1.

Компетенција за учење

Учење је процес стицања знања и вештина, развијања свести и ставова неопходних за

лични и професионални развој и активно учешће у друштвеном животу. Способност за
целоживотно учење обухвата све компетенције које се стичу образовањем. Компетенција за учење
основа је целоживотног учења.

Ученик треба да буде оспособљен и мотивисан да схвати значај учења; изабере одговарајуће
методе; прати сопствени напредак током учења и усмерава учење у складу са намерама и циљем
који има. Ученик стиче нова знања и вештине, примењујући претходно учење и ваншколско
искуство. Развија свест и о стваралачкој природи учења. Истрајан је и превазилази тешкоће у учењу.
 Има позитиван и одговоран однос према учењу.
 Мотивисан је и оспособљен да самостално планира, организује, спроводи и вреднује учење;
разликује битно од небитног, изражава и образлаже идеје.
 Користи различите изворе информација и има критички однос према њима.
 Примењује одговарајуће начине учења у складу са циљевима, садржајем,
интересовањима, условима и временом.
 Способан је да самостално и у сарадњи са другима истражује, открива и повезује нова
знања; користи могућности ваншколског учења; негује и развија лична интересовања.

2. Комуникација

Ученик комуницира на сврсисходан и конструктиван начин у приватном, јавном, и образовном

контексту. Прилагођава начин и средства комуникације карактеристикама ситуације. Користи на
одговарајући и креативан начин језик и стил комуникације специфичан за различите научне,
техничке и уметничке дисциплине. У комуникацији уме да изрази мишљење, осећања и ставове и да
представи своје циљеве на позитиван, конструктиван и аргументован начин поштујући и
уважавајући другог. Критички процењује садржај и начин комуникације у различитим ситуацијама.
Има развијену свест о значају конструктивне комуникације и активно доприноси неговању културе
дијалога у заједницама којима припада.
 Познаје различитe обликe комуникације и њихове одлике (усмену и писану, невербалну,
телефоном, путем интернета, итд.).
 Уме јасно да се изрази усмено и писано, у складу са потребама и карактеристикама
ситуације, поштујући ограничења у погледу дужине и намене.
 Уважава саговорника реагујући на оно што говори, а не на његову личност.
 Изражава своје ставове, мишљења, осећања, на позитиван, конструктиван и аргументован
начин.
 Користи на одговарајући и креативан начин језик и стил који је специфичан за различите
дисциплине; кроз комуникацију негује културу изражавања и чува језички идентитет.
 Уме да саслуша излагање саговорника до краја и без упадица.
 3. Рад с подацима и информацијама

Ученик разуме значај коришћења поузданих података и информација у процесу учења, њихову
примену за рад, доношење одлука и свакодневни живот. Користи знања и вештине из различитих
предмета да представи, прочита и протумачи податке користећи текст, бројеве, дијаграме и
различите аудио-визуелне форме. Ученик користи и самостално проналази различите изворе
информација и података, (библиотеке, медије, интернет, институције, личну комуникацију, итд.),
критички разматра њихову поузданост и ваљаност, разврстава их и повезује релевантне
информације из различитих извора.

 Зна да је за разумевање појава и догађаја и доношење компетентних одлука потребно

имати релевантне и поуздане податке и разликује податак/информацију од њиховог
тумачења.
 Користи податке из различитих извора и начине добијања података и на основу тога
процењује њихову поузданост и препознаје могуће грешке уз помоћ наставника.

 Користи информације у различитим симболичким модалитетима (табеларни, графички,

текстуални приказ), чита, тумачи и примењује их, повезујући их са претходним знањем из
различитих области.

 Селектује, обрађује наводећи извор и аутора, чува и презентује податке у различитим

форматима, укључујући и ИКТ.
 Разликује јавне и приватне податке и користи основна правила чувања приватности
података.

