiče smatra se da su pre-
Izuzetno zanimljiva kategorija koja je
sudni periodi faza „u ogledalu” oko 6 meseci (fascinantna tema čovek i
veoma često korišćena u dramskim
ogledalo kroz vekove) a zatim separaciona faza i njena podfaza – faza integra-
umetnostima. Da li u jednom telu mo-
cije oko 3 godine.
gu da postoje više njih a da osoba nije
ŠTA MOŽE DA SIMBOLIZUJE NARCIZAM? luda? Jedan od ranih, psihološko pri-
mitivnih mehanizama odbrane je ce-
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU. panje. Ono se pojavljuje u mnogim
strukturama ličnosti kao glavno oruđe
sa iznenađujućim ciljem da bi se nap-
ravila celina. Međutim, postoje razne
vrste cepanja i različite sudbine poce-
panog. Najčešće izučavani su shizof-
reni rascepi i uređenosti (naročito he-
befreni), narcisoidna cepanja i narciso-
idne uređenosti i histerična cepanja i
histerične organizacije pocepanog.
Odvajanje, disociranje i cepanje celine
na polaritete kao što su: dobro-loše,
mračno-svetlo, korisno-štetno, lepo-ružno itd. su korisni mehanizmi, naročito
kad je rana ličnost preplavljena stimulacijama, ne može da se snađe, a ta pre-
plavljenost postane opasna po integritet. Cepanje je takođe koristan mehani-
zam u traumatskim iskustvima. Kako očuvati integritet uz predhodna cepanja
predstavlja veliki poduhvat za mladu ličnost .
Disocijativni poremećaj u psihijatriji odavnina izaziva velika interesovanja i
pojedini članci su nam opisivali neverovatne rascepe na 2,3,5... delova. Neki
psihijatri su se prosto jedno vreme takmičili ko će zgranuti čitaoce zanimljivi-
jim slučajevima sa većim brojem linosti u jednom telu.
Tipgen i Klekli su 1957. opisali trostruki rascep, a njihovi materijali su posluži-
li za stvaranje filma „Tri Evina lika”. M. Prins opisuje gospođicu Bošam i nje-
nih pet ličnosti. Većina teoretičara ih je klasifikovala kao histerične disocijacije,
dok ih danas sve više tretiraju kao niže granične poremećaje ličnosti.
Recimo da postoji ličnost A i ličnost B. Promena je nekad nagla – ponekad pos-
tepena, ono što je važno je da jedna ličnost stabilno, dosledno i konzistentno
kontroliše ponašanje celog sistema. Cepanje je relativno pravilno. Obično stra-
na B zna za stranu A ali ne i obrnuto.
 ψ 132 ψ 133

Na Primer: 8. PASIVNO-AGRESIVNI POR-

A B TRET
preterano adaptirana pseudonezavisna, često buntovna Ličnost koja funkcioniše pod devi-
zavisna negira zavisnost zom „zaobilazno je mudrije” je rela-
mazohistička ponašanja sadistička ponašanja tivno skoro ušla u psihijatrisku mo-
stidljiva egzibicionistički raspoložena du i nalazi se na novom spisku po-
seksualno inhibirana promiskuitetna remećaja ličnosti. Izgleda da mehani-
inhibirana u ponašanju kompetitivna cistika visokoindustrijalizovanih
kontrolisana impulsivna društava ne ostavlja više mnogo slo-
uslužna negativistična bode čoveku čak ni za pobunu. Da
bespomoćna prepotentna ne bi ostao smrvljen ili smleven od
„gladna” prezaštićena, oseća dosadu i muku takvog društva, pasivno-agresivni se
depresivna hipomanična tiho, neprimetno, zaobilazno bune i
ranjiva pravi se snažna bore za svoj identitet. Pri tome ako ih
ne podnosi rastanke napušta i odbacuje u bilo kom momentu uhvate u toj
preosetljiva gruba pobuni mogu otvoreno, iskreno da se
kompleks inferiornosti kompleks superiornosti zabezeknu: „ko jel’ja, ta šta vam pa-
voli ljude mrzi ljude da na pamet”!
usamljena veoma društvena Psihoanaliza je koristila pojam „ret-
skromna raskalašna rofleksija mržnje” da opiše čudan
naivna i zbunjena omnipotentna način nekih ljudi da ispolje svoju
trpeljiva manipulativna ljutnju, neslaganje i granice dokle ih
infantilna pseudoodrasla možemo deranžirati. Reaktivnom formacijom, poništavanjima, negacijama,
lepljiva bodljikava potiskivanjem i racionalizacijama oni su ipak svoju agresiju u stanju nekako da
profinjena vulgarna izraze, a ne samo da je udaraju protiv sebe kao depresivni. Mada ima puno
malograđanka alternativna depresivnosti i mazohizma i u pasivno-agresivnih, procesi su različiti, a i sama
poverljiva sumnjičava sudbina agresivnosti, jer ovi poslednji ipak mnogo više komuniciraju i ostaju u
...itd. kontaktu sa ljudima, čak i kada udare na sebe.

Primer: Doktor Džekil i Mister Hajd, Sibil, Tragajući za gospodinom Gudba-
rom...
Veruje se da je osnovna razvojna problematika oko separacije i napuštanja ko-
ju multipli pogrešno razreše i ostanu sa večnim strahom od raspada (mada ne
moraju nikad da se raspadnu), gubitka i separacije.
ŠTA MULTIPLOST MOŽE DA SIMBOLIZUJE?
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU.
Bihejvioralni stil je prepoznatljiv po odlaganjima, tvrdoglavosti i mnogim sa-
botažama. Na primer, ako ih zamolite nešto da vam urade, retko će otvoreno
reći ne. Pristaće, a onda će početi da vas zavlače, da kasne, da brljaju, da budu
trapavi, da kvare i prosto će, naravno nesvesno, praviti mnoge greške koje će
onemogućavati da urade ono što su obećali. Što u stvari nisu ni želeli da ura-
de. Ako ih opomenete reći će, užurbano „evo, sad ću” i opet će „pokušavati”
da vam to učine, ali nekako im neće poći za rukom. Na kraju će vam verovatno
prekipeti i besno ćete sami to uraditi, a oni će se zgražavati što vi to sad radite
kad će ionako oni, nuditi vam se za nešto dugo i uslužno se izvinjavati. Obs-
trukcionizam su u stanju da razviju do savršenstva. Iako su neki od njih izuze-
tno efikasni često demonstriraju neefikasnost. Umetnici su u lenčarenju i maj-
 ψ 134 ψ 135

stori u gubljenju vremena, ali pri tom se ne odmaraju niti otvoreno uživaju,
tako da ne možete reći da su se odmorili. Zaboravni su selektivno, manipula-
tivni i previše uslužni. Vole da se trude, a da ne uspeju, izigravaju trapavka
na mnoge načine, žrtvuju se za druge a da niko to od njih ne traži („sta sam ja
sve učinila za tebe”) a jaki su i izdžljivi. Mnoge otpore, sabotaže i greške razvi-
jaju do kulturalno dozvoljenog optimuma.
Kognitivni stil je okarakterisan smanjivanjem velikog umeća mišljenja i faza
pseudogluposti, u kojima ne misle, ponašaju se tupavo da bi mogli da postig-
nu sve one greške koje su potrebne njihovoj iracionalnoj sabotaži. Bespomoć-
nost smenjuje svemoć, pesimizam-optimizam kada su drugi u pitanju. Skrom-
nost (drugi su važniji, „prvo vi a meni šta ostane”) traje neko vreme a onda
naiđe zbunjenost pošto spoljašnja ponašanja nikako ne potvrđuju tu zamisao.
Obično su uslužni prema autoritetima, neki do ljigavosti, pokušavaju da im
čitaju misli i zadovoljavaju skrivene želje ali eto...
Motivaciono-emotivni stil najjasnije manifestuje tu indireknost njihove ličnosti.
Često topli, skromni i blagi, duboko negde kriju duboku depresiju, glad i
neizrečene, nezadovoljene čežnje na koje drugi retko reaguju. Nesigurni,
konfuzni, i u suštini zavisni, uslužnošću pokušavaju da dođu na red, i da se
umile ovom svetu. Međutim, pošto retko pokazuju svoje autentične potrebe,
svetu nije jasno šta oni u stvari žele i uglavnom primećuju njihove trapavosti,
lenjosti, greške i sabotaže i grde ih. Grde ih puno, ali ih uglavnom vole i ne
napuštaju mnogo. Nepoverljivi, oni ne veruju u sebe, ljupko infantilni, nisu
zlonamerni i površno su destruktivni (na primer za razliku od psihopata i
narcisa koji umeju žestoko da ujedu za srce). Tajno se bore za moć, vrednost i
mesto među ljudima, tretiraju sami sebe kao stvar, a veruju da su na neki
način specijalni (pošto se mnogo ljudi vrti oko njih očekujući neku uslugu od
njih). Druželjubivi, često duhoviti, mogu da budu centar društvenog okuplja-
nja i zabave, a kada preteraju u davanju a nikako da se zadovolje u dobijanju,
oboljevaju od psihosomatskih bolesti i onda drugi konačno shvate da i njih
treba neko da neguje, mazi i pazi i to često sa rečima „siroti XY srušio od
premora...”.
Veruje se da su analna i separaciona problematika presudne.
ŠTA MOŽE DA SIMBOLIZUJE PASIVNA AGRESIVNOST?
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU.
9. SADO-MAZOHISTIČKI POR-
TRET
Ime dobijamo po: austriskom piscu
Saher Mazohu (1835-1895) i francu-
skom Markizu de Sadu (1740-1814).
Ovde neće biti govora o samo o sek-
sualnom sado-mazohizmu, kao psi-
hijatriskom pojmu, več o sado-
mazohističkom karakteru.
U mnogim psihijatriskim udžbeni-
cima sadizam se povezuje sa „per-
veznim sklopom, surovog, poniža-
vajućeg i agresivnog ponašanja koje
je upućeno drugim ljudima i koje
počinje u mladosti”. Sadističko po-
našanje se pojavljuje i kod kuće i na
poslu, ali se retko ispoljava prema
osobama koji su viši po socijalnom
statusu ili imaju veći stepen autoriteta od sadiste. Ako se sadističko ponašanje
izražava samo prema jednoj osobi, ili ako je samo seksualni sadizam, tada nije
cela ličnost zahvaćena i dijagnoza nije sadistički poremećaj ličnosti (kako ih
danas zovemo). Ovi ljudi često koriste fizičko nasilje da bi postigli dominant-
nu poziciju. Eskalira se fizičkim nasiljem onda kada se proceni da žrtva više
nije spremna da bude zloupotrebljavana i kontrolisana. Neki ljudi, češće žene,
nikada ne postaju fizički agresivne već više vole emotivno nasilje. Na primer,
bivša žena zove svog bivšeg muža na posao, koji joj ne plaća alimentaciju, i
saopštava mu kako im je sin poginuo u saobraćajnoj nesreći. Kad on izbezum-
ljen stigne kući, ona mu sa sadističkim smeškom kaže da se šalila i da on nema
dovoljno razvijen smisao za humor. Fascinirani su različitim oblicima nasilja,
na filmu i u literaturi, skupljanjem oružja, zainteresovani su za leševe, povrede
i mučenja.
Veliki spektar ponašanja koji manifestuju sadisti izražava nedostatak požrt-
vovanja i empatije prema drugim živim bićima i životu uopšte. Sadistička
osoba voli da ponižava druge u prisustvu drugih ljudi ili da vaspitava nekoga
na neverovatno grub i surov način demonstrirajući tako svoju superiornost.
Takva osoba će sužavati tuđu slobodu i autonomiju da bi ih tako lakše kontro-
lisala. Na primer, otac koji ne dozvoljava ni deci ni ženi da dovode prijatelje u
kuću ali ni da odlaze bez njegove kontrole iz kuće. Tako ih ima kod kuće i mo-
 ψ 136
že da isteruje svoje potrebe. Obično uspeva da natera bližnje da rade po njego-
voj želji tako što ih zastrašuje na direktan ili indirektan način. Kada ih gleda-
mo sa strane čini nam se da uživaju nanoseći bol drugima (fizički ili emocio-
nalno). Na primer, čovek koji voli da spaljuje mačke ili žena koja tračevima
metaforično povređuje sagovornika znajući mu „ahilovu petu”. Međutim, teo-
rijska tumačenja o tome da li se zbilja radi o zadovoljstvu u tuđem bolu ili o
nečem drugom su veoma različita.
Sadističko ponašanje je ego-sintono i često sadrži elemente narcisoidnog i psi-
hopatskog u sebi. Karakteristično je da veoma retko doživljaju depresiju i da
reaguju provalama besa kada su napušteni ili povređeni.
Karakteristike:
SADISTA: nužno mora da uspostavi dominantnu poziciju sa osobama oko
sebe i po nekad ne bira sredstva da bi to postigao. Makijavelizam je presudan
u odbrani svoje pozicije, a pošto je dominantnost jedini način kako on ume da
ceni sebe, – sva sredstva su dozvoljena.
Uživa u tome da ponižava i nipodaštava druge u prisustvu drugih ljudi. Ljude
ispod sebe tretira izuzetno surovo. Decu, studente, životinje – ako im je vaspi-
tač, neverovatno oštro kažnjava i za najsitniju omašku. Obožava tuđe greške,
jer onda može da uživa kažnjavajuči ih i ima opravdanje za svoje ponašanje.
Svoje greške ne računa.
Zabavlja se, uživa ili doživljava sekusalno uzbuđenje (u slučaju seksualnog
sadizma) posmatrajući kako se drugi muče, povređuju ili ih nešto boli.
Lažu, ali ne da bi postigll neku dobit, već da bi naneli bol drugima. Kontrolišu
druge ljude i uspevaju da ih navedu da ispune njihove zahteve manipulišući
panikom, strahom, neprijatnošću i stidom koje drugi ljudi osećaju.
Zarobljavaju ljude i životinje na različite načine (ne daju im da se kreću, vezuju
ih, kontrolišu im vreme, prostor i manire), zabranjuju im različite psihološke
funkcije (ne smeju da misle svojom glavom, ne smeju da izražavaju osećanja
spontano, ne smeju da komuniciraju...).
Fascinirani su različitim oblicima nasilja (oružjem, kriminalcima i hororima,
policijskom crnom hronikom, sudskom medicinom a nisu profesionalci te vrs-
te – mada među profesionalcima te vrste ima sadista).
Sadista i mazohista se često nađu i druže a neki autori su predpostavljali se
ustvari radi o istoj strukturi ličnosti (dve strane jedne iste medalje) samo što
ψ 137
jedna kontroliše ponašanje, a u nekim slučajevima su mogući obrti kao u mul-
tiploj ličnosti.
MAZOHISTA: trajni sklop samoporažavajućeg ponašanja koji počinje u ranoj
mladosti i izražava se na veliki broj načina. Na primer, osoba koja u životu
izbegava prijatno, lepo i zadovoljavajuće, kao i osoba koja se aktivno podmeće
da je muče i onemogućava drugim ljudima da joj pomognu kad je ugrožena.
Karakteristike:
Bira situacije i osobe koje će joj doneti razočarenje, neuspeh ili u kojima će se
neko loše ponašati prema njoj, a mi sa strane vidimo da postoje i drugi izbori.
Odbacuje ljude koji je cene i vole i hoće da joj pomognu.
Ako joj se u životu desi nešto pozitivno reaguje depresijom, krivicom, samoo-
malovažavanjem, rečima „ja to nikako nisam zaslužila” ili serijom nesreća u
kojima se samopovređuje.
Razvija veštinu kako da razjari i navede druge ljude da je odbace, povrede ili
ponize pred drugim ljudima.
Odbacuje situacije ili ljude koji bi joj mogli doneti zadovoljstvo. Sabotira sebe u
zadacima za koje je jasno sposobna. Nezainteresovana je i odbacuje ljude koji
je vole i hoće da brinu o njoj. Preterano samopožrtvovano se ponaša – ponekad
do granica samopostojanja. Sem psihoanalitičara u zadnje vreme su se „body-
mind” orijentisani teoretičari detaljno zanimali za mazohističku strukturu lič-
nosti.
Ovaj karakterni tip po Viljemu Rajhu poseduje trajan subjektivni doživljaj pat-
nje koji se komunikacijski ispoljava u stalnoj potrebi da se žali. Veoma je izra-
žena sklonost ka samopovređivanju, samopodcenjivanju i takozvanom „mo-
ralnom mazohizmu”. Netaktično ponašanje je ponekad povezano sa povređi-
vanjem drugih i karakteristično je po tome što mazohista pati i više od onog
koga je povredio. Netolerantnost psihičke tenzije, slično histeričnima, ih tera
da na mnoge načine produkuju sebi neprijatnost i tako se lišavaju tenzije.
V. Rajh se između ostaloga veoma bavio mazohizmom, jer je na tom primeru
želeo da dokaže svoju pretpostavku o stečenosti agresivnosti i tako negira
Frojdovu hipotezu o tanatosu.
Dalji Rajhov opis se odnosi na nekoordinisano ponašanje, sa manirizmima od
kojih neka liče na pseudodementno ponašanje, preokupacija krivicom i apatija
koja ih često čini nesposobnima za rad. Infantilne provokacije mržnjom imaju
za cilj da drugu osobu manipulišu da ih kazni, kako bi opravdali svoju počet-
 ψ 138 ψ 139

