Metodika VOR-a

1. настанак науке
Неопходност за уопштавањем искустава и сазнања о васпитању, за што адекватнијим
одговарањем на захтеве постојеће праксе, наметнула је потребу проучавања васпитних
феномена и процеса и теоријских разматрања проблема васпитања, што је довело до
конституисања посебне науке о васпитању – педагогије.
2. услови за конституисање посебног научног система
Да би се коституисао посебан научни систем неопходно је да постоји: предмет
проучавања, богат фонд знања, развијена методологија истраживања и изграђен
лексички систем.
3. дефиниција васпитања, савремена парадигма детета, аспекти личности
васпитаника
Васпитање је процес планског и систематског усавршавања сензомоторних,
интелектуалних, емоционалнох, моралних и духовних својстава и способности детета.
То је процес уобличавања понашања у социјално пожељном смеру.
4. карактеристике васпитања
Основне карактеристике васпитања су
Свесност,
Целисходност,
Систематичност и
Организованост.
5.Систем научних дисциплина у педагогији
Систем педагошких дисциплина се гради углавном аналогно областима које су
развијене и које проучавамо у васпитању. Може се рећи да постоји одређена
кореспонденција између система васпитања и система научних дисциплина у
педагогији. При томе, педагошке дисциплине не представљају низ неповезаних и
међусобно одвојених чињеница, већ су оне у логичкој повезаности, условљености и
испреплетености. Педагошке дисциплине се стално развијају и гранају, међусобно
повезују, а истовремено повезују и са научним дисциплина из других наука. Систем
научних дисциплина у педагогији се углавном гради аналогно областима које су
развијенеи које проучавамо у васпитању.

6.Однос педагогије и методике

Методика – „примењена дидактика“ Примена дидактичких начела, законитости,
метода,... у поједином наставном предмету или подручју.
Педагогија – „теорија васпитања“ је наука о васпитању у најширем значењу тог појма.
Васпитање се данас углавном схвата као морално, интелектуално, физичко,
здравствено, естетско и радно-техничко.
7.Подсистем васпитно образовног рада критеријум подручје
Подсистем васпитно образовног рада општа методика , дидактика, методике области ,
методике наставних предмета
8.Однос методике и филозофије
Филозофија тежи да одговори на основна питања човекове екзистенције(шта је човек,
каква је његова природа и суштина, мисија и судбина, смисао њеног живота..) , а сва та
питања су у основи сваке педагошке концепције. Педагогија је нарочито
заинтересована за следеће филозофске дисциплине. Етику, естетику, логику,
фносеологију(теорија сазнања), аксиологију(систем вредности)итд..
9. Odnos metodike i psihologije?
Razvojna, mentalna higijens, psihologija licnosti, pedagoska psihologija. Novi pedagoski
tretman ucenika. Sa didaktike proucavanja na didaktiku ucenja
10. Odnos metodike i sociologije?
-drustveno uslovljeno
-drustvena struktura, porodica, skola, organizacije
-vaspitanje: konkretna forma drustvenog odnosa
-drustveni odnosi
-socijalne razlike, povezanost drustvenih grupa
-socijalizacije, komunikacija, konflikti
11. Metodika i ekonomija?
Fizicka i pravna lica, zgrada prostor, materijalno-tehnicka sredstva:osnovna sredstva, krupan,
sitan inventar
Finansijski plan: budzetska sredstva
Ministarstvo grad lokalna samouprava
Rezultat: prihodi rashodi
12. Elementi poznavanja licnosti vaspitanja?
•opsti proces razvitka licnosti
•karakteristike kroz koje prolazu taj proces
•faktori koji uticu na razvitak svake licnosti
•individualne osobnosti svakog vaspitanika
13. Елементи стручности васпитача
Професионални профил васпитача
Васпитач је: креатор, истраживач, практичар и критичар сопствене праксе
1. Професионална аутономија-
2. Професионализација кроз тимски рад
3. Професионални развој током целог радног века
4. Лични интегритет васпитача-
5. Професионалност
14. Принципи васпитања личности

