FILOZOFSKO – PEDAGOŠKI PRAVCI I

KONCEPCIJE VASPITANJA
 idealizam,realizam,neotomizam,egzistencijaliz
am, esencijalizam,pragmatizam i marksizam
1.IDEALIZAM
 materija i celokupna stvarnost su izvedene
kategorije
 čovek egzistira u formi duše koja se nakon
smrti vraća svetu ideja
 ljudsko saznanje čine verovanje, autoritet i
intuicija,pravo je samo ono saznanje koje se
usvaja putem verovanja
 Idealističke ideje Platona
 Aristotelovi pokušaji premeštanja “bitka u
biće”
 “Misli božije” Tome Akvinskog
 Dekartove “misli čoveka”
 Lokove “oznake sadržaja svesti”
 Kantova ideja”ograničavanja na ljudsko
iskustvo”
 Hegelovo”apsolutno jedinstvo pojma i
objektivnosti”
 Idealizam se iskazao u području ciljeva
vaspitanja
2. REALIZAM
 postoji spoljnji svet nezavisan od čovekove
svesti
 u procesu saznavanja realizam odslikava
spoljnji svet onakvog kakav on realno jeste
 francuski materijalisti, Feltre, Rable,
Komenski, Ruso
 realizam se iskazao u koncipiranju sadržaja i
načina vaspitno – obrazovnog rada
 Došlo je do grupisanja nastavnih predmeta
oko “realija “ (prirodopis, zemljopis,istorija )
ali i teorije “realnog obrazovanja” ( realne
gimnazije )
3. NEOTOMIZAM
 pokušaj mirenja vere i razuma ali tako da
vera ostaje kriterijum istine
 čovek je i materijalno i duhovno biće
 saznanje materijalnog sveta (putem osećaja i
logičkog mišljenja) i saznanje duhovnih
vrednosti(putem otkrovenja )
 cilj vaspitanja je razvijanje onih moći koje
čoveka čine čovekom
 tri vrste vaspitanja:intelektualno, moralno i
fizičko
 potreban sistem postupaka za
“disciplinovanje razuma”
( usmeravanja,vežbanje, treniranje
intelekta,ukazivanje na velike istine i ljude,
davanje primera )
4. EGZISTENCIJALIZAM
 bavi se problemom individualnog u ljudskom
biću
 bitan je negativan stav o saznanju, svet je za
čoveka tajna
 veću pažnju treba posvetiti unutrašnjem
individualnom životu učenika
5. ESENCIJALIZAM
 esencija ( suština ) se mora saznati bez obzira
na interesovanje vaspitanika pa je zadatak
pedagogije da izabere takve sadržaje
vaspitanja i obrazovanja koji će omogućiti
upoznavanje esencije sveta
 nastavni predmeti sa klasičnim
sadržajima(literatura,
matematika,veronauka,istorija i prirodne
nauke )
 Uvođenje matematike,simboličke logike,
teorije informacija i kibernetike u nastavu i
vaspitanje
 sloboda u vaspitanju ne sme biti sredstvo već
cilj vaspitanja
 preferiraju se metode posmatranja ,
ekskurzija i laboratorijskih radova
 bitni su ishodi vaspitno- obrazovnog procesa
pa se razvija metodologija primene testova i
drugih instrumenata za merenje znanja
 kritičari ovog pravca zameraju da je došlo do
prenaglašavanja intelektualizma u moralnom
vaspitanju,zapostavljanja sadržaja društvenih
nauka, precenjivanja kibernetike u
koncipiranju vaspitanja
6. PRAGMATIZAM
 u osnovi empiristička filozofija
 konačna istina nije apsolutna, relativna je i
promenljiva i zavisna od ljudskog iskustva
 vaspitanje je osnova svakog učenja
 suština vaspitanja je u rekonstrukciji iskustva
 pored iskustva bitna su interesovanja i
prilagođavanje životu
 Džon Djuj – saznanje istine prolazi kroz
faze:definisanja problema,posmatranja
pojava kojima problem pripada,formulisanje
hipoteza,predviđanje posledica, provera
rešenja
7.FILOZOFIJA MARKSIZMA
 polazi od individue koja svoj opstanak
obezbeđuje samo u društvu
 čovek je biće prakse i stvaralačko biće
 postavke o razvijanju celovite ličnosti
 formulisana je i koncepcija kolektivnog
vaspitanja
 OSNOVNE KONCEPCIJE
VASPITANJA
 lat. reč - conceptio - moć shvatanja,
razumevanja
 u pedagogiji – osnovna zamisao o vaspitanju
 u istoriji pedagogije postoji veći broj različitih
koncepcija, ali nijedna nije univerzalno
prihvaćena; stvarali su ih roditelji, rodovske
starešine, učitelji, filozofi, državne vlasti
 Problemom klasifikacija bavio se veliki broj
pedagoga, najpoznatije koncepcije dali su
B.Suhodolski, F. Majer
 6 KRITERIJUMA i 6 KONCEPCIJA
 Prvi kriterijum : DETE ili LIČNOST
1. Individualna koncepcija vaspitanja-