nu mržnju, jer ih u životu loše tretiraju. Tako dobijamo mazohistički začarani

krug. Unutrašnja zgrčenost i usiljenost, površnost i neprestalne kuknjave se 10. ŠIZOIDNI PORTRET
prikrivaju beskrajnom uslužnošču i fantazijama o heroizmu.
1896. Emil Krepelin uvodi kategoriju
Rajh je smatrao da u korenu njihovog problema leži duboko razočarenje u lju- „dmentila precox” – poremećaj razu-
bav i neadekvatna rešenja problema napuštanja. Pošto ne mogu da se oslobode ma ili uma. 1911. Eugen Blojler je uveo
mržnje, anksioznosti i nezadovoljstva, nauče kako da privuku drugu osobu da naziv „rascep duše”, (shizo – frene) po
se bar na negativan način bavi njima. Negativan telesni kontakt sa voljenom grčkom značenju te reči, za ono zašta
osobom donekle otklanja anksioznost, jer kad su sami osećaju nepodnošljivu je on mislio da odslikava poremećenu
tenziju i potrebu da makar nanoseći sebi bol smanje tenziju. Rajh njihovu ko- dušu.
munikaciju tumači kao poziv:
L. Belak je 1958 rekao da se radi o
ugrej me = zaštiti me = voli me = tuci me ogromnom sindromu heterogene gru-
pe poremećaja i da je skoro nemoguće
Ta jednačina nam je jasna sve do poslednjeg preokreta gde se ljubav i mržnja
govoriti o shizofreniji uopšte a da ne
pobrkaju. Postoje mnogi pokušaji da se ta zbrka objasni. Jedan mazohista je
budemo karikaturalno površni.
paćenik – Vidi kako sam jadan – voli me! Drugi je okrivljujući: Vidi šta sam
sve zbog tebe preživeo – voli me. Treći je moralan: vidi šta ja radim kada se Znači, radi se o širokoj kategoriji raz-
naljutim na tebe – tučem sebe – voli me. Peti je edipalan – mazohistički karak- novrsnih ponašanja i doživljavanja za
ter ipak, bez obzira na nerešene oralne i analne probleme, uspe nekako da do- koju se smatra da ima zajedničko:
đe do genitalnosti; na egzibicionistički način. To je specifičan sklop poremećaja
funkcije zadovoljstva. Mazohista negira svoju odgovornost i za zadovoljenje
svojih seksualnih i agresivnih potreba i za razrešavanje svog osećanja krivice. 4 A sindrom:
Nikako se ne radi o primarnoj potrazi za kaznom ili o uživanju u bolu, već o
1. Autizam – komunkacijski problemi – ekstremna introvertovanost
kontroli bola i onoga koji kažnjava. „Tuci me, ali me nemoj kastrirati”, ili u
današnjoj varijanti „tuci me, ali mi nemoj uraditi ništa gore”, a to gore zavisi 2. Ambivalentnost – rascep mnogih psihičkih funkcija se manifestuje kao am-
od individualnog ukusa. Nekima je to gore- nemoj me napustiti, nekima nemoj bivalencija u ponašanju, mišljenju, želji, emociji i potrebi. Cepanje voljne rad-
me odbaciti, nekima je nemoj mi zabraniti da uživam, nekima samo nemoj do- nje od intelektualne, kognitovanog od emotivnog, emotivnog od nagonskog;
kazati da nisam u pravu itd. Znači na mazohizam danas gledamo kao na zao- kao i cepanja unutar samih tih funkcija su jedno od osnovnih odlika po kome
bilazni pokušaj da se izbegne fantazirano najgore i kao na borbu za kontrolu je ovaj entitet i dobio ime.
nad tim najgorem. U novijim neorajhijanskim studijama se čak piše i o negira-
nju spiritualnog zadovoljstva kao o važnom faktoru nastanka mazohizma. 3. Afektivitet je čudan – neadekvatan, bizaran, neiznijansiran, nerazumljiv.
ŠTA SADO-MAZOHIZAM MOŽE DA SIMBOLIZUJE? 4. Asocijacije su iscepkane, bizarne, gube vezu sa realnošću.
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU.
To je univerzalni entitet i u prostoru i u vremenu. Šizofrenija je takođe isto ta-
ko stara kao i sam čovek. Dominantna, najčešće klinička slika se tokom civili-
zacijskog razvoja pomera sa katatone na paranoidne; jednostavna forma do-
minira u Aziji a agresivne forme u Evropi.

PRODUKTIVNE: hebefrene, katatone, paranoidne

NEPRODUKTIVNE: jednostavne forme
 ψ 140 ψ 141

JEDNOSTAVNA FORMA:
11. HEBEFRENI PORTRET
Nedruželjubivi, stidljivi, povučeni ljudi koji sve više liče na biljku nego na 1871. Heker koristi ime „hebephre-
ljudsko biće. Preterano uredni, mirni, uljudni vremenom postaju čudni i nama nia” od grčkog hebos-dečak i phrene –
nerazumljivi (bizarni), uglavnom sede ili leže. Ponašaju se stereotipno, nes- cepanje, pošto su mu neka hebefrena
pontano, nesigurno ili preterano konformistički. U početku nam izgleda da su ponašanja ličila na pubertetske nestaš-
puni obzira i lepih manira ali ubrzo doživimo neku stranost u kontaktu kao da luke.
ne komunicirano sa prosečnim zemljaninom. Površno i selektivno društveni,
oni su uglavnom sanjari i njihove veze sa ovim konkretnim svetom se tanje, Izuzetno komplikovan i složen prob-
gube i povlače. Tada su nezainteresovani, apatični, iznivelisani i stereotipni. lem ljudske integracije. To jest poce-
Razvija se preosetljivost na konflikt, prosečne i normalne tuđe izlive ljutnje, a panog integriteta koji ipak zadršava
ponekad oni sami imaju nerazumljive izlive besa. Zatim se razvija emotivna izvesnu doslednu celovitost. Smatra
tupost, hladnoća, smenjuju se razdražljivost i krutost, afektivne inverzije, po- se da je to najkompleksniji, najnera-
javljuju paratimija i paramimija. San, apetit, opšta vitalnost i spontanost se ga- zumljiviji i ponekad najopasniji oblik
se. Postaju sve nerealniji, nerazumljiviji i nedodirljiviji. Derealizacija i deper- sch. Nije ni čudo što je privlačila i in-
sonalizacija brišu i poslednja utočišta u ovoj našoj realnosti. Takav čovek sve spirisala mnoge autore, sem psihijata-
više živi u nekom svom svetu koji nema mnogo zajedničkog sa prosečnim, ra, da se bave njome. Počevši sa Hič-
veoma teško se koncentriše na spoljašnju realnost ili je interpretira na neki eks- kokovim „Psihom”, Raselovim „Zlo-
tremno individualan način. Na kraju nam izgleda bezvoljan, prazan, nedodir- činom iz strasti” i Parkerovim „Anđe-
ljiv i za nas nepovratno izgubljen. lovim srcem” mnogi su primeri preo-
kupacije ovom eksplozivnom temom.
Predpostavljamo da se bavi temama postojanja ličnosti, sigurnosti u svetu, zaš-
tićenosti i poverenjem u život i ljude; ali da ih razrešava tako što ode ili se uga- Za razliku od multiplih koji su relativno pravilno pocepani, hebefreni ishod
si. Sem tih psiholoških hipoteza izgleda da biologija ipak ima presudnu reč u donosi eksplozivnu, haotičnu smešu, u kome ni jedan deo nema pun spektar
takvom postojanju. osećanja, mišljenja i ponašanja, već je cepanje mnogo nepravilnije i neodređe-
nije. Izgleda da se neki rani biološki programi vezuju za izuzetno negativna
ŠTA ŠIZOIDNOST MOŽE DA SIMBOLIŠE? iskustva oko kojih se stvaraju rezervoari mržnje. Jednom aktiviran prirodni
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU. nagon ili neka bazična potreba, pošto se radi o ranim oblicima učenja, auto-
matski aktiviraju sva negativna iskustva u provali homicidalne mržnje.

Jedan deo ličnosti predstavlja anđela. A pošto su anđeli različiti tako i izgleda-
ju različite hebefrene adaptacije. Neki su debeljuškasti i slatki, neki su nežni,
prozirni i treptavi... u svakom slučaju taj deo ličnosti je preterano adaptiran.
Pojam preterana adaptacija je ovde razvijen do svog ljudskog maksimuma,
ponekad prelazi granicu parapsihološkog. Toliko su u stanju da iskoriste svoju
intuiciju, da se podvuku nekom pod kožu, trude se da čitaju tuđe misli, otkri-
vaju potrebe i pokušavaju na detinjasto zavodljiv način da ih zadovolje. U tom
delu ličnosti izgledaju veoma mladoliko – žena sa četrdeset godina je u stanju
da liči na dvadesetdvogodišnjakinju. Mladoliki, luckasti, lažni, često se smeju-
lje, cerekaju i govore u klišeima. Ili su pak beblje zavisni, gladni, bespomoćni i
 ψ 142 ψ 143

očekuju da preuzmemo kompletnu brigu o njima. Zanimljivo je da su za razli- Problemi integracije ovde izgledaju nepremostivi i eksplozivni. Mržnja
ku od skoro svih ostalih ljudi nedodirljivi kroz bol. katarktički povremeno olakšava. Ali za utehu, ako prestanemo da
posmatramo samo individualni nivo i pogledamo opšti, koja religija ima biće
Nemoguće ih je bolom naterati da reaguju – naprotiv poseduju veliku emotiv- koje integriše i đavola i boga ujedno (koje ih integriše i nadilazi). Većina
nu iznivelisanost i sposobnost da uživaju u skoro svim osećajima, pa i u bolu. religija je zastala na konfliktu između đavola i boga, pokušava da negira onaj
Ova karakteristika je vrlo različita od mazohističke, gde se bore bitke oko kon- tamni deo i pospeši samo svetli. Nešto slično, na mnogo primitivnijem i
tole i uživanja u bolu kao o odbrambenoj akciji da se ne bi doživeo veći bol. sitnijem nivou pokušava bezuspešno hebefreni.
Postoji granica do koje je mazohizam spreman da ide u kontroli oko nanošenja
bola. Izgleda da ne postoji granica do koje je hebefrenija spremna da ide. Ovde Podrazumeva se da se problematika koja ih označi događa veoma rano, oko
se radi o tome da izgleda nije došlo do izvesnog ranog diferencijalnog učenja trećeg meseca života, tako da se proces vezivanja za druge i uopšte kontakta sa
nužnog da bi se odvojila i specijalizovala osećanja, ovde su iznutra skoro sva drugima veoma komplikuje dobrim i zlim aspektima i sebe i drugih i sveta,
osećanja slična i mogu se lako pretvoriti u mržnju. Spolja se nauči da se različi- stvara se čudna pocepana celina u kojoj povremeno nastaju opasni spojevi i
to izražava, tako da postoji ekspresivna diferencijacija, ali ona nema kontakt sa provale granica koje omogućavaju kuljanje iracionalnog, ranog materijala. Oni
autentičnim potrebama i emocijama; njihova primarna funkcija je odbrambena koji se boje nesvesnog ovde sa punim pravom iznalaze svog krunskog svedo-
i manipulativna. Pored cepanja, poništavanja i negacije su izuzetno korišćeni ka – evo šta je u stanju da uradi razularena iracionalnost lišena svesne kontro-
mehanizmi odbrane. Isto tako je između ostalih i reaktivna formacija. Kad ne- le.
kog mrze onda su najslađi baš prema njemu, a kad nekog zavole postaju ho-
micidalni. Dan danas Čarli Menson ne prestaje da nas zabrinjava svojim pona- ŠTA MOŽE DA SIMBOLIZUJE HEBEFRENIJA?
šanjem iako je odavno u zatvoru.
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU.
Drugi deo ličnosti je povezan sa izvesnom hodajućom atomskom bombom.
Sazidan na neverovatnoj gladi oralnog perioda, isto tako starih i jakih straho-
va, tuge i mržnje, taj deo vidi svoje preživljavanje jedino u destrukciji. Jednom
kad se probije težak blok negacija, otkrije se grandioznost oko nagona, emoci-
ja, uticaja drugih ljudi, dobijamo mišljenje u ekstremima ali sada probija ona
mračna strana ponašanja. Ponekad takvi ispadi podsećaju na razgovore sa đa-
volom. To predstavlja veliki šok za mnoge ljude. Taman se naviknu na slatko,
malo, doduše infantilno i kikotavo anđelče, opuste se, priđu blizu i okrenu mu
leđa kad ono... U „sumanutom haosu” hebefrene shizofrenije zaista nailazimo
na puno toga čega se bojimo i što nikako ne možemo da prihvatimo. Ni uz svu
dobru volju i humanizam.