Васпитач има само једно једино аутентично средство а то је његова личност. Васпитање
се одвија поседовањем знања, вредности, вештина, навика и сл. Ауторитет васпитача,
његово понашање је најубедљивије средство утицаја на дете. Особени васпитачеви
ставови, осећања, љубав према деци и позиву, развијена емпатија, способност
интуиције и вештина опхођења са групом деце.
15. Васпитни циљ
Општи циљ васпитања и образовања у нашем друштву је слободна, свестрано развијена
личност.
16. Васпитни метод
Метода је осмишљен и устаљен поступак усмерен на постизање неког циља у науци
или практичној делатности. Методе означавају релативно устаљене моделе понашања
које су се показале ефикасним. У примени методе васпитања сусрећу се и преплићу
вештина и примена нових научних открића педагогије које проучавају ток васпитног
процеса.
17. METODA USAVRŠAVANJA
Ima ulogu u formiranju ličnosti jer su, upravo, ubeđenja i uverenja (stavovi, sistem vrednosti)
ta koja imaju kohezivnu snagu i koja pokreće ličnost na akciju. Tek na nivou ubeđenja i
uverenja, na primer, u oblasti morala, određeno poznavanje moralnih normi, može dobiti
ulogu motiva.
18. METODA VEŽBANJA
. Vežbanje zahteva sistematski i uporan vaspitni rad, efekti su veći ukoliko se ostvaruje u
pravo vreme. Doslednost, upornost i stalni nadzor su neophodni, jer jednom stečena navika
postaje unutrašnja potreba učenika.
19. METODA POTSTICANJA
Primenjujemo kada dete pokazuje uspeh, čime pojačavamo njegovu motivaciju, ali i onda
kada se nađe pred teškoćama.
Metode podsticanja su: pohvale, pano sa nalepnicama i nagradjivanje.
20. METOD SPREČAVANJA
Metodom sprečavanja onemogućujemo pojavljivanje, ispoljavanje i
Ustaljivanje određenih ponašanja.
Nije dobro da se vaspitni proces odvija u uslovima prečeste primene
Metode i sredstava sprečavanja i kažnjavanja. Sprečavanje treba da bude
Postupno, pravično, dosledno, blago, prilagođeno uzrastu i da traje samo
Onoliko dugo koliko je najneophodnije.
21. Основни принципи дечијих права:
- Основни принципи дечијих права су:
 право детета на живот, опстанак и развој
 недискриминација
 најбољи интерес детета
 партиципација детета
22. Настанак методике васпитно-образовног рада:
- Заслуга за конситуисање предшколске педагогије као научне дисциплине
припада Александри Марјановић и њеним поставкама према којима се
предшколска педагогија одређује као теоријска основа и систем научних
чињеница о васпитању предшколске деце.
23. Функција методике васпитно-образовног рада:
- Основна функција методике Вор-а састоји се у томе да васпитаче, предшколске
педагоге, психологе и друге стручне сараднике оспособи за остваривање циљева
и организацију активности предвиђене програмском основом васпитно-
образовног рада.
24. Однос методике васпитно образовног рада и посебних методика:
- е методика физичког васпитања. Методика развоја говора, Методика упознавања
друштвене и природне средине, Методика развоја математичких појмова,
Методика ликовног васпитања и Методика музичког васпитања.
25. Садржај методике васпитно-образовног рада
- Општа методика садржи методичка упутства која се односе на примену општих
основа предшколског програма, организације предшколсе установе, васпитача,
 васпитање и образовање деце, праћење дечијег развоја, програмирање,
проблематика васпитања и образовања деце кроз игру и припрему деце за
школу.
26. Делатност предшколске установе
- Делатност установе је васпитање и ображовање деце предшколског узраста тј.
Узраста од шест месеци до поласка у основну школу, као и делатност којом се
обезбеђују исхрана, нега, превентивно здравствена и социјална заштита деце.
27. Циљеви предшколског васпитања
- Подршка целовитом развоју и добробити детета пружањем услова и подстицаја
да развија своје капацитете, приширује искуства и изграђује сазнања о себи,
другим људима и свету.
- Подршка васпитној функцији породице
- Подршка даљем васпитању и образовању и укључивању у друштвеној заједници
- Подршка за развијање потенцијала детета као претпоставке за даљи развој
друштва и његов напредак.
28. Принципи предшколског васпитања
- Доступност – Једнако право без дискриминације или издвајања
- Демократичност – Уважавање потреба и права деце и продоце, уважавање
мишљења, активно учешће, одлучивање, одговорност
- Отвореност – Односи са породицом, школом, локалном заједницом
- Аутентичност – Уважавање развојних специфичности, различитости,
посебности, неговање игре, аутентичан начин изражавања и учења
- Развојност – Различитих облика и програма у складу са потребама и
могућностима , унапређивање кроз самовредновање и вредновање, отвореност за
педагошке иновације.
29.Елементи организације предшколске установе?
-Планско распоређивање ресурса тј. Простора( зграда,двориште,терени) инвестиционих
средстава тј улагања,материјално-техничких средстава,времена,кадрова и васпитно-
образованог рада.
30. Захтеви које друштво поставља предшколској установи?
*Услови који су прилагођени узрасту,могућностима,интересима и развојним потребама
детета.
*Обезбеђивањеактивног учешћа за развој целовитих потенцијала детета.
*П.У треба да одговарана све животне потребе деце и развијање свих аспекта дечије
личности
*Један од захтева је и упознавање објекта околине,уже и шире социјалне тј. Друштвене
средине као и програмско искуство.
31.Чиниоци амбијента предшколске установе?
-Су организован простор и материјал,програмски садржај и компетентан васпитач.
32.Простор предшколске установе?
- Подразумева кутак за играње,кутак за подразумевање активности
одраслих,простор за слободно кретање,заједнички живот,п.у. треба да буде у
контакту са средином,да има простор за одмор,да обезбеди простор за исхрануи
простор за одржавање личне хигијене.
33.Одлике материјала за децу у предшколском узрасту?
Материјали:
 Приступачни
 Лака и брза манипулација
 Постављање, померање
 Помоћни материјали
 Класификовани према критеријумима познатим деци
34. Утицај локалних установа на организацију предшколске установе
Демографски услови:
 Велика градска насеља
Општи услови:
• Миграције становништва
• Урбанизација
• Радно време
• Осиромашене социјалне интеракције
• Скучен простор
• Безбедност под ризицима
 Мала градска насеља
 Сеоска насеља
Општи услови:
• Миграције становништва
• Прилагођеност градње и архитектонског стила локалној средини
• Намештај одговарајући
• Допуна савременим средствима и материјалима
• Стабилност заједнице
• Вишегенерацијске породице
• Учешће у животу одраслих
• Спретност, сналажљивост
• Опште здравствено стање
Тешкоће:

