VASPITANJE KAO SPECIFIČNA LJUDSKA DELATNOST

Vaspitanje je istorijsko-civilizacijska karakteristika čoveka i društva i bitan faktor i uslov očovečenja

čoveka i humanizacije društva .

Prvi je oblik čovekovog osvešćivanja nastao iz nagonske brige za opstanak, održanje i razvojavrste od
koje se razlikuje: svesnim postupanjem, namerom i utvrđenim ciljem.

Vaspitanje se začelo na prelasku epoha čovekovog svesnog prilagođavanja sredini i svesnog menjanja
ličnosti.

Svi ljudi učestvuju u procesu vaspitanja kao vaspitanici ili oni koji vaspitaju.

Vaspitanje ima oblik međusobnog komuniciranja i čovekovog svakodnevnog življenja.

Ljudi u delatnosti vaspitanja učestvuje svesno i namerno ili intuitivno , u oba slučaja sa namerom i
intencijom.

Vaspitanje povezuje pojedince, generacije i društva.

Vaspitanje se vremenom konstituisalo kao svesna, celishodna, sistematična i organizovana delatnost .

Vaspitanje je specifično ljudska delatnost i nije karakteristična za druga živa bića.

Učenje i vaspitanje nisu identični.

Učenje je značajno u procesu vaspitanja.

Vaspitanje je, pre svega proces prenošenja i usvajanja tekovina jednih na druge tj.jedne generacije na
drugu generacuju.

ZNAČAJ VASPITANJA

1. Dug perioda detinjstva za koji je karakteristicna nerazvijenost instikta i prirodnih osnova života i veći
zahtev za intervenciju svesnim i namernim vaspitanjem.

2.Vaspitanje je nužno zbog sve veće količine znanja I potrebe za sve većim brojem sposobnosti u
urbanim uslovima života.

3. Značajno je za uspešniju komunikaciju među ljudima

4. Individualnog razvoja individualnih karakteristika pojedinca

5.Afirmaciju ličnosti i obezbeđivanje materijalnog i društvenog statusa

6.Postizanje odredjenog obrazovnog standarda kao uslova za ostvarivanje osnovnih životnih, porodičnih
i profesionalnih uloga

VASPITANJE KAO NAJŠIRI PEDAGOŠKI PROCES I POJAM

Vaspitanje je najširi pedagoški pojam. Ono je svesna, namerna, sistematična I organizovana aktivnost na
planu formiranja ličnosti.

Obrazovanje je uži proces i ono je jezgro procesa vaspitanja.

Bez obrazovanja nema celovitog, harmoničnog i svestranog vaspitanja ličnosti.

Vaspitanje, tj. proces formiranja ličnosti,obuhvata celokupnost uticaja društvene zajednice i međuljudski
odnos u formi dvosmernog ili višesmernog komuniciranja, a ostvaruje se određenim sadržajima putem
raznovrsnih aktivnosti.

Vaspitanje je višeslojni proces koji čine tri nivoa:

a) proces usvajanja znanja, umenja i navika (obrazovanje)

b) proces razvijanja fizičkih i psihičkih snaga i sposobnost

c)proces formiranja pogleda na sve

Etape u realizaciji ciljeva vaspitanja:

a) etapa racionalnog (saznato - znanje,shvatanje)

b) etapa emocionalnog (prihvaćeno - uverenje stavovi)

c) etapa voljnog (primljeno - delovanje i postupanj

Osnovna područja razvoja ličnosti se dele na:

a)kognitivni razvoj (znanje i intelektualne sposobnosti)

b) afektivni razvoj (stavovi, mišljenja, interesi i emocije)

c) psihomotorni razvoj (upravljanje motoričkim aparatom organizma)

MOGUĆNOST I GRANICE VASPITANJA

Pedagoški pesimizam

Pedagoški optimizam

* Epikurejci i stoici su jos u antičko vreme govorili o sudbinskoj predodredenosti covekove licnosti
nasledjem.