Paralelno sa anđelom i đavolom i iznimno teškim sistemom negacija koji

odvaja te delove ličnosti od autentičnog koje je samo u zametku i neizdife-
rencirano, zdrobljeno između njih, i nedodirljivo, postoji i rascep u superegu.
Često imamo kombinaciju histeričnog ili narcisoidnog zavodljivog i neefikas-
nog dela sa jedne strane i paranoidnog ili psihopatskog superega sa druge
strane. Ovaj deo je je mnogo manji, ređe se pojavljuje u ponašanju, satkan je od
4-5 aksioma, ali je neverovatno snažan i kad preuzme kontrolu nad ponaša-
njem udruži se sa đavolkom i dođe do haosa. U međuvremenu ga ličnost paž-
ljivo krije i od drugih i od sebe same.
 ψ 144 ψ 145

pa onda naglo popuste, trude se da budu savršeni, pa onda neverovatno greše

12. KATATONI PORTRET i izvan svega neverovatno žure do sumanutog ubrzanja i raspada sistema.

1874. Kalbaum daje naziv katatonija
od grčkih reči: "nedostatak mišićne
tenzije". Nemoguće je baviti se kata-
tonijom a ne primetiti velike oscilacije
u mišićnim tenzijama.
1923. Jaspers počinje da proučava i
intrapsihički svet katatonog, naročito
njegove kognitivne aspekte. Do tada
se uglavnom vodilo računa o čudnoj
upotrebi mišića, uopšte nerazumlji-
vim motornim pojavama i o bizarnom
ponašanju.
1946. izlazi jedan od prvih članaka
Džona Rozena koji se upušta u psi-
hodinamsko razumevanje i objašnja-
vanje katatonog sveta.
Možemo reći da su ritam i upotreba vremena jedan od važnih organizacionih
faktora identiteta. Sem prostorne dimenzije ova vremenska omogućava osno-
vni koordinantni sistem, bazu reda, uređenosti i upućenosti identiteta. Postoje
pretpostavke da se majka katatonog ponaša čudno u trudnoći tako da bazični
cirkadijalni ritmovi bivaju poremećeni još intrauterino. Za trudnu ženu se kaže
da je u drugom stanju i to je činjenica koju ne treba negirati, ali je psihološki
moguće. Majka budućeg katatonog upravo radi to. Ili se pravi da uopšte nije
trudna (skija se i roni dve nedelje pre porođaja) ili je pretrudna, bez medicin-
skih teškoća se ponaša kao da umire i leži po ceo dan. Ili prelazi lako iz jednog
stanja u drugo. Slične nagle, brze, iznenađujuće, nepredvidive promene čini
katatoni u celom svom svetu. (Kognitivnom, emocionalnom, motivacijom i
bihejvioralnom).
Bihejvioralni stil karakterišu te, za nas, nerazumljive smene ponašanja sa
ogromnim suprotnostima koje se pojavljuju. Katatoni stupor i voštana savitlji-
vost; negativizam-overadaptacija, eholalija i ehopraksija; rigidnost i plastična
savitljivost, ekscitacija-inhibicija... Postoji serija suprotnih ponašanja s nevero-
vatnim bizarnim detaljima od tapirskih usta, kataleptičnog sna, katatonog jas-
tuka sve do neobjašnjive katatone smrti. Ritualno ponašanje, groteskno grima-
siranje, sumanuta autokastracija nas naravno plaše. Važno im je da budu jaki,
Kognitivni stil je u stanju da bude ništa manje haotičan od bihejviralnog. Buji-
ca i beg ideja može nepredvidivo da završi i u sumanutosti i u kočenju. Misle,
govore i pišu čudno. Koriste misaona stapanja slično nekim primitivnim naro-
dima. Magijsko mišljenje ih jednostavno povezuje sa prirodom, a mistično sa
bogom. Lako su u kontaktu sa božanskim, kosmičkim i onostranim. Bar tako
pričaju. Mnogo lakše i razumljivije nego sa ovim svetom i ovom realnošću.
Često imaju u svojim porodičnim ritualima neobična rešenja za neke više ma-
nje obične situacije „naš deda kad je bio bolestan on je sam sebi izvadio slepo
crevo, a naša baba je sama sebi klještima vadila zube”
Motivaciono-emotivni stil je takođe veoma različit. Smatra se da je katatona
regresija u stanju da siđe najdublje u ličnost do rođenja ili čak i intrauteriono, a
sami katatoni tvrde da komuniciraju sa „celim Bratstvom”. Oni kao da potvr-
đuju izreku „Ex Deo nascimus, in Jesu morimur, per spiritum sanctum revivisci-
mus”. Problem je koliko im se može verovati u tim regresijama. Ovakva osoba
uglavnom negira bazične potrebe i emocije sve dok ne postane kasno, te nega-
cija više ne može da podnese unutrašnju nagonsku provalu, a zatim naglo,
substitutivno, najčešće irealno pokušavaju nešto da nadoknade. Miskomuni-
kacija sa svetom je ogromna a tako se smanjuje verovatnoća da se neke od tih
potreba ikada zadovolje. Tako žestoku negaciju seksa retko viđamo; sem pse-
udo – verskog fanatizma događaju se mnoga samoranjavanja u kojima katato-
ni blokira, beži i nosi se sa bolom na čudne načine.
Strah od života, strah od smrti, strah od besa, strah od bola, lako tonjenje u
okeansko osećanje u kome „smo jedno u kome smo sve”. Ovi ljudi nekako žive
igrajući se smrti, pretvarajući se da se nisu ni rodili, pretvarajući se u kamen i
tako se osiguravaju na različite načine. U ovom opasnom svetu oni razvijaju
bizarne stilove življenja i rešavanja problema, bivajući nepredvidljivi, neuhvat-
ljivi, ponekad čak nematerijalizovani, kao u onoj staroj dečijoj igri „čas me ima,
čas me nema”, verujući tako da su sigurniji nego kad bi se prizemljili i čvrsto
koračali po ovom svetu. Haotičnost ritmova, reda, poretka, strukture ih para-
doksalno čini upadljivijima, povredljivijima i izloženijima napadu – užas od
koga oni pokušavaju da pobegnu.
Za razvojnu problematiku se veruje da počinje intrauterino ili bar „traumom
rođenja” a završava se dvogodišnjim negativizmom. Sve ostale faze razvoja su
sekundarne i relativno neuticajne na katatonu dinamiku.
ŠTA MOŽE DA SIMBOLIŠE KATATONI?
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU.
 ψ 146 ψ 147

13. PARANOIDNI PORTRET ponašanja, čime još više ugrožava svoju usamljenu, ugroženu i odbačenu egzi-
stenciju. Nepoverljiv prema drugima ume da bude podmukao i ustvari mu ne
noia – znanje, razum treba verovati, jer će da odbaci upravo osobe koje mu najbliže priđu, navedu
ga da oseti nešto lepo, toplo ili zavisno prema njima. Nameću se kao vođe ali
paranoia – pogrešno znanje, nešto što
umeju da odvedu na stranputicu.
je suprotno zdravom razumu
Postoji širok spektar ovakvih ponašanja.
metanoia – nadznanje, nešto što pre-
vazilazi zdrav razum SENZITIVNI: postavljaju se primarno kao žrtve i mnogo je teže prepoznati
njihovu bazičnu paranoidnost nego kod arogantnih. Suptilnije i indirektnije ali
Za ovakve ličnosti i široku lepezu
opet svetu šalju sličnu poruku: ovaj svet, drugi ljudi nisu u pravu a ona jeste.
paranoidnih ponašanja su se koristili
Najčešće se prvo pojavljuje sekvenca paranoidne naivnosti u kojoj ne koriste
razni termini. Najnrot 1818. Eskvirol
relevantne informacije iz sredine, konteksta, drugih ljudi,ne slušaju svoju intu-
1838. Laseg 1852. koriste različite reči
iciju (a naročito strah koji ih upozorava na realne fizičke ili interpersonalne
da bi opisali doživljaj progonjenosti i
opasnosti) i onda kada se dovoljno povrede demonstriraju sa „Vidite šta ste mi
ugroženosti na ovom svetu, Hofman
učinili vi ljudski šljamu” Pri tom su kad tad svi skotovi sem nje. Osećanja izda-
1862., Snel, Vestfal i Sander opisuju
je, tuge, bezvrednosti, bola i ljubomore polako otkrivaju bazične premise lič-
bolest uma, ali tek Kalban 1865. kori-
nosti koje svoj sopstveni identitet određuju predobro a tuđi loše. „Ja sam suvi-
sti termin paranoia i konačno Mandel
še senzitivna za ovaj grubi svet. Moja duša je suviše fina za ove prostake oko
1868. zamenjuje Hajnrotov termin
mene. Moja tanana osećanja su preranjiva za ove grubijane”. Tako se iz iskus-
koji nadalje ostaje ovaj koji danas ko-
tva u iskustvo bacaju biseri pred svinje – pri tom su uvek, po svaku cenu, dru-
ristimo.Frojd psihodinamski rasvetljava ovu pojavu ističući ulogu projekcije i
gi svinje. Kad ubedi samu sebe da je tako izuzetna onda je lako poverovati da
homoseksualne zbrke ali ipak tek Krepelinu pripada zasluga što je oštro razd-
nije krojena od istog materijala kao drugi prosti svet. Meni nisu moji roditelji
vojio paranoju u užem smislu od ostalih paranoidnih poremećaja. Od tada ima
pravi roditelji, nemoguće je da su me ovi kreteni rodili – ja sam plemenite krvi
puno radova na ovu temu koji osvetljavaju pojedine aspekte ove široke skupi-
a ovi su me samo usvojili. Ili još dalje „ja nisam sa ove planete, ja sam iz neke
ne: od fanatičnih idealista, večitih sumnjala, svađalica, sumanutih pronalaza-
veoma razvijene vanzemaljske kulture greškom bačena na ovaj svet. Moja taj-
ča, isusovih sinova, erotomana, ljubomornih i gnevno pravednih – lista je neis-
na misija je da prosvetljujem primitivne zemljane”...
crpna.
Magijsko i intuitivno mišljenje se koristi da se održi ovakav referentni okvir a
Za ovu svrhu ćemo izdvojiti tri kategorije: arogantnih, senzitivnih i konfuznih
nespontanost, anksioznost pred realnim, ovozemaljskim i biološkim aspektima
paranoidnih.
življenja, da se održi kontrola. Depresivnost, strah, beznađe i demonstracija
AROGANTNI: ponaša se po principu „ako ne mogu sa ljudima mogu protiv patnje održavaju trajno povređenu poziciju cviljenja. Kao u začaranom krugu
njih”. Njegov neverbalni izraz je uglavnom preteći i kao da izražava „Vi ćete potkrepljuju uverenje da je „ovaj svet zao svet – ja sam žrtva. Ali, zato sam
mi platiti za zlo koje ste mi naneli; ili Vi mi ne smete to učiniti”. Ubeđen da je moralni pobednik i ja to znam”. U svim konfliktima je najvažnije biti moralni
apsolutno u pravu a da drugi zlonamerno greše, pun je mržnje, trijumfa i od- pobenik, makar i po cenu života.
lučnosti. Rigidan, usamljen i potencijalno opasan teži savršenstvu i ne ume da
KONFUZNI: takođe lako prepoznatljivi, jer uglavnom nisu u stanju da kon-
oprosti. Visokog energetskog nivoa, sklon akciji, uglavnom proganja i dokazu-
trolišu svoja ubeđenja. Svet ne valja, ali ovoga puta ni oni ne valjaju i sve posle
je drugima da greše a da je on u pravu. Mrzi nagone i negira lepo, dobro, než-
mnogih komplikacija završava u opštem beznađu. Majstori su „ćorsokaka” i
no, blisko i zavisno i u sebi u oko sebe. Najžešće se bori protiv pripadanja i
komunikacijskih čvorova („double bind” komunikacije) – pokajaćete se ako im
ljubavi koje doživljava kao slabost i najveću opasnost koja može da mu se do-
poverujete – pokajaćete se ako im ne poverujete. Mogu da budu izuzetno pro-
godi. Boji se straha, negira ga, projektuje i pretvara u mnoga preterana hrabra
 ψ 148 ψ 149

duktivni u konstruisanju alternativnih realnosti u kojima žive. Smenjivanje

naivnosti i sumnjičenja nas zbunjuju. Nepravilno i konfuzno smenjivanje ulo- 14. CIKLIČNI PORTRET
ga žrtve, spasioca i progonioca i unutra i spolja samo povećava konfuziju. Pos-
tojanje paranoidnih tajni, neadekvatno i zbunjujuće ponašanje, klackalice iz- Falret i Bejlarger 1854: „kružno ludilo”
među naivnosti, nepoverljivog sumnjičenja svega i svakoga, straha i agresije
Kalbaum 1882: ciklotimija
vodi u besmisao. Život je bol, ljudi jedino umeju da nanose jedni drugima pov-
rede. Povređuju kada ostanu sa nama – povređuju kada odu. Samo je pitanje V. Šeldon: viscerotoničar endomorfne
razlike u vrsti bola. Konfuzni ne umeju ni s ljudima, ne umeju ni bez njih. Ne građe
završavaju ni rat sa njima, niti umeju da žive u ljubavi. Tajna je neko vreme
rešenje, a onda polako kao balon sve više odiže od realnosti. E. Krepelin 1899. opisuje manično-
depresivnu psihozu
OTELO SINDROM:
1. Teritorijalna dominacija E. Krečmer 1921: piknički konstitucio-
2. Posesivnost kao reakcija na separacionu anksioznost ni tip
3. Projektovana homoseksualnost
A. DEPRESIVNI CIKLUS: Izgleda
4. Nesposobnost da se voli
mrtvo, potišteno i ubijene volje. Zapu-
ŠTA PARANOIDNOST MOŽE DA SIMBOLIZUJE? štena, često prljava, zabrinutog izraza
lica, podseća nas na sve svetske trage-
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU. dije. Mimika je oskudna, sleđena,
uglavnom izražava tugu, žalost, kaja-
nje i beznađe. Tihog glasa, sem ako ne rida, oskudne spontanosti, teško pokre-
tna, sklona je samokažnjavanju i opsednuta je pokajanjem svojih greha. Posle
izvesnog vremena komunikacija postaje neprijatno monotona, jer ona pasivno
odbija druge teme sem njene. Demonstrativno neuspešna, iscrpljena i plačljiva,
beznadežno je u stanju da ponavlja iste misli. Usporenost, zakočenost i mono-
tonost može biti kraće ili duže prekinuta nemirima, bežanjem, usamljivanjem,
ekstremnom bespomoćnošću i preokupacijom samoubistvom.