• Носталгија
• Недостатак поверења
• Тешкоће у социјалној групи вршњака
• Прилагођавање захтевима
• Крутост, анксиозност, интерперсонална комуникација отежана

 Мала сеоска насеља

Географски услови:

• Равничарска
• Брдска
• Планинска насеља

35. Захтеви за градњу и уређење предшколске установе

Просторни
• Ентеријер – слободан
• Екстеријер- безбедан
• Објекти грађени и опремани природним материјалима
• Неговање културе/ традиције места
• Локална обележја и вредности одређеног региона
• Мешање деце различитих узраста

Уређивање и опремање простора

Објекат: ЗГРАДА
• Близу места становања
• На здравом земљишту
• Удаљена од других објеката (сенка, загађивање, саобраћајне опасности,
наменски неадекватних...)
• Собе, игралиште- југ, југоисток

Обезбеђено:
• Одвод отпадних вода
 • Снабдевање питком водом
• Електрична мрежа
• Телефонски прикључак
• Грејање
• Вентилација

Просторије:
• Простаране, светле, проветренe
• Удобне, привлачне
• Боје: отворене, живахне, топле боје
• Подови-лаки за чишћење, не клизави

Величина објекта:
• За 6 васпитних група
• За сваку групу:
• Соба за боравак
• Пратеће просторе-гардероба, санитарни простор
36.Просторије намењене деци у предшколској установи
• Улаз са тремом
• Гардероба
• Групна соба
• Санитарна просторија
• Вишенаменска просторија
• Радионица
• Просторија за превентивно-здравствену заштиту
37. Grupna soba u predškolskoj ustanovi
– Grupna soba je soba koja je namenjena za vaspitno – obrazovni rad, odnosno rad vaspitača
sa decom, takodje mesto za odmor I ishranu. Ova soba treba da bude osigurana toplotno, da
ima niske prozore da bi deca mogla da posmatraju čega ima napolju I jer treba koristiti što
više dnevnog svetla, da ima zavese ili roletne. Prostorija treba da bude prostrana kako bi soba
imala svoje izdvojene prostore odnosno Kutak za odredjenu aktivnost.
38. Višenamenska soba u predškolskoj ustanovi
– Ove prostorije su: sala, preventivno-zdravstveni kabinet, radionica. Sala služi za izvođenje
fisklulturnih vežbi, ritmičkih, muzičkih, dramskih aktivnosti, za proslave, priredbe I
projekcije. Ona bi trebalo da sadrži sportske rekvizite, audio-vizuelna sredstva, muzičke
instrumente. P.zdr. kabinet je prilagođen za rad sa decom, gde postoji med.sestra, lekar I
stomatolog. U svakoj ustanovi se nalazi soba za izolaciju odnosno izdvojena soba. Radionica
služi za likovne aktivnosti u kojoj deca mogu da slikaju,, izrađuju igračke od didaktičkog
materijala, bave se vajanjem, imaju alate za obradu drveta.
39. Uredjenje unutrašnjosti predškolske ustanove
– Nameštaj je prilagođen dečjem uzrastu, kreveti su niski, napravljeni od lakog materijala
koji nije bučan I koji je siguran I lakiran, izdržljiv. Radijatori su zaštićeni kao I utičnice I
prekidači. Stolovi nemaju oštre ivice kako se deca ne bi povredila I postoje ugladti I okrugli.,
tepm. Vode je do 35 stepeni , da se deca ne bi opekla prilikom pranja ruku. Zidovi su
prirodnih boja, oblepljeni slikama, posterima, dečjim radovima. Poželjno je da se nalaze u
sobi muzički instrumenti, audio- vizuelni aparati. Didaktički material je fabrički izrađen I
postojr zbirke dečjih radova.
40. Opšte odlike didaktičnog materijala
– Didaktički materijali treba da budu ispitani da li odgovaraju uzrastu dece,I njihovim
potrebama odnosno treba da budu prilagođeni dečjoj upotrebi. Privlačnih su boja, oblika I
različitog dizajna da bi deci privukli pažnju, potrebno je da se lako barata materijalom I da je
bezbedan po dete.
41. Kutak za igrе maštе

