ISPITNA PITANJA IZ PREDMETA PEDAGOŠKA PSIHOLOGIJA

1. Koje su postavke analitičke a koje ekološke paradigme u učenju I podučavanju?

2. Čime je odreñen svaki kontekst?
3. Posmatrano u odnosu na kontekst, kako funkcionišu realni programi načina života u svakom
dečijem vrtiću?
4. Od čega zavisi odnos učenja i podučavanja?
5. Koje su karakteristike ličnog konteksta?
6. Kako predškolsko dete otkriva svet oko sebe?
7. Koji je najprimereniji način učenja predškolskog deteta i zašto?
8. Zašto je motivacija za učenje predškolskog deteta uvek unutrašnja?
9. Koje situacije čine podsticajnu atmosferu za učenje u dečijem vrtiću?
10. Kako se može istražiti detetov stil učenja?
11. Šta vaspitač postiže kad otkrije stil učenja deteta?
12. Šta čini stil učenja svakog deteta?
13. Koje su karakteristike: kinestetičko-taktilnog, auditivnog i vizuelnog stila učenja
14. Kada je u pitanju uticaj socijalne interakcije na proces učenja, u čemu se razlikuju zaključci
Pijažea i Vigotskog?
15. Kako nastaje potreba deteta u ranom uzrastu da diskutuje i dokazuje?
16. Učenje sa starijom i mlañom decom.
17. Zaključci istraživanja učenja sa starijom i mlañom decom („Škola jednakih mogućnosti za
integrisano učenje dece i odraslih“)
18. Učenje u voñenoj participaciji sa odraslima.
19. U Levinovim istraživanjima rukovoñenja izdvojena su tri tipa voñe. Koje su karakteristike
svakog od njih?
20. Karakteristike toplog i hladnog, popustljivog i ograničavajućeg vaspitanja.
21. Navedite četiri vaspitna stava i njihove karakteristike.
22. Šta su nagrade a šta kazne?
23. Koje su dve grupe kazni?
24. Šta je separaciono kažnjavanje i koja su pravila ove vrste kažnjavanja?
25. Zašto psiholozi ne preporučuju fizičko kažnjavanje?
26. Šta su verbalne kazne?
27. Koja su tri faktora koja posebno utiču na uspeh i neuspeh kazne?
28. Na koje dve vrste ponašanja je obično usmereno nagrañivanje?
29. Šta je ček lista?
30. Pre upotrebe ček listu treba potpuno definisati i odrediti kategorije praćenja odreñenim
koracima. Kojim?
31. Primer ček liste.
32. Šta je skala procene?
33. Šta je potrebno odrediti pre konstrukcije skale procene?
34. Primer grafičke skale procene.
35. Primer deskriptivne skale procene.
36. Akciono istraživanje vaspitača i učitelja „Škola jednakih mogućnosti za sve“ nakon pet godina
došlo je do saznanja o procesu učenja, angažovanju u učenju dece različitog uzrasta, svojim
ulogama. Koja su to saznanja?
37. Šta čini kontekst uslova?
38. Od čega zavisi organizacija konteksta uslova za učenje?
39. Na šta je usmerena (re)organizacija prostora predškolskog deteta?
40. Šta utiče na osmišljavanje vremena u učenju?
41. Čemu doprinosi raznovrsnost odreñenih materijala?
42. Šta je cilj podučavanja?
43. Šta je cilj postavljanja pitanja?
44. Odnos pitanja, aktivnosti i različitih nivoa mišljenja.
45. Recipročno podučavanje.
46. Uloge deteta u integrisanom učenju.
47. Učenje u projektima.
48. Koncepcija učenja u projektima.
49. Ciklusi rada učenja u projektima, nabrojte i opišite.
50. Rezultati projekta “Škola jednakih mogućnosti za integrisano učenje dece i odraslih”
51. Koncepcija Reño Emilija.
52. Definicija AAMR 2002.
53. Objasnite pojmove intelektualno funkcionisanje, adaptivno ponašanje, snižena sposobnost.
54. Stadijumi mentalne zaostalosti, karakteristike i ciljevi.
55. Nivio društvene podrške mentalno zaostalim osobama.
56. Odnos društva prema osobama sa teškoćama u razvoju.
57. Društveni koncepti: normalizacija, integracija, inkluzija.
58. Modeli u rehabilitaciji: medicinski i socijalni model.
59. Noviji pristup dijagnostici MR-višedimenzionalni.
60. Saznajne sposobnosti osoba sa MR.
61. Karakteristike funkcija: pamćenje, pažnja, govor, percepcija, moralni razvoj, socijalne veštine,
prostor, mešusobna razdaljina kod MR.
62. Karakteristike kognitivnog, emocionalnog i socijalnog funkcionisanja po stadijumima mentalne
zaostalosti.
63. Definisanje pojma inkluzija.
64. Inkluzija u predškolskim ustanovama.
65. Ko može biti obuhvaćen inkluzivnim programom u vrtiću?
66. Inkluzija dece ometene u mentalnom razvoju.
67. Istraživanja inkluzije dece ometene u mentalnom razvoju iz svetske prakse.
68. Istraživanje stavova o inkluziji dece ometene u mentalnom razvoju u jednoj gradskoj sredini
69. Istorijat pojma darovitosti.
70. Savremene koncepcije darovitosti.
71. Gardnerov model multiple inteligencije.
72. Sternberg-trijarhijska teorija darovitosti.
73. Ruske teorije darovitosti.
74. Nivo darovitosti, talenat i kreativnost.
75. Karakteristike i ličnost darovitih.
76. Posmatranje i identifikacija darovitih.
77. Šta je fonemska svest?
78. Šta je sintaksička svest?
79. Povezanost fonemske svesti i usvajanja čitanja.
80. Povezanost sintaksičke svesti i usvajanja čitanja.
81. Podsticanje razvoja fonemske i sintaksičke svesti.