Kognitivni stil karakteriše teški pesimizam i ponekad nihilističke sumanute

ideje. Razvijeno je samoposmatranje, slaba koncentracija a sam proces mišlje-
nja usporen, trom, neefikasan -sem ako se ne radi o depresivnim temama kada
se pojavljuje upornost, depresivne perseveracije, opsednutnost krivicom, proš-
lošću, gubicima i porazima. Problemi su beznačajni i ne postoje realne alterna-
tive za rešavanje, čak i najsitnijih svakodnevnih problema.

Motivaciono – emotivni stil: vrti se u krugu prevelike gladi – uskraćenosti –

greške – kazne – ispaštanja – večne patnje. Ne postoji model koji bi popravio
grešku, ne postoji popravka koja bi iskajala greh, ne postoji hrana koja bi utoli-
la glad. Smrt izgleda kao jedino rešenje koje bi prekratilo ove muke. Smrt je
favorizovano i idealizovano rešenje za skoro sve probleme koji se pojave. B. i
 ψ 150 ψ 151

M. Gulding: Postoji čitav sistem magijskog mišljenja ispletenog oko smrti:
„Oda smrti”, evo samo nekih: smrt je potrebna odstupnica – mogu uvek da se
ubijem ako stvari krenu isuviše loše; smrt je najmoćniji džoker koga imamo da
kontrolišemo sebe i druge ljude – ubiću se ako se ne promeniš; smrt kao most
ka zabranjenom hedonizmu, smrt kao dozvola za hedonizam – ubiću se pa će
vam biti žao kako ste postupili sa mnom, pa ćete me konačno zavoleti; smrt
kao najbolja osveta – ti si me ubio pa se sad muči; smrt kao krunski dokaz –
navešću te da me ubiješ i dokazaću ti kako si loš; smrt kao najjači inat – istera-
ću to po cenu života: smrt kao borilačka veština – pobediću te makar me to
ubilo.
Kad neko ima tako moćnog savetnika kao što je to smrt onda može da bude
ubedljiv sagovornik i moćan manipulator (doduše nesvesan). Između traljavog
rođenja i svemoćne smrti postoji tugovanje. Sve ostalo su nevažni detalji. Pov-
remena hipohondrija, gađenje od vitalnosti i svega što asocira na životnost,
prezir i snishodljivost ka onima koji su se opredelili za život ma kako kratak,
nesiguran, trošan i riskantan taj poduhvat bio. Emotivni kapacitet je smanjen,
„osećanje bezosećajnosti” (sve mi je jedno) očajanje i potištenost su dominantni
na psihološkom nivou. Nesanica, gubitak težine, impotencija, opstipacija, dis-
menoreja, i razni difuzni bolovi podsećaju na neumitni kraj. Smanjeno samo-
poštovanje i samopoverenje, osećaj nevoljenosti, praznine, izgubljenosti i oča-
janja. AHEDONIJA – se manifestuje u nesposobnosti da se obraduju i da uži-
vaju ma kakve darove i životna iskustva im mi nudili.
Kognitivni stil je preterano optimistički. Tok misli je ubrzan sve do bujice ide-
ja, brzo se skače sa asocijacije na asocijaciju, olako se zaključuje, zaključci se
brzo zaboravljaju, odluke se naglo sprovode, ali isto tako naglo i napuštaju.
Sklonost rimovanju misli, igranju rečima progresivno raste do logoreje. Mega-
lomanske ideje, omnipotentne sumanute misli, ulepšavanje realnosti (nema
problema), nekritičnost, hipervigilentna pažnja i hipermenzija čine njihov ko-
gnitivni stil lako uočljiv.
Motivaciono – emotivni stil karakteriše povišen, ubrzan i prenaglašen afektivi-
tet i povećanje svih vitalnih dinamizama. Uporna nesanica (koja osobu ne mu-
či već je raduje) neosećanje umora, gladi, tuge i naročito nesreće. Emotivnost je
naivno detinjasta, česta smenjivanja oduševljenja, euforije, svadljivosti i prgave
razdražljivosti. Do izvesne mere takav sagovornik je prijatno zabavan i često
se doživljava kao površan i neozbiljan a posle izvesne granice postaje naporan
i dosadan.
Hipererotizovani – hiperseksualni podsećaju na malu šalu o seksu a okolina
koja ih bolje poznaje je u stanju da prepozna da se u dubljim slojevima tu nešto
drugo krije a to drugo je često veoma suprotno od onoga što nam se komuni-
kacijski nudi. Konačno se uočava strah od tuge i panika od nesreće ispod kojih
stoje nesposobnost da se definišu porazi, gubici, povrede i razočarenja. Neki
podsećaju na glupog augusta sa ružičastim naočarima a okolini je tužno da ga
gleda kako se izmotava i pravi budalu od sebe.

B. MANIČNI CIKLUS: za razliku od spomenute ahedonije ovde prepoznaje- ŠTA MOŽE DA SIMBOLIŠE CIKLIČNOST?
mo PSEUDOHEDONIJU – karikaturu životne vitalnosti i radosti. Ovde se radi
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU.
o psihopatologiji sreće, ma kako to čudno zvučalo. Zamislite radosni smešak
koji se naglo i intenzivno rascvetava u glasno smejanje i pretvara u ružni grč
bola kad neko „umire od smeha” (hipomanija – manija – delirantna manija). U
predhodnoj fazi je bilo nikad gore – „ovde je sada nikad bolje”. Isti mehanizmi
i procesi negacija autentičnih potreba i osećanja, kognitivne distorzije, pretera-
no živahna ekspresivnost – samo su teme dijametralno suprotne od depresiv-
nih. Osoba se sada „svuda oseća kao kod kuće” ovaj svet je jedno „zgodno ma-
lo mesto” a ljudski život je „veseli potočić”. Osoba je hiperaktivna, brza, pre-
glasna, pseudospontana, ekspanzivnoeuforična, preterano preduzimljiva i ne-
odmerena. Ponekad se pojavljuju i faze nametljivog, nadmenog, dosadno
upornog ponašanja kada su razdražljivi i agresivni ako se ne uklopimo u nji-
hov veseli projekt. Ako smo prespori, slabački, pospani, umorni i, nedaj bože,
tužni i nesrećni. Beskrajni telefonski pozivi (telefonomanija) besciljna putova-
nja, rasipništvo, riskantno ponašanje, razmetljivost, hvalisavost i lascivnost
veoma zamaraju okolinu.
 ψ 152
15. PSIHOPATSKI PORTRET
Veliki problemi sa terminom
psihopatija.
Pričard 1835. piše o moralnom ludilu
u kome se ne naliazi na čast, kajanje i
savet.
Kraft-Ebing 1866. opisuje oblik sek-
sualne psihopatije.
Kos 1891. postavlja temelj modernom
učenju o psihopatijama.
Krepelin 1904. opisuje psihopatsku
ličnost.
Kalvas 1952. sociopatski poremećaj
ličnosti sa disocijalnim reakcijama.
Naročito iz Amerike pedesetih godi-
na dolazi jaka struja koja se bori da ne koristimo reč psihopatije smatrajući da
je to izvesna „korpa za otpatke” ostalih dijagnoza; sem toga sam termin je ste-
kao veliku negativnu manipulativnu moć u malograđanskim društvima. To je
najgore što nekom možete da prilepite kao etiketu – „čovek životinja koji ne
poštuje ni moral ni etiku” a ni od čega ne zazire da bi zadovoljio svoje niske
strasti, pri tom nije čak ni lud, te nema nikakvo opravdanje za svoje postupke.
Zato su predlagana mnoga nova imena: antisocijalno ponašanje, disocijalno
ponašanje, asocijalni poremećaj ličnosti, karakter neuroze.
Narodski – siledžija, kriminalac ili pervert (ili i jedno i drugo).
Bihejvioralni stil: okarakterisan bežanjem iz škola, isključenjima, ukorima, teš-
kim tučama, mučenjima životinja još u ranoj mladosti. Kao odrasli postoje:
često menjanje, gubljenje poslova – (otkazi); hapšenja i zatvorska iskustva; ve-
liki broj razvoda; neodgovorno roditeljstvo; dugovi; lutanja bez racionalnog
cilja; alkoholičarski i narkomanski ispadi; društveni prekršaji, hronično laga-
nje; zloupotreba ljudi – tretiranje ljudi kao da su stvari. Opšta amoralnost, raz-
dražljivost i impusivnost ponašanja. Lako gube kontrolu i agresivno se pona-
ψ 153
šaju a drugi ljudi brzo shvate s kim imaju posla. Nepostojani, površni i nepre-
dvidljivi.
Kognitivni stilovi mogu biti vrlo različiti ali ono što je zajedničko je da na izve-
stan način žive samo u sadašnjosti (prošlost i budućnost ih se ne tiču). Često
govore reči „baš me briga” i za razliku od drugih, koji time uglavnom koketi-
raju, njih je zbilja baš briga za razne oblike života na ovoj planeti, uključujući
često i svoj sopstveni. Ne cene, niti su osetljivi na bilo koje oblike humanosti. U
psihoanalitičkoj literaturi se spominju karakteristike njihovog super-ega (skoro
nepostojanje, minimalni superego i devijantni superego). Čest i upadljiv defekt
socijalne inteligencije se između ostalog prepoznaje u neinformisanosti o soci-
jalnim pravilima (bilo eksplicitnim bilo implicitnim), neuzimanje u obzir tih
pravila prilikom zaključivanja čak i ako su informisani ili nepridavanjem ni-
kakvog značaja pojedinim pravilima, što dovodi do loše i slaborazvijene spo-
sobnosti predviđanja naročito u određenom socijalnom kontekstu. U stanju su
da negiraju i kontekst i druge ljude, pa čak i sebe u mnogim situacijama.
Motivaciono – emocionalni stil je okarakterisan zastrašujućim nedostatkom
autoplastičnih emocija. Ne znaju šta je samilost, stid, krivica, empatija, simpa-
tija, ljubav i poverenje. Nemaju razvijen mehanizam reparacije već se uglav-
nom brane agiranjem i masivnim „acting-autima”. Infantilni su i često opasni.
Bezosećajni i surovi, preziru granice, uslove i socijalizovanost u bilo kom obli-
ku. Neki autori smatraju da imaju prejake nagone, preslabe kontrole, nesposo-
bnost da podnesu napetost, bol i nezadovoljstvo te se bar u naglim pražnje-
njima bar donekle smire.
Veruju da je ovo surov svet i da najbolje prolaze najgrublji. M. Groder ih zove
„ljudi grabljivice” i koristi izvesne biološke hipoteze kad opisuje njihovo na-
silničko ponašanje. Malo životinjskih vrsta, pod retkim uslovima, uništava
rođene članove. Ljudi su najveći uništivači sopstvene vrste; činjenica bez
premca u životinjskom svetu. Da li se psihopate rađaju da nas prorede, istrebe
kad nas se suviše nakoti? Biologistička koncepcija nesvarljiva mnogim psiho-
lozima. Većina njih više voli priču o nesrećnom detinjstvu višestrukog ubice
žena.
Groder ih takođe naziva „adikti mržnje” i smatra da su njihove osnovne raz-
vojne teme moć, kontrola, samocenjenje i bliskost – povezanost – pripadništvo
ljudskoj vrsti. Dimenzije destrukcija – konstrukcija; obavezivanje – nepostoja-
nje duboke, trajne, smisaone veze sa nekim ljudima. Zanimljivo je značenje
engleske reci commitment (u isto vreme može da znači obavezivanje ali i uta-
mničenje) koja se u novija vremena najčešće koristi kada se piše o psihopatiji.
 ψ 154 ψ 155