- Kuci trеba da budu izdvojеni i namеnjеni za domaćinstvo, ordinaciju lеkara,

prodavnicu, poštu, majstorsku radionicu idr.
42. Kutak za društvеnе igrе?
- Trеba da posеdujе igrе sa propisanim pravilima i igraju sе za stolom kao što su
dominе, parnе slikе, loto, šah, damе, micе, podmornicе, lavirint i drugе
- Igračkе za sklapanjе sastavljanjе, dopunjavanjе, srеđivanjе, rеđanjе po boji ili obliku,
logičko-matеmatičkе, zapažanjе i prеpoznavanjе i dr.
43. Kutak didaktičnog matеrijala?
- Trеba da sadrži igrе za samostalno otkrivanjе, logičko-matеmatičkе zakonitosti,
logičkе blokovе, malu matеmatiku, malu gеomеtriju, igrovnе listovе, gеomеtrijska tеla
i figurе, štapićе, kuglicе za nizanjе, računaljkе i dr.
44. Stvaralački kutak
- Trеba da ima obеzbеđеna srеdstva, matеrijalе i pribor: za likovno - to su stalak, tablе
za modеlovanjе, matеrijal za crtanjе, bojеnjе, kolažе i dr.; za muzičko – instrumеnti za
dеcu, igračkе instrumеnti, matеrijali za еkspеrimеntisanjе zvukom.
45. Градитељски кутак
- Овај кутак је намењен за конструкторске игре и стваралачке активности деце. У
материјале који се користе спадају: разни грађевински материјали, ликовне
играчке, модели за макете, собни пешчаник… Мања деца су склона стављању
ситнијих елемената у усну, носну и ушну шупљину, па се при опремању
градитељског кутка мора водити рачуна о узрасту деце. У градитељски кутак се
врло успешно уклапају фигурице људи, животиња и дрвећа, саобраћајних
знакова, аутомобилчићи, дизалице, возила разне врсте, итд.
46. Истраживачки кутак
- Деци се у овом кутку обезбеђују услови за откривачке и перцептивне
активности. Опрема кутка може садржати све објекте које деца могу употребити
за експериментисање, уз изузетак оних који су опасни или неподесни за
руковање. У материјале који се користе спадају: справе и апарати (лупа, вага,
компас, глобус, магнет), справе за растављање и опробавање (телефон,
будилник, писаћа машина), материјали погодни за огледе (пластичне боце, гума,
пумпа, бицикл, посуда за воду), природни материјали (лишће, пресоване биљке,
саксије са биљкама) и други.
47. Кутак библиотеке
- Кутак библиотеке треба да буде смештен у најмирнијем делу просторије, са
највише дневног светла. Деца ће овде долазити у сусрет са делима литературе,
музичке и драмске уметности, као и ликовним материјалима. Од материјала се
користе: књиге за децу, сликовнице, збирке слика, дечји часописи, дечје новине,
касетофон са музиком за децу или са снимљеним причама и други. Деца су
окупљена око стола, а на зиду се налазе слике познатих дечјих књижевника.
48. Распоред кутака
- Један део боравка за децу би требало да буде празан, по могућству половина
боравка, или једна трећина. Деца ће тај део користити за игру, за неформална
окупљања, сусрете, за заједничко слушање прича… Тај празан простор ће
омогућити деци да се осећају слободно и ређе ће долазити до сукоба међу њима.
Кутке треба организовати дуж зидова и одвојити их параванима или столицама.
Сваки простор који је одређен за неку специфичну активност, треба се одредити
према смештајним могућностима просторије и својствима саме активности. У
зависности од врсте активности, разликују се и одвајају простори који захтевају
мирнију атмосферу и концентрацију, од оних у којима се одвијају бучније
активности.
49. Uredjenje spoljasnosti predskolske ustanove:
 Dvoriste – fizicka aktivnost /otvoren proctor. Trеba da ima dvorištе kojе omogućava
