1.

Faktori koji su uslovili promene u obrazovanju

Promene u obrazovanju na nasim prostorima mozemo sagledati sa aspekta raspada
SFRJ, padom socijalizma, dolaskom pluralizma, trzisne ekonomije I globalizacije.
Promene u drustvu demokratizacija I modernizacija uslovile su promene u obrazovnom
radu, kako bi promene u obrazovanju pratile promene u drustvu. Modernizacije
obrazovanja odnosi se na celokupni sistem obrazovanja,a demokratizacije odnosi se na
proces demokratizacije u drustvu I na uspostavljanju pratecih standarda u procesu
ucenja I nastave.

2. Demokratsko obrazovanje I 10 elemenata obrazovanja

Demokratsko obrazovanje se odnosi na ravnopravnosti, partnerstvu I interakciji.
Preduslov je humanistickog, progresivnog I kreativnog razvoja licnosti ucenika.

 Sticanje sistemskog I trajnog znanja o demokratiji,demokratskoj vladi I drustvu

 Poducavanje I gradjenje znanja o ljubavi ka svojoj zemlji-patriotizam
 Razvoj vestina I sposobnosti za ucestvovanje u demokratiji
 Razvoj gradjanske vrednosti
 Unapredjivanje vec postojecih znanja
 Napredak u znanjima I vestinama iz demokratije
 Ukljucivanje ucenika u vannastavne aktivnosti
 Osposobljavanje za otvorene rasprave
 Prenosenje znanja o demokratiji
 Priprema I edukovanje nastavnika kako obuciti za demokratiju

4. Index inkluzivnosti
Index je sredstvo podpore inkluzivnom primicanju skola. To je sveobuhvatni dokument
koji svakome moze pomoci da utvrdi koji su sledeci koraci u promicanju skole u kojoj
radi. Ovi materijali su osmisljeni da se oslanjaju na sveobuhvatna znanja I iskustva koja
ljudi imaju u prakticnom radu.

5. Faze u interaktivnoj nastavi

Priprema za realizaciju teme, rad na realizaciji nastavne teme, multimedijalna
prezentacija prikupljene gradje, faza evaluacije

6. Objasni ucenje putem otkrica

Metod koji se temelji na konstruktivizmu, ucenju Pijazea,Brunera,Vigotskog.. Zasniva se
na tome da ucenik uspostavi interakciju sa svojom okolinom. Osnovna odlika ucenja
otkricem je da ono sto treba da se nauci nije dato, vec onaj koji uci mora samostalno
doci do toga, tako sto ce ga otkriti. Ovo ucenje se preklapa sa receptivnim ucenjem, koje
karakterise primanje gotovog znanja.

7. Kreativne I humanisticke inovacije u nastavi

Kreativne I humanisticke inovacije su nuzne za razvoj kreativnosti u nastavnom procesu.
Stil vaspitno-obrazovnog rada daje velike mogucnosti za razvoj otkrivacko,tragalacko, I
stvaralacko ucenje I kreativnost. Humanisticke inovacije ce podsticati demokratsku I
relaksirajucu psiholosku klimu, demokratizaciju I humanizam u interakcijskim odnosima
u ucenju.

8. Tradicionalni I savremeni pristup u izvodjenju nastave

Tradicionalni koncept se odnosi na receptivno-predavackom konceptu I frontalnom
obliku rada u kojem je ucenik pasivni slusalac I posmatrac,a nastavnik predavac I jedini
izvor znanja.
Savremeno-inovativna nastava zasnovana je na savremenom psiholoskom koceptu
nastave I ucenja. U takvom radu javice se mnogo veca I prirodnija zelja da se problem
resi, da se pronadju kreativna resenja.. Takav razvoj ucenika bice puno bogatiji,
sadrzajniji,funkcionalniji I primereniji u zivotu. Interaktivna I kreativna nastava treba da
osposobljana ucenike za stvaralacko ucenje tako sto ce se ucenje zasnivati na projetima I
problemima koji ce se istrazivati I otkriti na terenu.

9. Stvaralacko ucenje po Bruneru

Stvaralacko ucenje (divergentno) je karakteristicno po ukljucivanju misaonih aktivnosti
ciji je cilj proizvesti sto vise ideja, originalnih I neocekivanih zamisli, otkriti alternativne
nacine resavanja problema.. Po Bruneru, proces se odvija u tri faze:
1) Sticanje kreativnih znanja, 2) kreativna transformacija znanja, 3) evaluacija znanja

11. Kreatologija I Informatologija

Informatologija danasnjem coveku daje pravovremene I jako dostupne informacije I
podatke koji mu pomazu da upoznaje, uci, stvara I na taj nacin bude kreativan.
Kreatologija uvazava covekovu licnost kao slobodnu I pruza coveku mogucnosti za
kreativno ucenje, stvaralastvo I istrazivacki nacin zivota. Obe imaju cilj da kod coveka I
njegove licnosti zadovolje osnovne potrebe za znanjem,istrazivanjem I stvaralastvom.