Znaci presudne teme su nepovezanost, napuštanje, zloupotreba nepoverenje u

ljude. Groder misli da se u ovakvim životnim istorijama otkriva da dete psiho-
loški napusti svoje roditelje iz nekih razloga, a oni mu to dozvole, u vrlo ra-
nom razvojnom dobu između 3-6 godina!
Dž.Kolrajzer, koji se između ostalog bavi psihologijom taoca i otmičara, smatra
da se radi o procesu prekinutog vezivanja za ljude i komplikacijama tog bazič-
nog procesa:
• Proksimitet – vezivanje – separacija – tugovanje -nove veze – zahvalnost
životu
• udaljavanje – oproštaj
• otuđenje
• usamljenost
Vrste vezivanja:
1. sigurno povezani
2. nesigurno povezani (lepljivi i anksiozni)
3. agresivno povezani (maltretiranja ili menjanja partnera)
4. uslužno povezani (spasioci)
5. ambivalentno povezani (hoću-neću, ljubav-mržnja)
6. usamljeni i nepovezani (usamljeni kauboj)
7. morbidno povezani
Primer: Helsinški sindrom i bankarska službenica Kristina, Petriša Herst...
Iz individualnog života: Ted Bandi ubio 100 žena u Americi.
Iz Džonsonove administracije: Udarna grupa „Barker”, četa C, 20-te pešadije,
11 bataljona, masakr u Milaju, Južni Vijetnam, sadistički poubijano 600 civila,
jutra 16. marta 1968.
Iz filma: Kad jaganjci utihnu.
16. ZAVISNI PORTRET
Priča o zavisnosti je stara koliko i svi sisari. Međutim, postoje mnogi oblici te
zavisnosti. Ljudi koji se plaše da zavise ili razviju bilo koji oblik zavisnosti
među ljudima se okreću nečem drugom.
Znamo da su ljudi već 30 hiljada godina znali za fermentaciju i pravljenje al-
kohola dok su destilaciju otkrili tek u IX veku.
Egipćani su pili pivo još u 4. – 5. veku pre naše ere, i nije se radilo samo o
uživanju. Slične zapise o alkoholu nalazimo u vavilonskoj, sumerskoj,
izraelskoj, grčkoj i rimskoj kulturi.
Međutim, prvi stručni rad, na primer o delirijumu tremensu je izašao 1813, a
Magnus Hus je 1849 opisao sindrom koji je nazvao alcoholismus chronicus. Iako
je alkoholom izazvani mortalitet, po Vladimiru Hudolinu, na trećem mestu u
razvijenim zemljama, mi još uvek brkamo uživanje i samouništenje.
Tokom vremena ponuđeno je mnogo definicija alkoholičara: organskih, psiho-
dinamskih, socijalnih i sistemskih. Ni jedna nije bila dovoljno sveobuhvatna.
Na primer, po Jelineku, delimo alkoholizam na:
1. Alfa alkoholizam, trajno stanje psihološke zavisnosti, ali bez pojave
nemogućnosti kontrole ili apstinencije.
2. Beta alkoholizam, prisustvo organskih oštećenja, ali bez fizičke ili psihičke
zavisnosti.
3. Gama alkoholizam, pojava tolerancije, fizička zavisnost, simptomi odluke,
gubitak kontrole.
4. Delta alkoholizam, sličan gama alkoholizmu, ali uz nemogućnost
apstinencije.
5. Epsilon alkoholizam, periodični alkhoholizam ili dipsomanija.
6. Zeta alkoholizam, patološke reakcije nastaju već kod malih količina alkoho-
la uz agresivno ponašanje.

Iz religije: problemi sa Đavolom. Isto važi i za različite droge. Ljudska rasa je odavno otkrila mak, hašiš i različi-
te pečurke. Razvoj farmakoceutske industrije je samo proširio mogućnost raz-
ŠTA MOŽE DA SIMBOLIŠE PSIHOPATA? noraznih zavisnosti. Međutim, i ovde možemo govoriti o različitim nivoima i
kvalitetima ovisnosti: akutna intoksikacija, sindrom zavisnosti, rizična ili ha-
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU. zardna upotreba narkotika, apstinencijalni sindrom, psihotično delirantno sta-
nje itd. Uglavnom se radi o zloupotrebi supstancija i zavisnosti od supstancija.
Lista može biti neiscrpna: zavisnost od alkohola, halucinogenih supstanci,
opioida, kokaina, kanabisa, različitih medikamenata, nikotina, kofeina, zavis-
nost od hrane (bulimija), kocke, rada (radoholizam), telefona, televizora... a
naravno i zavisnost od ljudi. Te adikcije bez droga, sitne strasti, su često soci-
 ψ 156
jalno mnogo prihvatljivije, mogu biti pokušaji da se kontrolišu neki doživljaji
nevoljenosti, necenjenosti, depresje, besa, krivice ili straha, pomoću substituti-
vnih aktivnosti. Kao takvi imaju jaku kontrafobičnu funkciju. Postoji i nešto što
zovemo „prijatne opsesije” ljudi, koji svakodnevno troše sate gledajući porodi-
čne albume ili praveći redove vožnje za odmor za njihovu porodicu i nalaze u
njima mnogo zadovoljstva. Ovde se radi o derivatima nagona koji su dovoljno
daleko od prvobitnih impulsa i predstavljaju prelaz ka perverzijama.
Ovisnički poremećaj ličnosti zavisnosti od ljudi izgleda ovako: trajni sklopovi i
smenjivanja zavisnog i submisivnog ponašanja, koji počinju u ranoj zrelosti i
pojavljuju se u raznim kontekstima. Manifestuje se: nesposobnošću da se do-
nose svakodnevne odluke bez preteranih saveta i podrške od drugih. Zavisna
ososba traži od drugih da donesu neke od osnovnih životnih odluka za njih,
gde da žive, kojim poslom da se bave, sa kim da žive... Skloni su da se slože sa
ljudima iako veruju i misle suprotno zato što se boje da će biti odbačeni. Imaju
problema da preuzmu inicijativu ili da urade neke stvari „na svoju ruku”. Po-
dmeću se da rade volonterske ili neprijatne poslove samo da bi se svideli ne-
kim ljudima. Osećaju se veoma neprijatno i bespomoćno kada su sami i svašta
su u stanju da urade da ne ostanu sami. Osećaju se uništeno i beskorisno kad
im se neka veza prekine. Često su preokupirani strahovima od gubitka i napu-
štanja. Lepljivo se ponašaju i lako se povređuju čak i minornim kritikama i
negodovanjem.
Iako postoji neverovatno puno oblika zavisnosti mi ćemo se ovde pozabaviti
zavisnom ličnošću. To u kakvu vrstu adikta će se neko pretvoriti zavisi od
mnogo faktora, ali je ipak presudna njegova struktura ličnosti. Jedna od teorija
adikcija je specifičan način izlaženja na kraj sa stresom. U trenutcima kriza,
lomova ili prevelike anksioznosti koja nas preplavljuje različiti ljudi će se po-
našati različito. U zavisnosti od zemlje u kojoj živi, od društvenog uređenja i
kontrole narkotika, od tradicija te sredine (francuski alhoholičar je vrlo različit
od nordijskog; kao što je engleski hašišoman različit od tajlandskog) kao i od
karakteristika te ličnosti. Super ego se definiše kao deo čoveka koji je rastvor-
ljiv u alkoholu. Zato se alkoholu pripisuje moć da udaljava od brige, kritike i
krivice. Za adikte uglavnom misle da imaju narcističku oralnu i psihopatsku
kombinaciju ličnosti koja se pod uticajem dugotrajnog uzimanja nekog substi-
tuta deformiše, tako da na kraju imamo izmenjenu adiktovu ličnost. Ličnost
kojom dominiraju laži tako da ni sama više ne zna šta je realnost, krađa i agre-
sija, naročito prema onima koji su od njih zavisni. Zbog te česte agresije prema
ženama i idealizovanog druženja sa momcima u kafani je Frojd, naravno, po-
sumljao na latentnu homoseksualnost kod adikata. A zbog smrtnosti danas
smatramo da su mnogi adikti ustvari latentne samoubice. Dominantni meha-
nizmi odbrane su negacija, acting-out i introjekcija. Magijska ideja da će jedan
napitak srediti sve naše probleme nije ni malo nova, kao plima se pojavljuje u
raznim civilizacijama, međutim, adikti ipak pokazuju određene crte ličnosti i
ψ 157
pre izbijanja specifične adikcije. Te „hemijske štake” nam govore o nekoj bazi-
čnoj nesigurnosti, niskoj frustrativnoj toleranciji i kuburenjem sa principom
zadovoljstva. Iako vam mnogi govore da to rade iz „čistog zadovoljstva” vrlo
brzo primećujemo da tu zadovoljstva ima malo, da je kratko, veštačko i pres-
kupo plaćeno. Ali zato viđamo puno bola, patnje, maltretiranja i poniženja.
Slično je sa pričom o slobodi. Jedna od osnovih deviza je da ne žele da budu ni
od koga zavisni a pretvore se u tužnu karikaturu koja zavisi od prvog prepro-
davca. Osnovna emotivna ispoljavnaja su disforija, praćena impuslivnošću,
strahom i razdražljivosti. Arhetipsku sliku nalazimo u bebi koja je dojena sa
ljubavlju. Zagrljena je, zaštićena, mirna, sigurna i sita. Nije ni svesna ni sebe ni
majke, lebdi u tom okeanskom osećanju uživanja i pripadanja. Nije ni svesna
tog mleka koje je hrani, ispunjava, osmišljava i omogućava joj da uživa. Veoma
su različiti razlozi zašto neki ljudi postaju adikti. Neki su pretrpeli teške trau-
me, žele da pobegnu od teških konflikata, žele specifičnu vršnjačku identifika-
ciju, imitaciju, žele da se prošire granice osećajnost i svesti, isto kao što žele da
pobegnu od nekih osećanja i misli, osećaju potrebu da se popravi i poveća si-
gurnost i samopoštovanje, odbrane od nerazumevanja, nadoknadi nedostatak
ljubavi i brige. Fenihel je nekad davno svrstao adikte u „karaktere kojima
dominiraju njihovi instikti” i njihove probleme vidi u jakim arhaičnim oralnim
željama koje se kasnije kondenzuju sa seksualnim. To zadovoljstvo, ili nada na
zadovoljstvo, ih kasnije lišava interesovanja za genitalnu seksualnost. Genital-
na organizacija karaktera se ruši i počinje jedna neobična regresija. Pojavljuju
se samo narcistički pasivni ciljevi, drugi ljudi postaju za njih samo „nosioci
hrane”. Finalna amorfna tenzija i idealizacija jedne vrste instiktivne aktivnosti,
koju „zamenjene farmakološkom željom”, pobeđuje izolovanu, korumpiranu
moralnost koja je nemoćna da joj se suprostavi. U razvijenoj fazi liče na „vešta-
čku maniju” gde se smenjuju stanja opijenosti i depresije „sledećeg jutra”, to
jest smenjivanje gladi i sitosti kod neizdiferenciranog deteta sa nepostojećim
spoljašnjim svetom. Depresije „sledećeg jutra” postaju sve češće kako adikcija
napreduje pa i opasnost od samoubistva. Po njemu toksikomani predstavljau
najčistiji vid impulsija. Uvek postoji višak u onome što osoba pokušava da
dobije, ili otme, a to su sigurnost i samopotvrđivanje. Sama reč adikcija govori
o hitnosti i neodložnosti da se potreba zadovolji i o paradoksalnoj fikasnosti
da se potreba zadovolji.
ŠTA ZAVISNOST MOŽE DA SIMBOLIZUJE?
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU.
 ψ 158 ψ 159

zumljivim, zabranjenim iskustvima, ali dovoljno različita, te nema nikakve

17. PERVERZAN PORTRET opasnosti, već šansa za zadovoljstvo. Perverzije trpe duboku socio-kulturnu
modifikaciju, danas nema više mnogo „onih koji seku pletenice” čija je osnov-
Razni oblici, za tu kulturu, devijantnog seksualnog ponašanja se zovu parafili- na deviza bila „Ako odsečem pletenice drugih moja neće biti odsečena. Ja sam
je. Osobu privlači nešto (philia) Što je mimo (para) uobičajenog. Izučavanja nam onaj koji seče a ne onaj kome seku”. Narcistička umirujuća negacija je ovde i
kažu da se retko svodi samo na jedno deviijantno seksualno ponašanje već se u bukvalno i simbolički jasna. Isto tako i kastrativna. Konflikt se prepoznaje u
suštini radi o naročitom sklopu ličnosti i njenom životnom stilu. Takve osobe gušenju tendencije koja ih motiviše da bi bili voljeni. Ponekad pobedi žestina
zbog toga ne osećaju neke preterane smetnje kao što se o tome obično misli impulsa i tada se osećaju nevoljeni, a ponekad pobedi gušenje impulsa i tada
(Beker i Kavusi 1988.). Zanimljiv podatak je da su više od 90 posto parafilnih se osećaju nezadovoljeni. Biti voljen, zadovoljen i nekažnjen je nemoguće. Ne-
muškarci (Finkelhor 1986.). Više od pedeset posto parafilnih ljudi razviju svoje ke od osnovnih parafilija su:
sklonosti pre 18 godine života (Abel i Deker 1984.). Perverzne aktivnosti se
označuju kao kompulsivni simptomi pošto se osoba oseća prinuđnom da izvr- • ekzibicionizam
ši određenu akciju. Ali, način na koji se ta akcija izvrši toliko se razlikuje – per- • voajerizam
vert ili uživa ili se nada zadovoljstvu a opsesivni se muči ili će ga ta prisila • fetišizam
osloboditi muke, tako da ne možemo govoriti o istoj stvari. Način na koji se • froterizam
želja doživljava čini razliku. Opsesivni se oseća prinuđenim, on to ne želi, on • pedofilija
to čini protiv svoje volje – perverzni se oseća prinuđenim da voli. Poenta per- • sadizam
verzije je orgazam – zadovoljstvo. Frojdova izučavanja infantilne seksualnosti • mazohizam
nam govore o regresiji na polimorfnu perverznu seksualnost i strahu od kas- • tranvestitizam
tracije. Posmatranje perverznih rituala nam otkriva da su perverzije preuveli- • koprofilija
čane i deformisane radnje koje inače nalazimo u mnogim seksualnim predi- • urofilija
grama. Tako su groteskno iskarikirane neke opšte ljudske manifestacije. One • nekrofilija
se primenjuju kod svih rasa, u svim godinama života, a u izvesnim epohama • zoofilija
neke od njih su bile ne samo tolerisane već i visoko cenjene. Jedan parcijalni • telefonska skatologija
instikt, jedan ritual vezan za njega se hipertrofiše i pobeđuje u takmičenju sa • klismafilija
genitalnim prvenstvom. Strah i osećanje krivice igraju veliku ulogu u stvara- • parcijalizam...
nju i održavanju perverzija. Hipertrofisana seksualna komponenta i ritual koji
je razvijen pojačavanju to ugušivanje. Pošto je glavno zadovoljstvo sa optimal- ŠTA PERVERZIJE MOGU DA SIMBOLIZUJU?
nim partnerom blokirano, razvijaju se parcijalne utehe koje vremenom ubede
ZAMISLITE TIPIČNU RAZVOJNU SCENU.
osobu da je to od početka najviše i želeo. „Protivseksualni transfer” ne brine o
polu teraputa, kao što infantilna seksualnost ne brine ni o rodu, broju, ni ljud-
skosti objekta za zadovoljstvo. Incidenti/akcidenti iz detinjstva se mogu smat-
rati kao „ekrani uspomena” gde se infantilna seksualnost vezuje za nešto neo-
čekivano. Ta uspomena se potiskuje, ali se mora i poricati i omogućavati sek-
sualno uzbuđenje. Opovrgavanje ideje opasnosti od seksualnosti uz omoguća-
vanje nekog oblika seksualnosti čini suštinu perverzija. Na primer, jedna od
interpretacija egzibicionizma je „Umirite me tako što ćete se uplašiti moje sek-
sualnosti, na taj način ja neću morati više da se bojim i osetiću zadovoljstvo”.
Takođe može da bude i magijski gest „Pokazaću vam ono što bih želeo da vi
meni pokažete”. Slično bi mogli da se shvate mehanizmi voajerizma – težnja
da se kontroliše „iskustvo-ekran”, iskustva koja su slična prvobitnim nera-
 ψ 160 ψ 161

Definicija UN:
18. AUTONOMAN PORTRET
STATISTIČKI – prosek u populaciji određuje normalnost.
ZDRAVA LIČNOST
IV PRAĆENJE PO DIMENZIJAMA – poremećaj se prati po dimenzijama:
KRITERIJUMI: Ko i na osnovu kog
prava određuje normalnost? 1. SVEST:
• Zdravorazumski Poremećaj u širem smislu – svest o „ja”: depersonalizacija i transformacije
• Biološki ličnosti.
• Statistički
MODELI NORMALNOSTI Kvantitativno: somnolencija, sopor, koma

• Civilizacijski Kvalitativno: konfuzija, delirijum, sumračno stanje, somnabulizam, fuga,

• Subkulturalni trans-hipnoza, oneiroidno stanje, amencija.
• Teorijski-idealni
2. PAŽNJA:
I NEOŠTEĆENOST MOŽDANOG
TKIVA: Hipervigilna-hipovigilna, hipertenacitet-hipotenacitet.