* Erazmo Roterdamski kaze: .,Priroda. ako ti je poklonila sina. nije ti dala nista drugo do sirovu masu, a
tvoja je stvar da toj savitljivoj i oblikovanju prilagodljivoj materiji das najbolju formu".

* Platon, opet, vaspitanje shvata kao temelj svoje idealne države kojom treba da upravljaju
najobrazovaniji i najmudriji.
Lajbnic: "Dajte nam u ruke pravo vaspitanja i mi ćemo za manje od jednog veka izmeniti karakter
Evrope".

Helvecijus, ističe"nejednakost duhova je posledica poznatog uzroka, a to je u razlčitosti vaspitanja".

Činioci razvoja čoveka:

Nasleđe,

Sredina,

Vaspitanje

Aktivnost vaspitanika

Nativisticke teorije nazivaju se jos teorijama bioloskog determinizma ili fataliza. One precenjuju moć
nasledja.

Teorije koje precenjuju ulogu sredine nazivamo empiristicke

• Šopenhauer govori o konstantnosti i nepromenljivosti izvornog, prirodnog karaktera.

• Antropolog Lombrozo ne nalazi uzroke za pojavu zločina u protivurečnostima konkretnog

društva, već ističe tezu o "urodjenom zločincu".

* Krečmerova "konstitucionalna teorija", po kojoj telesna konstitucija ima uticaja i na karakterolosku

stranu ličnosti.

Jedno od najstarijih nativističkih shvatanja je religijsko učenje o urodjenom praadamovskom grehu po

kojem je dete na samom pragu zivota gresno biće. Svrha vaspitanja i života na zemlji je ispaštanje,
poniznost i "iskupljenje greha". Vulgarizacijom ovog učenja stvorene su mnoge "crne tačke" u religijskoj
pedagogiji srednjeg veka.

Teorija “plave krvi”pokušava da zaštiti nasledno pravo plemića na posed, titule,vast i drustveni ugled. i u
savremenim društvima insistira se na naslednim razlikama, pa se zabranjuje mešanje pripadnika
različitih klasa, nacija i obrazovnog nivoa..

Teorije koje precenjuju ulogu sredine nazivamo empiristicke (sociologisticke).

Poznata je tvrdnja Dzona Loka da je Čovekova dusa neispisana vostana ploČa (tabula rasa) i da po njoj
zivotno iskustvo, sredina i vaspitač pišu sadržaje po svojoj volji.

Stav, da ništa nema u intelektu, sto prethodno nije prošlo kroz čula. Lok je u poznijim godinama dopunio
recima "osim samog intelekta".
Helvecijus uzvikuje: "Vaspitanje je svemoćno, vaspitanje nas čini onim što smo“.

Saleman kaže da je dete "vosak koji se podaje svakom kalupu". Didro se pita "koliko je ljudi umrlo, i
koliko ce ih umreti, ne ispoljivši se onakvim kakvi su bili".

Dzon Lok daje čak i uputstvo da decu "boljeg staleža" treba čuvati od uticaja negativne dece koju obično
škola skuplja od svakojakih roditelja.

ClLJ I ZADACI VASPITANJA

Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje iIi vise idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka, ličnost
odredenih svojstava i sposobnosti, koje se žele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog člana
odredjenog društva. To je dakle smer, put i crvena nit vaspitanja.

Cilj vaspitanja je uvek bio društveno-istorijski uslovljen i odreden. Svako konkretno društvo je kroz njega
saopstavalo svoje interese u odnosu na proces razvoja i ponašanja ljudi, a posebno u odnosu na pravce
formiranja mlade generacije.

Sparta; Atina, Rim i dr.

