___________________________________________________

Назив школе

__________________________________
место

Годишњи (глобални) план рада за школску 2019/20. годину

Наставни предмет:
ПСИХОЛОГИЈА

Разред: други
Годишњи фонд часова: 74

Име и презиме наставника: Датум:

________________________________ ________________________

1
 ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА

Наставни предмет: ПСИХОЛОГИЈА

Наставник: _________________________
Разред и одељење: _______ Недељни фонд: 2 Годишњи фонд: 74 часа

Укупно
Област/тема Месец Тип часа

Ред. Назив Исходи предмета IX X XI XII I II III IV V VI Обр. Утвр.

број На крају разреда ученик ће моћи да: Сист.
Пров.
– правилно користи основне појмове везане за сазнајне,
емоционалне и мотивационе аспекте личности;
– уочава везу између психологије и других области
науке, уметности и културе;
– препозна различите области примене психолошких
знања и животне ситуације у којима се људи обраћају
психологу за помоћ;
I Психологија – одреди на примеру истраживања које су методе и 5 4 1 5
као наука и технике коришћене;
пракса – разликује научни од лаичког приступа психолошким
појавама и критички преиспитује текстове и
псеудотестове у медијима;
– препозна и критички разматра примере употребе и
злоупотребе психологије у медијима, политици,
маркетингу и на друштвеним мрежама;
– прихвати добровољно улогу испитаника у
психолошким истраживањима уколико је информисан
о сврси и процедурама истраживања и има гаранције да
добијени подаци неће бити злоупотребљени.
 Назив Исходи предмета IX X XI XII I II III IV V VI Обр. Утвр.
На крају разреда ученик ће моћи да: Сист.
Пров.
– психички живот особе посматра као целину
међусобно повезаних процеса, особина и стања чији се
развој одвија током целог живота и као јединство
психичког и телесног функционисања;
– опише контекст настанка најважнијих теорија
личности, њихове основне карактеристике,
представнике и утицај;
– аргументовано дискутује о утицају наслеђа, средине
и личне активности на развој личности;
– у учењу користи стратегије и технике успешног
Личност као учења и памћења;
II јединство – користећи стечена знања, препознаје емоције и
психолошких мотиве сопственог понашања, понашања других и 3 8 8 8 8 4 9 7 3 37 21 58
процеса, ликова из књижевности и филмова;
особина и – препознаје узроке фрустрација и унутрашњих
стања конфликата, у својим реакцијама показује
преференцију да их конструктивно решава, на
примерима препознаје механизме одбране;
– опише најважније психолошке карактеристике
адолесцентског доба, препозна и критички се односи
према најчешћим проблемима и ризичним
понашањима адолесцената;
– аргументује значај очувања менталног здравља,
превенције менталних поремећаја и показује позитивни
став према здравим стиловима живљења;
– разликује основне врсте менталних поремећаја и
описује карактеристике најчешћих менталних
поремећаја адолесцената.
 Назив Исходи предмета IX X XI XII I II III IV V VI Обр. Утвр.
На крају разреда ученик ће моћи да: Сист.
Пров.
– разликује облике и врсте социјалног учења на
примерима;
– уважава различитост међу људима, родну
равноправност, поштује људска права и изражава
негативан став према било ком облику насиља;
– у комуникацији узима у обзир могућност грешака
при опажању других људи и тиме предупређује могуће
Особа у конфликте;
социјалној – наведе примере просоцијалног, асертивног понашања 5 6 6 5 11
III интеракцији и алтруизма из свог искуства и понашања других људи;
– препознаје и критички разматра примере предрасуда,
стереотипа, дискриминације, конформизма,
насилничког понашања и изражава спремност да
реагује;
– наведе примере и карактеристике различитих група,
групних односа и типова руковођења, примењује
правила сарадње у тимском раду поштујући
различитост чланова;
– у дискусији показује вештину активног слушања,
износи свој став заснован на аргументима, комуницира
на конструктиван начин.
УКУПНО 46 28 74

Циљ наставе и учења

 Ученик ће, захваљујући учењу у оквиру предмета ПСИХОЛОГИЈА, стећи знања, те развити вештине и ставове који ће
му олакшати разумевање сложености, разноврсности и развојне димензије психичких појава у био-социо-културном
контексту, потом повећати способност суочавања са изазовима адолесценције и преузимања одговорности за очување
менталног здравља, као и функционисања у заједници и наставак школовања.
 ПСИХОЛОГИЈА ЗА ДРУГИ РАЗРЕД