Ličnost je multifaktorski određena 3. OPAŽANJE:

biološkim, socijalnim, psihološkim i
spiritualnim odrednicama, te nije Iluzije, halucinacije i pareidolije
čudo da su mnoge hipoteze o mentalnom poremećaju počele razmatranjima iz
biologije. Bilo da se predpostavlja da se radi o moždanoj asimetriji, struktural- 4. MIŠLJENJE:
nim i neuropatskim promenama, heredodegenerativnim procesima; reflekso-
Po formi: opširno, viskozno, ubrzano, usporeno, inkoherentno, disocirano,
loškom, genetskom ili biohemijskom poremećaju ili pak poremećaju autonom-
blok misli, perseveracija, verbigeracija, rasulo pojmova.
nog nervnog sistema, uzrok se objašnjava biološkim faktorima. Između osta-
log postoje biotipske, virusne i endokrine hipoteze o mogućim uzročnicima, Po sadržaju: precenjene, prisilne, nametnute, sumanute, bizarne i stereotipne
ali mnoga istraživanja do danas nisu dala konačne odgovore. misli.
II OČUVANOST PSIHIČKIH FUNKCIJA Primarno – sekundarno mišljenje
Posmatranje mnogih psihičkih funkcija u akciji nas dovodi do problema gra- Mašta-fantazam-san
nica i kvaliteta mentalnog zdravlja.
5. PAMĆENJE:
III POSTIGNUĆA U RASTU I RAZVOJU
Kvantitativno: hipermnezija-hipomnezija, lakunarna, retrogradna, anteroret-
Normativni kriterijumi: Frojd – genitalni karakter, Jung – self individuacija, rogradna amnezija
Maslov – samoaktualizovana ličnost, Rajh -orgazmički potenciial, Bern – auto-
nomna ličnost... Kvalitativno: konfabulacija, alomnezije, pseudomnezije, pseudologia fantasti-
ca, disocijacije.
 ψ 162 ψ 163

6. INTELIGENCIJA:
19. KREATIVNI PORTRET
Oligofrenija: idioti, imbecili, debili
Demencija: intelektualno propadanje. I Šta je to kretivnost?
7. NAGONI: II Istraživanja
Kvantitativni: životnost, ishrana, seksualnost, san,
Kvalitativni: antropofagija, koprofagija, nekrofagija, seksualne pervezije, III Teorije
agresivni por.
IV Primena
8. MOTIVI:
Da li postoji specifična struktura lič-
Kvantitativno: povećanje ili smanjenje koje se ne smatra normalno
nosti kreativnih ljudi? Dosadašnja
Kvalitativno: kvalitativne eskalacije, neurotične i psihotične potrebe.
istraživanja su uglavnom kreativnost
9. AFEKTIVITET: povezivali sa:
Kvantitativno: depresija, manija, apatija, labilnost, razdražljivost, nepostoja-
1) Kognitivnim karakteristikama
nost
(perceptivni stil, stavovi, kognitivni
Kvalitativno: rigidnost, paratimija, paramimija, razne emotivne eskalacije.
stil i kognitivne osobine ličnosti)
10. VOLJA:
2) Motivaciono-emocionalnim karak-
Hipobulija, abulija, docilnost
teristikama (potrebe, sklonosti i akti-
11. EKSPRESIVNO I KOMUNIKATIVNO PONAŠANJE: vnosti, razvijenost igre, spontanost, tolerancija konfuzije)
manirizmi, negativizmi i stupori.
3) Crtama ličnosti i karaktera
Kvantitativno: + i -
Kvalitativno: igre i skript 4) Izučavanjem psihopatologije kreativaca.
KLASIFIKACIJA PSIHOPATOLOGIJE (DSM III-R) šifre
Ne treba zaboraviti da su sve ove osobine izučavane kao bipolarne i da se raz-
Neuroze-poremećaji ličnosti-psihoze-psihopatije vijenost jedne od ovih osobina u svesti može kompenzovati kretanjem ka sup-
Današnja dijagnostika je multidimenzionalna. Po aksisima: rotnom polu u nesvesnom. Kreativna ličnost se ne može objasniti prostom su-
I KLINIČKI SIMPTOMI I SINDROMI mom pojedinih osobina.
II RAZVOJNI POREMEĆAJI I STRUKTURE LIČNOSTI
III FIZIČKI POREMEĆAJI (ICD) 9
IV PSIHOSOCIJALNI STRESORI
V ZDRAVE SNAGE LIČNOSTI
BOLEST KAO METAFORA. (Suzana Zontag)

Nije zdravo biti bolestan – jedan pacijent.