fizičku aktivnost i kojе ima otvorеn prostor, mеsto za otkrića životnе srеdinе tj. Biljkе,
insеkti, pticе, crvi, glistе; smеnе godišljih doba.
 Baratanje prirodnim materijalima, voda, pesak, grana
 Fizicko zdravlje, motoricke sposobnosti, osobine
 Igraliste, travnati tereni, prilazne staze
Ukupni otvoreni prostor podeljen je na 6 manjih prostora, koji imaju posebne namene, zbog
cega se razlikuju po podlozi, konfiguraciji I opremi, cineci specificnu funkcionalnu I
prostornu celinu:
 Prostor za pokretne igre, ritmicke vezbe, slobodno hodanje, skakanje, trcanje…
 Prostor sa spravama
 Gradiliste
 Brckaliste
 Kutak zive prirode
 Park
 Ostalu opremu otvorenog prostora cine nefiksirane sprave, razna sredstva za igru dece
i sav ostali didakticki materijal koji se za povremeno koriscenje iznosi iz prostorija za
boravak.
 Otvoreni prostor predskolske ustanove treba da bude sto veci, a iz njega otkloniti sve
sto je suvisno.
50. Dvoriste predskolske ustanove
- Prilikom uredjivanja prostora, s obzirom na boravak i aktivnosti dece, kao i nabavke,
izbora i rasporeda opreme i materijala potrebnih za tu svrhu, treba poci od
odgovarajucih zakonskih propisa, normative i zahteva postavljenih u Opstim
osnovama predskolskog programa.
- U skladu sa tim dvoriste predskolske ustanove trеba da budе obеzbеđеno ogradom, da
ima slobodan srеdišni prostor
- Klackalicе, lеstvе, tobogani, ljuljaškе i bašta da budu lеpo rasporеđеni
- Da zadovoljava zdravstvеno-higijеnskе uslovе , da budе dovoljno vеliko 15m2 po
dеtеtu, da budе ocеdit, sunčan, da ima dva brеžuljka, zеlеnilo, različitе podlogе
51. Tereni predskolske ustanove
- Treba da budu travnati, ravno-brežuljkasti, da imaju gumirani asfalt, nabijenu zemlju,
trim stazu, podlogu od strugotine, prepreke i proširenja, da ima betonsku i asfaltnu
stazu pogodnu za vožnju biciklom i rolerima.
- Na terenima p.u. mogu se obavljati ritmičke vežbe, slobodno hodanje, trčanje,
skakanje, vučenje, guranje, okretanje, kotrljanje, veranje, klizanje na toboganima.
 Voznja biciklom, rolerima, automobilima, model saobracaja
 Na ivicama ovog prostora sadi se nisko rastinje i drvece.
52. Vremenski raspored u predškolskoj ustanovi?
 Struktura vremenske dimenzije, pored organizacije sredine u kojoj dete zivi i razvija
se, jedna je od najvažnijih odrednica smera i kvaliteta vaspitno-obrazovnog procesa u vrtiću.
 Vremenski raspored moze se posmatrati linearno (predskolski uzrast) i ciklicno (dan,
mesec, godina, vremenske sekvence koje se ponavljaju)
 Vremenski raspored – režimom dana, određuje se struktura i ritam dnevnih aktivnosti
dece i vaspitača. On predstavlja elastičan okvir koji omogućava dobru organizaciju vremena i
aktivnosti prema Opštim osnovama predškolskog programa koje se ostvaruju u dečijem
vrtiću, prilagođenu uzrasnim karakteristikama isto koliko individualnim potrebama i
mogućnostima dece.
 Vazna odrednica kvaliteta rada.
 U p.u. ne treba da postoji strogo utvrdjen raspored unapred propisanih sadrzaja i
aktivnosti, vec da se rad odvija kontinuirano, kroz organski spojene elemente rezima dana.
53. Elementi režima dana u Predškolskoj ustanovi.
Su samostalne aktivnosti po dečijem izboru, usmerene aktivnosti, kombinovane aktivnosti u
prostorijama za boravak ili na otvorenom prostoru, jutarnje telesne vežne i rekreativne pauze,
vreme za zadovoljavanje higijenskih i fizioloških potreba, obroci i spavanje.
54. Samostalne aktivnosti dece u predškolskoj ustanovi.