ПРЕДЛОГ РЕДОСЛЕДА НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА

Tема Садржај теме Ред. Наставна јединица Тип часа

број
Предмет и дисциплине 1. Уводни час: Упознавање ученика са програмом рада и начином уводни час
психологије. Психологија и оцењивања
Психологија друге науке, уметност и 2. Психологија као наука – предмет проучавања; психолошке обрада
култура. Употреба и дисциплине
као наука и злоупотреба психологије. 3. Психологија и друге науке. Употреба и злоупотреба психологије обрада
пракса
Методе и технике психолошких
истраживања. 4. Методе и технике психолошких истраживања обрада

5. Утврђивање градива о психологији као науци, психолошким утврђивање

методама и техникама
6. Органске основе аспеката психичког живота; свест и измењена обрада
Личност: стања свести
Личност као Органске основе психичког
7. Нервни систем, ендокрине жлезде обрада
јединство живота. Измењена стања
8. Обнављање градива о органским основама психичког живота утврђивање
психолошких свести.
процеса, Чиниоци развоја: наслеђе, 9. Основни принципи развоја личности: наслеђе, лична активност и обрада
особина и лична активност и друштвени
друштвени чиниоци
стања чиниоци.
10. Систематизација градива о психологији као науци и органским провера знања
основама психичког живота
11. Личност – појам; аспекти личности: структура, динамика и развој обрада
Појам и структура,
темперамент, идентитет.
Теорије личности. 12. Структура личности – темперамент, карактер, идентитет обрада

13. Утврђивање градива о појму и аспектима личности утврђивање

14. Теорије личности обрада

Процеси, особине, стања: 15. Утврђивање градива о теоријама личности утврђивање
Сазнајни аспект: опажање,
16. Когнитивни процеси личности; опажање обрада
пажња, учење, памћење и
заборављање, мишљење,
интелигенција. 17. Пажња обрада

18. Утврђивање градива о опажању и пажњи утврђивање

19. Учење – појам; најважнији принципи и врсте учења обрада

20. Класично и емоционално условљавање обрада

21. Инструментално учење и увиђање обрада

22. Утврђивање градива о учењу и принципима условљавања, утврђивање

инструменталног учења и увиђања
23. Учење по моделу; хабитуација и сензитизација обрада

24. Утврђивање градива о механизмима учења по моделу, хабитуацији утврђивање

и сензитизацији
25. Систематизација градива о опажању, пажњи и учењу провера знања

26. Методе успешног учења, трансфер; проблеми у учењу обрада

27. Памћење обрада

28. Заборављање обрада

29. Утврђивање градива о методама успешног учења, памћењу и утврђивање

заборављању
30. Пројектни задатак: Како до успешног учења и памћења? примена знања

31. Мишљење – појам и врсте обрада

 32. Језичка функција и мишљење; развој мишљења обрада

33. Стваралачко мишљење обрада

34. Утврђивање градива о мишљењу, његовом развоју и стваралаштву утврђивање

35. Интелигенција – појам, врсте; становишта о структури обрада

интелигенције
36. Индивидуалне разлике у интелектуалним способностима обрада

37. Утврђивање градива о интелигенцији и индивидуалним разликама утврђивање

у способностима
38. Недовољна ментална развијеност обрада

39. Систематизација градива о сазнајним процесима и особинама систематизација

личности
Емоционални аспект: осећања.
40. Закључивање оцена на крају првог полугодишта провера