 ψ 164
R.Kvaščev 1976. daje pregled dotadašnjih istraživanja:
Autori istraživanja I – Kognitivne osobine
1. (a) Misaonost, refleksivnost, sklonost ka upuštanju u
meditacije, u "filozofsko mišljenje"; (b) divergentno miš-
Guilford (1971.)
ljenje; (c) tolerancija prema dvosmislenosti, prema nedo-
voljno strukturisanim i jasnim situacijama.
2. Razvijena fluidna i kristalizovana inteligencija; intele-
Gattell (1971.) ktualna efikasnost; fleksibilnost; naklonost ka apstrakt-
nom mišljenju.
3. Odbacivanje konformističkih pritisaka u mišljenju;
sklonost novim idejama i da se zadaci reše na nov način;
Barron (1969.) sposobni su da proizvedu veliki broj novih ideja i da iste
razviju; neuobičajen način asociranja ideja; razvijena
verbalna inteligencija.
4. Imaju veoma razvijenu fantaziju; razvijen visok nivo
kreativne ekspresije; teže da otkriju probleme u većini
do sada nedoživljenih problemskih situacija; izrazito
Jackson i Messick
razvijena težnja da transformišu ideje; otvorenost duha;
(1965.)
refleksivnost i spontanost; intuitivnost, efikasno komu-
niciranje s idejama; visoka efikasnost intelektualne akti-
vnosti.
Steln (u knjizi Bor- 5. Uspešno modifikuju ponašanje: kognitivna adekvat-
gatta) Borgata nost; razvijena sposobnost rešavanja problema na razli-
(1968.) čite načine.
6. (a) Nekonvencionalni su i nisu stereotipni u procesu
učenja i rešavanja problema; (b) imaju veoma oštroumne
opservacije i opažaju na različite načine (kreativna per-
cepcija); imaju veliki broj informacija i sposobni su da ih
kombinuju i na kretivan način konstruišu u toku rešava-
nja problema; njihove ideje nisu konformističke; nezavi-
sni su u mišljenju i u akcijama; imaju veoma razvijenu
Vervalin (1971.)
osetljivost za probleme; razvijena sposobnost kom-
binovanja ideja na različite načine; menjanje pojmova i
funkcija objekata i njihovo korišćenje na nov način; ima-
ginativnija upotreba starih stvari i ideja; sposobnost or-
ganizovanja projekata i stvaranja modela; otvorenost
iskustva; oslobođeni su od inhibicija i stereotipnog miš-
ljenja.
ψ 165
Autori istraživanja I – Kognitivne osobine
7. Sposobnost dobrog intuitivnog odlučivanja na osnovu
Taylor (1962.) nekompletnih informacija; nezavisnost u suđenju; više
smeli i radikalni u istraživanju.
8. Više istražuju i obraćaju pažnju na nove pojave i stva-
Willach i Kogan
ri; pokušavaju da dostignu optimum u ponašanju i u
(1966.)
radu; prekidaju rutinski rad u procesu učenja.
9. Sposobnost postavljanja pitanja i restrukturisanja ide-
Gowan (1967.) ja; tolerisanje konceptualne dvosmislenosti; sposobnost
sinteze.
10. Strastveni istraživači; uživaju u imaginativnoj igri;
originalnost u mišljenju i radu; u većini situacija na neu-
običajen način rešavaju probleme; eksperimentišu i po-
Torrance (1965.)
kušavaju sa novim idejama; individualnost i osobenost
kognitivne strukture u celini; sposobnost otkrivanja
mnogoznačnosti predmeta; elaboracije
11. Nekonvencionalni procesi mišljenja; intelektualne i
kognitivne vrednosti su neponovljivost i izvornost; visok
stepen intelektualnog kapaciteta; kritičko suđenje, dobro
uviđanje i otkrivanje ideja; istraživački prilaz kao navika
Barron (1969.) razuma; spsobnost restrukturisanja, menjanja i adapti-
ranja – pronalaženje novih i neočekivanih rešenja; sklo-
nost mišljenja prema analizi i razumevanju; efikasno
korišćenje kapaciteta mišljenja i rezonovanja; poseduju
veliko znanje i sposobnost diskriminacije.
12. Imaju razvijenu sposobnost rezonovanja dovitljivost;
originalno prilaženje rešavanju problema; variranje inte-
lektualne aktivnosti; imaju razvijena sledeća tri osnovna
faktora percepcije:
(a) uviđanje kognitivne reorganizacije – direktno i spon-
Barron (1968.)
tano; (b) čvrstina i upornost u odnosu na mogućnost
pore-mećenja perceptualnokognitivne funkcije; (c) ume-
renost između ekstrema određenih dimenzija perceptu-
alno-kognitivnlh funkcija – posebno tačnosti, varijabil-
nosti i reprodukciji oblika; dispozicija prema integraciji
različitih stimula.
13. Spontano izražavanje vlastitih ideja, fleksibilnost kao
Haefel (1962.) osobina ličnosti koja uključuje otvorenost razuma; visoki
nivo dovitljivosti.
 ψ 166
Autori istraživanja I – Kognitivne osobine
Drevdahl (1964.) 14. Smelost – istraživački duh; nekonvencionalnost
15. Individualnost invencije: efikasnost i postojanost u
Mac Kinnon (1964.) intelektualnim naporima; originalnost mišljenja i svežina
prilaženja arhitektonskim problemima.
16. Imaju razvijenu takvu kognitivnu strukturu koja mo-
Stein (1963.) že biti okarakterisana kao otvoreni sistem; neuobičajeno
usvajanje intuitivnih i neraciolnalih elemenata.
Terman (1954, 17. Superiorni u učenju i mišljenju; neuobičajeno bogat
1959.) rečnik.
Rogers (1954.) 18. Sposobnost igranja pojmovima.
19. Veoma razvijeno apstraktno mišljenje; razvijene ver-
Super i Bachrach balne sposobnosti rezonovanja; visok nivo brzine čitanja
(Sjuper i Behreč, i shvatanja; naučnici prirodnih nauka imaju dobro razvi-
1957.) jenu spacijanu vizualizaciju; visoke mehaničke sposob-
nosti; sposobnost redefini-sanja problema.
Mandell i Adams 20. Sposobnost matematičkih formulacija; Interpretacija
(Mandel i Adams činjenica; postavljanje i vrednovanje , hipoteza; sposob-
1948.) nost oslobađanja od starih navika mišljenja.
21. Razvijene organizatorske i kombinatorne sposobnos-
ti; visoka samoorganizacija; velika radna sposobnost;
Jaroševski (1971.)
kognitivna spremnost da shvataju i otkrivaju udaljene
relacije.
22. Povezivanje raznolikosti; baratanje stvarima radi nji-
hove konstrukcije; tehničke, teorijske ili umetničke kons-
trukcije; baratanje hipotezama; pret-postavkama, teori-
jama; sposobnost da se obične stvari gledaju na jedan
Stevanovič (1961.)
nov način, sa jedne nove, neuobičajene strane, sposob-
nost improvizacije i ostvarenje slobode od svake mislene
krutosti, mislene zamrznutosti; sposobnost planiranja i
elaboracije, analize i sinteze.
ψ 167
Autori istraživanja II – Crte temperamenta i karaktera
1. (a) Kritičan, razuman, hladan, drži se na odstojanju,
krut, tačan; (b) potišten, pesimista, izdvaja se, povlači se,
fleg-matičan, introspektivan, brižan; (c) odvažan, druš-
tven, srdačan, ljubazan, samopouzdan; (d) pun pouz-
Cattell (1963.)
danja, nezavisan, agresivan, tvrdoglav, dominantan;
(e) samostalnost, samostalno odlučivanje, zanemaruju
javno mnjenje, izbegavaju društvo; (f) emocionalno sta-
bilni, suočavaju se sa realnošću mirni.
2. Dovoljan samom sebi, donosi odluke sam – ne treba
mu podrška drugih; zabrinut, bojažljiv, depresivan; is-
Cross, Cattell, But-
tražuje, kritičan, liberalan, analitičan, slobodno misli;
cher (Kros, Katel,
nedisciplinovan, u konfliktu sa samim sobom; praktičan,
Bačer, 1967.)
izbegava pravila, oseća manje obaveza; nežan, senziti-
van, zavisan.
3. Visoka snaga ega i emocionalna stabilnost; jaka potre-
Barron (1969.) ba za nezavisnošću i autonomijom: samodovoljnost, sa-
mousmerenost; visok stepen kontrole impulsa.
4. Samopouzdani, dominantni, inicijativni; malo su pod-
Stein (u knjizi Bor- ložni inhibiciji i konvencionalizmu; malo su podložni
gatta, 1968.) autoritetu i više su radikalni; samodisciplinovani su i
postojani; frustraciono su tolerantni.
5. Više su sposobni da kontrolišu vlastito ponašanje; više
Taylor (1962.)
su introvertni, smeli i sigurni.
6. Radikalni su; odsustvo anksioznosti; socijalna odgo-
vornost; odbaciju mehanizam potiskivanja kao kontrolu
Gowan (1967.)
impulsa; nekonvencionalnost; razvijeno osećanje sigur-
nosti.
7. Aktivan, snažan, uviđa lako, mnogostran entuzijasta;
Gough (u knjizi pošten, vredan, skroman; strpljiv, praktičan, tolerantan;
Barron, 1969.) otporni – uporni; jaki; oslobađanje od konvencija drugih
ljudi.
8. Visoka prilagodljivost; istrajnost; stabilnost; oprez-
nost; tolerantni; pozitivna integracija karaktera (odgo-
Barron (1968.) vornost zasnovana na unutrašnje determinisanim prin-
cipima – etička osetljivost); uravnoteženost; kontrola
impulsa i emocija.
9. Nisu autoritarne ličnosti; razvijen „super-ego” (faktor
Drevdahl (1964.)
„g”), smelost.
 ψ 168
Autori istraživanja II – Crte temperamenta i karaktera
10. Socijalna inicijativa; spontanost i samopouzdanje u
Mac Kinnon (1964.)
socijalnim akcijama.
11. Superiorni su u moralnoj stabilnosti; istrajnost; save-
Terman snost; raspoloženost – bodrost, hrabrost; nesebičnost;
(1954, 1959.) nepristrasnost; emocionalna samokontrola; socijalna pri-
lagodljivost; plemenitost.
12. Aktivnost (persistencija motiva); razvijenost veoma
Cox (1959.) pozitivnog – integrativnog karaktera u celini; stalna soci-
jalna akcija; samopouzdanje u vlastite sposobnosti.
Autori istraživanja III – Motivi i motivacione osobine
1. Faktori potreba za postignućem: opšta ambicija, odno-
sno želja da se uspe. Indikatori su crte: ima visok nivo
aspiracije, preuzima inicijativu, želi prestiž. Stalan na-
por, istrajnost se odnosi na spremnost da se podnesu
Guilford
(1967, 1971.) neugodnosti da bi se došlo do cilja.
2. Dimenzija opštih sklonosti u aktivnostima
(a) sklonost ka avanturi nasuprot sigurnosti, preuzi-
manje rizika u poslu; vole da istražuju.
3. Ispoljavaju stalnu tendenciju prema kreativnom radu;
persistenciji motiva u ostvarivanju dostignuća; snažna
Barron (1965.) potreba za nezavisnošću i autonomijom; sklonost prema
apstraktnom mišljenju i potreba da se daju elegantna i
opsežna objašnjenja; širina i bogatstvo interesa.
4. Imaju visok skok dostignuća u T.A.T; otporni su na
Stein (u knjizi Bor- konformističku motivaciju; visoko razvijena radoznalost;
gatta, 1968.) imaju veoma snažne i postojane motive; razvijen motiv
samoaktualizacije.
5. Razvijen istraživački duh; težnja za manipulisanjem i
igranje idejama; veoma razvijena intelektualna istrajnost;
razvijena potreba za različitošću; razvijena je snažna po-
treba za stvaralačkim rešavanjem problema; nezasitlji-
Taylor (1962.)
vost za intelektualnim radom, razvijena težnja da preu-
zimaju što veći rizik u nadi da će ostvariti veća dostig-
nuća; ispoljavaju stalnu težnju da budu smeli i radikalni
u istraživanju; težnja da proizvedu što veći broj ideja.
ψ 169
Autori istraživanja III – Motivi i motivacione osobine
6.Težnja za stalnim istraživanjem i obraćanjem pažnje na
nove stvari i pojave; veoma intenzivno je razvijena želja
Wallach i Kogan
za novinama; u visokom stepenu ispoljavaju motiv si-
(1966.)
gurnosti; stalna usmerenost prema spontanom kreativ-
nom ponašanju.
7. Stalnost kreativnih napora; imaju najveći broj bodova
na teorijskim i estetskim interesima u Allport-Vernon
Gowan (1967.)
Lindzey studiji vrednosti; imaju veoma visok broj bodo-
va u Strongovom inventaru interesa.
8. Uživaju u imaginativnoj igri; strastveni su istraživači i
pokušavaju u svakoj prilici da razviju probleme; veoma
Torrance (1965.) razvijena težnja da eksperimentišu i da pokušavaju sa
novim idejama; stalno pokušavaju da nešto kontrolišu i
grade.
9. Razvijena unutrašnja motivacija; stalna težnja prema
Drevdahl (1964.)
nekonvencionalnom rešavanju problema.
10. Potreba za dostignućem preko nezavisnosti; snažno
su motivisani za ostvarenja u određenim situacijama u
Mac Kinnon (1964.)
kojima nezavisnost mišljenja i akcija dolazi do izražaja;
imaju visoko razvijene estetske i teorijske interese.
11. Sticanje istraživačkih navika i procesa mišljenja i
svakodnevni rad u uslovima koji ne sputavaju stvarala-
Cattell (1963.)
čki razum; koncentracija ličnosti i motiviranost za istra-
živački rad.
12. Imaju mnogo više razvijenih apstraktnih interesa;
interesi su im veoma snažni i široki; imaju razvijene in-
terese prema dramskoj umetnosti, literaturi, čitanju, na-
Terman (1954.)
uci, istoriji; intelektualni interesi se povećavaju sa godi-
nama; obdarena deca su superiorna u intelektualnim i
socijalnim interesima.
13. Kreativne ličnosti su spontane, u stanju su da slobo-
dno izraze svoje ideje i osećanja, bez straha da će ispasti
Maslow (Maslov
smešni pred drugima; oni se ne plaše nepoznatog, zago-
1959.)
netnog i misterioznog, već ih naprotiv takve stvari priv-
lače.
14. Prvi uslov unutrašnje kreativnosti jeste težnja da se
Fromm (u knjizi bude zbunjen. Suština ovog zahteva jeste jedan trajan
Andersona (1959.) stav čuđenja, zastajanja čak i pred najjednostavnijim oči-
glednostima i njihovo sagledavanje na nove načine.
 ψ 170
Autori istraživanja III – Motivi i motivacione osobine
15. Želja da se razlikuju od drugih; želja da dokažu da
Peck (Pek 1958.) su njihove ideje superiornije od drugih; neuobičajeno
snažna persistencija unutrašnje motivacije.
16. Radoznalost, iznenađenje i čuđenje pomenuti su kao
uslovi stvaralaštva. Za Ajnštajna je rečeno da je bio nes-
posoban da razume ono što je za obične ljude bilo oči-
gledno. I za mnoge druge velike ljude obične stvari i
Stevanović (1961.)
pojave su bile prave zagonetke. Iznenađenje i čuđenje
su stalni stavovi prema okolnom svetu: težnja igranja
stvarima, igranje elementima, igranja idejama, pojmo-
vima i problemima.
17. Dinamička struktura faktora motivacije kreativnih
ličnosti ima sledeću sadržinu: 1. konstruktivnost 2. ra-
Cattell (1971.) doznalost; 3. pouzdanje; 4. potreba za dostignućem; 5.
„self sentiment”; 6. „super-ego” (potreba za dostignu-
ćem).
Autori istraživanja IV – Kognitivni stil ličnosti stvaralaca
1. Pod kognitivnim stilom podrazumevaju se načini miš-
ljenja i opažanja koji karakterišu jednu ličnost i osobeno-
sti kognitivne aktivnosti ličnosti u celini. U ovom sluča-
ju mi govorimo o mišljenju i saznanju kao o delovima
jednog ličnog stila u kome su mišljenje i znanje spojeni
sa emocijama, željama, orijentacijama i osobinama lič-
nosti.
2. Stilističke varijable koje karakterišu visoko kreativne
ličnosti su sledeće: (a) perceptualna otvorenost i
fleksibilnost stavova; (b) intuitivnost; (c) preferencije
prema kompleksnom.
Borron (1967.) Perceptualni stil nasuprot stavovima suđenja
Stavovi suđenja su vođeni relativno zatvorenim princi-
pima i kategorijama zaključivanja – dok su perceptualni
stavovi više vođeni otvorenošću iskustva. Perceptualni
stavovi pozitivno utiču na razvijanje spontanosti i flek-
sibilnosti.
ψ 171
Autori istraživanja IV – Kognitivni stil ličnosti stvaralaca
3. Stil „fleksibilne kontrole” Fleksibilna kontrola je spo-
Loomis i sobnost razičitog prilaženja rešavanju problemske situa-
Moskowitz (Lumis cije, menjanje načina rešavanja zadataka i pronalaženje
i Moskovic, 1958.) novih puteva rešenja, sposobnost davanja diferenciranih
odgovora sa specifičnih stanovišta.
4. Tolerancija prema nepodudarnosti, nekonzistentnosti
Jackson i Messik
i nerealnosti; analitički i intuitivni saznajni stil; refleksi-
(1965.)
van saznajni stil.
5. Tendencija prema nerealističkom iskustvu
Princip kognitivne kontrole definiše se kao usvajanje
Gardner (1959.) iskustva koje nije u saglasnosti sa postojećim istinama,
ili sa onim što važi kao istinito. Tolerantniji subjekti
imaju malo razvijenu potrebu da uobliče svoje iskustvo
prema uobičajenoj i očekivanoj realnosti.
6. Razvijen divergentni saznajni stil
U testovima divergentnog mišljenja traže se nekonven-
cionalni odgovori i rešenja, tj. neuobičajeni i originalni
Fruin (1970.) odgovori. Ulogu u uspehu igra i raznovrsnost odgovora.
Suštinu divergentnog saznajnog stila čini proizvođenje
različitih i novih informacija na osnovu datih podataka,
gde se posebno naglašava različitost, originalnost i
kvantitet proizvođenja ideja na osnovu datog izvora.
7. Otvorenost duha i neprekidno istraživanje sredine kao
saznajni stil ličnosti; imaginativni saznajni stil (jedna od
komponenti imaginacije može biti imaginativnija usme-
renost mišljenja ispitanika, čije su bitne odlike sledeće:
Ranner (Renar razvijenost stava koji vodi u pravcu oslobađanja od
1970.) stvarnosti, u pravcu realno nemogućeg; razvijenost lič-
nog subjektivnog stava koji upravlja procesom traženja
rešenja u pravcu izmišljanja; u nestrukturisanim situaci-
jama mogućno je spontano i slobodnije asociranje i izmi-
šljanje.
 ψ 172
Autori istraživanja IV – Kognitivni stil ličnosti stvaralaca
8. Razvijen kompleksan saznajni sistem
Ličnosti koje imaju razvijen kompleksniji saznajni sistem
sposobnije su da otkriju različite veze zadataka koje re-
šavaju i da zadatke dovode u vezu sa novim problem-
skim situacijama, te ih uspešnije i rešavaju od ličnosti sa
Harvey (Harvej, razvijenim jednostavnim saznajnim sistemom. Razvijen
1967.) kompleksniji saznajni sistem omogućava ljudima da
svestranije analiziraju problemsku situaciju, da otkrivaju
njene značajne aspekte, da vrše šira povezivanja različi-
tih problemskih situacija i da otkrivaju ono što je zajed-
ničko između ovih situacija.
Više tolerišu kognitivnu disonancu, tj. tolerišu nesaglas-
nost između elemenata saznanja.
9. Nekonvencionalnost, samostanost i otpornost prema
konformizmu kao saznajni stil. (U većini situacija teže
da samostalno donose odluke, da samostalno stvaraju
sistem vrednosti, da samostalno rasuđuju o svim prob-
lemima, otporne su na pritiske grupe i mišljenja autorite-
Hatfield (Hetfield,
ta, teže da na nekonvencionalan način uče i pokušavaju
1939.)
da otkriju nove puteve rešavanja zadataka. Ispoljavanje
tendencije ličnosti da budu nezavisnije od datog kontek-
sta i težnje da prevaziđu granice sadržaja datog kontek-
sta i iste povežu sa novim relacijama kao odlike saznaj-
nog stila.
ψ 173
Autori istraživanja IV – Kognitivni stil ličnosti stvaralaca
10. (a) Ispoljavanje težnje da se pođe u novom pravcu u
toku učenja i rešavanja problema i pokušaj oslobađanja
od stereotipnog i šabloniziranog načina rešavanja zada-
taka kao komponente saznajnog stila ličnosti.
(b) Ispoljavanje težnje da se sponatno prevazilaze zahte-
vi problemske situacije i spontano traženje novih klasa
odgovora koji se međusobno razlikuju kao komponente
saznajnog stila ličnosti.
(c) Pokušaj originalnijeg prilagođavanja u izmenje-nim i
novim situacijama kao komponenta saznajnog stila lič-
nosti.
(d) Stil rešavanja problema kao komponenta saznajnog
Kvaščev (1973.)
stila ličnosti (primena tri vida novine u rešavanju prob-
lema; postavljanje fleksibilnijih hipoteza; stvaralačka
primena znanja i transformacija starog iskustva; kreativ-
nija metodologija rešavanja problema; integrativan način
rešavanja problema i promena stanovišta u dokaziva-
nju).
(e) Personalistički sklop inteligencije i saznajni stil lično-
sti (ono sto nazivamo personalističkim sklopom inteli-
gencije jeste činjenica da je inteligencija isprepletana sa
interesima, crtama ličnosti,radoznalošću, osetljivošću za
probleme, otvorenošću duha, sa bogatstvom i proizvo-
đenjem ideja itd. i u tom smislu personalistički sklop
inteligencije utiče na razvijanje određenog saznajnog
stila kod ličnosti.
Autori istraživanja V – Stavovi (kreativni stavovi)
1. Razvijen opšti stav nekonvencionalnosti; razvijen opš-
Barron (1965.)
ti istraživački stav.
Davis (1969.) 2. Razvijeni kretivni stavovi
Stein (1963.) 3. Stav tolerancije dvosmislenosti u toku istraživanja.
Torrance (1962.) 4. Smeo i avanturistički stav prema istraživanju.
Guilford (1967, 5. Opšti stav originalnosti; stav da se preuzima rizik u
1971.) naučnim istraživanjima.
 ψ 174
Autori istraživanja VI – Preferencije i sistem vrednosti kreativnih ličnosti
1. Preferencije prema kompleksnim figurama;
ispoljavaju preferencije prema kreativnom radu; sistem
Barron (1965.) vrednosti nije konformistički i konvencionalan; prefe-
rencije prema neuobičajenim idejama i načinima rešava-
nja zadataka.
2. Perferiranje prema imaginativnom ponašanju; prefe-
Davis (1969.)
rencije prema novim kombinacijama ideja.
3. Preferencije prema umetnosti; izvornost i neponovlji-
Barron (1969.)
vost intelektualnih vrednosti.
Mac Kinnon (1964.) 4. Preferencije prema percepciji a ne prema suđenju.
Beittel (Bitel 1964.) 5. Imaju originalan estetski i teorijski sistem vrednosti.
6. Vrednosti kognitivne strukture kreativne ličnosti su u
tome što ona predstavlja otvoren sistem; njihovo pona-
Stein (1963.)
šanje je determinisano pomoću hijerarhije vlastitih vred-
nosti.
Taylor i Barron 7. Preferencije prema mentalnoj manipulaciji; preferenci-
(1963.) je prema preciznim i egzaktnim metodama.
8. Preferiranje prema kompleksnim idejama; visoke vre-
Torrance (1962.)
dnosti u okviru skale dostignuća.
Guilford (1971.) 9. Preferiranje prema raznolikosti.
Da li postoji distjuktivna organizacija crta ličnosti kreativca?
ψ 175
Primena: Kvačev 1976. predviđanje kreativnosti u samostalnim književnim
sastavima učenika pomoću osobina ličnosti i sposobnosti.
Predikcija kreativnih dostignuća po- Predikcija kreativnih dostignuća po-
moću osobina ličnosti moću osobina ličnosti i sposobnosti
1 2
emocionalna stabilnost i originalnost
emocionalna stabilnost 0,25
0,48
sklon riziku, društveno hrabar nein- sklonost riziku, sposobnost i original-
hibiran i spontan 0,34 nost 0,54
imaginativnost 0,49 imaginativnost i originalnost 0,60
istraživački duh, radikalizam i origi-
istraživački duh i radikalizam 0,43
nalnost 0,57
nezavisnost, pronicljivost i original-
nezavisnost i pronicljivost 0,39
nost 0,49
odsustvo frustriranosti i napregnutos- odsustvo frustriranosti i originalnost
ti 0,30 0,38
dostignuće preko nezavisnosti i origi-
dostignuće preko nezavisnosti 0,59
nalnost 0,66
intelektualna efikasnost (efikasan, intelektualna efikasnost i originalnost
sposoban, inteligentan) 0,53 0,69
dobro zapaža, spontan, brz, percepti- dobro zapaža, spontan, brz, percepti-
van 0,44 van i originalnost 0,60
 ψ 176
LITERATURA
1. Albanjano N.: MOGUĆNOST I SLOBODA (Nolit, Beograd 1967.)
2. Arhajm R.: UMETNOST I VIZUELNO OPAŽANJE (FDU, 1971.); Beograd)
3. Arhajm R.: VIZUELNO MIŠLJENJE (Univerzitet umetnosti, Beograd, 1985.)
4. Arhajm R.: ENTROPIJA UMETNOSTI (časopis Umetnost, 1977, br.54)
5. Bavelas J. B.: PERSONALITY: Current theory and research (Brooks,
Monterey 1978.)
6. Benthall J. and Polhemus T.: THE BODY AS A MEDIUM OF EXPRESSION
(A Dutton paperback, N. Y. 1975)
7. Bern E.: ŠTA KAŽEŠ POSLE ZDRAVO? (Nolit, Beograd 1989.)
8. Bern E.: KOJU IGRU IGRAŠ? (Nolit Beograd 198 .)
9. Coan W. R.: HERO, ARTIST, SAGE or SAINT (New York Columbia
university Press 1977.)
10. Džekobi R.: DRUŠTVENI ZABORAV (Nolit, Beograd, 1981.)
11. Diamond S.: PRIMITIVE VIEWS OF THE WORLD (Columbia University
Press; New York, 1960.)
12. Duran M., Plut D. i Mitrović M.: SIMBOLIČKA IGRA I STVARALAŠTVO
(Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1988.)
13. Eljkonjin D. B.: PSIHOLOGIJA DEČJE IGRE (Zavod za udžbenike i nastav-
na sredstva, Beograd 1981.)
14. Ernest J.: HAMLET AND OEDIPUS (W.W.Norton, New York 1976.)
15. Evans R. L.: GRADITELJI PSIHOLOGIJE (Nolit, Beograd 1988.)
16. Fenihel O.: PSIHOANALITIČKA TEORIJA NEUROZA (Naprijed, Zagreb
1984.)
17. Frojd S.: O SEKSUALNOJ TEORIJI, TOTEM I TABU (Odabrana dela, knjiga
cetvrta, Matica Srpska, Beograd 1969.)
18. Frojd S.: IZ KULTURE I UMETNOSTI (Odabrana dela, knjiga peta, Matica
srpska, Beograd 1969.)
19. From E.: ANATOMIJA LJUDSKE DESTRUKTIVNOSTI I i II (Naprijed, Sa-
rajevo 1975.)
20. From E.: ZABORAVLJENI JEZIK (Matica Hrvatska, Zagreb 1970.)
21. From E.: S ONU STRANU OKOVA ILUZIJE (Naprijed, Zagreb 1980.)
22. Gahagen Dž.: INTERPERSONALNO I GRUPNO PONAŠANJE
(Nolit, Beograd 1978.)
23. Hol E.: NEMI JEZIK (BIGZ, Beograd 1976.)
24. Hol K. S. i Lindzi G.: TEORIJE LIČNOSTI (Nolit, Beograd 1983.)
25. Ivić I.: ČOVEK KAO ANIMAL SYMBOLICUM (Nolit, Beograd 1978.)
26. Jerotić V.: NEUROZA KAO IZAZOV (Medicinska knjiga Beograd 1988.)
ψ 177
27. Jerotić V.: ČOVEK I NJEGOV IDENTITET (Dečije Novine, Gornji Milano-
vac 1988.)
28. Jerotić V.: BOLEST I STVARANJE (BIGZ, Beograd 1976.)
29. Jerotić V.: PSIHOANALIZA I KULTURA (BIGZ, Beograd 1974.)
30. Jerotić V.: KOMPEZATORNA I STVARALAČKA ULOGA IMAGINATIV-
NOG U ŽIVOTU ČOVEKA (članak u zborniku radova Srpska fantastika, Srp-
ska akademija nauka i umetnosti, knj. XLIV, br. 9)
31. Jung K. G.: PSIHOLOŠKE RASPRAVE (Odabrana dela, knjiga četvrta, Ma-
tica Srpska 1977.)
32. Jung K. G.: PSIHOLOGIJA I ALKEMIJA (Naprijed, Zagreb 1984.)
33. Jung X. G.: ČOVJEK I NJEGOVI SIMBOLI (Mladost, Zagreb 1987.)
34. Jung K. G.: SEĆANJA, SNOVI, RAZMIŠLJANJA (Mediteran, Budva 1989)
35. Jung K. G.: PSIHOLOŠKI TIPOVI (Odabrana dela, knjiga peta, Matica Srp-
ska Beograd, 1977.)
36. Kecmanović D. urednik: PSIHIJATRIJA (Svijetlost, Beograd 1989.)
37. Keler V.: GEŠTALT PSIHOLOGIJA (Nolit, Becgrad 1985.)
38. Korać, Ognjenović, Havelka, Rot, Smiljanić, Pečjak i Jerotić: O EMOCIJA-
MA (Kolarčev narodni univerzitet, Beograd 1975.)
39. Kreč D. i Kračfild R.: ELEMENTI PSIHOLOGIJE (Naučna knjiga, Beograd
1969.)
40. Kris E.: PSIHOANALITIČKA ISTRAŽIVANJA U UMETNOSTI (Kultura,
Beograd 1970.)
41. Kvašćev R.: PSIHOLOGIJA STVARALAŠTVA (ICS, Beograd 1961.)
42. Langer S.: PROBLEMS OF ART (Charles Scribner & sons book, N.Y. 1957.)
43. Lasch K.: NARCISTIČKA KULTURA (Naprijed, Zagreb 1983.)
44. Leng R. D.: PODELJENO JA i POLITIKA DOŽIVLJAJA (Nolit, Beograd
1977.)
45. Lič E.: KULTURA I KOMUNIKACIJA (Prosveta, Beograd 1983.)
46. Lorencer A.: TEORIJA SOCIJALIZACIJE (Nolit, Beograd 1984.)
47. Mandić D. i Mandić T.: TELESNI SKRIPT (BETA br. 12 LEP 1990.)
48. Martinović Ž.: PSIHOANALIZA I KNJIŽEVNOST (Dečije novine, Gornji
Milanovac 1985.)
49. Matić V.: ZABORAVLJENA BOŽANSTVA (Prosveta, Beograd 1972.)
50. Matić V.: PSIHOANALIZA MITSKE PROŠLOSTI (Prosveta, Beograd 1976.)
51. Miločević N.: IDEOLOGIJA, PSIHOLOGIJA I STVARALAŠTVO (Duga,
Beograd 1972.)
52. Martindale C. and all: PRIMING, PROTOTYPICALITY AND PREFEREN-
CE (JEP, 1988.)
53. Moris D.: OTKRIVANJE ČOVEKA KROZ GESTOVE I PONAŠANJE (Jugo-
slavija, Beograd 1979.)
54. Moris D.: GOVOR TIJELA (August Cesarec, Zagreb, 1980.)
 ψ 178 ψ 179