4. Дигитална компетенција

Ученик је способан да користи одређена средства из области информационо- комуникационих

технологија (уређаје, софтверске производе и сервисе из области електронских комуникација) на
одговоран и критички начин ради ефикасног испуњавања постављених циљева, задатака и
сопствених потреба у свакодневном животу и образовању. Познаје основне карактеристике
информационо-комуникационих технологија (у даљем тексту: ИКТ), односно њихов утицај и значај
на живот и рад појединца и заједница. Уме да одабере одговарајуће ИКТ средство и да га користи
на одговоран и креативан начин у свакодневним активностима (учење и креативан рад; сарадња;
комуникација; решавање проблема; организација, обрада, размена и презентација информација).
Приликом коришћења ИКТ-а, свестан је ризика за сопствену и туђу сигурност и добробит, поштује
приватност и одговорним поступањем штити себе и друге.

 Уме да претражује, критички анализира и систематизује информације у електронском

облику користећи одговарајућа средства ИКТ-а.
 Уме да представи, оргaнизуje и обликује одређене информације, користећи на ефикасан начин
могућности ИКТ средства.
 Приликом решавања проблема уме да одабере средство ИКТ-а и да га користи на одговарајући
начин.
 Eфикaснo кoристи ИКТ зa кoмуникaциjу и сaрaдњу.
 Препознаје предности, ризике и опасности по себе и друге и одговорно поступа при коришћењу
ИКТ-а.
 5. Решавање проблема

Ученик примењује знање из различитих предмета, искуство стечено изван школе,

интелектуалне, емоционалне и социјалне способности у проналажењу одговора/решења у за њега
новим ситуацијама које се јављају током учења, као и у свакодневном животу. Оспособљен је да у
циљу решавања проблемских ситуација селективно и сврсисходно користи књиге и друге изворе
информација, алате, помоћ наставника, ученика и других особа из школског и ваншколског
окружења. Ученик је мотивисан да реши проблемску ситуацију, истрајава у решавању,
проналази/осмишљава решење проблемских ситуација, процењује тачност решења и начин
решавања.

 Препознаје проблем, рашчлањује проблемску ситуацију на делове и уочава везе и односе

између њих у светлу претходно стечених знања у оквиру различитих предмета и ваншколског
искуства.
 Планира стратегију решавања проблема (претпоставља решења, планира редослед
активности, избор извора информација, средстава/опреме коју ће користити, са ким ће
сарађивати, са ким ће се консултовати).
 Решава проблем према планираној стратегији примењујући знања и вештине стечене учењем
различитих предмета и ваншколским искуством.
 Самостално или консултујући друге особе (вршњаке, наставнике, родитеље) преиспитује
начин решавања проблема, алтернативне начине решавања, тачност и прецизност решења.
 Формулише објашњења и закључке на основу резултата до којих је дошао у раду, презентује
их и дискутује са другим особама и преиспитује их у светлу добијених коментара. Стечена
нова сазнања и вештине повезује у јединствену целину са претходним.
 Проверава применљивост решења у пракси и користи стечена знања и вештине у новим
ситуацијама.

6. Сарадња
Ученик развија способност да у сарадњи са другима или да се као члан групе ангажује на
заједничком решавању проблема или реализацији заједничких пројеката. Учествује у заједничким
активностима на конструктиван, одговоран и креативан начин афирмишући дух међусобног
поштовања, равноправности, солидарности и сарадње. Активно, аргументовано и конструктивно
доприноси раду групе у свим фазама групног рада: формирање групе, формулисање заједничких
циљева, усаглашавање у вези са правилима заједничког рада, формулисање оптималног начина за
остварење заједничких циљева на основу критичког разматрања различитих предлога, подела
улога и дужности, преузимање одговорности за одређене активности, надгледање заједничког
рада и усклађивање постигнутих договора са новим искуствима и сазнањима до којих се долази
током заједничког рада и сарадње.
У процесу договарања, уме да изрази своја осећања, уверења, ставове и предлоге. Подржава
друге да изразе своје погледе, прихвата да су разлике у погледима предност групног рада и поштује
друге који имају другачије погледе.
У сарадњи са другима залаже се да се одлуке доносе заједнички на основу аргумената и
прихваћених правила заједничког рада.
 Активно и конструктивно учествује у раду групе или пара.
 Поштује правила заједничког рада и препознаје своје место и улогу у групи
 или пару.
 Доприноси решавању разлика у мишљењу и ставовима поштујући друге као равноправне
чланове тима или групе.
 Одговорно и савесно извршава заједничке активности стављајући интересе групе изнад
сопствених.
 Критички процењује свој рад и рад чланова групе, доприноси унапређивању рада групе и уме
да представи резултате рада.
 7. Одговорно учешће у демократском друштву
Ученик разуме и прихвата значај принципа правде, слободе, солидарности, националне, верске,
родне и етничке равноправности и одговорности – као темеља демократског друштва, активно
учествујући у животу школе (одељенска заједница, вршњачки тим, ученички парламент и сл.) и
заједница којима припада (нпр. породица, локална заједница) у складу са својим узрастом. Поштује
и залаже се за поштовање дечјих и људских и мањинских права, као и личног и националног
достојанства. Упознаје себе, развија своје друштвене улоге и јача свој идентитет, лични
интегритет, самосталност, самопоуздање и позитиван однос према другима. Поштује
равноправност различитих заједница, њихову традицију и културни идентитет. Одговоран је за
изборе и одлуке које чини и понаша се хумано и с уважавањем према другима. Аргументовано
заступа ставове и мишљења уважавајући супротна гледишта, као и усвојене процедуре доношења
одлука.
 Има позитиван став према поштовању људских права и слобода.
 Зна дечја и основна људска права и одговорности, уме да препозна њихово кршење и
способан је да их аргументовано брани.
 Понаша се одговорно, хумано и толерантно у друштву.
 Примењује процедуре демократског друштва у одлучивању и избору; поштује одлуке
већине и уважава мишљења мањине.