Aktivnosti po izboru dece su pogodne za započinjanje dana jer predstavljaju najprirodniji
način za uključenje u ritam dana i prilagođavanje deteta u grupu. Mogu biti individualne ili u
manjim grupama, najčešći inicijatori su deca. Vaspitač treba indirektno da učestvuje i da daje
podršku deci, da im pomogne oko izbora materijala, organizacije teksta i muzike.
55. Usmerene aktivnosti dece u predškolskoj ustanovi.
Usmerene aktivnosti se obavljaju u periodima u kijima vaspitač okuplja decu u frontalnom i
grupnom obliku VOR-a da bi se zajednički igrala, slušala priče, gledala predstavu,
razgovarala i planirala aktivnosti.
Usmerene aktivnosti kod mlađeg uzrasta traju najduže 20 min. Kod starijeg uzrasla 35-40 min
sa rekreativnom pauzom zbog higijenskih potreba.
56. Ostale aktivnosti dece u predškolskoj ustanovi/projektni pristup.
Su kombinovane aktivnosti i one se sastoje od samostalnih aktivnosti po izboru dece i
uusmerenih grupnih individualnih aktivnosti, mogu se obavljati unutar vrtića ili na
otvorenom prostoru.
57.Режим дана у целодневном и полудневном боравку деце у П.У.
Режим дана није посебно испланирано време чије се сатнице треба стриктно држати,
већ систем живота и рада који се прилагођава датим потребама и олакшава
фунцкионисање свих учесника.Полудневни и целодневни боравак имају исту
програмску основу и заједничке елементе, имају исте циљеве васпитања и образовања.
Разлика је у дужини боравк.
Целодневни траја до 10-11 сати.Полудневни 4 часа.
Режим дана целодневног боравка обухвата : долазак деце у вртић, самосталне
активности, доручак, усмерене активности, рекреативне паузе, ручак, спавање, ужина и
одлазак кући
Режим дана полудневног боравка обухвата исте активности, с тим што имају само један
оброк (или доручак или ручак, у зависности од смене у којој долазе) и немају
поподневно спавање.
58. Специфичности рада са узрасно уједначеним групама?
Када је група узрасно уједначена деца имају више узрасне сличности.
Већа је могућност познавање раста и развоја деце .
 Упознавање, праћење и појава ривалства.
Не постоји стриктна обавеза разврставања по узрастима.
Изузетак: најстарија предшколска група-припремни програм
59.Специфичности рада са узрасно мешовитим групама?
Већа сложеност рада, оптималан број деце.Разноврсност врста и количина
Средставa и материјала установљена материјалним ресурсима
Индивидуални, групни рад. Недостатак је што може доћи до преоптерећења
млађих
А запостављања старијих чланова.
Обавезе васпитача су веће, треба да буде организатор и провајдер, да детаљније
Планира режим дана, да усмерене активности подели на две групе.
Рад тих група је одвојен и различите динамике.
60.Други облици окупљања предшколске деце?
Други облици окупљања предшколске деце су:путујући вртић, рекреативне групе и
Играонице.
Путујући вртић:Стваралачке способности- изражавање,Стварање слике о свету који
Их окружује .
Рекреативне групе:Циљ: забава, игра, слободан избор стваралачких активности /
Урбани услови живота: напетост,стрес, потребе, интересовања, жељ.
Играонице: Ствара могућност за ангажовање деце разним играма.
61. Путујући вртић
Услед недостатка смештајног простора – смештен у аутобус
• Синергија свих фактора: предшколска установа, школа, родитељи, локална
управа
Припремне активности:
• Припремне активности:
• Снимање потреба средине
• УпознавањУслед недостатка смештајног простора – смештен у аутобус
• Синергија свих фактора: предшколска установа, школа, родитељи, локална
управа