12. Edukativno-kreativne radionice kao inovacije u nastavi I ucenju

Zasnivaju se na koncepciji iskustvenog, situacionog ili dozivljajnog ucenja, na koncepciji
podsticanja kreativnih potencijala, na koncepciji vezbanja socijalnih vestina, ili na
koncepciji radne I odgojne aktivnosti. Moze se realizovati u okviru tradicionalne
koncepcije rada u skoli, ali isto tako nakon istrazivackog rada na terenu. Prezentuje se na
razlicit nacin. Radionice se dele na edukativne,kreativne,komunikacijske,odgojne…

13. Objasni osobinu bojazljivosti I faktore bojazljivosti

Osoba koja je bojazljiva podlozna je zabrinutosti, osecanju straha I nesigurnosti. Takve
osobe su sklone opstim osecajem inferiornosti, nekompetentnosti I kajanju. Vise su
odgovorne I osecaju strepnju da li ce sa uspehom obaviti zadatak. Faktor koji najvise
utice na razvoj predispozicijske bojazljivosti je genetika. Osim genetske osnove vaznu
ulogu u razvoju straha I bojazljivosti ima emocionalno I socijalno ucenje. Uce se
uslovljavanjem,oponasanjem,kasnije interakcijom, potkrepljivanjem I socijalnim
ucenjem. (emocionalno uslovljavanje) . Vazan faktor su autoriteti,kazne,fizicke I psihicke
mere pritiska…

14. Navedi fizioloske osnove bojazljivosti

Posebnu ulogu ima autonomni nervni sistem sa endokrinim sistemom, limbickim
sistemom, sa hipotalamusom, talamusom I mozdana kora. Povrede talamusa I
hipotalamusa vode promeni emocionalnog reagovanja. Cuveni eksperiment sa mackom
Kenona.

15. Tipovi licnosti nastavnika koji podsticu razvoj bojazljivosti kod ucenika
U nastavi postoje tipovi licnosti nastavnika koji metodoloski razvijaju nesigurnost,
nepoverenje, strepnju I bojazljivost..a to su: Emocionalno hladan I neempatican
nastavnik, koji je emocionalno hladan. Ako se jos veze I autoritarni tip uz ovaj onda jos
gore. Zatim, nedovoljno inteligentan I stereotipan nastavnik, koji je kognitivno I
kreativno ogranicen I stereotipan, ovaj tip nanosi veliku stetu razvoju licnosti ucenika.
Zatim emocionalno nestabilan nastavnik, ima slabu emoc.kontrolu, lako se uzbudjuje,
teze kontrolise emoc. I afekt. Njihov stil izaziva nervozu I napetost. Zatim, opsesivno
kompulzivni tip koji je preterano pedantan I zeli dovesti sve u red, u skladu sa svojim
OKP. Zatim, Bojazljiv tip, konzervativan tip, dominantan tip, introvertan tip,
neodgovoran tip. Svi tipovi su nepozeljni u obrazovnom radu.

16. Objasni mesani tip bojazljivosti

Mesani tip bojazljivosti ili prosecna ili umerena bojazljivost obuhvata ucenike kod kojih
se preplicu osobine bojazljivosti I nebojazljivosti. Upravo oni ce biti najpodlozniji
pozitivnom ili negativnom uticaju odgojno obrazovnog rada.
17. Ko je prvi I na koji nacin poceo razvijati edukacijsku psihologiju
To je grana primenjene psihologije ciji je predmet proucavanja ucenje. Uveo je Edvard
Torndajk. Prvi je radio istrazivacke radove iz oblasti ucenja I time odredio predmet ed.ps

18. Klasicna definicija ucenja I savremeno-razvojna definicija ucenja

Klasicni pristup definisanju pojma ucenja veze ucenje za sadrzaj ucenja (novih cinjenica I
pojmova) I na ishod ucenja. Po tom konceptu ucenje se odnosi na sposobnost usvajanja I
memorisanja ucenih sadrzaja. Ucenje je svesna, namerna I cilju usmerena aktivnost radi
sticanja znanja I vestina koje se sticu ponavljanjem I vezbom, a znanje se iskazuje
mehanickom reprodukcijom.
Savremeni- temeljni proces svakog odgoja, obrazovanja, razvoja licnosti, socijalizacije, I
uopste humanizacije razvoja coveka. Ucenje je relativno trajna I progresivna promena u
ponasanju individue koja je rezultat prethodne aktivnosti individue.

19. Pojam Asocijacisticke teorije ucenja

Asocijacizam kao psiholoski pravac istrazuje kako dogadjaji ili ideje mogu biti povezani
jedni sa drugima I dovesti do oblika ucenja u psihi individue. Refleksioloska ili
bihejvioristicka psihologija je ekstremna verzija asocijacinizma I usmerena je na vezu
asocijacije izmedju okoline I ponasanja.

20. Objasni refleksionisticko uslovljavanje Pavlov I klasicno uslovljavanje Votsona

Pavlov- psi , pljuvacka – bezuslovna draz. Votson – mali albert.

21. Instrumentalno ucenje

Ponasanje koje se uci je instrument da se postigne odredjeni cilj. Zakon efekta –
verovatnoca ponavljanja neke reakcije zavisi od posledica koje je prate. Pozitivne –
reakcija ucestalija, negativne – reakcija je redja.

23. Kognitivnizam u ucenju

Kognitivizam naglasava ulogu ucenika u procesu ucenja ( za razliku od bihejviorizma koji
naglasava ulogu predavaca I okoline). Kognitivisti smatraju da su mentalni procesi osoba
koje uce od velike vaznosti, da ih moramo razumeti I zatim ucenje prilagoditi
kognitivnom sklopu ucenika. Kognitivisti posmatraju ucenje kao unutrasnji mentalni
proces pri kom se edukator posvecuje izgradnji inteligencije I kognitivnom razvoju.