 Негује своју националну културну баштину и активно учествује у интеркултуралном

дијалогу.
 Промовише позитивне вредности друштва у различитим активностима (нпр. хуманитарне,
еколошке, културно-уметничке акције; борба против насиља и дискриминације по било ком
основу (нпр. верском, националном, родном, узрасном, етничком...); акције против болести
зависности, злостављања животиња, итд.).

8. Одговоран однос према здрављу

Ученик користи знања, вештине и усваја ставове ради очувања и унапређивања психофизичког
здравља. Одговоран однос према здрављу укључује развијање свести о важности сопственог
здравља и безбедности, знања о основним чиниоцима који утичу на здравље и практиковање
здравих животних стилова. Својим понашањем, као појединац и део различитих група и заједница,
промовише здравље, заштиту здравља и здраве стилове живота. Уочава опасности по здравље и
доноси одлуке значајне за превенцију болести и очување здравља и укључује се у друштвене
активности значајне за превенцију болести и очување здравља.
 Познаје улогу и значај воде и састојака намирница, примењује правила и принципе здраве
исхране (редовност, важност доручка, умереност, разноврсност, начин прераде
намирница) и зна последице неправилне исхране.
 Познаје основне карактеристике неких болести органа, принципе преноса заразних
болести и шта их изазива и примењује мере превенције, личне хигијене и хигијене
простора.
 Познаје могуће последице болести зависности насталих злоупотребом психоактивних
супстанци укључујући и последице других облика болести зависности (нпр. интернет,
клађење, дијете) и свестан је здравствених, породичних и социјалних последица сопственог
избора.
 Разуме утицај природних појава и индустријских производа (фармацеутских, техничких,
хемијских, итд.) на здравље, чита декларације и упутства на производима, слуша савете
стручњака и према њима поступа.
 Препознаје сигурносне и здравствене ризике у животу и раду, примењује мере заштите,
предвиђа и избегава опасне ситуације, познаје начине пружања прве помоћи и својим
понашањем промовише здравље и сигурност.
 Бира стил живота и навике, имајући на уму добре стране и ризике тог избора. Разуме да је
стил живота ствар личног избора и преузима одговорност за свој избор.
 9. Одговоран однос према околини
Ученик стиче знања и развија свест о дејству људских активности на животну средину и природу;
усваја ставове о неопходности очувања непосредне и шире околине и развија способности
активног деловања ради очувања средине у школи, непосредној околини и породици. Познаје
људске активности и начин на који оне могу да угрозе или унапреде околину, живи свет и природу
у окружењу. Одговоран је према квалитету сопственог живота, што обухвата и однос према околини
и однос према здрављу. Разуме сопствену одговорност и одговорност заједнице у изградњи личне
и заједничке будућности, као и будућности наредних генерација. У области одрживог развоја – зна
основне поставке одрживости, разуме принципе одрживог развоја и практикује активности које га
подржавају.