Припремне активности:
• Смештајни простор: 20+4
Стручни васпитач реализује васпитно-образовни рад са групама деце по 3 сата
( укупно: 250 сати)
• Опрема: седишта, ормари са преградама за играчке, сликовнице, дидактичка
средства, гардероба за децу, ниша са текућом водом
• Два пута недељно обилазак места
• Комбинација рада на отвореном простору и у аутобусу- за активности око стола
• Доминантна активност: игра, игровни поступци
• Краћи обиласци и екскурзије могући
• Намењен старијој предшколској деци – непосредна и посредна припрема за
школу
• Избор и организација садржаја зависи од општих услова рада, карактеристика
насеља, расположивог времена, социо-културног нивоа родитеља, потреба и
интересовања деце
• Говор, традиција, предзнање...
62. Рекреативне групе
• Сви облици окупљања деце ван предшколског система
• Обухват деце из предшколских установа и деце која их не похађају
• Циљ: забава, игра, слободан избор стваралачких активности / урбани услови
живота: напетост, стрес, потребе, интересовања, жеље
Рекреативне групе у ужем смислу:
• Игралишта
• Излетишта, летовалишта
• Обука пливања
• Зимске активности
• Час телесног васпитања
• Мале игре и радости на свежем ваздуху
63. Дечија игралишта
• Циљ: физичко и здравствено васпитање
• Боравак на сунцу, свежем ваздуху, теренима, игралиштима
• Помоћ одраслих, праћење, одржавање
• Родитељи , представници месне заједнице, организације за бригу и старање о
деци, спортске организације
64. Летовалишта, излетишта
• Повољни, другачији климатски услови
• Одмор на здрав и активан начин
• Друштво вршњака
• Једнодневноприрода, близу места становања, ливаде, шумарци
• Вишедневно: планина, море
• Организатори: туристичке, здравствене, спортске организације, вртић, школа...
 • Тим стручњака: васпитач, педагог за физичко васпитање, лекар, педагог,
психолог
• План и програм активности
65. зимске активности
Зимске активности су клизање, играње на снегу, санкање, излет у шуми, јер шума је
чаробна зими. У вртићу прављење пахуљица, цртање..
66. играонице
Играонице стварају ммогућност за ангажовање деце разним играма, најбоље је водити
дете у играоницу једном недељно у трајању од 2 до 3 сата. У играоницу се налазе разне
сценске лутке, сликовнице, књиге, музички инструменти, прибор за цртање. У
играоницама деца се упознају са делима уметности, успостављањем комуникације,
стваралачке и радне активности.
67. улоге васпитаца у васпитно образовном простору
Улога васпитача је огромна и бројна. Васпитач је главни фактор утицаја на
васпитавање деце. Он организује средину, програмске активности и средства путем
којих се активности остварају. Васпитач треба да буде културан,
општеобразован,реалан, убедљив, одличан, спреман за компромис, сналажљив.
68. типови васпитаца
Ауторитарни тип (имају само права, а деца само обавезе) наредбодавац
Анархични тип ( има само обавезе, а деца само права) послушник
Демократски оријентисан тип( сви имају иста права и обавезе ) саветодавац