U udžbenicima pedagogije pre Drugog svetskog rata, različita gledišta o cilju vaspitanja su razvrstavana
u cetiri grupe:

a) hedonisticko -lična sreeć, fizičko i duhovno uživanje;

b) utilitaristicko -sticanje prakticnih, upotrebljivih i korisnih znanja i veština ;

c) moralisticko -znati sta je moralno dobro i Ciniti dobra dela, sa stanovista tog konkretnog drustva

d) socijaino glediste --licnost sposobna za aktivan drustveni zivot

Determinante cilja i zadataka vaspitanja

1)Društvena zajednica

2) Karakter ljudskog rada

3) Sistem vrednosti, ideološka i politička shvatanja

4) Saznanja o čoveku i njegovoj vrednosti

5) Društvena tradicija

6) Razvijenost pedagoške nauke i sistema vaspitanja

7) Potrebe, interesi, želje i ambicijije vaspotanika

Konkrelizacija ciljeva i zadataka vaspitanja prema podrucjima razvoja i stranatna vaspitanja

Razvoj ličnosti je jedinstven i celovit.!!!!!!

Radi potpunije analize čovekove svestranosti razvoj ličnosti teoretski delimo na: umno i radno,
društveno-moralno; estetsko i fizičko-zdravstveno vaspitanje.

Zadaci umnog i radnog vaspitanja su:

1. Usvajanje naučnih znanja i sistema vrednosti i pretvaranje tih znanja i vrednosti u jedinstven sistem
koji čini osnovu čovekovog pogleda na svet;

2. Formiranje neophodnih navika i umenja.kako bi se uspešno mogla koristiti stečena znanja i vrednosti u
svakodnevnom praktičnom radu i životu;

3. Negovanje i razvijanje umnih i logičko-saznajnih svojstava i sposobnosti licnosti ;

4. Razvijanje stvaralačkog aktivistickog stava prema prirodi, društvu, drugim ljudima i samom sebi ;

5. Negovanje i razvijanje radne kulture, osposobljavanje za samostalno bavljenje umnim i fizičkim

(proizvodnim i drugim) radom u skladu sa savremenim naučno-tehničkim tekovinama i dostignućima, i

6. Osposobljavanje za dalje obrazovanje, a posebno za permanentno samoobrazovanje,

Zadaci društveno-moralnog vaspitanja

-izgradjivanje moralne svesti, tj. osposobljavanje svakog čoveka da samostalno procenjuje šta je
moralno a sta nije. na osnovu saznatih i usvojenih moralnih normi koje u našem drustvu vladaju ;

-osposobljavanje za doživljavanje morainih postupaka (svojih i tudih),

- razvijanje i negovanje moralnih osećanja;

-moralno saznanje i moralna osecanja sluze kao osnova moralnog ponasanja;

- razvijanje moralne savesti

Zadaci estetskog vaspitanja su:

-razvijanje sposobnosti za uočavanje i procenjivanje estetskih vrednosti na osnovu stečenih

odgovarajucih znanja;

-razvijanje sposobnosti za doživljavanje estetskih vrednosti;

-osposobljavanje čoveka za stvaranje lepog u društvu, prirodi, umetnosti, radu i u odnosima prema
drugim ljudima i sebi samome.

Zadaci fizičko-zdravstvenog vaspitanja su:

-razvijanje organizma čoveka u celini i svakog njegovog satavnog dela posebno; očuvanje i jačanje
zdravlja; stvaranje uslova za razvoj motorike, za koordinaciju pokreta. kao i skladnog telesnog razvoja;

-sticanje neophodnih znanja iz oblasti fizičke i zdravstvene kulture, izgradivanje navika koje omogućavaju
da se čovek vlada i ponaša u svom životu i radu u skladu sa usvojeznanjima; nim

-navikavanje čoveka da pravilno koristi slobodno vreme, ispunjavajući ga, jednim delom, zdravom
telesnom rekreacijom i razonodom;

-osposobljavanje i navikavanje ličnosti da se tokom života bavi nekom

granom fizičke kulture i sportske delatnosti.