 Уочава чиниоце и понашања који нарушавају природу и квалитет животне средине у широј
околини и свакодневном животу; развија свест о положају човека у природи и његовој
одговорности за стање животне средине и природе.
 Сагледава које активности (обрасци понашања), на личном нивоу, нивоу заједнице и
глобалном нивоу, могу унапредити стање и квалитет животне средине и природе.
 Спознаје везу између квалитета животне средине и квалитета свог живота и разуме да се
његова добробит и добробит заједнице и друштва огледа и у квалитету и одрживости
његове околине.

 Практикује активности које подстичу одрживост, на пример штедња воде и енергије,

разврставање отпада, рециклажа; повезује значај тих активности за свој будући живот, живот
заједнице, као и живот будућих генерација.
 Активно се укључује у друштвене акције у школи и заједници које су усмерене ка заштити,
обнови и унапређењу животне средине и ка одрживом развоју.
 Процењује и вреднује утицај својих навика у потрошњи ресурса и одлагању отпада, и
одређује какав утицај оне имају на животну средину, квалитет живота и здравља и одрживи
развој.

10. Естетичка компетенција

Ученик влада основним значењем појмова култура и естетичка вредност. Eстетичку вредност
не везује само и искључиво за уметност, већ и за друге садржаје: природне или биологистичке
(нпр. непоновљивост природе), социолошке или идеолошке (човеково деловање на природу, односи
унутар заједнице), емотивно-афективне (креативност и стваралачко мишљење и понашање2 како
појединца, тако и групе) и практичне (појмови, модели, поступци, теоријске основе игре, литерарних,
ликовних, музичких и сценских облика и сл.).

 Препознаје естетичке елементе у различитим контекстима као што су: уметничко

стваралаштво, национална и светска природна и културна баштина, језичка култура у
уметничком и у неуметничком домену (свакодневни говор у приватном и јавном животу,
електронским и штампаним медијима, дизајну и другим видовима комуникације…), научно
мишљење, друштвени односи, друштво и појаве у друштву.
 Показује позитиван однос према сопственој и култури других заједница, упознаје и разуме
њихове вредности, повезује културну и природну баштину са историјским и географским
контекстом и доприноси очувању природних и културних добара.
 Препознаје и развија сопствене стваралачке способности и креативност у свим
уметничким и неуметничким пољима свог деловања.
 Употребљава основне појмове, схеме и правила која припадају теоријама уметничких
грана које постоје у основном образовању.
 Показује осетљивост за еко-културу и културу свакодневног живљења и има критички однос
према употреби и злоупотреби природе.
 11. Предузимљивост и оријентација ка предузетништву

Ученик препознаје могућности у школи и заједници да идеју претвори у активност, покреће и спремно
прихвата промене, преузима одговорност, показује иницијативу и јасну оријентацију ка остварењу
циљева и постизању успеха. Ученик кроз образовање стиче свест о сопственим потенцијалима и
интересовањима и бива оснажен да самостално доноси одлуке о изборима будућег образовања,
занимања и професионалне оријентације. Реализује унапред осмишљене идеје и учествује у
пројектима који се тичу школе и локалне заједнице. Ученик стиче знања о карактеристикама
одређених послова и радних места, разуме свет рада и пословања из перспективе друштва и спреман
је на волонтерски рад и покретање хуманитарних акција.
 Прилагођава се друштвеним и економским променама, усмерен је на развој нових вештина,
које примењује у практичном раду; суочава с е са неизвесностима на иницијативан и
предузимљив начин.
 Препознаје сопствене предности и своје могућности у односу на будуће образовање и
професионалну оријентацију.
 Спреман је да учествује у самосталним и тимским пројектима; способан је да развије идеју,
представи је, образложи и преговара у тиму о њеној реализацији; учествује у
активностима са другима у оквиру своје тимске улоге.
 Мотивисан је и зна да истакне своје добре особине које су важне за обављање школских и
радних задатака и користи CV и мотивационо писмо да опише своје компетенције, жеље и
очекивања.
 Зна да постави реалне циљеве и на основу датих могућности уме да планира и проналази
начине њиховог остваривања.