55. Nikolić S.: SCENSKA EKSPRESIJA I PSIHOANALIZA (Naprijed, Zagreb,
1983.)
56. Ognjenović P.: PERCEPCIJA (Društvo psihologa Srbije, Beograd 19 .)
57. Ognjenović P.: PSIHOLOGIJA OPAŽANJA (Naučna knjiga, Beograd 1992.)
58. Ognjenović P.: OSEĆAJ I MERA (Glas, Beograd 1977.)
59. Ognjenović P.: NACRT ZA JEDNU PSIHOLOŠKU TEORIJU UMETNOSTI
(LEP Beograd 1985.)
60. Olport G.: SKLOP I RAZVOJ LIČNOSTI (Kultura, Beograd 1969.)
61. Parandovski J.: ALHEMIJA REČI (Kultura, Beograd 1964.)
62. Pečjak V.: VELIKI PSIHOLOZI O PSIHOLOGIJI (Nolit, Beograd 1983.)
63. Pervin L.A.: PERSONALITY: Theory. Assessement and Research (John
Wiley and Sons, New York 1975.)
64. Petrović S.: METAFIZIKA I PSIHOLOGIJA SLIKE (Gradina, Prosveta, Niš
1986.)
81. Teofrest: KARAKTERI (Veselin Masleša, Sarajevo 1975.)
82. Vernon P. E. editor: CREATIVITY (Penguin Education, MIDDLESEX:
1970.)
83. Vigotski L.: PSIHOLOGIJA UMETNOSTI (Nolit, Beograd 1975.)
84. Winnicott D. W.: PLAYING AND REALITY (Penguin Books, Middlesex,
1971.)
85. Zazo R.: POREKLO ČOVEKOVE OSEĆAJNOSTI (Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva, Beograd 1980.)
86. ZRORNIK RADOVA sa KONGRESA iz PSIHOLOGIJE UMETNOSTI (Bu-
dimpešta, avgust 1990.)
87. Zurovac M.: UMJETNOST KAO ISTINA I LAŽ BIĆA (Matica srpska, Novi
Sad 1986.)
88. Zvonarević M.: SOCIJALNA PSIHOLOGIJA (Školska knjiga, Zagreb 1985.)

ψ
65. Popović M. i Jerotić V.: PSIHODINAMIKA I PSIHOTERAPIJA NEUROZA
(Nolit, Beograd 1985.)
66. Pučkin V. N.: PARAPSIHOLOGIJA I EKSPERIMENTALNA PSIHOLOGI-
JA (Nolit, Beograd 1980.)
67. Radonjić S.: UVOD U PSIHOLOGIJU (Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva Beograd 1967.)
68. Radonjić S.: PSIHOLOGIJA UČENJA I (Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, Beograd 1985.)
69. Rank 0.: THE MYTH OF THE BIRTH OF THE HERO (Vintage books, N.Y.
1932.)
70. Romey B.: CONSCIOUSNESS and CREATIVITY (Ash Lad Press, Canton,
N.Y. 1975.)
71. Rot N.: OSNOVI SOCIJALNE PSIHOLOGIJE (Zavod za udžbenike i nasta-
vna sredstva, Beograd 1989.)
72. Rot N.: PSIHOLOGIJA GRUPE (Zavod za izdavanje udžbenika i nastavnih
sredstava, Beograd 1988.)
73. Rot N.: ZNAKOVI I ZNAČENJA (Nolit, Beograd 1982.)
74. Rothenberg A. and Hausman C. R. editors: THE CREATIVITY QUESTION
(Duke University Press, Durham, N. C. 1976.)
75. Sokolov E. V.: KULTURA I LIČNOST (Prosveta, Beograd 1976.)
76. Storr A.: THE DYNAMICS OF CREATION (Penguin Books, Middlesex,
1972.)
77. Supek R.: UMJETNOST I PSIHOLOGIJA (Matica hrvatska, Zagreb 1958.)
78. Supek R.: MAŠTA (Sveučilišna Naklada Liber, Zagreb 1975.)
79. Štajnberger I. i Čizmić S.: ŽIVOT I RITAM (Nolit, Beograd 1983.)
80. Šuković F. R.: PSIHOLOGIJA RADA I ORGANIZACIJE (Zavod za udžbe-
nike i nastavna sredstva, Beograd 1987.)