41. Емоционални процеси у личности – појмови, врсте емоционалних обрада

доживљаја
42. Теорије емоција обрада

Мотивациони аспект: потребе, 43. Развој емоција; карактеристике емоционалног реаговања у обрада
вредности, ставови и адолесценцији
интересовања. 44. Утврђивање градива о емоцијама, теоријским становиштима о утврђивање
њиховом настанку и развоју
45. Мотивациони процеси – појмови, врсте; органски мотиви, обрада
мотивациони циклус
46. Лични и друштвени мотиви обрада
Развој: Развој сазнајног,
47. Хијерархија мотива обрада
емоционалног и мотивационог
 аспекта личности. 48. Утврђивање градива о појмовима, врстама и хијерархији мотива утврђивање
Социјализација: Појам,
49. Остале динамичке диспозиције личности – ставови, интересовања, обрада
функција и фактори. Облици и
врсте социјалног учења. вредности
Социјалне вештине. 50. Систематизација градива о емоцијама и мотивима провера
Карактеристике адолесцентског
51. Развојна димензија личности – како се личност мења. обрада
периода у развоју личности.
Социјални живот адолесцента. Социјализација – појам, фактори
52. Карактеристике развоја личности адолесцената. Социјални живот обрада
Ментално здравље: Појам и младих
значај. 53. утврђивање
Утврђивање градива о аспектима личности и процесу њене
Фрустрације и конфликти. социјализације
Одбрамбени механизми. Стрес 54. Ментално здравље – појам, недоумице; значај очувања менталног обрада
и механизми превладавања. здравља
Ментални поремећаји – појам, 55. Психолошке тешкоће у свакодневном животу – фрустрације и обрада
узроци, врсте и облици помоћи. конфликти; механизми одбране
Психолошки проблеми 56. Стресне ситуације – појам, стратегије превладавања обрада
адолесцената.
57. Утврђивање градива о менталном здрављу и тешкоћама у утврђивање
Превенција.
свакодневном животу
Просоцијално и асоцијално 58. Пројектни задатак: Како превладати стрес примена знања
понашање. Појам, врсте насиља
и фактори који доприносе 59. Ментални поремећаји – појам, врсте, узроци настанка обрада
насилном понашању.
Карактеристике насилног 60. Психолошки проблеми адолесцената обрада
Особа у понашања и особа које трпе
социјалној насиље. Реаговање на насиље. 61. обрада
Третман и превенција настанка менталних поремећаја
интеракцији
62. Утврђивање градива о менталном здрављу и поремећајима, провера знања
њиховом третману и превенцији
Комуникација: Вербална и 63. Просоцијално и а(нти)социјално понашање; насиље – појам, врсте обрада
невербална комуникација.
Услови успешне комуникације. 64. Карактеристике особе која врши насиље и оне која трпи насиље; обрада
 Социјална перцепција и грешке начин реаговања на насиље, превазилажење конфликата
у опажању особа. 65. Утврђивање градива о просоцијалном и антисоцијалном понашању; утврђивање
Интерперсонални конфликти и насиље и реакције на насиље
њихово решавање. Емпатија. 66. Комуникација – појам, врсте. Услови успешне комуникације, обрада
Асертивност. асертивност
67. Опажање особа и грешке у њиховом опажању; емпатија обрада
Друштвене групе: Појам и
врсте. Динамика групе. Односи
68. Утврђивање градива о комуникацији и социјалној перцепцији утврђивање
у групи. Конформизам.
Одупирање групном притиску.
Руковођење групом. 69. Групе – појам, врсте; динамика групе обрада

Стереотипи, предрасуде, 70. Групни процеси – конформирање, одупирање групном притиску; обрада
дискриминација. Људи у маси.
руковођење групом
71. Стереотипи, предрасуде, дискриминација; људи у маси обрада

72. Утврђивање градива о друштвеним групама утврђивање

73. Систематизација целокупног градива систематизација

74. Закључивање оцена на крају школске године провера

 Пошто за психологију нису развијени стандарди, оствареност исхода процењује се на основу тога колико доприносе
развоју кључних и међупредметних компетенција ученика, нарочито имајући на уму суштински развој способности
ученика да ефикасно управља сопственим учењем, временом и информацијама, те савладавањем препрека које стоје на
путу успешног учења. Такође, током наставе се очекује подстицање ученика за вежбање трансфера знања и вештина,
како у различитим областима у оквиру предмета, тако и у другим предметима, као и у различитим, свакодневним
ситуацијама, чиме се омогућава компетентан и конструктиван допринос појединца у друштвеном и радном животу.
 Наведени исходи су међусобно повезани и процесни, те се најбоље сагледавају тек кроз целину градива и крај
једногодишње наставе.
 Што се међупредметних компетенција тиче, кроз програм предмета се унапређују, пре свега, следеће компетенције:
 – целоживотно учење
– комуникација
– рад са подацима и информацијама
– дигитална компетенција
– решавање проблема
– сарадња
– одговоран однос према здрављу
 У оквиру уводне области Психологија као наука и пракса, нарочито се ради на развијању међупредметних
компетенција рада са подацима и информацијама, на дигиталној компетенцији, као и на решавању проблема.
 Област која следи, Личност као јединство психолошких процеса и стања, омогућава нарочиту усмереност на развој
међупредметних компетенција за целоживотно учење, комуникацију, рад са подацима и информацијама, дигиталну
компетенцију, решавање проблема, сарадњу и одговоран однос према здрављу.
 Коначно, у области Особа у социјалној интеракцији пажња је нарочито усмерена на развој међупредметних
компетенција за рад са подацима и информацијама, на дигиталну компетенцију, на сарадњу и комуникацију.