vaspitnoobrazovne aktivnosti se planiraju i
realizuju sa pojedincem(predšk.ustanove )
2. Pedocentristička koncepcija vaspitanja- dete
treba biti centar vaspitnog procesa, celokupni
vaspitni proces treba zasnivati i izgrađivati na
osnovu interesovanja vaspitanika
3. Pedološka koncepcija vaspitanja- priroda deteta
mora biti osnov vaspitanja i razvoja ličnosti,
slobodan razvoj, ne nametati ništa (Ruso)
4. Koncepcija ” slobodnog vaspitanja” – zasniva
se na shvatanju da je dečja priroda od samog
rođenja savršena; dete treba vaspitavati
spontano, pod dejstvom njegovih snaga
“iznutra”; svako mešanje sa strane je štetno (
Ruso, Tolstoj)
5.Antipedagoške koncepcije vaspitanja-
institucionalno vaspitanje nije potrebno, čak
je i štetno, rešenja su u alternativnom
vaspitanju
6.Koncepcije vaspitanja kao samorazvoja-
omogućiti da ličnost razume sebe i svoj
razvoj, da se osposobi za usaglašavanje svojih
potreba i motiva ( Maslov )
 Drugi kriterijum – DRUŠTVO
1. socijalna koncepcija vaspitanja – sve se u
vaspitanju objašnjava isključivo društvenim
faktorima
2. koncepcija “državljanskog” vaspitanja –mlade
formirati za disciplinovan rad i izgrađivati ih da
budu zadovoljni svojim društvenim položajem
(Keršenstajner )
3. etatistička koncepcija vaspitanja – vaspitanje
bitna državna funkcija koja ima za cilj da formira
građanina koji je marljiv, disciplinovan, odlučan,
požrtvovan; vaspitanje je svemoćno a uticaj
nasleđa, sredine i ličnosti je sekundaran; dete je
objekat vaspitanja
4. Sociologistička koncepcija vaspitanja –
društvena komponenta vaspitanja primarna u
odnosu na personalističku komponentu
vaspitanja; vaspitanik ne utiče na proces
vaspitanja pa se i sam proces objašnjava
isključivo sociološkim metodama i saznanjima
5. Tejloristička koncepcija vaspitanja –
organizacija vaspitno – obrazovnog rada u
uslovima visoke automatizacije i
kompjuterizacije
6.Prosvetiteljska koncepcija vaspitanja –
vaspitanje u kontekstu prosvećivanja naroda
 Treći kriterijum – GENETIKA
1. biologistička koncepcija vaspitanja – suština
vaspitanja objašnjava se isključivo biološkim
faktorima
2. nativistička koncepcija vaspitanja – razvoj i
vaspitanje dominantno su određeni
nasleđem
3. psihoanalitička koncepcija vaspitanja –
vaspitanje se zasniva na potrebi potpunijeg
upoznavanja prirode deteta, na potrebi
upoznavanja delovanja nesvesnog na razvoj
ličnosti
 Četvrti kriterijum – NEKE VREDNOSTI VAN
SAMOG ČOVEKA
1. idealistička koncepcija vaspitanja –
izvedena iz idealizma ( Platon, Lok, Hegel );
proces saznanja izvodi se iz verovanja,
autoriteta i intuicije
2. koncepcija astralnog shvatanja vaspitanja
– dualističko shvatanje čoveka, treba
negovati dušu i razvijati telo
3. mitska koncepcija vaspitanja – pokušaj
izgrađivanja vaspitnih postupaka pomoću
mitova
 Peti kriterijum – BOG
1. Religijska koncepcija vaspitanja –
vaspitanje usmereno na prihvatanje duha i
osnovnih učenja određene vere i vežbanje
ponašanja koja su u skladu sa tim verskim
ubeđenjem
2. Neotomistička koncepcija vaspitanja – u
vaspitanju postoje dva procesa saznanja-
saznanje materijalnog sveta pomoću
razuma i sazanje duhovnih vrednosti
putem otkrovenja; posebno razrađuje
pitanja moralnog vaspitanja
 Šesti kriterijum - SAM POJEDINAC
1. Egzistencijalistička koncepcija vaspitanja-
razrađuju se pedagoški postupci formiranja
individualističkih osobina ličnosti; razvijene
su nove forme vaspitanja ( susret,
apel,angažovanje, razgovor i savetovanje )
2. Personalistička koncepcija vaspitanja –
pokušava sa vaspitanje primeriti ljudskoj
individualnosti, posebnosti i svojevrsnosti
osobe ( persone )
 MARKSISTIČKA KONCEPCIJA VASPITANJA
 u osnovi svakog vaspitanja nalazi se ljudski
rad
 vaspitanje je međuljudski odnos
 vaspitanje ima društveni karakter
 svi elementi vaspitanja su dijalektički
povezani
 vaspitanje je društvena praksa
 u središtu vaspitanja nalazi se čovek
 vaspitanje je dinamičan proces
 vaspitanje se uvek ostvaruje pomoću
sadržaja