Универзитет у Приштини – Косовској Митровици

Филозофски факултет у Косовској Митровици

Педагогија

Предмет: Педагогија
3. недеља
-предавање 2 – Васпитање као специфична људска делатност

Косовска Митровица, 2020. године

Проф. др Игор Ђурић
 2

 ВАСПИТАЊЕ КАО СПЕЦИФИЧНА ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ

 Васпитање је историјско-цивилизацијска карактеристика
човека и друштва, њихово одређујуће својство. Оно је битан
фактор и услов човековог процеса очовечења и хуманизације
друштва и истовремено њихова последица.
 Настало је у самим почецима људске цивилизације и
представљa један од првих облика човековог освешћивања.
 Укорењено је у нагонској бризи живих бића за опстанак и
развој врсте (младунчади)
 васпитање се од те бриге почиње разликовати, пре свега,
свесним поступањем, намером и утврђеним циљем.
 веома је тешко одредити границу између те снажне
праисконске потребе да се брине о младима и свесно
организоване васпитне делатности.
 3

Зачеци васпитања се затичу у у епохи човековог свесног

прилагођвања средини. Како каже П. Монро првобитно
васпитање и није ништа друго до „непрогресивно
прилагођвање средини“.
Своју праву „човеколику“ природу васпитање ће добити у
фази „свесног мењања личности“.
Прелазак из једне фазе у другу је тешко одредити и то
сматрамо више теоријским проблемом.
Многи су иступали са тврдњом да постоје елементи
васпитања код виших животињских врста,
 4

Васпитање је „садржано“ директно или индиректно, у

свим творевинама и свим односима људксе заједнице, у
прошлости, данас и у будућности.
Вечна егзистенцијална питања човека:
 шта је човек,
 каква је његова суштина, природа, животна улога,
 у чему је смисао његовог живота;
 шта је људско друштво,
 какав је однос појединца и друштва
 Колико су различити одговори на ова питања, толико
су различите и одредбе васпитања, циљевеа
васпитања....
 5

 Сви људи учествују у процесу васпитања, чак и онда када је

оно издвојено у посебну професију и делатност
 Васпитање је облик међуљудског комуницирања и има одлике
човековог свакодневног живаљења
 Зато је васпитну делатност, чак и због теоријских и научних
потреба, тешко издвојити, омеђити и дефинисати
 Неко у тој делатности учествује свесно и намерно, а неко
интуитивно.
 Васпитање је основна делатност и основни процес преко кога се
реализује процес промене околине
 Интензивним развојем и васпитањем човек мења своју природу
и присваја себи једну нову улогу у читавом универзуму.
 6

 Захваљујући васпитању и науци, човек је променио параметре и

мерила индивидуалног живљења и пореметио вечне, од
природе предодређене правце развоја. Он их је учинио могуће
променљивим.
 У однос између човека и природе умешао се нови фактор –
васпитање.
 У процесу освешћивања и очовечења човека васпитање је
одиграло кључну улогу.
 Да није васпитања, индивидуални, креативни допринос
појединца не би био повезан у јединствен цивилизацијски
ланац и претворен у тековину друштва.
Васпитање повезује појединце, генерације и друштва.
 7

Питања:
Да ли је васпитање као специфична људска
деалтност карактеристика и других живих
бића?
Да ли се нижи облици учења, тзв. учење
имитирањем могу поистоветити са процесом
васпитања?
 8

• У процесу освешћивања и очовечења човека

васпитање је одиграло кључну улогу

• Развијајући процес међусобног комуницирања,

човек је на почецима своје цивилизације и
друштвености, оформио васпитање као намерно и
свесно комуницирање

• Временом је човек све више био свестан користи и

ефеката таквог комуницирања,

• Васпитање се постепено конституисало као

свесна, целисходна, систематична и организована
делатност.
 9

 Садржај, организација, методе средства, облици рада и цео

процес васпитања подређује се унапред постављеном циљу.
 Целисходност се огледа у избору и формулисању циљева
васпитања.
 Свесност у промишљености и намери да се у развоју личности
изаберу најбољи путеви, начини и средства.
 Систематичност и организованост у разрађености читавих
система институција и модела васпитања прилагођених
специфичним условима средине и карактеристикама
појединца.
 Васпитање се остварује увек и једино посредством одређених
садржаја.
 10

• Да ли под васпитањем треба подразумевати и оне утицаје

које људи остварују несвесно, случајно и без неке посебне
организације?
• Васпитање је специфична људска деалтност и није
карактеристично за друга жива бића( бројне дилеме и
заблуде)
• Учење је битно за процес васпитања, али учење и
васпитање нису идентични
• Васпитање је, пре свега, процес преношења и усвајања
тековина једних на друге „млађа генерација полази са
рамена претходне генерације”
• Код животињских врста, свака нова генерација, на скоро
исти начин, понавља пут претходних генерација
 11

 Од прокламованог циља васпитања, до његове реализације

постоје широки простори садржаја и активности који трпе
најразличитије утицаје, тако да васпитање представља све
сложенију и одговорнију људску делатност.
 Да ли под појмом васпитање можемо подразумевати и оне
поступке који су ненамерни, несвесни и случајни, а који
позитивно утичу на развој личности?
 Васпитање је човекова делатност која тежи свом савршенству, али
то савршенство схватамо условно као нешто људско, као нешто
што има своје позитивне и негативне полове.
 Проширивањем васпитне делатности кроз историју, како у односу
на узраст васпитаника, тако и у односу на све већи број
институција (школа, дечијих вртића, организација, установа), све
више се мења овај однос у корист намерних, интенционалних
утицаја, што свакако појачан развој педагошке науке.
 12

• Свесност, целисходност, намерност и позитивна

усмереност битне су одлике васпитних поступака
• Битна је наша општа оријентација да утицање на укупни
развој личности буде што више прожет нашим
свесвним поступањем.
• За оне утицаје који нису интенционални (намерни) а
утичу на развој личности аутори појединих уџбеника
педагогије уводе израз „функционално вапитање“
• Педагогија се бави и овим формама људског понашања,
првенствено са намером да се свесно искористи њихово
позитивно, или предупреди њихово негативно дејство.